ترجمة معاني آية 92 سورة التوبة - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - موسوعة القرآن الكريم

آية: 92

وَلَا عَلَى ٱلَّذِينَ إِذَا مَآ أَتَوۡكَ لِتَحۡمِلَهُمۡ قُلۡتَ لَآ أَجِدُ مَآ أَحۡمِلُكُمۡ عَلَيۡهِ تَوَلَّواْ وَّأَعۡيُنُهُمۡ تَفِيضُ مِنَ ٱلدَّمۡعِ حَزَنًا أَلَّا يَجِدُواْ مَا يُنفِقُونَ

Такође нису грешни, нити ће бити кажњени они који су ти дошли, Веровесниче, тражећи од тебе јахалице за борбу, па си им, пажљиво се према њима односећи, рекао да им јахалице не можеш осигурати. И они су се потом вратили својим кућама тужни, жудећи за борбом на Божјем путу и желећи да пођу с тобом. То је разлог што су остали у Медини а били су способни за борбу. Свима њима опроштено је и они заслужују сваку похвалу, с обзиром на то да су учинили све што су могли, и имали су искрену намеру и, изнад свега, туговали су због тога што нису могли да пођу у борбу.

من فوائد الآيات في هذه الصفحة:

• المجاهدون سيحصِّلون الخيرات في الدنيا، وإن فاتهم هذا فلهم الفوز بالجنة والنجاة من العذاب في الآخرة.

Борци на Божјем путу добиће награду и благодати још на овом свету. Уколико их то мимоиђе, онда ће на Будућем свету сигурно бити награђени Рајем, и биће сачувани ватре у Паклу.

• الأصل أن المحسن إلى الناس تكرمًا منه لا يؤاخَذ إن وقع منه تقصير.

Доброчинитељу који људима чини добро се, из поштовања према њему, не сме замерити ако погреши и подбаци у чињењу доброчинства.

• أن من نوى الخير، واقترن بنيته الجازمة سَعْيٌ فيما يقدر عليه، ثم لم يقدر- فإنه يُنَزَّل مَنْزِلة الفاعل له.

Онај ко има искрену намеру да учини добро дело и притом преузме све потребне кораке да то добро учини, а затим у томе буде спречен – има награду као да је то добро учинио.

• الإسلام دين عدل ومنطق؛ لذلك أوجب العقوبة والمأثم على المنافقين المستأذنين وهم أغنياء ذوو قدرة على الجهاد بالمال والنفس.

Будући да је Ислам праведна и разумна вера, заслужили су казну они лицемери међу богаташима који су били у стању да се боре својим имецима и животима, али су тражили допуштење да не пођу у бој.