ترجمة معاني سورة هود - الترجمة الصربية - مركز رواد الترجمة - موسوعة القرآن الكريم

سورة هود - Худ

آية: 1

الٓرۚ كِتَٰبٌ أُحۡكِمَتۡ ءَايَٰتُهُۥ ثُمَّ فُصِّلَتۡ مِن لَّدُنۡ حَكِيمٍ خَبِيرٍ

Елиф-лам-ра.^[1] Ово је Књига чије су речи усавршене а потом разјашњене, од Мудрог и Оног Који све у потпуности зна,

[1] Види фусноту првог стиха у поглављу "Крава".

آية: 2

أَلَّا تَعۡبُدُوٓاْ إِلَّا ٱللَّهَۚ إِنَّنِي لَكُم مِّنۡهُ نَذِيرٞ وَبَشِيرٞ

„да само Аллаха обожавате - ја сам вам од Њега онај који упозорава и доноси радосне вести,

آية: 3

وَأَنِ ٱسۡتَغۡفِرُواْ رَبَّكُمۡ ثُمَّ تُوبُوٓاْ إِلَيۡهِ يُمَتِّعۡكُم مَّتَٰعًا حَسَنًا إِلَىٰٓ أَجَلٖ مُّسَمّٗى وَيُؤۡتِ كُلَّ ذِي فَضۡلٖ فَضۡلَهُۥۖ وَإِن تَوَلَّوۡاْ فَإِنِّيٓ أَخَافُ عَلَيۡكُمۡ عَذَابَ يَوۡمٖ كَبِيرٍ

да од свога Господара тражите опрост и да се покајете, а Он ће да вам подари да на овом свету лепо живите до одређеног рока, и даће сваком вернику доброчинитељу потпуну награду из Своје дарежљивости. А ако напустите веровање - па, ја се, заиста, бојим за вас патње на великом Судњем дану.“

آية: 4

إِلَى ٱللَّهِ مَرۡجِعُكُمۡۖ وَهُوَ عَلَىٰ كُلِّ شَيۡءٖ قَدِيرٌ

Аллаху ћете да се вратите, а Он Својом моћи све може да учини!

آية: 5

أَلَآ إِنَّهُمۡ يَثۡنُونَ صُدُورَهُمۡ لِيَسۡتَخۡفُواْ مِنۡهُۚ أَلَا حِينَ يَسۡتَغۡشُونَ ثِيَابَهُمۡ يَعۡلَمُ مَا يُسِرُّونَ وَمَا يُعۡلِنُونَۚ إِنَّهُۥ عَلِيمُۢ بِذَاتِ ٱلصُّدُورِ

Ето, они своја прса окрећу да би се од Њега сакрили. А и кад се у одећу своју заогрћу, Он зна оно што скривају и оно што показују - Он, уистину, зна шта се у грудима крије.

آية: 6

۞ وَمَا مِن دَآبَّةٖ فِي ٱلۡأَرۡضِ إِلَّا عَلَى ٱللَّهِ رِزۡقُهَا وَيَعۡلَمُ مُسۡتَقَرَّهَا وَمُسۡتَوۡدَعَهَاۚ كُلّٞ فِي كِتَٰبٖ مُّبِينٖ

На Земљи нема ниједног живог бића а да му Аллах није обезбедио опскрбу, и Он зна где се свако живо биће налази и где ће умрети. Све је то записано у јасној Књизи.

آية: 7

وَهُوَ ٱلَّذِي خَلَقَ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضَ فِي سِتَّةِ أَيَّامٖ وَكَانَ عَرۡشُهُۥ عَلَى ٱلۡمَآءِ لِيَبۡلُوَكُمۡ أَيُّكُمۡ أَحۡسَنُ عَمَلٗاۗ وَلَئِن قُلۡتَ إِنَّكُم مَّبۡعُوثُونَ مِنۢ بَعۡدِ ٱلۡمَوۡتِ لَيَقُولَنَّ ٱلَّذِينَ كَفَرُوٓاْ إِنۡ هَٰذَآ إِلَّا سِحۡرٞ مُّبِينٞ

Он је Тај Који је створио небеса и Земљу у шест дана - а Његов је Престо био изнад воде - да би вас искушао - који ће од вас боље да поступа. Ако ти кажеш: „После смрти бићете заиста оживљени“, неверници ће сигурно да кажу: „Ово није ништа друго до очигледна враџбина!“

آية: 8

وَلَئِنۡ أَخَّرۡنَا عَنۡهُمُ ٱلۡعَذَابَ إِلَىٰٓ أُمَّةٖ مَّعۡدُودَةٖ لَّيَقُولُنَّ مَا يَحۡبِسُهُۥٓۗ أَلَا يَوۡمَ يَأۡتِيهِمۡ لَيۡسَ مَصۡرُوفًا عَنۡهُمۡ وَحَاقَ بِهِم مَّا كَانُواْ بِهِۦ يَسۡتَهۡزِءُونَ

Ако им Ми одложимо патњу до одређеног рока, они ће сигурно да кажу: „Шта је задржава?“ А онога дана кад им дође, неће да буде отклоњена од њих и са свих страна биће окружени оним чему су се ругали.

آية: 9

وَلَئِنۡ أَذَقۡنَا ٱلۡإِنسَٰنَ مِنَّا رَحۡمَةٗ ثُمَّ نَزَعۡنَٰهَا مِنۡهُ إِنَّهُۥ لَيَـُٔوسٞ كَفُورٞ

Ако човеку дамо да осети Нашу милост, па му је после ускратимо, тада он, заиста, постаје прави очајник и незахвалник.

آية: 10

وَلَئِنۡ أَذَقۡنَٰهُ نَعۡمَآءَ بَعۡدَ ضَرَّآءَ مَسَّتۡهُ لَيَقُولَنَّ ذَهَبَ ٱلسَّيِّـَٔاتُ عَنِّيٓۚ إِنَّهُۥ لَفَرِحٞ فَخُورٌ

А ако му дамо да након невоље која га је задесила осети благостање, он ће сигурно да каже: „Невоље су ме напустиле!“ Он је, заиста, превише радостан и хвалисав.

آية: 11

إِلَّا ٱلَّذِينَ صَبَرُواْ وَعَمِلُواْ ٱلصَّٰلِحَٰتِ أُوْلَٰٓئِكَ لَهُم مَّغۡفِرَةٞ وَأَجۡرٞ كَبِيرٞ

Осим они који су били стрпљиви и радили добра дела - њима припада опрост и велика награда.

آية: 12

فَلَعَلَّكَ تَارِكُۢ بَعۡضَ مَا يُوحَىٰٓ إِلَيۡكَ وَضَآئِقُۢ بِهِۦ صَدۡرُكَ أَن يَقُولُواْ لَوۡلَآ أُنزِلَ عَلَيۡهِ كَنزٌ أَوۡ جَآءَ مَعَهُۥ مَلَكٌۚ إِنَّمَآ أَنتَ نَذِيرٞۚ وَٱللَّهُ عَلَىٰ كُلِّ شَيۡءٖ وَكِيلٌ

Нећеш, ваљда, да изоставиш нешто од онога што ти се објављује, што тишти твоје груди, само зато што они говоре: „Зашто му није послато какво благо или, зашто са њим није дошао анђео?“ Ти си само онај који упозорава, а Аллах је свему Заштитник.

آية: 13

أَمۡ يَقُولُونَ ٱفۡتَرَىٰهُۖ قُلۡ فَأۡتُواْ بِعَشۡرِ سُوَرٖ مِّثۡلِهِۦ مُفۡتَرَيَٰتٖ وَٱدۡعُواْ مَنِ ٱسۡتَطَعۡتُم مِّن دُونِ ٱللَّهِ إِن كُنتُمۡ صَٰدِقِينَ

Зар они да говоре: „Он га измишља!“ Реци: „Па сачините ви десет Кур'ану сличних, измишљених поглавља, и кога год хоћете, од оних у које верујете поред Аллаха, позовите у помоћ, ако истину говорите!“

آية: 14

فَإِلَّمۡ يَسۡتَجِيبُواْ لَكُمۡ فَٱعۡلَمُوٓاْ أَنَّمَآ أُنزِلَ بِعِلۡمِ ٱللَّهِ وَأَن لَّآ إِلَٰهَ إِلَّا هُوَۖ فَهَلۡ أَنتُم مُّسۡلِمُونَ

А ако вам се не одазову, онда знајте да се он објављује само са Аллаховим знањем и да нема истинског бога осим Њега - па јесте ли Му предани?!

