የይዘት ትርጉም ምዕራፍ ሱረቱ አል ሐሽር - የሰርቢያኛ ቋንቋ ትርጉም - በሩዋድ የትርጉም ማዕከል - የቅዱስ ቁርዓን ማህደር

Прогонство

አንቀጽ: 1

سَبَّحَ لِلَّهِ مَا فِي ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَمَا فِي ٱلۡأَرۡضِۖ وَهُوَ ٱلۡعَزِيزُ ٱلۡحَكِيمُ

Аллаха слави и велича све што је на небесима и што је на Земљи, Он је силан и мудар.

አንቀጽ: 2

هُوَ ٱلَّذِيٓ أَخۡرَجَ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ مِنۡ أَهۡلِ ٱلۡكِتَٰبِ مِن دِيَٰرِهِمۡ لِأَوَّلِ ٱلۡحَشۡرِۚ مَا ظَنَنتُمۡ أَن يَخۡرُجُواْۖ وَظَنُّوٓاْ أَنَّهُم مَّانِعَتُهُمۡ حُصُونُهُم مِّنَ ٱللَّهِ فَأَتَىٰهُمُ ٱللَّهُ مِنۡ حَيۡثُ لَمۡ يَحۡتَسِبُواْۖ وَقَذَفَ فِي قُلُوبِهِمُ ٱلرُّعۡبَۚ يُخۡرِبُونَ بُيُوتَهُم بِأَيۡدِيهِمۡ وَأَيۡدِي ٱلۡمُؤۡمِنِينَ فَٱعۡتَبِرُواْ يَٰٓأُوْلِي ٱلۡأَبۡصَٰرِ

Он је приликом првог прогонства протерао из њихових домова оне следбенике Књиге који нису веровали. Ви нисте мислили да ће изаћи, а они су мислили да ће њихове тврђаве да их одбране од Аллаха, али их је Аллах казнио одакле се нису надали и Он је у њихова срца улио страх; властитим рукама и рукама верника своје домове су рушили. Зато узмите из тога поуку, о ви разборити!

አንቀጽ: 3

وَلَوۡلَآ أَن كَتَبَ ٱللَّهُ عَلَيۡهِمُ ٱلۡجَلَآءَ لَعَذَّبَهُمۡ فِي ٱلدُّنۡيَاۖ وَلَهُمۡ فِي ٱلۡأٓخِرَةِ عَذَابُ ٱلنَّارِ

А да им Аллах није већ био прописао изгнанство, Он би их другој патњи још на овом свету подвргао! А њима на Будућем свету припада патња у Ватри.

አንቀጽ: 4

ذَٰلِكَ بِأَنَّهُمۡ شَآقُّواْ ٱللَّهَ وَرَسُولَهُۥۖ وَمَن يُشَآقِّ ٱللَّهَ فَإِنَّ ٱللَّهَ شَدِيدُ ٱلۡعِقَابِ

То је зато што су се супротстављали Аллаху и Његовом Посланику; а онај ко се Аллаху супротставља – па Аллах, заиста, жестоко кажњава.

አንቀጽ: 5

مَا قَطَعۡتُم مِّن لِّينَةٍ أَوۡ تَرَكۡتُمُوهَا قَآئِمَةً عَلَىٰٓ أُصُولِهَا فَبِإِذۡنِ ٱللَّهِ وَلِيُخۡزِيَ ٱلۡفَٰسِقِينَ

То што сте неке палме посекли или их, да усправно стоје, оставили - са Аллаховим допуштењем сте учинили, и зато да Он невернике понизи.

አንቀጽ: 6

وَمَآ أَفَآءَ ٱللَّهُ عَلَىٰ رَسُولِهِۦ مِنۡهُمۡ فَمَآ أَوۡجَفۡتُمۡ عَلَيۡهِ مِنۡ خَيۡلٖ وَلَا رِكَابٖ وَلَٰكِنَّ ٱللَّهَ يُسَلِّطُ رُسُلَهُۥ عَلَىٰ مَن يَشَآءُۚ وَٱللَّهُ عَلَىٰ كُلِّ شَيۡءٖ قَدِيرٞ

А ви нисте гонили коње ни камиле због онога што је Аллах од њих, као плен, даровао Своме Посланику, него, Аллах препушта власт Својим посланицима над онима над којима Он хоће; Аллах над свиме има моћ.

