የይዘት ትርጉም አንቀጽ 62 ምዕራፍ ሱረቱ አን-ኒሳዕ - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - የቅዱስ ቁርዓን ማህደር

አንቀጽ: 62

فَكَيۡفَ إِذَآ أَصَٰبَتۡهُم مُّصِيبَةُۢ بِمَا قَدَّمَتۡ أَيۡدِيهِمۡ ثُمَّ جَآءُوكَ يَحۡلِفُونَ بِٱللَّهِ إِنۡ أَرَدۡنَآ إِلَّآ إِحۡسَٰنٗا وَتَوۡفِيقًا

Какво ће бити стање лицемера када их задесе недаће због греха које су чинили, а затим ти дођу извињавајући се и кунући се Аллахом: "Ми се нисмо парничили пред неким другим осим желећи да учинимо добро и да помиримо оне који се споре." А у ствари лажу, јер, заиста је, доброчинство у суђењу Божјим законом међу људима.

ከአንቀጾቹ የምንማራቸዉ ቁም ነገሮች:

• الاحتكام إلى غير شرع الله والرضا به مناقض للإيمان بالله تعالى، ولا يكون الإيمان التام إلا بالاحتكام إلى الشرع، مع رضا القلب والتسليم الظاهر والباطن بما يحكم به الشرع.

Тражење пресуде у неком закону мимо Божјег закона и задовољство тиме је супротно веровању у Узвишеног Бога, и потпуно веровање се неће остварити осим тражењем пресуде Божјим законом уз задовољство срцем и преданошћу вањштином и нутрином ономе што пресуди исламски верозакон.

• من أبرز صفات المنافقين عدم الرضا بشرع الله، وتقديم حكم الطواغيت على حكم الله تعالى.

Од најистакнутијих особина лицемера је незадовољство Божјим законом, и давање предности пресуди тагута (лажном суду) над Божјим прописом.

• النَّدْب إلى الإعراض عن أهل الجهل والضلالات، مع المبالغة في نصحهم وتخويفهم من الله تعالى.

Ови одломци подстичу на окретање од незналица и заблуделих, уз интензивно саветовање и упозоравање на казну од Узвишеног Бога.