آية: 15

مَن كَانَ يُرِيدُ ٱلۡحَيَوٰةَ ٱلدُّنۡيَا وَزِينَتَهَا نُوَفِّ إِلَيۡهِمۡ أَعۡمَٰلَهُمۡ فِيهَا وَهُمۡ فِيهَا لَا يُبۡخَسُونَ

Онима који желе само живот на овоме свету и овосветске украсе, Ми ћемо то наспрам њихових дела - у потпуности - да им дамо, и у томе неће да буду закинути.

آية: 16

أُوْلَٰٓئِكَ ٱلَّذِينَ لَيۡسَ لَهُمۡ فِي ٱلۡأٓخِرَةِ إِلَّا ٱلنَّارُۖ وَحَبِطَ مَا صَنَعُواْ فِيهَا وَبَٰطِلٞ مَّا كَانُواْ يَعۡمَلُونَ

То су они који ће на Будућем свету да добију само ватру; у њој ће да пропадне све оно што су чинили на Земљи и биће узалудно све што су радили.

آية: 17

أَفَمَن كَانَ عَلَىٰ بَيِّنَةٖ مِّن رَّبِّهِۦ وَيَتۡلُوهُ شَاهِدٞ مِّنۡهُ وَمِن قَبۡلِهِۦ كِتَٰبُ مُوسَىٰٓ إِمَامٗا وَرَحۡمَةًۚ أُوْلَٰٓئِكَ يُؤۡمِنُونَ بِهِۦۚ وَمَن يَكۡفُرۡ بِهِۦ مِنَ ٱلۡأَحۡزَابِ فَٱلنَّارُ مَوۡعِدُهُۥۚ فَلَا تَكُ فِي مِرۡيَةٖ مِّنۡهُۚ إِنَّهُ ٱلۡحَقُّ مِن رَّبِّكَ وَلَٰكِنَّ أَكۡثَرَ ٱلنَّاسِ لَا يُؤۡمِنُونَ

Јесу ли они као они којима је јасно ко је њихов Господар - којима је дошао Кур'ан - Његов сведок, а још пре њега и Мојсијева Књига, водич и милост?! То су они који верују у њега. А ко год Кур'ан негира, међу разним групацијама, Ватра ће да му буде место где ће да сконча. Зато, ти никако не сумњај у њега, он је заиста истина од твога Господара, али већина људи не верује.

آية: 18

وَمَنۡ أَظۡلَمُ مِمَّنِ ٱفۡتَرَىٰ عَلَى ٱللَّهِ كَذِبًاۚ أُوْلَٰٓئِكَ يُعۡرَضُونَ عَلَىٰ رَبِّهِمۡ وَيَقُولُ ٱلۡأَشۡهَٰدُ هَٰٓؤُلَآءِ ٱلَّذِينَ كَذَبُواْ عَلَىٰ رَبِّهِمۡۚ أَلَا لَعۡنَةُ ٱللَّهِ عَلَى ٱلظَّٰلِمِينَ

А има ли већих неправедника од оних који о Аллаху износе лаж?! Они ће пред својим Господаром да буду изведени, а сведоци ће да кажу: „Ови су измишљали лажи о своме Господару!“ Нека Аллахово проклетство стигне незнанобошце,

آية: 19

ٱلَّذِينَ يَصُدُّونَ عَن سَبِيلِ ٱللَّهِ وَيَبۡغُونَهَا عِوَجٗا وَهُم بِٱلۡأٓخِرَةِ هُمۡ كَٰفِرُونَ

оне који одвраћају од Аллаховог пута и који га желе искривљеним, такви ни у Будући свет не верују.

آية: 20

أُوْلَٰٓئِكَ لَمۡ يَكُونُواْ مُعۡجِزِينَ فِي ٱلۡأَرۡضِ وَمَا كَانَ لَهُم مِّن دُونِ ٱللَّهِ مِنۡ أَوۡلِيَآءَۘ يُضَٰعَفُ لَهُمُ ٱلۡعَذَابُۚ مَا كَانُواْ يَسۡتَطِيعُونَ ٱلسَّمۡعَ وَمَا كَانُواْ يُبۡصِرُونَ

Они на Земљи не могу да умакну Аллаховој казни, нити, осим Аллаха, имају другог заштитника. Њихова патња биће умногостручена. Они нису желели да чују истину, и нису желели да сагледају доказе.

آية: 21

أُوْلَٰٓئِكَ ٱلَّذِينَ خَسِرُوٓاْ أَنفُسَهُمۡ وَضَلَّ عَنۡهُم مَّا كَانُواْ يَفۡتَرُونَ

То су они који су сами себе упропастили - а неће да буде ни трага од оних које су измишљали.

آية: 22

لَا جَرَمَ أَنَّهُمۡ فِي ٱلۡأٓخِرَةِ هُمُ ٱلۡأَخۡسَرُونَ

Без сумње, они ће на Будућем свету да буду највећи губитници.

آية: 23

إِنَّ ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ وَعَمِلُواْ ٱلصَّٰلِحَٰتِ وَأَخۡبَتُوٓاْ إِلَىٰ رَبِّهِمۡ أُوْلَٰٓئِكَ أَصۡحَٰبُ ٱلۡجَنَّةِۖ هُمۡ فِيهَا خَٰلِدُونَ

Заиста, они који верују и раде добра дела и који су пред својим Господаром скрушени - то су становници Раја, у њему ће вечно да бораве.

آية: 24

۞ مَثَلُ ٱلۡفَرِيقَيۡنِ كَٱلۡأَعۡمَىٰ وَٱلۡأَصَمِّ وَٱلۡبَصِيرِ وَٱلسَّمِيعِۚ هَلۡ يَسۡتَوِيَانِ مَثَلًاۚ أَفَلَا تَذَكَّرُونَ

Пример неверника је попут оног ко је слеп и глув, а пример верника је попут оног који види и чује. Да ли су они у истом стању?! Па зашто поуку не узмете?!

آية: 25

وَلَقَدۡ أَرۡسَلۡنَا نُوحًا إِلَىٰ قَوۡمِهِۦٓ إِنِّي لَكُمۡ نَذِيرٞ مُّبِينٌ

И Ноју смо послали његовом народу: „Ја сам вам, уистину, јасни упозоритељ,

آية: 26

أَن لَّا تَعۡبُدُوٓاْ إِلَّا ٱللَّهَۖ إِنِّيٓ أَخَافُ عَلَيۡكُمۡ عَذَابَ يَوۡمٍ أَلِيمٖ

да само Аллаха обожавате; ја се, заиста, плашим за вас патње на болном дану.“

آية: 27

فَقَالَ ٱلۡمَلَأُ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ مِن قَوۡمِهِۦ مَا نَرَىٰكَ إِلَّا بَشَرٗا مِّثۡلَنَا وَمَا نَرَىٰكَ ٱتَّبَعَكَ إِلَّا ٱلَّذِينَ هُمۡ أَرَاذِلُنَا بَادِيَ ٱلرَّأۡيِ وَمَا نَرَىٰ لَكُمۡ عَلَيۡنَا مِن فَضۡلِۭ بَلۡ نَظُنُّكُمۡ كَٰذِبِينَ

Главешине његовог народа, они који нису веровали, рекоше: „Сматрамо да си и ти човек као и ми, и видимо да те, без икаквог размишљања, следе само они који су наш најнижи сталеж; и сматрамо да ви никакве предности немате над нама. Штавише, мислимо да сте лажљивци.“

آية: 28

قَالَ يَٰقَوۡمِ أَرَءَيۡتُمۡ إِن كُنتُ عَلَىٰ بَيِّنَةٖ مِّن رَّبِّي وَءَاتَىٰنِي رَحۡمَةٗ مِّنۡ عِندِهِۦ فَعُمِّيَتۡ عَلَيۡكُمۡ أَنُلۡزِمُكُمُوهَا وَأَنتُمۡ لَهَا كَٰرِهُونَ

„О мој народе“, рече он, „реците ми, ако ми је Господар мој дао јасан доказ и ако ми је дао веровесништво као милост Своју, а ви тога нисте свесни, да ли можемо да вас присилимо на веровање ако вам оно није по вољи?!

