অৰ্থানুবাদ আয়াত 30 ছুৰা ইউছুফ - আল-মুখতাচাৰ ফী তাফছীৰিল কোৰআনিল কাৰীমৰ চাৰ্বিয়ান অনুবাদ - আল-কোৰআনুল কাৰীমৰ বিশ্বকোষ

আয়াত: 30

۞ وَقَالَ نِسۡوَةٞ فِي ٱلۡمَدِينَةِ ٱمۡرَأَتُ ٱلۡعَزِيزِ تُرَٰوِدُ فَتَىٰهَا عَن نَّفۡسِهِۦۖ قَدۡ شَغَفَهَا حُبًّاۖ إِنَّا لَنَرَىٰهَا فِي ضَلَٰلٖ مُّبِينٖ

Вест о њој се рашири у граду и скупина жена рече осуђујући је: "Супруга великашева позива свог роба да са њом почини блуд. Њена љубав према њему јој је срце обузела, и ми је зато сматрамо јасно заблуделом."

এই পৃষ্ঠাৰ আয়াতসমূহৰ পৰা সংগৃহীত কিছুমান উপকাৰী তথ্য:

• قبح خيانة المحسن في أهله وماله، الأمر الذي ذكره يوسف من جملة أسباب رفض الفاحشة.

Ружно ли је проневерити доброчинство доброчинитеља и издати га у његовој породици и његовом иметку, и то је један од разлога који је Јосиф споменуо као разлог одбијања неморала.

• بيان عصمة الأنبياء وحفظ الله لهم من الوقوع في السوء والفحشاء.

Указивање на безгрешност веровесника и пример Божјег чувања веровесника од чињења зла и блуда.

• وجوب دفع الفاحشة والهرب والتخلص منها.

Обавезно је одбити неморал и побећи од њега.

• مشروعية العمل بالقرائن في الأحكام.

Прописаност узимања индикација у обзир при доношењу судова.