অৰ্থানুবাদ আয়াত 65 ছুৰা আল-আম্বীয়া - আল-মুখতাচাৰ ফী তাফছীৰিল কোৰআনিল কাৰীমৰ বছনিয়ান অনুবাদ - আল-কোৰআনুল কাৰীমৰ বিশ্বকোষ

আয়াত: 65

ثُمَّ نُكِسُواْ عَلَىٰ رُءُوسِهِمۡ لَقَدۡ عَلِمۡتَ مَا هَٰٓؤُلَآءِ يَنطِقُونَ

No, u njima se probudila oholost, nisu se odrekli neistine nego su cijelu stvar izokrenuli pa su se protiv poslanika Ibrahima, alejhis-selam, pozvali na dokaz koji, zapravo, pobija njihov stav, a ne njegov. Rekli su mu: “Kako nas upućuješ da upitamo kipove, a oni, kao što dobro znaš, ne govore?!”

এই পৃষ্ঠাৰ আয়াতসমূহৰ পৰা সংগৃহীত কিছুমান উপকাৰী তথ্য:

• جواز استخدام الحيلة لإظهار الحق وإبطال الباطل.

Dozvoljeno je koristiti se lukavštinom u cilju dokazivanja istine, a pobijanja neistine.

• تعلّق أهل الباطل بحجج يحسبونها لهم، وهي عليهم.

Oni koji se bore za neistinu pozivaju se na dokaze za koje misle da idu u prilog njihovoj tvrdnji, a oni zapravo pobijaju njihovu tvrdnju.

• التعنيف في القول وسيلة من وسائل التغيير للمنكر إن لم يترتّب عليه ضرر أكبر.

Verbalna osuda način je mijenjanja zla u onoj situaciji kad ista ta osuda nema za posljedicu veće zlo od postojećeg, koje se mijenja.

• اللجوء لاستخدام القوة برهان على العجز عن المواجهة بالحجة.

Onaj ko posegne za silom pokazuje da je nemoćan kad se radi o dokazivanju svog mišljenja argumentima.

• نَصْر الله لعباده المؤمنين، وإنقاذه لهم من المحن من حيث لا يحتسبون.

Allah pruža pomoć pravovjernima i spašava ih od nesreće, a da oni toga nisu ni svjesni.