অৰ্থানুবাদ আয়াত 59 ছুৰা ইউছুফ - আল-মুখতাচাৰ ফী তাফছীৰিল কোৰআনিল কাৰীমৰ চাৰ্বিয়ান অনুবাদ - আল-কোৰআনুল কাৰীমৰ বিশ্বকোষ

আয়াত: 59

وَلَمَّا جَهَّزَهُم بِجَهَازِهِمۡ قَالَ ٱئۡتُونِي بِأَخٖ لَّكُم مِّنۡ أَبِيكُمۡۚ أَلَا تَرَوۡنَ أَنِّيٓ أُوفِي ٱلۡكَيۡلَ وَأَنَا۠ خَيۡرُ ٱلۡمُنزِلِينَ

Када им је дао залихе и опскрбу као што су тражили, и након што му рекоше да имају брата по оцу којег су оставили код оца, Јосиф им рече: "Доведите ми вашег брата по оцу и даћу вам за један товар камиле више. Зар не видите да ја пуну меру дајем и да најбоље гостопримство указујем."

এই পৃষ্ঠাৰ আয়াতসমূহৰ পৰা সংগৃহীত কিছুমান উপকাৰী তথ্য:

• من أعداء المؤمن: نفسه التي بين جنبيه؛ لذا وجب عليه مراقبتها وتقويم اعوجاجها.

Један од непријатеља верника је његова душа која је у њему самом, и зато је обавезно стално је надзирати и исправљати њена скретања.

• اشتراط العلم والأمانة فيمن يتولى منصبًا يصلح به أمر العامة.

Указивање да су знање и поузданост нужни за онога ко обнаша неку функцију преко које поправља опште стање друштва.

• بيان أن ما في الآخرة من فضل الله، إنما هو خير وأبقى وأفضل لأهل الإيمان.

Божја благодат на Будућем свету је вреднија и трајнија за вернике од овосветских благодати.

• جواز طلب الرجل المنصب ومدحه لنفسه إن دعت الحاجة، وكان مريدًا للخير والصلاح.

Указивање на дозвољеност тражења позиције у власти и самохвале уколико за тим постоји потреба и уколико човек жели тиме да постигне опште добро и поправи стање.