ترجمة معاني آية 66 سورة التوبة - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - موسوعة القرآن الكريم

آية: 66

لَا تَعۡتَذِرُواْ قَدۡ كَفَرۡتُم بَعۡدَ إِيمَٰنِكُمۡۚ إِن نَّعۡفُ عَن طَآئِفَةٖ مِّنكُمۡ نُعَذِّبۡ طَآئِفَةَۢ بِأَنَّهُمۡ كَانُواْ مُجۡرِمِينَ

“Не извињавајте се, дволичњаци, за исмејавање! Ваше извињење не вреди, починили сте грех и поново лажете. Ругајући се Богу, Посланику и вери Исламу, постали сте неверници”. Ако Милостиви Бог и опрости некима од вас који се врате у Ислам и покају се за дела која су чинили, Он ће казнити оне који устрају у неверовању и сакрију лицемерство и не покају се за злодела.

من فوائد الآيات في هذه الصفحة:

• قبائح المنافقين كثيرة، ومنها الإقدام على الأيمان الكاذبة، ومعاداة الله ورسوله، والاستهزاء بالقرآن والنبي والمؤمنين، والتخوف من نزول سورة في القرآن تفضح شأنهم، واعتذارهم بأنهم هازلون لاعبون، وهو إقرار بالذنب، بل هو عذر أقبح من الذنب.

Дволичњаци чине бројна ружна дела. Нека од њих јесу ова: лажно се заклињу, исказују непријатељство према Богу и Посланику, ругају се Божјој објави, Веровеснику и верницима, страхују од тога да ће бити објављени одломци у којима ће бити откривени, изношење оправдања да се само играју и забављају док се ругају вери, у чему је признање греха. Напротив њихово лажно правдање веће је од греха који чине.

• لا يُقبل الهزل في الدين وأحكامه، ويعد الخوض بالباطل في كتاب الله ورسله وصفاته كفرًا.

Неприхватљиво је шалити се на рачун вере и верских прописа, јер такав говор о Божјој књизи, Божјим својствима и посланицима убраја се у дело које изводи из вере.

• النّفاق: مرض عُضَال متأصّل في البشر، وأصحاب ذلك المرض متشابهون في كل عصر وزمان في الأمر بالمنكر والنّهي عن المعروف، وقَبْض أيديهم وإمساكهم عن الإنفاق في سبيل الله للجهاد، وفيما يجب عليهم من حق.

Лицемерство је опака болест која је укорењена у неким људима. Они који болују од те болести истоветно се понашају у сваком времену – навраћају на зло и одраћају од добра, шкртаре кад је реч о удељивању на Божјем путу и кад се ради о извршавању материјалних дужности.

• الجزاء من جنس العمل، فالذي يترك أوامر الله ويأتي نواهيه يتركه من رحمته.

Казна се подудара с оним због чега је заслужена. Према томе, Бог ће оног ко изоставља верске наредбе, а чини верске забране изоставити кад буде уводио људе у Своју милост.