آية: 29

وَيَٰقَوۡمِ لَآ أَسۡـَٔلُكُمۡ عَلَيۡهِ مَالًاۖ إِنۡ أَجۡرِيَ إِلَّا عَلَى ٱللَّهِۚ وَمَآ أَنَا۠ بِطَارِدِ ٱلَّذِينَ ءَامَنُوٓاْۚ إِنَّهُم مُّلَٰقُواْ رَبِّهِمۡ وَلَٰكِنِّيٓ أَرَىٰكُمۡ قَوۡمٗا تَجۡهَلُونَ

О мој народе! За ово од вас не тражим иметак; ја само од Аллаха желим награду. И ја нећу да отерам оне који верују, они ће сигурно свога Господара да сретну; али, ја видим да сте ви неук народ.

آية: 30

وَيَٰقَوۡمِ مَن يَنصُرُنِي مِنَ ٱللَّهِ إِن طَرَدتُّهُمۡۚ أَفَلَا تَذَكَّرُونَ

О народе мој! Ко би ме од Аллаха одбранио кад бих их отерао? Зашто не размислите?!

آية: 31

وَلَآ أَقُولُ لَكُمۡ عِندِي خَزَآئِنُ ٱللَّهِ وَلَآ أَعۡلَمُ ٱلۡغَيۡبَ وَلَآ أَقُولُ إِنِّي مَلَكٞ وَلَآ أَقُولُ لِلَّذِينَ تَزۡدَرِيٓ أَعۡيُنُكُمۡ لَن يُؤۡتِيَهُمُ ٱللَّهُ خَيۡرًاۖ ٱللَّهُ أَعۡلَمُ بِمَا فِيٓ أَنفُسِهِمۡ إِنِّيٓ إِذٗا لَّمِنَ ٱلظَّٰلِمِينَ

Ја вам не кажем: 'Поседујем Аллахове ризнице' - нити: 'Мени је познато оно што је недокучиво чулима' - нити кажем: 'Ја сам анђео' - а не говорим ни о онима које ваше очи са презиром гледају: 'Аллах никакво добро неће да им да', Аллах најбоље зна шта је у њиховим душама - у супротном бих, сигурно, био међу неправеднима.“

آية: 32

قَالُواْ يَٰنُوحُ قَدۡ جَٰدَلۡتَنَا فَأَكۡثَرۡتَ جِدَٰلَنَا فَأۡتِنَا بِمَا تَعِدُنَآ إِن كُنتَ مِنَ ٱلصَّٰدِقِينَ

„О Ноје“, рекоше они, „расправљао си са нама и претерао си у расправи. Дај, нека се оствари оно чиме нам претиш, ако си од искрених!“

آية: 33

قَالَ إِنَّمَا يَأۡتِيكُم بِهِ ٱللَّهُ إِن شَآءَ وَمَآ أَنتُم بِمُعۡجِزِينَ

„Само Аллах даје казну, ако то буде хтео“, рече Ноје, „и ви тада нећете моћи да умакнете казни.“

آية: 34

وَلَا يَنفَعُكُمۡ نُصۡحِيٓ إِنۡ أَرَدتُّ أَنۡ أَنصَحَ لَكُمۡ إِن كَانَ ٱللَّهُ يُرِيدُ أَن يُغۡوِيَكُمۡۚ هُوَ رَبُّكُمۡ وَإِلَيۡهِ تُرۡجَعُونَ

„Неће вам мој савет користити, ма колико ја желео да вас саветујем, ако Аллах одреди да вас остави у заблуду. Он је ваш Господар и Њему ћете да се вратите.“

آية: 35

أَمۡ يَقُولُونَ ٱفۡتَرَىٰهُۖ قُلۡ إِنِ ٱفۡتَرَيۡتُهُۥ فَعَلَيَّ إِجۡرَامِي وَأَنَا۠ بَرِيٓءٞ مِّمَّا تُجۡرِمُونَ

Зар да говоре: „Он Кур'ан измишља!“ Реци им Мухаммеде: „Ако га измишљам, сам ћу сносити казну за мој грех, а ја се одричем вашег порицања истине.

آية: 36

وَأُوحِيَ إِلَىٰ نُوحٍ أَنَّهُۥ لَن يُؤۡمِنَ مِن قَوۡمِكَ إِلَّا مَن قَدۡ ءَامَنَ فَلَا تَبۡتَئِسۡ بِمَا كَانُواْ يَفۡعَلُونَ

И Ноји би објављено: „Нико више од твог народа неће веровати осим оних који су до сад веровали; зато не тугуј због онога што они чине,

آية: 37

وَٱصۡنَعِ ٱلۡفُلۡكَ بِأَعۡيُنِنَا وَوَحۡيِنَا وَلَا تُخَٰطِبۡنِي فِي ٱلَّذِينَ ظَلَمُوٓاْ إِنَّهُم مُّغۡرَقُونَ

и прави лађу пред Нашим очима и пажњом, и по Нашем упутству, и не обраћај Ми се молећи се за оне који су били неправедни - они ће сигурно да буду потопљени!“

آية: 38

وَيَصۡنَعُ ٱلۡفُلۡكَ وَكُلَّمَا مَرَّ عَلَيۡهِ مَلَأٞ مِّن قَوۡمِهِۦ سَخِرُواْ مِنۡهُۚ قَالَ إِن تَسۡخَرُواْ مِنَّا فَإِنَّا نَسۡخَرُ مِنكُمۡ كَمَا تَسۡخَرُونَ

И он је градио лађу. И кад год би поред њега пролазили поглавари из његовог народа, исмејавали би му се. „Ако се ви нама исмејавате“, говорио је он, „исмејаваћемо се и ми вама, као што се и ви нама исмејавате,

آية: 39

فَسَوۡفَ تَعۡلَمُونَ مَن يَأۡتِيهِ عَذَابٞ يُخۡزِيهِ وَيَحِلُّ عَلَيۡهِ عَذَابٞ مُّقِيمٌ

и сазнаћете, заиста, коме ће да дође казна која ће да га понизи и кога ће да снађе вечна патња."

آية: 40

حَتَّىٰٓ إِذَا جَآءَ أَمۡرُنَا وَفَارَ ٱلتَّنُّورُ قُلۡنَا ٱحۡمِلۡ فِيهَا مِن كُلّٖ زَوۡجَيۡنِ ٱثۡنَيۡنِ وَأَهۡلَكَ إِلَّا مَن سَبَقَ عَلَيۡهِ ٱلۡقَوۡلُ وَمَنۡ ءَامَنَۚ وَمَآ ءَامَنَ مَعَهُۥٓ إِلَّا قَلِيلٞ

И кад је стигла Наша одредба и кад је покуљала вода са површине земље, рекли смо: „Укрцај у лађу од сваке животињске врсте по један пар, и своју породицу - осим оних којима је прописано да буду потопљени - и укрцај вернике“, а мало је било оних који су са њим веровали.

آية: 41

۞ وَقَالَ ٱرۡكَبُواْ فِيهَا بِسۡمِ ٱللَّهِ مَجۡر۪ىٰهَا وَمُرۡسَىٰهَآۚ إِنَّ رَبِّي لَغَفُورٞ رَّحِيمٞ

И он рече: „Укрцајте се у њу, у име Аллаха, нека плови и нека пристане! Мој Господар уистину је Опростилац греха, Милостиви.“

آية: 42

وَهِيَ تَجۡرِي بِهِمۡ فِي مَوۡجٖ كَٱلۡجِبَالِ وَنَادَىٰ نُوحٌ ٱبۡنَهُۥ وَكَانَ فِي مَعۡزِلٖ يَٰبُنَيَّ ٱرۡكَب مَّعَنَا وَلَا تَكُن مَّعَ ٱلۡكَٰفِرِينَ

И лађа их је понела на валовима великим као брда; и Ноје дозва свога сина који је био издвојен: „О синко мој, укрцај се са нама, не буди са неверницима!“

آية: 43

قَالَ سَـَٔاوِيٓ إِلَىٰ جَبَلٖ يَعۡصِمُنِي مِنَ ٱلۡمَآءِۚ قَالَ لَا عَاصِمَ ٱلۡيَوۡمَ مِنۡ أَمۡرِ ٱللَّهِ إِلَّا مَن رَّحِمَۚ وَحَالَ بَيۡنَهُمَا ٱلۡمَوۡجُ فَكَانَ مِنَ ٱلۡمُغۡرَقِينَ

А он рече: „Склонићу се на неко брдо које ће да ме заштити од воде.“ „Од Аллахове казне данас нема спаса, осим ономе коме се Он смиловао!“ Рече Ноје, и вал их раздвоји, и син би потопљен.

