የይዘት ትርጉም ምዕራፍ ሱረቱ ፉሲለት - የሰርቢያኛ ቋንቋ ትርጉም - በሩዋድ የትርጉም ማዕከል - የቅዱስ ቁርዓን ማህደር

Објашњење

አንቀጽ: 1

حمٓ

Ха-мим.^[1]

[1] Види фусноту првог стиха у поглављу "Крава".

አንቀጽ: 2

تَنزِيلٞ مِّنَ ٱلرَّحۡمَٰنِ ٱلرَّحِيمِ

Објава је од Свемилосног Милостивог,

አንቀጽ: 3

كِتَٰبٞ فُصِّلَتۡ ءَايَٰتُهُۥ قُرۡءَانًا عَرَبِيّٗا لِّقَوۡمٖ يَعۡلَمُونَ

Књига чији су докази јасно изложени, Кур'ан на арапском језику за људе који знају,

አንቀጽ: 4

بَشِيرٗا وَنَذِيرٗا فَأَعۡرَضَ أَكۡثَرُهُمۡ فَهُمۡ لَا يَسۡمَعُونَ

Доносилац радосних вести и опомена - али се већина њих опет окреће, неће да чују.

አንቀጽ: 5

وَقَالُواْ قُلُوبُنَا فِيٓ أَكِنَّةٖ مِّمَّا تَدۡعُونَآ إِلَيۡهِ وَفِيٓ ءَاذَانِنَا وَقۡرٞ وَمِنۢ بَيۡنِنَا وَبَيۡنِكَ حِجَابٞ فَٱعۡمَلۡ إِنَّنَا عَٰمِلُونَ

И говоре: „Наша срца су затворена за оно у шта нас ти позиваш. Ми смо глуви према томе, а између нас и тебе је преграда, па ти ради, и ми ћемо да радимо.“

አንቀጽ: 6

قُلۡ إِنَّمَآ أَنَا۠ بَشَرٞ مِّثۡلُكُمۡ يُوحَىٰٓ إِلَيَّ أَنَّمَآ إِلَٰهُكُمۡ إِلَٰهٞ وَٰحِدٞ فَٱسۡتَقِيمُوٓاْ إِلَيۡهِ وَٱسۡتَغۡفِرُوهُۗ وَوَيۡلٞ لِّلۡمُشۡرِكِينَ

Реци: „Ја сам само човек као и ви, мени се објављује да је ваш Бог само један Бог, зато устрајно верујте у Њега, и опрост од Њега тражите. А тешко незнанобошцима,

አንቀጽ: 7

ٱلَّذِينَ لَا يُؤۡتُونَ ٱلزَّكَوٰةَ وَهُم بِٱلۡأٓخِرَةِ هُمۡ كَٰفِرُونَ

који милостињу не дају и који у Будући свет не верују!

አንቀጽ: 8

إِنَّ ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ وَعَمِلُواْ ٱلصَّٰلِحَٰتِ لَهُمۡ أَجۡرٌ غَيۡرُ مَمۡنُونٖ

Онима који верују и раде добра дела, заиста припада непрекидна награда.

አንቀጽ: 9

۞ قُلۡ أَئِنَّكُمۡ لَتَكۡفُرُونَ بِٱلَّذِي خَلَقَ ٱلۡأَرۡضَ فِي يَوۡمَيۡنِ وَتَجۡعَلُونَ لَهُۥٓ أَندَادٗاۚ ذَٰلِكَ رَبُّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

Реци: „Зар ви заиста нећете да верујете у Онога Који је Земљу створио у два дана - и још Му друга божанства приписујете?! То је Господар светова!

አንቀጽ: 10

وَجَعَلَ فِيهَا رَوَٰسِيَ مِن فَوۡقِهَا وَبَٰرَكَ فِيهَا وَقَدَّرَ فِيهَآ أَقۡوَٰتَهَا فِيٓ أَرۡبَعَةِ أَيَّامٖ سَوَآءٗ لِّلسَّآئِلِينَ

Он је по њој непомична брда створио и учинио је благословљеном и храну за њене становнике на њој je одредио, све то у четири дана равномерна – то је објашњење за оне који питају.

