অৰ্থানুবাদ আয়াত 102 ছুৰা ছুৰা আচ-চা-ফফা-ত - الترجمة البوسنية - مركز رواد الترجمة - আল-কোৰআনুল কাৰীমৰ বিশ্বকোষ

আয়াত: 102

فَلَمَّا بَلَغَ مَعَهُ ٱلسَّعۡيَ قَالَ يَٰبُنَيَّ إِنِّيٓ أَرَىٰ فِي ٱلۡمَنَامِ أَنِّيٓ أَذۡبَحُكَ فَٱنظُرۡ مَاذَا تَرَىٰۚ قَالَ يَٰٓأَبَتِ ٱفۡعَلۡ مَا تُؤۡمَرُۖ سَتَجِدُنِيٓ إِن شَآءَ ٱللَّهُ مِنَ ٱلصَّٰبِرِينَ

I kad on odraste toliko da mu poče u poslu pomagati, Ibrahim reče: “O sinko moj, u snu sam vidio da te trebam zaklati, pa šta ti misliš?” “O oče moj”, reče, “postupi onako kako ti se naređuje! Vidjet ćeš, ako Bog da, da ću sve izdržati.”