آية: 44

وَقِيلَ يَٰٓأَرۡضُ ٱبۡلَعِي مَآءَكِ وَيَٰسَمَآءُ أَقۡلِعِي وَغِيضَ ٱلۡمَآءُ وَقُضِيَ ٱلۡأَمۡرُ وَٱسۡتَوَتۡ عَلَى ٱلۡجُودِيِّۖ وَقِيلَ بُعۡدٗا لِّلۡقَوۡمِ ٱلظَّٰلِمِينَ

И би речено: „О Земљо, упиј своју воду, а ти, о небо, престани!“ И вода се повуче и испуни се одредба, а лађа пристаде на планини Ел-Џудијј, и би речено: „Далеко нека је неправедни народ!“

آية: 45

وَنَادَىٰ نُوحٞ رَّبَّهُۥ فَقَالَ رَبِّ إِنَّ ٱبۡنِي مِنۡ أَهۡلِي وَإِنَّ وَعۡدَكَ ٱلۡحَقُّ وَأَنتَ أَحۡكَمُ ٱلۡحَٰكِمِينَ

А Ноје се пре тога обрати своме Господару и рече: „Мој Господару, мој син је, уистину, из моје породице, а обећање Твоје је, заиста, истинито и Ти си Судија најправеднији!“

آية: 46

قَالَ يَٰنُوحُ إِنَّهُۥ لَيۡسَ مِنۡ أَهۡلِكَۖ إِنَّهُۥ عَمَلٌ غَيۡرُ صَٰلِحٖۖ فَلَا تَسۡـَٔلۡنِ مَا لَيۡسَ لَكَ بِهِۦ عِلۡمٌۖ إِنِّيٓ أَعِظُكَ أَن تَكُونَ مِنَ ٱلۡجَٰهِلِينَ

„О Ноје“, рече Аллах: „он није од оних из твоје породице које сам обећао да спасим; он је, заиста, радио оно што не ваља, зато Ме не моли за оно што не знаш! Саветујем те да не будеш међу незналицама.“

آية: 47

قَالَ رَبِّ إِنِّيٓ أَعُوذُ بِكَ أَنۡ أَسۡـَٔلَكَ مَا لَيۡسَ لِي بِهِۦ عِلۡمٞۖ وَإِلَّا تَغۡفِرۡ لِي وَتَرۡحَمۡنِيٓ أَكُن مِّنَ ٱلۡخَٰسِرِينَ

„Мој Господару“, рече, „Уточиште код Тебе тражим да Те више никада не замолим за оно што не знам! Ако ми не опростиш и не смилујеш ми се, сигурно ћу да будем међу губитницима.“

آية: 48

قِيلَ يَٰنُوحُ ٱهۡبِطۡ بِسَلَٰمٖ مِّنَّا وَبَرَكَٰتٍ عَلَيۡكَ وَعَلَىٰٓ أُمَمٖ مِّمَّن مَّعَكَۚ وَأُمَمٞ سَنُمَتِّعُهُمۡ ثُمَّ يَمَسُّهُم مِّنَّا عَذَابٌ أَلِيمٞ

„О Ноје“, рече Аллах „искрцај се спашен и у миру, и благословима подареним теби и народима који ће да се изроде од ових који су са тобом! Биће народа којима ћемо дати да уживају у пролазном животу, а затим ће их од Нас задесити заслужена болна казна."

آية: 49

تِلۡكَ مِنۡ أَنۢبَآءِ ٱلۡغَيۡبِ نُوحِيهَآ إِلَيۡكَۖ مَا كُنتَ تَعۡلَمُهَآ أَنتَ وَلَا قَوۡمُكَ مِن قَبۡلِ هَٰذَاۖ فَٱصۡبِرۡۖ إِنَّ ٱلۡعَٰقِبَةَ لِلۡمُتَّقِينَ

То казивање спада у вести о нечему непознатом, које ти Ми објављујемо; ни ти Мухаммеде ни твој народ нисте пре овога ништа знали о томе. Зато буди стрпљив, победа ће, заиста, да припадне онима који су богобојазни.

آية: 50

وَإِلَىٰ عَادٍ أَخَاهُمۡ هُودٗاۚ قَالَ يَٰقَوۡمِ ٱعۡبُدُواْ ٱللَّهَ مَا لَكُم مِّنۡ إِلَٰهٍ غَيۡرُهُۥٓۖ إِنۡ أَنتُمۡ إِلَّا مُفۡتَرُونَ

И Аду - њиховог брата Худа посласмо. „О мој народе“, говорио је он, „Аллаха обожавајте, ви другог бога осим Њега немате, ви износите само неистине.

آية: 51

يَٰقَوۡمِ لَآ أَسۡـَٔلُكُمۡ عَلَيۡهِ أَجۡرًاۖ إِنۡ أَجۡرِيَ إِلَّا عَلَى ٱلَّذِي فَطَرَنِيٓۚ أَفَلَا تَعۡقِلُونَ

О мој народе, ја не тражим од вас награду за ово; награду желим само од Онога Који ме је створио! Зар не разумете?!

آية: 52

وَيَٰقَوۡمِ ٱسۡتَغۡفِرُواْ رَبَّكُمۡ ثُمَّ تُوبُوٓاْ إِلَيۡهِ يُرۡسِلِ ٱلسَّمَآءَ عَلَيۡكُم مِّدۡرَارٗا وَيَزِدۡكُمۡ قُوَّةً إِلَىٰ قُوَّتِكُمۡ وَلَا تَتَوَلَّوۡاْ مُجۡرِمِينَ

О мој народе, молите свога Господара да вам опрости, и покајте Му се, а Он ће да вам шаље обилну кишу и даће вам још већу снагу, уз ону коју имате, и не одлазите као они који чине зло!“

آية: 53

قَالُواْ يَٰهُودُ مَا جِئۡتَنَا بِبَيِّنَةٖ وَمَا نَحۡنُ بِتَارِكِيٓ ءَالِهَتِنَا عَن قَوۡلِكَ وَمَا نَحۡنُ لَكَ بِمُؤۡمِنِينَ

„О Худе“, говорили су они, „ниси нам донео никакав доказ и ми на саму твоју реч нећемо да напустимо своја божанства, јер ми теби не верујемо.

آية: 54

إِن نَّقُولُ إِلَّا ٱعۡتَرَىٰكَ بَعۡضُ ءَالِهَتِنَا بِسُوٓءٖۗ قَالَ إِنِّيٓ أُشۡهِدُ ٱللَّهَ وَٱشۡهَدُوٓاْ أَنِّي بَرِيٓءٞ مِّمَّا تُشۡرِكُونَ

Ми тврдимо да те је неко наше божанство злом погодило.“ „Ја позивам Аллаха за сведока“, рече Худ, „а и ви посведочите да ја немам ништа са тим што ви друга божанства обожавате –

آية: 55

مِن دُونِهِۦۖ فَكِيدُونِي جَمِيعٗا ثُمَّ لَا تُنظِرُونِ

поред Аллаха; и зато сви заједно против мене лукавство смислите и немојте ништа да одлажете,

آية: 56

إِنِّي تَوَكَّلۡتُ عَلَى ٱللَّهِ رَبِّي وَرَبِّكُمۚ مَّا مِن دَآبَّةٍ إِلَّا هُوَ ءَاخِذُۢ بِنَاصِيَتِهَآۚ إِنَّ رَبِّي عَلَىٰ صِرَٰطٖ مُّسۡتَقِيمٖ

ја се уздам у Аллаха, Он је мој и ваш Господар! Све живо је потчињено само Њему; заиста је мој Господар истинит и праведан.

آية: 57

فَإِن تَوَلَّوۡاْ فَقَدۡ أَبۡلَغۡتُكُم مَّآ أُرۡسِلۡتُ بِهِۦٓ إِلَيۡكُمۡۚ وَيَسۡتَخۡلِفُ رَبِّي قَوۡمًا غَيۡرَكُمۡ وَلَا تَضُرُّونَهُۥ شَيۡـًٔاۚ إِنَّ رَبِّي عَلَىٰ كُلِّ شَيۡءٍ حَفِيظٞ

Па ако се окренете - а ја сам вам саопштио оно што вам је Аллах по мени послао - мој Господар ће уместо вас други народ да подари, и ви не можете ничим да Му наудите; мој Господар заиста надзире над свим.“

آية: 58

وَلَمَّا جَآءَ أَمۡرُنَا نَجَّيۡنَا هُودٗا وَٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ مَعَهُۥ بِرَحۡمَةٖ مِّنَّا وَنَجَّيۡنَٰهُم مِّنۡ عَذَابٍ غَلِيظٖ

И кад је дошла Наша одредба, Ми смо, Нашом милошћу, спасили Худа и вернике са њим и поштедили смо их жестоке казне.

