ترجمة معاني آية 7 سورة الحشر - الترجمة الصربية - مركز رواد الترجمة - موسوعة القرآن الكريم

آية: 7

مَّآ أَفَآءَ ٱللَّهُ عَلَىٰ رَسُولِهِۦ مِنۡ أَهۡلِ ٱلۡقُرَىٰ فَلِلَّهِ وَلِلرَّسُولِ وَلِذِي ٱلۡقُرۡبَىٰ وَٱلۡيَتَٰمَىٰ وَٱلۡمَسَٰكِينِ وَٱبۡنِ ٱلسَّبِيلِ كَيۡ لَا يَكُونَ دُولَةَۢ بَيۡنَ ٱلۡأَغۡنِيَآءِ مِنكُمۡۚ وَمَآ ءَاتَىٰكُمُ ٱلرَّسُولُ فَخُذُوهُ وَمَا نَهَىٰكُمۡ عَنۡهُ فَٱنتَهُواْۚ وَٱتَّقُواْ ٱللَّهَۖ إِنَّ ٱللَّهَ شَدِيدُ ٱلۡعِقَابِ

Плен становника села и градова који Аллах Своме Посланику дарује припада: Аллаху и Његовом Посланику, и његовим ближњима, и сирочадима, и сиромашним, и путницима намерницима - да не би прелазио само из руку у руке ваших богаташа; оно што вам Посланик да, то прихватите, а оно што вам забрани - оставите, и бојте се Аллаха. Аллах, заиста, жестоко кажњава.