ترجمة معاني آية 125 سورة النحل - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - موسوعة القرآن الكريم

آية: 125

ٱدۡعُ إِلَىٰ سَبِيلِ رَبِّكَ بِٱلۡحِكۡمَةِ وَٱلۡمَوۡعِظَةِ ٱلۡحَسَنَةِۖ وَجَٰدِلۡهُم بِٱلَّتِي هِيَ أَحۡسَنُۚ إِنَّ رَبَّكَ هُوَ أَعۡلَمُ بِمَن ضَلَّ عَن سَبِيلِهِۦ وَهُوَ أَعۡلَمُ بِٱلۡمُهۡتَدِينَ

Веровесниче, ти и твоји следбеници позивајте у веру Ислам, њене прописе и узвишен морал, најлепшим и најблажим методама. Говор мисионара треба да буде умиљат, благ и нежан, а никако груб, суров или одбојан. Мисионар мора да олакшава, а не да отежава; и да обвесељава, а не да плаши. Муслиман подстиче на добро, упозорава на зло, благо саветује, мудро расправља. Господар добро познаје оног који скрене с Његовог пута, али и оног који хода стазама спашених. И немој, Посланиче, изгарати од туге за онима који не желе да верују.

من فوائد الآيات في هذه الصفحة:

• اقتضت رحمة الله أن يقبل توبة عباده الذين يعملون السوء من الكفر والمعاصي، ثم يتوبون ويصلحون أعمالهم، فيغفر الله لهم.

Бог је милостив, па прима покајање оних који се покају од неверства и греха. Бог им опрашта и подстиче их да чине добра дела.

• يحسن بالمسلم أن يتخذ إبراهيم عليه السلام قدوة له.

Муслиман се треба угледати на посланика Аврама.

• على الدعاة إلى دين الله اتباع هذه الطرق الثلاث: الحكمة، والموعظة الحسنة، والمجادلة بالتي هي أحسن.

Они који позивају у Ислам требају да се руководе трима правилима: требају мудро да позивају, требају да саветују на леп начин и требају да расправљају на најлепши начин.

• العقاب يكون بالمِثْل دون زيادة، فالمظلوم منهي عن الزيادة في عقوبة الظالم.

Човек има право да узврати на неправду истом мером. Забрањено је да онај који је обесправљен казни неправедника више него што је он њега казнио.