آية: 59

وَتِلۡكَ عَادٞۖ جَحَدُواْ بِـَٔايَٰتِ رَبِّهِمۡ وَعَصَوۡاْ رُسُلَهُۥ وَٱتَّبَعُوٓاْ أَمۡرَ كُلِّ جَبَّارٍ عَنِيدٖ

Ето, то је био народ Ад, они су доказе свога Господара порицали и били су непослушни својим посланицима, и покоравали су се наредби сваког силника и пркосника.

آية: 60

وَأُتۡبِعُواْ فِي هَٰذِهِ ٱلدُّنۡيَا لَعۡنَةٗ وَيَوۡمَ ٱلۡقِيَٰمَةِۗ أَلَآ إِنَّ عَادٗا كَفَرُواْ رَبَّهُمۡۗ أَلَا بُعۡدٗا لِّعَادٖ قَوۡمِ هُودٖ

И сустигло их је проклетство и понижење на овом свету, а биће проклети и понижени и на Судњем дану. Ад, заиста, није веровао у свога Господара; далеко нека је Ад, Худов народ!

آية: 61

۞ وَإِلَىٰ ثَمُودَ أَخَاهُمۡ صَٰلِحٗاۚ قَالَ يَٰقَوۡمِ ٱعۡبُدُواْ ٱللَّهَ مَا لَكُم مِّنۡ إِلَٰهٍ غَيۡرُهُۥۖ هُوَ أَنشَأَكُم مِّنَ ٱلۡأَرۡضِ وَٱسۡتَعۡمَرَكُمۡ فِيهَا فَٱسۡتَغۡفِرُوهُ ثُمَّ تُوبُوٓاْ إِلَيۡهِۚ إِنَّ رَبِّي قَرِيبٞ مُّجِيبٞ

И народу Семуду смо послали њиховог брата Салаха. „О мој народе“, говорио је он, „обожавајте само Аллаха, ви другог истинског бога осим Њега немате! Он вас је створио од земље и дао вам је да живите на њој! Зато Га молите да вам опрости и покајте Му се! Мој Господар је, заиста, близу и одазива се на молитве.“

آية: 62

قَالُواْ يَٰصَٰلِحُ قَدۡ كُنتَ فِينَا مَرۡجُوّٗا قَبۡلَ هَٰذَآۖ أَتَنۡهَىٰنَآ أَن نَّعۡبُدَ مَا يَعۡبُدُ ءَابَآؤُنَا وَإِنَّنَا لَفِي شَكّٖ مِّمَّا تَدۡعُونَآ إِلَيۡهِ مُرِيبٖ

„О Салахе“, говорили су они, „ти си међу нама пре овог позива био цењен. Зашто браниш да обожавамо оно што су преци наши обожавали? Ми увелико сумњамо у оно чему нас ти позиваш.“

آية: 63

قَالَ يَٰقَوۡمِ أَرَءَيۡتُمۡ إِن كُنتُ عَلَىٰ بَيِّنَةٖ مِّن رَّبِّي وَءَاتَىٰنِي مِنۡهُ رَحۡمَةٗ فَمَن يَنصُرُنِي مِنَ ٱللَّهِ إِنۡ عَصَيۡتُهُۥۖ فَمَا تَزِيدُونَنِي غَيۡرَ تَخۡسِيرٖ

„О мој народе“, говорио је он, „шта мислите: ако је мени јасно ко је мој Господар и ако ми је сам Он милост дао, па ко ће од Аллаха да ме одбрани ако Му не будем послушан? Ви бисте ми само повећали моју пропаст.

آية: 64

وَيَٰقَوۡمِ هَٰذِهِۦ نَاقَةُ ٱللَّهِ لَكُمۡ ءَايَةٗۖ فَذَرُوهَا تَأۡكُلۡ فِيٓ أَرۡضِ ٱللَّهِۖ وَلَا تَمَسُّوهَا بِسُوٓءٖ فَيَأۡخُذَكُمۡ عَذَابٞ قَرِيبٞ

О мој народе, ево, ова Аллахова камила је знак вама, па је пустите нека пасе по Аллаховој земљи и не чините јој никакво зло, да вас не би убрзо задесила казна.“

آية: 65

فَعَقَرُوهَا فَقَالَ تَمَتَّعُواْ فِي دَارِكُمۡ ثَلَٰثَةَ أَيَّامٖۖ ذَٰلِكَ وَعۡدٌ غَيۡرُ مَكۡذُوبٖ

Али, они је заклаше, па он рече: „Уживајте у животу у земљи својој још само три дана, то није лажна претња!“

آية: 66

فَلَمَّا جَآءَ أَمۡرُنَا نَجَّيۡنَا صَٰلِحٗا وَٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ مَعَهُۥ بِرَحۡمَةٖ مِّنَّا وَمِنۡ خِزۡيِ يَوۡمِئِذٍۚ إِنَّ رَبَّكَ هُوَ ٱلۡقَوِيُّ ٱلۡعَزِيزُ

И кад је дошла Наша одредба, Ми смо, Нашом милошћу, спасили Салаха и вернике са њим од казне тога дана - твој Господар је, уистину, Моћни и Силни,

آية: 67

وَأَخَذَ ٱلَّذِينَ ظَلَمُواْ ٱلصَّيۡحَةُ فَأَصۡبَحُواْ فِي دِيَٰرِهِمۡ جَٰثِمِينَ

а оне који су били неверници погодио је страшан глас и они су у својим домовима осванули мртви, непомични,

آية: 68

كَأَن لَّمۡ يَغۡنَوۡاْ فِيهَآۗ أَلَآ إِنَّ ثَمُودَاْ كَفَرُواْ رَبَّهُمۡۗ أَلَا بُعۡدٗا لِّثَمُودَ

као да ту никад нису ни живели. Народ Семуд, заиста, у свога Господара није веровао; далеко нека је Семуд!

آية: 69

وَلَقَدۡ جَآءَتۡ رُسُلُنَآ إِبۡرَٰهِيمَ بِٱلۡبُشۡرَىٰ قَالُواْ سَلَٰمٗاۖ قَالَ سَلَٰمٞۖ فَمَا لَبِثَ أَن جَآءَ بِعِجۡلٍ حَنِيذٖ

И Авраму су дошли Наши анђели да му донесу радосну вест. „Мир Божји!“ Рекоше. „Мир Божји!“ Одговори он, и убрзо им донесе печено теле.

آية: 70

فَلَمَّا رَءَآ أَيۡدِيَهُمۡ لَا تَصِلُ إِلَيۡهِ نَكِرَهُمۡ وَأَوۡجَسَ مِنۡهُمۡ خِيفَةٗۚ قَالُواْ لَا تَخَفۡ إِنَّآ أُرۡسِلۡنَآ إِلَىٰ قَوۡمِ لُوطٖ

А кад виде да се њихове руке не дотичу хране, он схвати да су необични и осети страх од њих. "Не бој се!" рекоше они, "ми смо послати Лотовом народу."

آية: 71

وَٱمۡرَأَتُهُۥ قَآئِمَةٞ فَضَحِكَتۡ فَبَشَّرۡنَٰهَا بِإِسۡحَٰقَ وَمِن وَرَآءِ إِسۡحَٰقَ يَعۡقُوبَ

А жена његова стајаше ту, насмеја се, и Ми је обрадовасмо Исаком, а након Исака Јаковом.