አንቀጽ: 11

ثُمَّ ٱسۡتَوَىٰٓ إِلَى ٱلسَّمَآءِ وَهِيَ دُخَانٞ فَقَالَ لَهَا وَلِلۡأَرۡضِ ٱئۡتِيَا طَوۡعًا أَوۡ كَرۡهٗا قَالَتَآ أَتَيۡنَا طَآئِعِينَ

Затим се усмерио на небо док је оно још било магла, па њему и Земљи рекао: „Појавите се милом или силом!“ „Појављујемо се драге воље!“ Одговорили су.

አንቀጽ: 12

فَقَضَىٰهُنَّ سَبۡعَ سَمَٰوَاتٖ فِي يَوۡمَيۡنِ وَأَوۡحَىٰ فِي كُلِّ سَمَآءٍ أَمۡرَهَاۚ وَزَيَّنَّا ٱلسَّمَآءَ ٱلدُّنۡيَا بِمَصَٰبِيحَ وَحِفۡظٗاۚ ذَٰلِكَ تَقۡدِيرُ ٱلۡعَزِيزِ ٱلۡعَلِيمِ

Тада их је створио у два дана, као седам небеса, и одредио је шта ће на сваком небу да се налази. А најближе небо смо украсили светиљкама и њих смо учинили као заштиту. То је одредба Силнога и Свезнајућег.

አንቀጽ: 13

فَإِنۡ أَعۡرَضُواْ فَقُلۡ أَنذَرۡتُكُمۡ صَٰعِقَةٗ مِّثۡلَ صَٰعِقَةِ عَادٖ وَثَمُودَ

Па ако се окрену, ти реци: „Упозоравам вас на онакав удар какав је погодио Ад и Семуд“,

አንቀጽ: 14

إِذۡ جَآءَتۡهُمُ ٱلرُّسُلُ مِنۢ بَيۡنِ أَيۡدِيهِمۡ وَمِنۡ خَلۡفِهِمۡ أَلَّا تَعۡبُدُوٓاْ إِلَّا ٱللَّهَۖ قَالُواْ لَوۡ شَآءَ رَبُّنَا لَأَنزَلَ مَلَٰٓئِكَةٗ فَإِنَّا بِمَآ أُرۡسِلۡتُم بِهِۦ كَٰفِرُونَ

Кад су им, са свих страна, њихови посланици долазили говорећи: „Не обожавајте никога осим Аллаха!“ А они су одговарали: „Да је наш Господар хтео, Он би послао анђеле! Заиста ми не верујемо у оно што је послато по вама!“

አንቀጽ: 15

فَأَمَّا عَادٞ فَٱسۡتَكۡبَرُواْ فِي ٱلۡأَرۡضِ بِغَيۡرِ ٱلۡحَقِّ وَقَالُواْ مَنۡ أَشَدُّ مِنَّا قُوَّةًۖ أَوَلَمۡ يَرَوۡاْ أَنَّ ٱللَّهَ ٱلَّذِي خَلَقَهُمۡ هُوَ أَشَدُّ مِنۡهُمۡ قُوَّةٗۖ وَكَانُواْ بِـَٔايَٰتِنَا يَجۡحَدُونَ

Што се тиче народа Ад, они су се на Земљи без икаквог основа охолили и говорили: „Ко је од нас јачи?“ А зар нису знали да је Аллах, Који их је створио, јачи од њих - а и Наше речи и доказе су порицали.

አንቀጽ: 16

فَأَرۡسَلۡنَا عَلَيۡهِمۡ رِيحٗا صَرۡصَرٗا فِيٓ أَيَّامٖ نَّحِسَاتٖ لِّنُذِيقَهُمۡ عَذَابَ ٱلۡخِزۡيِ فِي ٱلۡحَيَوٰةِ ٱلدُّنۡيَاۖ وَلَعَذَابُ ٱلۡأٓخِرَةِ أَخۡزَىٰۖ وَهُمۡ لَا يُنصَرُونَ

И Ми смо послали против њих, у узастопним данима, ледени ветар, да бисмо им још у овосветском животу дали да осете срамну патњу. А патња на оном свету биће, заиста, још више понижавајућа и нико неће у помоћ да им притекне.

