ترجمة معاني سورة الفاتحة - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - موسوعة القرآن الكريم

سورة الفاتحة - Приступ

من مقاصد السورة:

تحقيق العبودية الخالصة لله تعالى.

Остваривање искреног обожавања узвишеног Бога.

---

آية: 1

بِسۡمِ ٱللَّهِ ٱلرَّحۡمَٰنِ ٱلرَّحِيمِ

Почињем своје учење Кур'ана именом Аллаха, од Њега тражећи снагу за то, и тражећи Његов благослов спомињући Његово име. Бисмилах (у име Аллаха) садржи три Аллахова лепа имена: 1. Аллах, тј. Онај Који истински заслужује да буде обожаван. То је најпосебније Аллахово име, и нико се њиме не сме назвати, осим Аллаха. 2. Ер-Рахман - Милостиви, тј. Онај Који поседује својство апсолутне милости, и ово име указује на то да Аллах поседује милост као особину Свог Бића. 3. Ер-Рахим - Самилосни, тј. Онај Који Своју милост спушта на створења која Он жели, а међу која спадају и верници.

آية: 2

ٱلۡحَمۡدُ لِلَّهِ رَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

Све речи славе и похвале које у себи садрже описивање неког својствима величанства и савршенства, припадају само једином Богу, јер је Он Господар свега, Створитељ свега, Управитељ свиме. Реч "светови" (ел-алемун) множина је речи "свет" (ел-алем), а означава све мимо Бога.

آية: 3

ٱلرَّحۡمَٰنِ ٱلرَّحِيمِ

Изношење похвале Узвишеном Аллаху након што Му се, у претходном одломку, исказала захвала.

آية: 4

مَٰلِكِ يَوۡمِ ٱلدِّينِ

Величање Узвишеног Аллаха спомињањем чињенице да је Он владар свега на Судњем дану, када нико ништа поседовати неће. "Јеумуд-дин" овде значи "Дан обрачуна", дан када ће свако бити обрачунат и сходно томе награђен или кажњен.

آية: 5

إِيَّاكَ نَعۡبُدُ وَإِيَّاكَ نَسۡتَعِينُ

Искључиво Теби упућујемо све видове богослужења и покорности. Никога Ти, у томе, не придружујемо, и само од Тебе тражимо помоћ у свим нашим пословима. У Твојој руци је свако добро и нико мимо Тебе помоћи не може.

آية: 6

ٱهۡدِنَا ٱلصِّرَٰطَ ٱلۡمُسۡتَقِيمَ

Укажи нам на прави пут, учини да идемо њиме, учврсти нас на њему, и повећај нам упуту. Ес-Сиратул-Мустеким или прави пут је јасна стаза која нема странпутица и девијација. То је, у ствари, Ислам, односно вера коју је од Аллаха доставио посланик Мухаммед, нека је на њега Аллахов мир и благослов.

آية: 7

صِرَٰطَ ٱلَّذِينَ أَنۡعَمۡتَ عَلَيۡهِمۡ غَيۡرِ ٱلۡمَغۡضُوبِ عَلَيۡهِمۡ وَلَا ٱلضَّآلِّينَ

На пут оних Твојих робова којима си дао благодат упуте, попут веровесника, истинољубивих, бораца на Аллаховом путу и добрих људи, а дивно ли је то друштво. Сачувај нас пута оних на које си се расрдио, који су спознали истину али је нису следили, попут јевреја, и сачувај нас пута оних који нису спознали пут истине због свог немара у тражењу истине и упуте, попут хришћана.

من فوائد الآيات في هذه الصفحة:

• افتتح الله تعالى كتابه بالبسملة؛ ليرشد عباده أن يبدؤوا أعمالهم وأقوالهم بها طلبًا لعونه وتوفيقه.

Узвишени Аллах је отпочео Своју књигу бисмилом (са Аллаховим именом), упућујући Своје робове да отпочну своја дела и говоре бисмилом (у име Аллаха), тражећи тиме Његову помоћ и упуту.

• من هدي عباد الله الصالحين في الدعاء البدء بتمجيد الله والثناء عليه سبحانه، ثم الشروع في الطلب.

Пракса Божјих добрих верника при упућивању молбе јесте отпочињање молбе величањем Бога и изрицањем хвале Њему Узвишеном, а затим тражење од Њега онога што се жели тражити.

• تحذير المسلمين من التقصير في طلب الحق كالنصارى الضالين، أو عدم العمل بالحق الذي عرفوه كاليهود المغضوب عليهم.

Упозорење муслиманима на немарност у тражењу истине, као што су то урадили хришћани, који су залутали, и упозорење на непоступање по истини коју су спознали, као што су то урадили јевреји, на које се Аллах расрдио.

• دلَّت السورة على أن كمال الإيمان يكون بإخلاص العبادة لله تعالى وطلب العون منه وحده دون سواه.

Ово поглавље указује на то да се потпуност веровања постиже искреним обожавањем Аллаха јединог, и тражењем помоћи само од Њега.