آية: 72

قَالَتۡ يَٰوَيۡلَتَىٰٓ ءَأَلِدُ وَأَنَا۠ عَجُوزٞ وَهَٰذَا بَعۡلِي شَيۡخًاۖ إِنَّ هَٰذَا لَشَيۡءٌ عَجِيبٞ

„Јадна ја!“ Рече, „зар да родим овако стара, а и овај мој муж је стар?! Ово је заиста нешто необично!“

آية: 73

قَالُوٓاْ أَتَعۡجَبِينَ مِنۡ أَمۡرِ ٱللَّهِۖ رَحۡمَتُ ٱللَّهِ وَبَرَكَٰتُهُۥ عَلَيۡكُمۡ أَهۡلَ ٱلۡبَيۡتِۚ إِنَّهُۥ حَمِيدٞ مَّجِيدٞ

„Зар се чудиш Аллаховој одредби?“ Рекоше они, „Аллахова милост и Његови благослови нека су на вама, веровесничка породицо. Заиста је Он хваљен и слављен!“

آية: 74

فَلَمَّا ذَهَبَ عَنۡ إِبۡرَٰهِيمَ ٱلرَّوۡعُ وَجَآءَتۡهُ ٱلۡبُشۡرَىٰ يُجَٰدِلُنَا فِي قَوۡمِ لُوطٍ

И пошто Аврама прође страх и дође му радосна вест, он поче да расправља са Нама о Лотовом народу;

آية: 75

إِنَّ إِبۡرَٰهِيمَ لَحَلِيمٌ أَوَّٰهٞ مُّنِيبٞ

Аврам је, заиста, био благ, Аллаха је пуно молио и пуно се кајао.

آية: 76

يَٰٓإِبۡرَٰهِيمُ أَعۡرِضۡ عَنۡ هَٰذَآۖ إِنَّهُۥ قَدۡ جَآءَ أَمۡرُ رَبِّكَۖ وَإِنَّهُمۡ ءَاتِيهِمۡ عَذَابٌ غَيۡرُ مَرۡدُودٖ

„О Авраме, прођи се тога, стигло је наређење од твога Господара; њих ће да стигне неизбежна патња!“

آية: 77

وَلَمَّا جَآءَتۡ رُسُلُنَا لُوطٗا سِيٓءَ بِهِمۡ وَضَاقَ بِهِمۡ ذَرۡعٗا وَقَالَ هَٰذَا يَوۡمٌ عَصِيبٞ

И када Наши анђели дођоше Лоту, он се због њих нађе у неприлици и то му тешко паде, па рече: „Ово је мучан дан!“

آية: 78

وَجَآءَهُۥ قَوۡمُهُۥ يُهۡرَعُونَ إِلَيۡهِ وَمِن قَبۡلُ كَانُواْ يَعۡمَلُونَ ٱلسَّيِّـَٔاتِۚ قَالَ يَٰقَوۡمِ هَٰٓؤُلَآءِ بَنَاتِي هُنَّ أَطۡهَرُ لَكُمۡۖ فَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَلَا تُخۡزُونِ فِي ضَيۡفِيٓۖ أَلَيۡسَ مِنكُمۡ رَجُلٞ رَّشِيدٞ

И његов народ похрли њему - а пре су неваљаштине чинили. „О мој народе“, рече он, „ето вам за брак моје кћери, оне су вам чистије! Бојте се Аллаха и пред мојим гостима не срамотите ме! Зар међу вама нема разумног човека?“

آية: 79

قَالُواْ لَقَدۡ عَلِمۡتَ مَا لَنَا فِي بَنَاتِكَ مِنۡ حَقّٖ وَإِنَّكَ لَتَعۡلَمُ مَا نُرِيدُ

„Теби је свакако познато да нам твоје кћери нису потребне“, рекоше они, „ти, заиста, знаш шта ми желимо.“

آية: 80

قَالَ لَوۡ أَنَّ لِي بِكُمۡ قُوَّةً أَوۡ ءَاوِيٓ إِلَىٰ رُكۡنٖ شَدِيدٖ

„Када бих само имао какву снагу да вас одбијем“, рече он, „или да могу код снажног заштитника да нађем помоћ!“

آية: 81

قَالُواْ يَٰلُوطُ إِنَّا رُسُلُ رَبِّكَ لَن يَصِلُوٓاْ إِلَيۡكَۖ فَأَسۡرِ بِأَهۡلِكَ بِقِطۡعٖ مِّنَ ٱلَّيۡلِ وَلَا يَلۡتَفِتۡ مِنكُمۡ أَحَدٌ إِلَّا ٱمۡرَأَتَكَۖ إِنَّهُۥ مُصِيبُهَا مَآ أَصَابَهُمۡۚ إِنَّ مَوۡعِدَهُمُ ٱلصُّبۡحُۚ أَلَيۡسَ ٱلصُّبۡحُ بِقَرِيبٖ

Анђели одговорише: „О Лоте, ми смо изасланици твога Господара, они теби не могу да науде. Ти крени са породицом својом у глуво доба ноћи без своје жене, њу ће да задеси исто што и њих, и нека се нико од вас не окреће! Рок им је јутро, а зар јутро није близу?“

آية: 82

فَلَمَّا جَآءَ أَمۡرُنَا جَعَلۡنَا عَٰلِيَهَا سَافِلَهَا وَأَمۡطَرۡنَا عَلَيۡهَا حِجَارَةٗ مِّن سِجِّيلٖ مَّنضُودٖ

И када је дошла Наша наредба, Ми њихова насеља наопако окренусмо, и на њих спустисмо кишу грумења од печеног блата, које је непрекидно падало,

آية: 83

مُّسَوَّمَةً عِندَ رَبِّكَۖ وَمَا هِيَ مِنَ ٱلظَّٰلِمِينَ بِبَعِيدٖ

обележено од твога Господара, а оно од неправедника није далеко.

آية: 84

۞ وَإِلَىٰ مَدۡيَنَ أَخَاهُمۡ شُعَيۡبٗاۚ قَالَ يَٰقَوۡمِ ٱعۡبُدُواْ ٱللَّهَ مَا لَكُم مِّنۡ إِلَٰهٍ غَيۡرُهُۥۖ وَلَا تَنقُصُواْ ٱلۡمِكۡيَالَ وَٱلۡمِيزَانَۖ إِنِّيٓ أَرَىٰكُم بِخَيۡرٖ وَإِنِّيٓ أَخَافُ عَلَيۡكُمۡ عَذَابَ يَوۡمٖ مُّحِيطٖ

И Медену - посласмо њиховог брата Јофора. „О народе мој“, говорио је он, „Аллаха обожавајте, ви немате истинског бога осим Њега, и немојте из посуде за мерење и са ваге ништа да умањујете. Видим да заиста у обиљу живите и бојим се за вас казне на Дан који ће све да обухвати.

آية: 85

وَيَٰقَوۡمِ أَوۡفُواْ ٱلۡمِكۡيَالَ وَٱلۡمِيزَانَ بِٱلۡقِسۡطِۖ وَلَا تَبۡخَسُواْ ٱلنَّاسَ أَشۡيَآءَهُمۡ وَلَا تَعۡثَوۡاْ فِي ٱلۡأَرۡضِ مُفۡسِدِينَ

О мој народе! Посуду за мерење и вагу праведно испуните, и не закидајте људе ни у чему што је њихово, и не чините зло по Земљи неред правећи.

آية: 86

بَقِيَّتُ ٱللَّهِ خَيۡرٞ لَّكُمۡ إِن كُنتُم مُّؤۡمِنِينَۚ وَمَآ أَنَا۠ عَلَيۡكُم بِحَفِيظٖ

Оно што вам претекне, а што вам је Аллах дозволио, боље вам је, ако хоћете да будете верници; а ја нисам ваш чувар.“

آية: 87

قَالُواْ يَٰشُعَيۡبُ أَصَلَوٰتُكَ تَأۡمُرُكَ أَن نَّتۡرُكَ مَا يَعۡبُدُ ءَابَآؤُنَآ أَوۡ أَن نَّفۡعَلَ فِيٓ أَمۡوَٰلِنَا مَا نَشَٰٓؤُاْۖ إِنَّكَ لَأَنتَ ٱلۡحَلِيمُ ٱلرَّشِيدُ

„О Јофоре“, говорили су они, „да ли твоја молитва тражи од тебе да напустимо оно што су преци наши обожавали или да не поступамо са имањима нашим онако како нам је воља? Засигурно си обазрив и разуман!“

آية: 88

قَالَ يَٰقَوۡمِ أَرَءَيۡتُمۡ إِن كُنتُ عَلَىٰ بَيِّنَةٖ مِّن رَّبِّي وَرَزَقَنِي مِنۡهُ رِزۡقًا حَسَنٗاۚ وَمَآ أُرِيدُ أَنۡ أُخَالِفَكُمۡ إِلَىٰ مَآ أَنۡهَىٰكُمۡ عَنۡهُۚ إِنۡ أُرِيدُ إِلَّا ٱلۡإِصۡلَٰحَ مَا ٱسۡتَطَعۡتُۚ وَمَا تَوۡفِيقِيٓ إِلَّا بِٱللَّهِۚ عَلَيۡهِ تَوَكَّلۡتُ وَإِلَيۡهِ أُنِيبُ

„О мој народе“, говорио је он, „шта мислите, ако ја имам јасан доказ од мога Господара, а притом ми је Он дао и лепу опскрбу?! Ја не желим да чиним оно што вама забрањујем; једино желим да учиним добро колико могу, а мој успех зависи само од Аллаха; у Њега се уздам и Њему се обраћам.