አንቀጽ: 17

وَأَمَّا ثَمُودُ فَهَدَيۡنَٰهُمۡ فَٱسۡتَحَبُّواْ ٱلۡعَمَىٰ عَلَى ٱلۡهُدَىٰ فَأَخَذَتۡهُمۡ صَٰعِقَةُ ٱلۡعَذَابِ ٱلۡهُونِ بِمَا كَانُواْ يَكۡسِبُونَ

А што се тиче народа Семуд, њих смо били упутили истини, али њима је била дража слепоћа од упуте, па их је стигао понижавајући удар, онако како су заслужили,

አንቀጽ: 18

وَنَجَّيۡنَا ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ وَكَانُواْ يَتَّقُونَ

а спасили смо оне који су веровали и Аллаха се бојали.

አንቀጽ: 19

وَيَوۡمَ يُحۡشَرُ أَعۡدَآءُ ٱللَّهِ إِلَى ٱلنَّارِ فَهُمۡ يُوزَعُونَ

А на Дан кад Аллахови непријатељи у ватру буду потерани – они први биће задржани, да би их сустигли остали.

አንቀጽ: 20

حَتَّىٰٓ إِذَا مَا جَآءُوهَا شَهِدَ عَلَيۡهِمۡ سَمۡعُهُمۡ وَأَبۡصَٰرُهُمۡ وَجُلُودُهُم بِمَا كَانُواْ يَعۡمَلُونَ

И кад дођу до ватре, њихове уши, и њихове очи, и њихове коже сведочиће против њих о оном што су радили.

አንቀጽ: 21

وَقَالُواْ لِجُلُودِهِمۡ لِمَ شَهِدتُّمۡ عَلَيۡنَاۖ قَالُوٓاْ أَنطَقَنَا ٱللَّهُ ٱلَّذِيٓ أَنطَقَ كُلَّ شَيۡءٖۚ وَهُوَ خَلَقَكُمۡ أَوَّلَ مَرَّةٖ وَإِلَيۡهِ تُرۡجَعُونَ

„Зашто сведочите против нас?“ Упитаће они своје коже. „Аллах, Који је дао способност говора сваком бићу, обдарио је и нас даром говора“, одговориће. „Он вас је први пут створио и Њему сте се вратили.“

አንቀጽ: 22

وَمَا كُنتُمۡ تَسۡتَتِرُونَ أَن يَشۡهَدَ عَلَيۡكُمۡ سَمۡعُكُمۡ وَلَآ أَبۡصَٰرُكُمۡ وَلَا جُلُودُكُمۡ وَلَٰكِن ظَنَنتُمۡ أَنَّ ٱللَّهَ لَا يَعۡلَمُ كَثِيرٗا مِّمَّا تَعۡمَلُونَ

Ви нисте скривали грехе како не би ваше уши и ваше очи и ваше коже против вас сведочиле, већ зато што сте мислили да Аллах неће да сазна много штошта што сте радили.

አንቀጽ: 23

وَذَٰلِكُمۡ ظَنُّكُمُ ٱلَّذِي ظَنَنتُم بِرَبِّكُمۡ أَرۡدَىٰكُمۡ فَأَصۡبَحۡتُم مِّنَ ٱلۡخَٰسِرِينَ

И то уверење које сте имали о своме Господару вас је упропастило, и сад сте настрадали.

አንቀጽ: 24

فَإِن يَصۡبِرُواْ فَٱلنَّارُ مَثۡوٗى لَّهُمۡۖ وَإِن يَسۡتَعۡتِبُواْ فَمَا هُم مِّنَ ٱلۡمُعۡتَبِينَ

Па ако буду трпели, њихово боравиште ће да буде Ватра; а ако буду тражили наклоност да се врате, њиховој молби се неће удовољити.

