অৰ্থানুবাদ আয়াত 52 ছুৰা ইউনুছ - আল-মুখতাচাৰ ফী তাফছীৰিল কোৰআনিল কাৰীমৰ চাৰ্বিয়ান অনুবাদ - আল-কোৰআনুল কাৰীমৰ বিশ্বকোষ

আয়াত: 52

ثُمَّ قِيلَ لِلَّذِينَ ظَلَمُواْ ذُوقُواْ عَذَابَ ٱلۡخُلۡدِ هَلۡ تُجۡزَوۡنَ إِلَّا بِمَا كُنتُمۡ تَكۡسِبُونَ

Након што се оставри казна и након што затраже да из Пакла изађу, казаће им се следеће: Искусите вечну казну у Паклу. Да ли сте кажњени осим према ономе што сте зарадили својим неверовањем и гресима?

এই পৃষ্ঠাৰ আয়াতসমূহৰ পৰা সংগৃহীত কিছুমান উপকাৰী তথ্য:

• الإنسان هو الذي يورد نفسه موارد الهلاك، فالله مُنَزَّه عن الظلم.

Човек је тај који сам себе води у пропаст, а Бог је чист од тога да некоме учини неправду.

• مهمة الرسول هي التبليغ للمرسل إليهم، والله يتولى حسابهم وعقابهم بحكمته، فقد يعجله في حياة الرسول أو يؤخره بعد وفاته.

Задатак Посланика је да достави истину, а Бог је Тај Који ће с њима рачун сводити и кажњавати их, сходно Својој мудрости. Некада ту казну спусти док је посланик жив, а некада након што оде са овога света.

• النفع والضر بيد الله عز وجل، فلا أحد من الخلق يملك لنفسه أو لغيره ضرًّا ولا نفعًا.

Корист и штета су само у Божјим рукама. Нико од створења не може сам себи, нити било коме другоме да наштети или да корист донесе, без Божје дозволе.

• لا ينفع الإيمان صاحبه عند معاينة الموت.

Када човеку дође смрт, тада му веровање неће користити, ако пре смрти није веровао.