آية: 89

وَيَٰقَوۡمِ لَا يَجۡرِمَنَّكُمۡ شِقَاقِيٓ أَن يُصِيبَكُم مِّثۡلُ مَآ أَصَابَ قَوۡمَ نُوحٍ أَوۡ قَوۡمَ هُودٍ أَوۡ قَوۡمَ صَٰلِحٖۚ وَمَا قَوۡمُ لُوطٖ مِّنكُم بِبَعِيدٖ

О мој народе! Нека вас неслагање са мном никако не доведе до тога да вас задеси оно што је задесило Нојев народ, или Худов народ, или Салахов народ. А и Лотов народ није од вас далеко.

آية: 90

وَٱسۡتَغۡفِرُواْ رَبَّكُمۡ ثُمَّ تُوبُوٓاْ إِلَيۡهِۚ إِنَّ رَبِّي رَحِيمٞ وَدُودٞ

И тражите опрост од свога Господара, и онда Му се покајте! Господар је мој, уистину, милостив и Онај Који воли.“

آية: 91

قَالُواْ يَٰشُعَيۡبُ مَا نَفۡقَهُ كَثِيرٗا مِّمَّا تَقُولُ وَإِنَّا لَنَرَىٰكَ فِينَا ضَعِيفٗاۖ وَلَوۡلَا رَهۡطُكَ لَرَجَمۡنَٰكَۖ وَمَآ أَنتَ عَلَيۡنَا بِعَزِيزٖ

„Јофоре“, рекоше они, „Ми не схватамо много тога што ти говориш, а видимо да си ти међу нама јадан; да није твоје родбине, ми бисмо те каменовали, ти над нама немаш моћ и не уживаш никакав углед.“

آية: 92

قَالَ يَٰقَوۡمِ أَرَهۡطِيٓ أَعَزُّ عَلَيۡكُم مِّنَ ٱللَّهِ وَٱتَّخَذۡتُمُوهُ وَرَآءَكُمۡ ظِهۡرِيًّاۖ إِنَّ رَبِّي بِمَا تَعۡمَلُونَ مُحِيطٞ

„О мој народе“, рече он, „зар родбина моја код вас има већи углед од Аллаха, а Њега сте иза себе одбацили?! Уистину мој Господар оно што радите знањем обухвата.

آية: 93

وَيَٰقَوۡمِ ٱعۡمَلُواْ عَلَىٰ مَكَانَتِكُمۡ إِنِّي عَٰمِلٞۖ سَوۡفَ تَعۡلَمُونَ مَن يَأۡتِيهِ عَذَابٞ يُخۡزِيهِ وَمَنۡ هُوَ كَٰذِبٞۖ وَٱرۡتَقِبُوٓاْ إِنِّي مَعَكُمۡ رَقِيبٞ

О мој народе, чините све што можете, а чинићу и ја. Ви ћете сигурно да сазнате кога ће казна да стигне која ће да га осрамоти и ко је лажов. Па, чекајте пресуду, и ја ћу са вама да чекам!“

آية: 94

وَلَمَّا جَآءَ أَمۡرُنَا نَجَّيۡنَا شُعَيۡبٗا وَٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ مَعَهُۥ بِرَحۡمَةٖ مِّنَّا وَأَخَذَتِ ٱلَّذِينَ ظَلَمُواْ ٱلصَّيۡحَةُ فَأَصۡبَحُواْ فِي دِيَٰرِهِمۡ جَٰثِمِينَ

И када је наступила Наша наредба, Ми смо, из Наше милости, спасили Јофора и оне који су са њим веровали, а оне који су били неправедни погодио је ужасан глас и они су осванули у земљи својој мртви, непомични,

آية: 95

كَأَن لَّمۡ يَغۡنَوۡاْ فِيهَآۗ أَلَا بُعۡدٗا لِّمَدۡيَنَ كَمَا بَعِدَتۡ ثَمُودُ

као да на њој никад нису ни постојали. Далеко био Меден, као и Семуд!

آية: 96

وَلَقَدۡ أَرۡسَلۡنَا مُوسَىٰ بِـَٔايَٰتِنَا وَسُلۡطَٰنٖ مُّبِينٍ

И Мојсија смо послали са Нашим знаковима и доказом јасним,

آية: 97

إِلَىٰ فِرۡعَوۡنَ وَمَلَإِيْهِۦ فَٱتَّبَعُوٓاْ أَمۡرَ فِرۡعَوۡنَۖ وَمَآ أَمۡرُ فِرۡعَوۡنَ بِرَشِيدٖ

фараону и његовим главешинама, али су они следили фараонову веру, а фараонова вера била је заблуда.

آية: 98

يَقۡدُمُ قَوۡمَهُۥ يَوۡمَ ٱلۡقِيَٰمَةِ فَأَوۡرَدَهُمُ ٱلنَّارَۖ وَبِئۡسَ ٱلۡوِرۡدُ ٱلۡمَوۡرُودُ

На Судњем дану он ће свој народ да предводи и у Пакао да га уведе, а ужасно је место у које ће да буде доведен!

آية: 99

وَأُتۡبِعُواْ فِي هَٰذِهِۦ لَعۡنَةٗ وَيَوۡمَ ٱلۡقِيَٰمَةِۚ بِئۡسَ ٱلرِّفۡدُ ٱلۡمَرۡفُودُ

На овом свету их је пратило проклетство а пратиће их и на Судњем дану; страшна је казна којом ће да буду кажњавани.

آية: 100

ذَٰلِكَ مِنۡ أَنۢبَآءِ ٱلۡقُرَىٰ نَقُصُّهُۥ عَلَيۡكَۖ مِنۡهَا قَآئِمٞ وَحَصِيدٞ

То су неке вести које ти казујемо о насељима; нека од њих још постоје, а нека су са земљом сравњена.

آية: 101

وَمَا ظَلَمۡنَٰهُمۡ وَلَٰكِن ظَلَمُوٓاْ أَنفُسَهُمۡۖ فَمَآ أَغۡنَتۡ عَنۡهُمۡ ءَالِهَتُهُمُ ٱلَّتِي يَدۡعُونَ مِن دُونِ ٱللَّهِ مِن شَيۡءٖ لَّمَّا جَآءَ أَمۡرُ رَبِّكَۖ وَمَا زَادُوهُمۡ غَيۡرَ تَتۡبِيبٖ

Ми им нисмо учинили неправду. Они су сами себи учинили неправду. Ништа им нису помогла њихова божанства која су молили мимо Аллаха кад је наступила наредба твога Господара, само су им пропаст њихову повећала.

آية: 102

وَكَذَٰلِكَ أَخۡذُ رَبِّكَ إِذَآ أَخَذَ ٱلۡقُرَىٰ وَهِيَ ظَٰلِمَةٌۚ إِنَّ أَخۡذَهُۥٓ أَلِيمٞ شَدِيدٌ

Ето, тако твој Господар кажњава када кажњава она насеља која чине неправду. Његова казна заиста је болна и жестока.

آية: 103

إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَةٗ لِّمَنۡ خَافَ عَذَابَ ٱلۡأٓخِرَةِۚ ذَٰلِكَ يَوۡمٞ مَّجۡمُوعٞ لَّهُ ٱلنَّاسُ وَذَٰلِكَ يَوۡمٞ مَّشۡهُودٞ

У томе је, заиста, поука за оне који се плаше патње на Будућем свету; то је Дан када ће сви људи да буду сабрани и то је Дан кад ће сви да буду присутни,

آية: 104

وَمَا نُؤَخِّرُهُۥٓ إِلَّا لِأَجَلٖ مَّعۡدُودٖ

а Ми га одлажемо до тачно одређеног времена.

آية: 105

يَوۡمَ يَأۡتِ لَا تَكَلَّمُ نَفۡسٌ إِلَّا بِإِذۡنِهِۦۚ فَمِنۡهُمۡ شَقِيّٞ وَسَعِيدٞ

А онда кад дође, без Његовог допуштења нико ни реч неће да изусти, а међу њима биће несрећних и срећних.