አንቀጽ: 25

۞ وَقَيَّضۡنَا لَهُمۡ قُرَنَآءَ فَزَيَّنُواْ لَهُم مَّا بَيۡنَ أَيۡدِيهِمۡ وَمَا خَلۡفَهُمۡ وَحَقَّ عَلَيۡهِمُ ٱلۡقَوۡلُ فِيٓ أُمَمٖ قَدۡ خَلَتۡ مِن قَبۡلِهِم مِّنَ ٱلۡجِنِّ وَٱلۡإِنسِۖ إِنَّهُمۡ كَانُواْ خَٰسِرِينَ

И Ми смо им били одредили пратиоце па су им лепим приказивали оно што су урадили и оно што ће урадити, и на њима се обистинило оно што је речено за народе, духове и људе који су пре њих били и нестали - заиста су настрадали.

አንቀጽ: 26

وَقَالَ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ لَا تَسۡمَعُواْ لِهَٰذَا ٱلۡقُرۡءَانِ وَٱلۡغَوۡاْ فِيهِ لَعَلَّكُمۡ تَغۡلِبُونَ

Они који не верују говоре: „Не слушајте овај Кур' ан, него правите буку да бисте га надвикали!“

አንቀጽ: 27

فَلَنُذِيقَنَّ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ عَذَابٗا شَدِيدٗا وَلَنَجۡزِيَنَّهُمۡ أَسۡوَأَ ٱلَّذِي كَانُواْ يَعۡمَلُونَ

Зато ћемо Ми, сигурно, дати да неверници искусе несносну патњу, и казнићемо их најгором казном за дела која су починили.

አንቀጽ: 28

ذَٰلِكَ جَزَآءُ أَعۡدَآءِ ٱللَّهِ ٱلنَّارُۖ لَهُمۡ فِيهَا دَارُ ٱلۡخُلۡدِ جَزَآءَۢ بِمَا كَانُواْ بِـَٔايَٰتِنَا يَجۡحَدُونَ

То је казна за Аллахове непријатеље - ватра у којој ће да им буде вечно боравиште, као казна што су Наше речи и доказе стално порицали.

አንቀጽ: 29

وَقَالَ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ رَبَّنَآ أَرِنَا ٱلَّذَيۡنِ أَضَلَّانَا مِنَ ٱلۡجِنِّ وَٱلۡإِنسِ نَجۡعَلۡهُمَا تَحۡتَ أَقۡدَامِنَا لِيَكُونَا مِنَ ٱلۡأَسۡفَلِينَ

А они који нису веровали рећи ће: „Господару наш, покажи нам духове и људе, оне који су нас завели, да их ставимо под своје ноге, нека буду најдоњи.“

አንቀጽ: 30

إِنَّ ٱلَّذِينَ قَالُواْ رَبُّنَا ٱللَّهُ ثُمَّ ٱسۡتَقَٰمُواْ تَتَنَزَّلُ عَلَيۡهِمُ ٱلۡمَلَٰٓئِكَةُ أَلَّا تَخَافُواْ وَلَا تَحۡزَنُواْ وَأَبۡشِرُواْ بِٱلۡجَنَّةِ ٱلَّتِي كُنتُمۡ تُوعَدُونَ

Заиста онима који говоре: „Наш Господар је Аллах“, па после буду устрајни, долазе анђели: „Не бојте се и не жалостите се, и радујте се Рају који вам је обећан.“

አንቀጽ: 31

نَحۡنُ أَوۡلِيَآؤُكُمۡ فِي ٱلۡحَيَوٰةِ ٱلدُّنۡيَا وَفِي ٱلۡأٓخِرَةِۖ وَلَكُمۡ فِيهَا مَا تَشۡتَهِيٓ أَنفُسُكُمۡ وَلَكُمۡ فِيهَا مَا تَدَّعُونَ

Ми смо ваши заштитници у животу на овом свету, а и на Будућем свету; у њему ћете да имате све оно што ваше душе зажеле, и што год затражите - имаћете,

አንቀጽ: 32

نُزُلٗا مِّنۡ غَفُورٖ رَّحِيمٖ

бићете почашћени од Оног Који прашта и Који је милостив.”

