অৰ্থানুবাদ আয়াত 152 ছুৰা আন-নিছা - আল-মুখতাচাৰ ফী তাফছীৰিল কোৰআনিল কাৰীমৰ বছনিয়ান অনুবাদ - আল-কোৰআনুল কাৰীমৰ বিশ্বকোষ

আয়াত: 152

وَٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ بِٱللَّهِ وَرُسُلِهِۦ وَلَمۡ يُفَرِّقُواْ بَيۡنَ أَحَدٖ مِّنۡهُمۡ أُوْلَٰٓئِكَ سَوۡفَ يُؤۡتِيهِمۡ أُجُورَهُمۡۚ وَكَانَ ٱللَّهُ غَفُورٗا رَّحِيمٗا

A onima koji vjeruju u Allaha Jedinog ne pridružujući Mu nikog kao saučesnika, i vjeruju u sve Njegove poslanike, te ne prave razliku između njih preferirajući jedne nad drugima, nego vjeruju u poslanike sve skupa – Allah će dati veliku nagradu za njihovo vjerovanje i njihova dobra djela koja su rezultat tog vjerovanja. Allah puno prašta onome ko se kaje i milostiv je prema njemu.

এই পৃষ্ঠাৰ আয়াতসমূহৰ পৰা সংগৃহীত কিছুমান উপকাৰী তথ্য:

• يجوز للمظلوم أن يتحدث عن ظلمه وظالمه لمن يُرْجى منه أن يأخذ له حقه، وإن قال ما لا يسر الظالم.

Onome kome je nepravda učinjena dozvoljeno je da govori o tome i da govori o nepravedniku, kazujući to onome od koga se nada da mu može pomoći i vratiti mu njegovo pravo, makar rekao i ono što nepravednik ne voli da se o njemu kaže.

• حض المظلوم على العفو - حتى وإن قدر - كما يعفو الرب - سبحانه - مع قدرته على عقاب عباده.

Ovi ajeti podstiču muslimana da oprašta, čak i kada je u mogućnosti da kazni, kao što Allah oprašta iako je u mogućnosti da kazni.

• لا يجوز التفريق بين الرسل بالإيمان ببعضهم دون بعض، بل يجب الإيمان بهم جميعًا.

Nije dozvoljeno vjerovati samo u neke poslanike, već je obavezno vjerovati u sve poslanike.