آية: 106

فَأَمَّا ٱلَّذِينَ شَقُواْ فَفِي ٱلنَّارِ لَهُمۡ فِيهَا زَفِيرٞ وَشَهِيقٌ

И несрећни ће у Ватру, у њој ће тешко да издишу и удишу;

آية: 107

خَٰلِدِينَ فِيهَا مَا دَامَتِ ٱلسَّمَٰوَٰتُ وَٱلۡأَرۡضُ إِلَّا مَا شَآءَ رَبُّكَۚ إِنَّ رَبَّكَ فَعَّالٞ لِّمَا يُرِيدُ

У њој ће да остану док је небеса и Земље, осим ако другачије твој Господар не одреди. Твој Господар, заиста, ради оно што жели.

آية: 108

۞ وَأَمَّا ٱلَّذِينَ سُعِدُواْ فَفِي ٱلۡجَنَّةِ خَٰلِدِينَ فِيهَا مَا دَامَتِ ٱلسَّمَٰوَٰتُ وَٱلۡأَرۡضُ إِلَّا مَا شَآءَ رَبُّكَۖ عَطَآءً غَيۡرَ مَجۡذُوذٖ

А срећни ће у Рај; у њему ће вечно да бораве, док је небеса и Земље, осим ако другачије твој Господар не одреди; биће то дар који ће да траје непрекидно.

آية: 109

فَلَا تَكُ فِي مِرۡيَةٖ مِّمَّا يَعۡبُدُ هَٰٓؤُلَآءِۚ مَا يَعۡبُدُونَ إِلَّا كَمَا يَعۡبُدُ ءَابَآؤُهُم مِّن قَبۡلُۚ وَإِنَّا لَمُوَفُّوهُمۡ نَصِيبَهُمۡ غَيۡرَ مَنقُوصٖ

Зато не сумњај да је лажно оно што незнанобошци обожавају; они обожавају управо оно што су, још пре, обожавали њихови преци. Ми ћемо, заиста, казну коју су заслужили - без умањивања да им дамо!

آية: 110

وَلَقَدۡ ءَاتَيۡنَا مُوسَى ٱلۡكِتَٰبَ فَٱخۡتُلِفَ فِيهِۚ وَلَوۡلَا كَلِمَةٞ سَبَقَتۡ مِن رَّبِّكَ لَقُضِيَ بَيۡنَهُمۡۚ وَإِنَّهُمۡ لَفِي شَكّٖ مِّنۡهُ مُرِيبٖ

И Мојсију смо дали Књигу, па су се о њој у мишљењу подвојили. И да није речи твога Господара раније изречене, било би са њима свршено, јер они у њу много сумњају.

آية: 111

وَإِنَّ كُلّٗا لَّمَّا لَيُوَفِّيَنَّهُمۡ رَبُّكَ أَعۡمَٰلَهُمۡۚ إِنَّهُۥ بِمَا يَعۡمَلُونَ خَبِيرٞ

И свима њима ће твој Господар дати према делима, Он у потпуности зна оно што су радили.

آية: 112

فَٱسۡتَقِمۡ كَمَآ أُمِرۡتَ وَمَن تَابَ مَعَكَ وَلَا تَطۡغَوۡاْۚ إِنَّهُۥ بِمَا تَعۡمَلُونَ بَصِيرٞ

Буди устрајан на Правом путу, као што ти је наређено, и нека тако поступе и верници који су уз тебе, и не будите охоли, Он добро види оно што радите.

آية: 113

وَلَا تَرۡكَنُوٓاْ إِلَى ٱلَّذِينَ ظَلَمُواْ فَتَمَسَّكُمُ ٱلنَّارُ وَمَا لَكُم مِّن دُونِ ٱللَّهِ مِنۡ أَوۡلِيَآءَ ثُمَّ لَا تُنصَرُونَ

И не нагињите незнанобошцима, па да вас Ватра пржи, јер ви осим Аллаха немате друге заштитнике, па да немате никог ко ће вам помоћи.

آية: 114

وَأَقِمِ ٱلصَّلَوٰةَ طَرَفَيِ ٱلنَّهَارِ وَزُلَفٗا مِّنَ ٱلَّيۡلِۚ إِنَّ ٱلۡحَسَنَٰتِ يُذۡهِبۡنَ ٱلسَّيِّـَٔاتِۚ ذَٰلِكَ ذِكۡرَىٰ لِلذَّٰكِرِينَ

И обављај молитву почетком и крајем дана, и у првим часовима ноћи! Добра дела заиста поништавају рђава. То је опомена за оне којима опомена користи.

آية: 115

وَٱصۡبِرۡ فَإِنَّ ٱللَّهَ لَا يُضِيعُ أَجۡرَ ٱلۡمُحۡسِنِينَ

И буди стрпљив! Аллах, заиста, неће да ускрати награду онима који добра дела чине.

آية: 116

فَلَوۡلَا كَانَ مِنَ ٱلۡقُرُونِ مِن قَبۡلِكُمۡ أُوْلُواْ بَقِيَّةٖ يَنۡهَوۡنَ عَنِ ٱلۡفَسَادِ فِي ٱلۡأَرۡضِ إِلَّا قَلِيلٗا مِّمَّنۡ أَنجَيۡنَا مِنۡهُمۡۗ وَٱتَّبَعَ ٱلَّذِينَ ظَلَمُواْ مَآ أُتۡرِفُواْ فِيهِ وَكَانُواْ مُجۡرِمِينَ

А да је барем међу народима пре вас било честитих који су бранили да се на Земљи чини неред, осим мало њих које смо Ми спасили! А они који су били незнанобошци одавали су се страстима у којима су уживали, и били су тешки грешници.

آية: 117

وَمَا كَانَ رَبُّكَ لِيُهۡلِكَ ٱلۡقُرَىٰ بِظُلۡمٖ وَأَهۡلُهَا مُصۡلِحُونَ

Твој Господар не би никада уништавао насеља због неправде ако би њени становници поправљали стање и позивали на добро.

آية: 118

وَلَوۡ شَآءَ رَبُّكَ لَجَعَلَ ٱلنَّاسَ أُمَّةٗ وَٰحِدَةٗۖ وَلَا يَزَالُونَ مُخۡتَلِفِينَ

А да је твој Господар хтео, све би људе учинио следбеницима једне вере. Међутим, они ће увек у веровању да се разилазе,

آية: 119

إِلَّا مَن رَّحِمَ رَبُّكَۚ وَلِذَٰلِكَ خَلَقَهُمۡۗ وَتَمَّتۡ كَلِمَةُ رَبِّكَ لَأَمۡلَأَنَّ جَهَنَّمَ مِنَ ٱلۡجِنَّةِ وَٱلنَّاسِ أَجۡمَعِينَ

осим оних којима се твој Господар смилује. А зато их је и створио. И испуниће се реч твога Господара: „Напунићу, заиста, Пакао духовима и људима - заједно!“

آية: 120

وَكُلّٗا نَّقُصُّ عَلَيۡكَ مِنۡ أَنۢبَآءِ ٱلرُّسُلِ مَا نُثَبِّتُ بِهِۦ فُؤَادَكَۚ وَجَآءَكَ فِي هَٰذِهِ ٱلۡحَقُّ وَمَوۡعِظَةٞ وَذِكۡرَىٰ لِلۡمُؤۡمِنِينَ

А све ове вести које ти о појединим догађајима о посланицима казујемо је зато да тиме твоје срце учврстимо. И у овом поглављу дошла ти је права истина, и поука, и верницима опомена.

آية: 121

وَقُل لِّلَّذِينَ لَا يُؤۡمِنُونَ ٱعۡمَلُواْ عَلَىٰ مَكَانَتِكُمۡ إِنَّا عَٰمِلُونَ

И реци онима који неће да верују: „Радите што год можете, и ми ћемо да радимо;

آية: 122

وَٱنتَظِرُوٓاْ إِنَّا مُنتَظِرُونَ

и чекајте, и ми ћемо, сигурно, да чекамо!“

آية: 123

وَلِلَّهِ غَيۡبُ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِ وَإِلَيۡهِ يُرۡجَعُ ٱلۡأَمۡرُ كُلُّهُۥ فَٱعۡبُدۡهُ وَتَوَكَّلۡ عَلَيۡهِۚ وَمَا رَبُّكَ بِغَٰفِلٍ عَمَّا تَعۡمَلُونَ

Аллах зна тајне небеса и Земље и Њему се све враћа, зато само Њега обожавај и само се у Њега уздај! А Господар твој није немаран према ономе што радите.