አንቀጽ: 33

وَمَنۡ أَحۡسَنُ قَوۡلٗا مِّمَّن دَعَآ إِلَى ٱللَّهِ وَعَمِلَ صَٰلِحٗا وَقَالَ إِنَّنِي مِنَ ٱلۡمُسۡلِمِينَ

А ко говори лепше од онога који позива Аллаху, који ради добра дела и који говори: „Ја сам, заиста, муслиман!“

አንቀጽ: 34

وَلَا تَسۡتَوِي ٱلۡحَسَنَةُ وَلَا ٱلسَّيِّئَةُۚ ٱدۡفَعۡ بِٱلَّتِي هِيَ أَحۡسَنُ فَإِذَا ٱلَّذِي بَيۡنَكَ وَبَيۡنَهُۥ عَدَٰوَةٞ كَأَنَّهُۥ وَلِيٌّ حَمِيمٞ

Добро и зло нису исто! На зло добрим узврати, па ће ти непријатељ твој одједном као присни пријатељ постати.

አንቀጽ: 35

وَمَا يُلَقَّىٰهَآ إِلَّا ٱلَّذِينَ صَبَرُواْ وَمَا يُلَقَّىٰهَآ إِلَّا ذُو حَظٍّ عَظِيمٖ

То могу постићи само стрпљиви, то могу постићи само врло срећни.

አንቀጽ: 36

وَإِمَّا يَنزَغَنَّكَ مِنَ ٱلشَّيۡطَٰنِ نَزۡغٞ فَٱسۡتَعِذۡ بِٱللَّهِۖ إِنَّهُۥ هُوَ ٱلسَّمِيعُ ٱلۡعَلِيمُ

А кад Сотона покуша да те наведе на зле мисли, ти затражи уточиште код Аллаха. Он, уистину, све чује и све зна.

አንቀጽ: 37

وَمِنۡ ءَايَٰتِهِ ٱلَّيۡلُ وَٱلنَّهَارُ وَٱلشَّمۡسُ وَٱلۡقَمَرُۚ لَا تَسۡجُدُواْ لِلشَّمۡسِ وَلَا لِلۡقَمَرِ وَٱسۡجُدُواْۤ لِلَّهِۤ ٱلَّذِي خَلَقَهُنَّ إِن كُنتُمۡ إِيَّاهُ تَعۡبُدُونَ

Међу Његовим знацима су ноћ и дан, и Сунце и Месец. Не клањајте се ни Сунцу ни Месецу, већ се једино клањајте Аллаху, Који их је створио, ако желите да само Њега обожавате.

አንቀጽ: 38

فَإِنِ ٱسۡتَكۡبَرُواْ فَٱلَّذِينَ عِندَ رَبِّكَ يُسَبِّحُونَ لَهُۥ بِٱلَّيۡلِ وَٱلنَّهَارِ وَهُمۡ لَا يَسۡـَٔمُونَ۩

А ако те они не послушају – па, они који су код твога Господара, славе и величају Га и ноћу и дању и то им не досађује.

አንቀጽ: 39

وَمِنۡ ءَايَٰتِهِۦٓ أَنَّكَ تَرَى ٱلۡأَرۡضَ خَٰشِعَةٗ فَإِذَآ أَنزَلۡنَا عَلَيۡهَا ٱلۡمَآءَ ٱهۡتَزَّتۡ وَرَبَتۡۚ إِنَّ ٱلَّذِيٓ أَحۡيَاهَا لَمُحۡيِ ٱلۡمَوۡتَىٰٓۚ إِنَّهُۥ عَلَىٰ كُلِّ شَيۡءٖ قَدِيرٌ

А од Његових знакова је и то што ти видиш суву земљу, а кад на њу спустимо кишу, она се покрене и узбуја. Онај Ко њој даје живот оживеће сигурно и умрле. Он све може.

አንቀጽ: 40

إِنَّ ٱلَّذِينَ يُلۡحِدُونَ فِيٓ ءَايَٰتِنَا لَا يَخۡفَوۡنَ عَلَيۡنَآۗ أَفَمَن يُلۡقَىٰ فِي ٱلنَّارِ خَيۡرٌ أَم مَّن يَأۡتِيٓ ءَامِنٗا يَوۡمَ ٱلۡقِيَٰمَةِۚ ٱعۡمَلُواْ مَا شِئۡتُمۡ إِنَّهُۥ بِمَا تَعۡمَلُونَ بَصِيرٌ

Збиља, они који Наше речи изврћу неће се сакрити од Нас. Па да ли је бољи онај који у Ватру буде бачен или онај који на Судњем дану дође сигуран? Радите шта хоћете, Он, заиста, добро види шта ви радите.