አንቀጽ: 7

مَّآ أَفَآءَ ٱللَّهُ عَلَىٰ رَسُولِهِۦ مِنۡ أَهۡلِ ٱلۡقُرَىٰ فَلِلَّهِ وَلِلرَّسُولِ وَلِذِي ٱلۡقُرۡبَىٰ وَٱلۡيَتَٰمَىٰ وَٱلۡمَسَٰكِينِ وَٱبۡنِ ٱلسَّبِيلِ كَيۡ لَا يَكُونَ دُولَةَۢ بَيۡنَ ٱلۡأَغۡنِيَآءِ مِنكُمۡۚ وَمَآ ءَاتَىٰكُمُ ٱلرَّسُولُ فَخُذُوهُ وَمَا نَهَىٰكُمۡ عَنۡهُ فَٱنتَهُواْۚ وَٱتَّقُواْ ٱللَّهَۖ إِنَّ ٱللَّهَ شَدِيدُ ٱلۡعِقَابِ

Плен становника села и градова који Аллах Своме Посланику дарује припада: Аллаху и Његовом Посланику, и његовим ближњима, и сирочадима, и сиромашним, и путницима намерницима - да не би прелазио само из руку у руке ваших богаташа; оно што вам Посланик да, то прихватите, а оно што вам забрани - оставите, и бојте се Аллаха. Аллах, заиста, жестоко кажњава.

አንቀጽ: 8

لِلۡفُقَرَآءِ ٱلۡمُهَٰجِرِينَ ٱلَّذِينَ أُخۡرِجُواْ مِن دِيَٰرِهِمۡ وَأَمۡوَٰلِهِمۡ يَبۡتَغُونَ فَضۡلٗا مِّنَ ٱللَّهِ وَرِضۡوَٰنٗا وَيَنصُرُونَ ٱللَّهَ وَرَسُولَهُۥٓۚ أُوْلَٰٓئِكَ هُمُ ٱلصَّٰدِقُونَ

И сиромашним исељеницима на Аллаховом путу који су протерани из својих домова и из својих поседа, трагајући за Аллаховим обиљем и задовољством, и који Аллаху и Његовом Посланику помажу, то су, заиста, искрени.

አንቀጽ: 9

وَٱلَّذِينَ تَبَوَّءُو ٱلدَّارَ وَٱلۡإِيمَٰنَ مِن قَبۡلِهِمۡ يُحِبُّونَ مَنۡ هَاجَرَ إِلَيۡهِمۡ وَلَا يَجِدُونَ فِي صُدُورِهِمۡ حَاجَةٗ مِّمَّآ أُوتُواْ وَيُؤۡثِرُونَ عَلَىٰٓ أَنفُسِهِمۡ وَلَوۡ كَانَ بِهِمۡ خَصَاصَةٞۚ وَمَن يُوقَ شُحَّ نَفۡسِهِۦ فَأُوْلَٰٓئِكَ هُمُ ٱلۡمُفۡلِحُونَ

А они који су пре њих Медину населили и веру прихватили, они воле оне који им се досељавају, и у својим грудима никакву завист, зато што им се даје, не осећају, и више воле њима него себи, мада им је и самима потребно. А они који се причувају похлепе и тврдичлука, они ће сигурно да успеју.

አንቀጽ: 10

وَٱلَّذِينَ جَآءُو مِنۢ بَعۡدِهِمۡ يَقُولُونَ رَبَّنَا ٱغۡفِرۡ لَنَا وَلِإِخۡوَٰنِنَا ٱلَّذِينَ سَبَقُونَا بِٱلۡإِيمَٰنِ وَلَا تَجۡعَلۡ فِي قُلُوبِنَا غِلّٗا لِّلَّذِينَ ءَامَنُواْ رَبَّنَآ إِنَّكَ رَءُوفٞ رَّحِيمٌ

Они који после њих долазе - говоре: “Господару наш, опрости нама и нашој браћи која су нас претекла у вери и не допусти да у нашим срцима буде имало злобе према верницима; Господару наш, Ти си, заиста, милосрдан и милостив.”

