ترجمة معاني آية 47 سورة الكهف - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - موسوعة القرآن الكريم

آية: 47

وَيَوۡمَ نُسَيِّرُ ٱلۡجِبَالَ وَتَرَى ٱلۡأَرۡضَ بَارِزَةٗ وَحَشَرۡنَٰهُمۡ فَلَمۡ نُغَادِرۡ مِنۡهُمۡ أَحَدٗا

Сети се Дана у којем ће Свевишњи Бог уклонити планине с њихових места па ће Земља постати пуста и равна. Бог ће затим сакупити сва Своја створења и нико неће изостати.

من فوائد الآيات في هذه الصفحة:

• على العبد الإكثار من الباقيات الصالحات، وهي كل عمل صالح من قول أو فعل يبقى للآخرة.

Препоручено је да човек чини што више добрих дела која ће наћи на Будућем свету. У то спадају сва добра дела и речи које Бог воли.

• على العبد تذكر أهوال القيامة، والعمل لهذا اليوم حتى ينجو من أهواله، وينعم بجنة الله ورضوانه.

Нека човек размишља о страхотама Дана судњег, и нека се чинећи добра дела за тај Дан припрема, да би се спасио његових страхота и да би заслужио Божју наклоност, опрост и Рај.

• كَرَّم الله تعالى أبانا آدم عليه السلام والجنس البشري بأجمعه بأمره الملائكة أن تسجد له في بدء الخليقة سجود تحية وتكريم.

Свевишњи Бог почастио је Адама, мир над њим, и цели људски род тако што је заповедио анђелима и свима присутнима да се поклоне Адаму тј. да га на тај начин поздраве и укажу му почаст.

• في الآيات الحث على اتخاذ الشيطان عدوًّا.

Ови одломци указују да се ђаво мора сматрати највећим непријатељем.