የይዘት ትርጉም አንቀጽ 147 ምዕራፍ ሱረቱ አል-አንዓም - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - የቅዱስ ቁርዓን ማህደር

አንቀጽ: 147

فَإِن كَذَّبُوكَ فَقُل رَّبُّكُمۡ ذُو رَحۡمَةٖ وَٰسِعَةٖ وَلَا يُرَدُّ بَأۡسُهُۥ عَنِ ٱلۡقَوۡمِ ٱلۡمُجۡرِمِينَ

О Посланиче, ако у лаж угоне тебе и оно са чим си дошао од свог Господара, реци им, подстичући их да прихвате истину: "Доиста је ваш Господар милостив и зато не жури да вас казни." И реци им, упозоравајући их: "Његову казну нико не може одагнати од оних који чине грехе када Он одлучи да их казни."

ከአንቀጾቹ የምንማራቸዉ ቁም ነገሮች:

• الحذر من الجرائم الموصلة لبأس الله؛ لأنه لا يُرَدُّ بأسه عن القوم المجرمين إذا أراده.

Ови одломци указују да се треба чувати греха који изазивају Божју казну, јер када Он жели грешнике да казни - нико не може да Га заустави.

• الاحتجاج بالقضاء والقدر بعد أن أعطى الله تعالى كل مخلوق قُدْرة وإرادة يتمكَّن بهما من فعل ما كُلِّف به؛ ظُلْمٌ مَحْض وعناد صرف.

Пошто је Аллах сваком дао моћ и вољу на основу чега чини дела којима је задужен, правдање судбином за нечињење наређеног и неклоњење забрањеног је чиста неправда и обични инат.

• دَلَّتِ الآيات على أنه بحسب عقل العبد يكون قيامه بما أمر الله به.

Ови одломци указују да онолико колико човек примењује Божје наредбе толико је разуман и обратно.

• النهي عن قربان الفواحش أبلغ من النهي عن مجرد فعلها، فإنه يتناول النهي عن مقدماتها ووسائلها الموصلة إليها.

Забрана приближавања разврату је ширег значења од забране самог чињења, јер представља забрану свега што води разврату.