አንቀጽ: 11

۞ أَلَمۡ تَرَ إِلَى ٱلَّذِينَ نَافَقُواْ يَقُولُونَ لِإِخۡوَٰنِهِمُ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ مِنۡ أَهۡلِ ٱلۡكِتَٰبِ لَئِنۡ أُخۡرِجۡتُمۡ لَنَخۡرُجَنَّ مَعَكُمۡ وَلَا نُطِيعُ فِيكُمۡ أَحَدًا أَبَدٗا وَإِن قُوتِلۡتُمۡ لَنَنصُرَنَّكُمۡ وَٱللَّهُ يَشۡهَدُ إِنَّهُمۡ لَكَٰذِبُونَ

Зар ниси видео лицемере како говоре својим пријатељима, следбеницима Књиге који не верују: “Ако будете протерани, ми ћемо сигурно са вама да пођемо и кад се вас буде тицало, никада никоме нећемо да се покоримо; а ако будете нападнути, сигурно ћемо да вам у помоћ притекнемо”, а Аллах је сведок да су они, заиста, лажљивци.

አንቀጽ: 12

لَئِنۡ أُخۡرِجُواْ لَا يَخۡرُجُونَ مَعَهُمۡ وَلَئِن قُوتِلُواْ لَا يَنصُرُونَهُمۡ وَلَئِن نَّصَرُوهُمۡ لَيُوَلُّنَّ ٱلۡأَدۡبَٰرَ ثُمَّ لَا يُنصَرُونَ

Ако би били протерани, они не би са њима пошли; ако би били нападнути, они им не би у помоћ притекли; а ако би им у помоћ притекли, сигурно би побегли и они би без помоћи остали.

አንቀጽ: 13

لَأَنتُمۡ أَشَدُّ رَهۡبَةٗ فِي صُدُورِهِم مِّنَ ٱللَّهِۚ ذَٰلِكَ بِأَنَّهُمۡ قَوۡمٞ لَّا يَفۡقَهُونَ

Они се више боје вас него Аллаха, зато што су они људи који не схватају.

አንቀጽ: 14

لَا يُقَٰتِلُونَكُمۡ جَمِيعًا إِلَّا فِي قُرٗى مُّحَصَّنَةٍ أَوۡ مِن وَرَآءِ جُدُرِۭۚ بَأۡسُهُم بَيۡنَهُمۡ شَدِيدٞۚ تَحۡسَبُهُمۡ جَمِيعٗا وَقُلُوبُهُمۡ شَتَّىٰۚ ذَٰلِكَ بِأَنَّهُمۡ قَوۡمٞ لَّا يَعۡقِلُونَ

Само у утврђеним градовима или иза зидина они против вас смеју заједно да се боре. Њихово међусобно непријатељство је жестоко. Ти мислиш да су они сложни, међутим, срца су њихова разједињена, зато што су то људи који не разумеју.

አንቀጽ: 15

كَمَثَلِ ٱلَّذِينَ مِن قَبۡلِهِمۡ قَرِيبٗاۖ ذَاقُواْ وَبَالَ أَمۡرِهِمۡ وَلَهُمۡ عَذَابٌ أَلِيمٞ

Слични су онима који су, ту недавно, искусили сву погубност својих поступака - њих чека болна патња.

አንቀጽ: 16

كَمَثَلِ ٱلشَّيۡطَٰنِ إِذۡ قَالَ لِلۡإِنسَٰنِ ٱكۡفُرۡ فَلَمَّا كَفَرَ قَالَ إِنِّي بَرِيٓءٞ مِّنكَ إِنِّيٓ أَخَافُ ٱللَّهَ رَبَّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

Слични су ђаволу кад каже човеку: “Буди неверник!” Па кад постане неверник, он онда каже: “Ја више немам ништа са тобом; ја се, заиста, бојим Аллаха, Гоподара светова.”

አንቀጽ: 17

فَكَانَ عَٰقِبَتَهُمَآ أَنَّهُمَا فِي ٱلنَّارِ خَٰلِدَيۡنِ فِيهَاۚ وَذَٰلِكَ جَزَٰٓؤُاْ ٱلظَّٰلِمِينَ

Обојицу их, на крају, чека Ватра у којој ће вечно да бораве, а то ће да буде казна за све насилнике.

