অৰ্থানুবাদ ছুৰা আল-ক্বামাৰ - বছনিয়ান অনুবাদ - মৰ্কজ ৰুৱাদুত তাৰ্জামাহ - পৃষ্ঠা নং 529 - আল-কোৰআনুল কাৰীমৰ বিশ্বকোষ

আয়াত: 7

خُشَّعًا أَبۡصَٰرُهُمۡ يَخۡرُجُونَ مِنَ ٱلۡأَجۡدَاثِ كَأَنَّهُمۡ جَرَادٞ مُّنتَشِرٞ

oni će oborenih pogleda iz grobova izlaziti, kao skakavci rasuti,

আয়াত: 8

مُّهۡطِعِينَ إِلَى ٱلدَّاعِۖ يَقُولُ ٱلۡكَٰفِرُونَ هَٰذَا يَوۡمٌ عَسِرٞ

žureći ka glasniku. A nevjernici će govoriti: “Ovo je težak dan.”

আয়াত: 9

۞ كَذَّبَتۡ قَبۡلَهُمۡ قَوۡمُ نُوحٖ فَكَذَّبُواْ عَبۡدَنَا وَقَالُواْ مَجۡنُونٞ وَٱزۡدُجِرَ

Poricao je Nuhov narod prije njih, pa su roba Našeg u laž utjerivali govoreći: “Luđak!” – i Nuh je odbijen bio.

আয়াত: 10

فَدَعَا رَبَّهُۥٓ أَنِّي مَغۡلُوبٞ فَٱنتَصِرۡ

I on je Gospodara svoga zamolio: “Ja sam pobijeđen, pa Ti pomozi!”

আয়াত: 11

فَفَتَحۡنَآ أَبۡوَٰبَ ٱلسَّمَآءِ بِمَآءٖ مُّنۡهَمِرٖ

I Mi smo kapije nebeske pootvarali vodi koja je neprestano lila,

আয়াত: 12

وَفَجَّرۡنَا ٱلۡأَرۡضَ عُيُونٗا فَٱلۡتَقَى ٱلۡمَآءُ عَلَىٰٓ أَمۡرٖ قَدۡ قُدِرَ

i učinili da iz zemlje izvori provriju, i vode su se sastale po onome što je već bilo određeno,

আয়াত: 13

وَحَمَلۡنَٰهُ عَلَىٰ ذَاتِ أَلۡوَٰحٖ وَدُسُرٖ

a njega smo nosili na lađi od dasaka i klinova sagrađenoj,

আয়াত: 14

تَجۡرِي بِأَعۡيُنِنَا جَزَآءٗ لِّمَن كَانَ كُفِرَ

koja je plovila pred Našim očima, a nagrada je to bila za onoga koji je porican bio.

আয়াত: 15

وَلَقَد تَّرَكۡنَٰهَآ ءَايَةٗ فَهَلۡ مِن مُّدَّكِرٖ

I Mi to ostavismo kao znak – pa ima li ikoga ko bi se prisjetio?

আয়াত: 16

فَكَيۡفَ كَانَ عَذَابِي وَنُذُرِ

“Kakva je bila kazna Moja i upozorenje Moje?!”

আয়াত: 17

وَلَقَدۡ يَسَّرۡنَا ٱلۡقُرۡءَانَ لِلذِّكۡرِ فَهَلۡ مِن مُّدَّكِرٖ

A Mi smo Kur’an lahkim za opomenu učinili, pa ima li ikoga ko bi se prisjetio?

আয়াত: 18

كَذَّبَتۡ عَادٞ فَكَيۡفَ كَانَ عَذَابِي وَنُذُرِ

Poricao je Ad, pa kakva je bila kazna Moja i upozorenje Moje?!

আয়াত: 19

إِنَّآ أَرۡسَلۡنَا عَلَيۡهِمۡ رِيحٗا صَرۡصَرٗا فِي يَوۡمِ نَحۡسٖ مُّسۡتَمِرّٖ

Jednog kobnog dana poslali smo na njih leden vjetar koji je neprestano puhao

আয়াত: 20

تَنزِعُ ٱلنَّاسَ كَأَنَّهُمۡ أَعۡجَازُ نَخۡلٖ مُّنقَعِرٖ

i ljude dizao kao da su palmina stabla iščupana,

আয়াত: 21

فَكَيۡفَ كَانَ عَذَابِي وَنُذُرِ

Kakva je bila kazna Moja i upozorenje Moje?!

আয়াত: 22

وَلَقَدۡ يَسَّرۡنَا ٱلۡقُرۡءَانَ لِلذِّكۡرِ فَهَلۡ مِن مُّدَّكِرٖ

A Mi smo Kur’an olakšali kao opomenu, pa ima li koga ko bi se prisjetio?

আয়াত: 23

كَذَّبَتۡ ثَمُودُ بِٱلنُّذُرِ

I Semud je upozoritelje poricao.

আয়াত: 24

فَقَالُوٓاْ أَبَشَرٗا مِّنَّا وَٰحِدٗا نَّتَّبِعُهُۥٓ إِنَّآ إِذٗا لَّفِي ضَلَٰلٖ وَسُعُرٍ

"Zar da slijedimo jednog od nas!" – govorili su. "Tada bismo, uistinu, bili u zabludi i bili bismo ludi.

আয়াত: 25

أَءُلۡقِيَ ٱلذِّكۡرُ عَلَيۡهِ مِنۢ بَيۡنِنَا بَلۡ هُوَ كَذَّابٌ أَشِرٞ

Zar baš njemu, između nas, da bude poslana Objava?! Ne, on je lažljivac oholi!”

আয়াত: 26

سَيَعۡلَمُونَ غَدٗا مَّنِ ٱلۡكَذَّابُ ٱلۡأَشِرُ

“Saznat će oni sutra ko je lažljivac oholi!

আয়াত: 27

إِنَّا مُرۡسِلُواْ ٱلنَّاقَةِ فِتۡنَةٗ لَّهُمۡ فَٱرۡتَقِبۡهُمۡ وَٱصۡطَبِرۡ

Mi ćemo poslati kamilu da bismo ih iskušali, pa pričekaj ih i budi strpljiv.