ترجمة معاني آية 116 سورة طه - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - موسوعة القرآن الكريم

آية: 116

وَإِذۡ قُلۡنَا لِلۡمَلَٰٓئِكَةِ ٱسۡجُدُواْ لِأٓدَمَ فَسَجَدُوٓاْ إِلَّآ إِبۡلِيسَ أَبَىٰ

Спомени Посланиче када је Свезнајући Бог заповедио анђелима да се поклоне Адаму! И сви су Адаму пали ничице, само Сотона то није учинио, он се успротивио Божјој наредби.

من فوائد الآيات في هذه الصفحة:

• الأدب في تلقي العلم، وأن المستمع للعلم ينبغي له أن يتأنى ويصبر حتى يفرغ المُمْلِي والمعلم من كلامه المتصل بعضه ببعض.

Лепо је да онај ко слуша предавање о вери стрпљиво и у целости саслуша предавача који му излаже одређену тему.

• نسي آدم فنسيت ذريته، ولم يثبت على العزم المؤكد، وهم كذلك، وبادر بالتوبة فغفر الله له، ومن يشابه أباه فما ظلم.

Адам је заборавио на Божју заповест, а и његово потомство заборавља на Божје заповести. И није био постојан у својој одлучности, па је такво и његово потомство. Међутим, Адам је пожурио да се покаје за грех па му је Бог опростио. И сваки човек који се покаје за свој грех сличан је Адаму, и биће му опроштено.

• فضيلة التوبة؛ لأن آدم عليه السلام كان بعد التوبة أحسن منه قبلها.

Покајање има огромну вредност. А сваки човек, као и Адам, након покајања мора бити бољи.

• المعيشة الضنك في دار الدنيا، وفي دار البَرْزَخ، وفي الدار الآخرة لأهل الكفر والضلال.

Неверници и они који су у заблуди ће на овом свету живети тешким и неспокојним животом, док их, након смрти, у загробном животу чека казна и тешке муке, све до Судњег дана.