አንቀጽ: 18

يَٰٓأَيُّهَا ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ ٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَلۡتَنظُرۡ نَفۡسٞ مَّا قَدَّمَتۡ لِغَدٖۖ وَٱتَّقُواْ ٱللَّهَۚ إِنَّ ٱللَّهَ خَبِيرُۢ بِمَا تَعۡمَلُونَ

О ви који верујете, бојте се Аллаха, и нека сваки човек гледа шта је припремио за сутра, и бојте се Аллаха. Аллах, заиста; у потпуности зна оно шта радите.

አንቀጽ: 19

وَلَا تَكُونُواْ كَٱلَّذِينَ نَسُواْ ٱللَّهَ فَأَنسَىٰهُمۡ أَنفُسَهُمۡۚ أُوْلَٰٓئِكَ هُمُ ٱلۡفَٰسِقُونَ

И не будите као они који су заборавили Аллаха, па је Он учинио да забораве сами себе; то су прави грешници.

አንቀጽ: 20

لَا يَسۡتَوِيٓ أَصۡحَٰبُ ٱلنَّارِ وَأَصۡحَٰبُ ٱلۡجَنَّةِۚ أَصۡحَٰبُ ٱلۡجَنَّةِ هُمُ ٱلۡفَآئِزُونَ

Нису једнаки становници Пакла и становници Раја; становници Раја су успели.

አንቀጽ: 21

لَوۡ أَنزَلۡنَا هَٰذَا ٱلۡقُرۡءَانَ عَلَىٰ جَبَلٖ لَّرَأَيۡتَهُۥ خَٰشِعٗا مُّتَصَدِّعٗا مِّنۡ خَشۡيَةِ ٱللَّهِۚ وَتِلۡكَ ٱلۡأَمۡثَٰلُ نَضۡرِبُهَا لِلنَّاسِ لَعَلَّهُمۡ يَتَفَكَّرُونَ

Када би овај Кур'ан објавили некој планини, ти би видео како је пуна страхопоштовања и како би се распала од страха пред Аллахом. Такве примере наводимо људима да би размислили.

አንቀጽ: 22

هُوَ ٱللَّهُ ٱلَّذِي لَآ إِلَٰهَ إِلَّا هُوَۖ عَٰلِمُ ٱلۡغَيۡبِ وَٱلشَّهَٰدَةِۖ هُوَ ٱلرَّحۡمَٰنُ ٱلرَّحِيمُ

Он је Аллах, осим Којег нема другог истинског бога, познавалац оног што је недокучиво чулима, а и оног што је појавно, Свемилосни, Милостиви.

አንቀጽ: 23

هُوَ ٱللَّهُ ٱلَّذِي لَآ إِلَٰهَ إِلَّا هُوَ ٱلۡمَلِكُ ٱلۡقُدُّوسُ ٱلسَّلَٰمُ ٱلۡمُؤۡمِنُ ٱلۡمُهَيۡمِنُ ٱلۡعَزِيزُ ٱلۡجَبَّارُ ٱلۡمُتَكَبِّرُۚ سُبۡحَٰنَ ٱللَّهِ عَمَّا يُشۡرِكُونَ

Он је Аллах, осим Којег нема другог истинског бога, Владар, Благословљени и Свети, Савршени - Онај Који је без недостатака, Онај Који пружа сигурност, Онај Који над свим бди, Силни, Узвишени, Горди. Слављен и Узвишен је Аллах од оних које поред Њега обожавају!

አንቀጽ: 24

هُوَ ٱللَّهُ ٱلۡخَٰلِقُ ٱلۡبَارِئُ ٱلۡمُصَوِّرُۖ لَهُ ٱلۡأَسۡمَآءُ ٱلۡحُسۡنَىٰۚ يُسَبِّحُ لَهُۥ مَا فِي ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِۖ وَهُوَ ٱلۡعَزِيزُ ٱلۡحَكِيمُ

Он је Аллах, Креатор, Творац, Обликовалац, Он има најлепша имена. Њега слави и велича све што је на небесима и на Земљи, Он је Силни и Мудри.