অৰ্থানুবাদ আয়াত 104 ছুৰা ইউছুফ - আল-মুখতাচাৰ ফী তাফছীৰিল কোৰআনিল কাৰীমৰ চাৰ্বিয়ান অনুবাদ - আল-কোৰআনুল কাৰীমৰ বিশ্বকোষ

আয়াত: 104

وَمَا تَسۡـَٔلُهُمۡ عَلَيۡهِ مِنۡ أَجۡرٍۚ إِنۡ هُوَ إِلَّا ذِكۡرٞ لِّلۡعَٰلَمِينَ

Да су памети имали поверовали би у твоје посланство Мухаммеде, јер ти од њих не тражиш никакву надокнаду за Кур'ан и за оно чему их позиваш. Кур'ан је само опомена човечанству.

এই পৃষ্ঠাৰ আয়াতসমূহৰ পৰা সংগৃহীত কিছুমান উপকাৰী তথ্য:

• أن الداعية لا يملك تصريف قلوب العباد وحملها على الطاعات، وأن أكثر الخلق ليسوا من أهل الهداية.

Мисионар који позива у истину нема моћи да људска срца наведе да се Богу покоравају и већина људи неће да иде правим путем.

• ذم المعرضين عن آيات الله الكونية ودلائل توحيده المبثوثة في صفحات الكون.

Критика онима који се окрећу од Божјих космичких знакова и доказа Његове једноће који се налазе свуда у универзуму.

• شملت هذه الآية ﴿ قُل هَذِهِ سَبِيلِي...﴾ ذكر بعض أركان الدعوة، ومنها: أ- وجود منهج:﴿ أَدعُواْ إِلَى اللهِ ﴾. ب - ويقوم المنهج على العلم: ﴿ عَلَى بَصِيرَةٍ﴾. ج - وجود داعية: ﴿ أَدعُواْ ﴾ ﴿أَنَا﴾. د - وجود مَدْعُوِّين: ﴿ وَمَنِ اتَّبَعَنِي ﴾.

Одломак: "Реци: 'Ово је мој пут...'", садржи неке темељне постулате мисионарства, позивања на прави пут: 1. Постојање пута: "...позивам Богу..."; 2. Тај пут и позив њему је изграђен на знању: "...имајући јасне доказе..."; 3. Постојање онога ко позива: "Позивам... ја..."; 4. Постојање оних који се позивају: "...и они који ме следе..."