አንቀጽ: 41

إِنَّ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ بِٱلذِّكۡرِ لَمَّا جَآءَهُمۡۖ وَإِنَّهُۥ لَكِتَٰبٌ عَزِيزٞ

Заиста они који не верују у Кур'ан, након што им је дошао, биће кажњени! То је, заиста, моћна књига,

አንቀጽ: 42

لَّا يَأۡتِيهِ ٱلۡبَٰطِلُ مِنۢ بَيۡنِ يَدَيۡهِ وَلَا مِنۡ خَلۡفِهِۦۖ تَنزِيلٞ مِّنۡ حَكِيمٍ حَمِيدٖ

лаж јој не може прићи са било које стране, она је Објава од Мудрог и Хваљеног.

አንቀጽ: 43

مَّا يُقَالُ لَكَ إِلَّا مَا قَدۡ قِيلَ لِلرُّسُلِ مِن قَبۡلِكَۚ إِنَّ رَبَّكَ لَذُو مَغۡفِرَةٖ وَذُو عِقَابٍ أَلِيمٖ

Теби се не говори ништа што већ није речено посланицима пре тебе. Твој Господар заиста прашта, а и болно кажњава.

አንቀጽ: 44

وَلَوۡ جَعَلۡنَٰهُ قُرۡءَانًا أَعۡجَمِيّٗا لَّقَالُواْ لَوۡلَا فُصِّلَتۡ ءَايَٰتُهُۥٓۖ ءَا۬عۡجَمِيّٞ وَعَرَبِيّٞۗ قُلۡ هُوَ لِلَّذِينَ ءَامَنُواْ هُدٗى وَشِفَآءٞۚ وَٱلَّذِينَ لَا يُؤۡمِنُونَ فِيٓ ءَاذَانِهِمۡ وَقۡرٞ وَهُوَ عَلَيۡهِمۡ عَمًىۚ أُوْلَٰٓئِكَ يُنَادَوۡنَ مِن مَّكَانِۭ بَعِيدٖ

А да смо Кур'ан објавили на туђем језику, они би сигурно казали: „Требало је да су му речи разумљиве! Зар туђ језик, а онај коме се објављује Арап?“ Реци: „Он је онима који верују упута и лек. А они који не верују – они су глуви и слепи за њега! Они као да се издалека дозивају.

አንቀጽ: 45

وَلَقَدۡ ءَاتَيۡنَا مُوسَى ٱلۡكِتَٰبَ فَٱخۡتُلِفَ فِيهِۚ وَلَوۡلَا كَلِمَةٞ سَبَقَتۡ مِن رَّبِّكَ لَقُضِيَ بَيۡنَهُمۡۚ وَإِنَّهُمۡ لَفِي شَكّٖ مِّنۡهُ مُرِيبٖ

И Мојсију смо дали Књигу, па су се због ње подвојили. А да није речи твога Господара пре изречене, са овима би било већ свршено. И они у Кур'ан много сумњају.

አንቀጽ: 46

مَّنۡ عَمِلَ صَٰلِحٗا فَلِنَفۡسِهِۦۖ وَمَنۡ أَسَآءَ فَعَلَيۡهَاۗ وَمَا رَبُّكَ بِظَلَّٰمٖ لِّلۡعَبِيدِ

Ко чини добро, чини у своју корист, а ко ради зло, ради на своју штету. А твој Господар није неправедан према Својим слугама.

አንቀጽ: 47

۞ إِلَيۡهِ يُرَدُّ عِلۡمُ ٱلسَّاعَةِۚ وَمَا تَخۡرُجُ مِن ثَمَرَٰتٖ مِّنۡ أَكۡمَامِهَا وَمَا تَحۡمِلُ مِنۡ أُنثَىٰ وَلَا تَضَعُ إِلَّا بِعِلۡمِهِۦۚ وَيَوۡمَ يُنَادِيهِمۡ أَيۡنَ شُرَكَآءِي قَالُوٓاْ ءَاذَنَّٰكَ مَا مِنَّا مِن شَهِيدٖ

Само Он зна кад ће да наступи Смак света. А ни плодови не излазе из својих цветних чашица, и ниједно женско не занесе и не роди, а да Он то не зна. А на Дан кад их Он упита: “Где су они које сте поред Мене обожавали?” Они ће одговорити: “Обавештавамо Те да нико од нас то не тврди.”

