অৰ্থানুবাদ আয়াত 40 ছুৰা ছুৰা হূদ - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - আল-কোৰআনুল কাৰীমৰ বিশ্বকোষ

আয়াত: 40

حَتَّىٰٓ إِذَا جَآءَ أَمۡرُنَا وَفَارَ ٱلتَّنُّورُ قُلۡنَا ٱحۡمِلۡ فِيهَا مِن كُلّٖ زَوۡجَيۡنِ ٱثۡنَيۡنِ وَأَهۡلَكَ إِلَّا مَن سَبَقَ عَلَيۡهِ ٱلۡقَوۡلُ وَمَنۡ ءَامَنَۚ وَمَآ ءَامَنَ مَعَهُۥٓ إِلَّا قَلِيلٞ

Нојe, мир над њим, је зарвшио градњу лађе коју му је Бог наредiо, па када је дошла Божја одредба за потоп његовог народа и када је вода почела да куља из посуда у којима су правили хлеб, као знак наступања потопа, рекосмо Ноју, мир над њим: "Укрцај у лађу од сваке копнене животињске врсте по један пар, мушко и женско, и поведи своју породицу осим оних којима је прописано да буду потопљени због свог неверства. И поведи са собом све вернике из твог народа." Од његовог народа је поверовао само мали број људи током дугог периода његовог позивања у Божју веру.

এই পৃষ্ঠাৰ আয়াতসমূহৰ পৰা সংগৃহীত কিছুমান উপকাৰী তথ্য:

• بيان عادة المشركين في الاستهزاء والسخرية بالأنبياء وأتباعهم.

Обичај вишебожаца је да се исмејавају са веровесницима и њиховим следбеницима.

• بيان سُنَّة الله في الناس وهي أن أكثرهم لا يؤمنون.

Већина људи не жели да верује.

• لا ملجأ من الله إلا إليه، ولا عاصم من أمره إلا هو سبحانه.

Човек се не може спасити од Бога јер само Бог спашава, и нико се не може сачувати од Божје казне ако га Бог не сачува.