የይዘት ትርጉም አንቀጽ 129 ምዕራፍ ሱረቱ አት-ተውባህ - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - የቅዱስ ቁርዓን ማህደር

አንቀጽ: 129

فَإِن تَوَلَّوۡاْ فَقُلۡ حَسۡبِيَ ٱللَّهُ لَآ إِلَٰهَ إِلَّا هُوَۖ عَلَيۡهِ تَوَكَّلۡتُۖ وَهُوَ رَبُّ ٱلۡعَرۡشِ ٱلۡعَظِيمِ

Уколико се они окрену од тебе, и не поверују у оно у шта их позиваш, реци им, о Посланиче: Мени је довољан Бог који једини заслужује да буде обожаван, на Њега се само ослањам и Он је Господар величанственог Престола.

ከአንቀጾቹ የምንማራቸዉ ቁም ነገሮች:

• وجوب ابتداء القتال بالأقرب من الكفار إذا اتسعت رقعة الإسلام، ودعت إليه حاجة.

Борба се отпочиње са најближим непријатељским неверницима, ако за тим има потребе.

• بيان حال المنافقين حين نزول القرآن عليهم وهي الترقُّب والاضطراب.

Појашњење о стању лицемера приликом доласка Објаве, а то стање указује на узнемиреност и нервозу.

• بيان رحمة النبي صلى الله عليه وسلم بالمؤمنين وحرصه عليهم.

Овде се појашњава самилост и брига Посланика, нека је мир над њим и милост Божја, посебно према верницима.

• في الآيات دليل على أن الإيمان يزيد وينقص، وأنه ينبغي للمؤمن أن يتفقد إيمانه ويتعاهده فيجدده وينميه؛ ليكون دائمًا في صعود.

Указивање да се веровање повећава и смањује, и верник стално треба да води бригу о своме веровању, да га чува и обнавља, како би константно у њему напредовао.