አንቀጽ: 48

وَضَلَّ عَنۡهُم مَّا كَانُواْ يَدۡعُونَ مِن قَبۡلُۖ وَظَنُّواْ مَا لَهُم مِّن مَّحِيصٖ

И изгубиће им се они којима су се пре молили и увериће се да никуд не могу да умакну.

አንቀጽ: 49

لَّا يَسۡـَٔمُ ٱلۡإِنسَٰنُ مِن دُعَآءِ ٱلۡخَيۡرِ وَإِن مَّسَّهُ ٱلشَّرُّ فَيَـُٔوسٞ قَنُوطٞ

Човеку не досади да тражи добро, а када га задеси зло, онда очајава и губи наду.

አንቀጽ: 50

وَلَئِنۡ أَذَقۡنَٰهُ رَحۡمَةٗ مِّنَّا مِنۢ بَعۡدِ ضَرَّآءَ مَسَّتۡهُ لَيَقُولَنَّ هَٰذَا لِي وَمَآ أَظُنُّ ٱلسَّاعَةَ قَآئِمَةٗ وَلَئِن رُّجِعۡتُ إِلَىٰ رَبِّيٓ إِنَّ لِي عِندَهُۥ لَلۡحُسۡنَىٰۚ فَلَنُنَبِّئَنَّ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ بِمَا عَمِلُواْ وَلَنُذِيقَنَّهُم مِّنۡ عَذَابٍ غَلِيظٖ

Кад га обаспемо Нашом милошћу, после несреће која га задеси, он говори: „Ово сам и заслужио, и ја не мислим да ће Судњи час да дође. А ако будем враћен своме Господару, код Њега ме чека само добро и Рај.“ А Ми ћемо оне који нису веровали, сигурно, о ономе што су радили да обавестимо и даћемо им да искусе тешку патњу.

አንቀጽ: 51

وَإِذَآ أَنۡعَمۡنَا عَلَى ٱلۡإِنسَٰنِ أَعۡرَضَ وَنَـَٔا بِجَانِبِهِۦ وَإِذَا مَسَّهُ ٱلشَّرُّ فَذُو دُعَآءٍ عَرِيضٖ

Када човеку дарујемо Своју милост, постаје незахвалан и узохоли се, а кад га дотакне невоља, онда се дуго моли.

አንቀጽ: 52

قُلۡ أَرَءَيۡتُمۡ إِن كَانَ مِنۡ عِندِ ٱللَّهِ ثُمَّ كَفَرۡتُم بِهِۦ مَنۡ أَضَلُّ مِمَّنۡ هُوَ فِي شِقَاقِۭ بَعِيدٖ

Реци: „Шта мислите, ако је Кур'ан од Аллаха, а ви у њега нећете да верујете - ко је онда у већој заблуди од онога који је у далекој противречности од истине?“

አንቀጽ: 53

سَنُرِيهِمۡ ءَايَٰتِنَا فِي ٱلۡأٓفَاقِ وَفِيٓ أَنفُسِهِمۡ حَتَّىٰ يَتَبَيَّنَ لَهُمۡ أَنَّهُ ٱلۡحَقُّۗ أَوَلَمۡ يَكۡفِ بِرَبِّكَ أَنَّهُۥ عَلَىٰ كُلِّ شَيۡءٖ شَهِيدٌ

Ми ћемо да им покажемо Наше знакове у даљини - на обзорима, а и у њима самим, док им не буде сасвим јасно да је Кур'ан истина. А зар није довољно то што је твој Господар свему сведок?

አንቀጽ: 54

أَلَآ إِنَّهُمۡ فِي مِرۡيَةٖ مِّن لِّقَآءِ رَبِّهِمۡۗ أَلَآ إِنَّهُۥ بِكُلِّ شَيۡءٖ مُّحِيطُۢ

Они сумњају да ће да стану пред својим Господаром, а Он, заиста, све обухвата.