অৰ্থানুবাদ ছুৰা আল-মু'মিনূন - আল-মুখতাচাৰ ফী তাফছীৰিল কোৰআনিল কাৰীমৰ চাৰ্বিয়ান অনুবাদ - পৃষ্ঠা নং 345 - আল-কোৰআনুল কাৰীমৰ বিশ্বকোষ

আয়াত: 43

مَا تَسۡبِقُ مِنۡ أُمَّةٍ أَجَلَهَا وَمَا يَسۡتَـٔۡخِرُونَ

И ниједан порицатељски народ није могао свој час суђени убрзати, нити га одложити, без обзира на могућности којима располаже.

আয়াত: 44

ثُمَّ أَرۡسَلۡنَا رُسُلَنَا تَتۡرَاۖ كُلَّ مَا جَآءَ أُمَّةٗ رَّسُولُهَا كَذَّبُوهُۖ فَأَتۡبَعۡنَا بَعۡضَهُم بَعۡضٗا وَجَعَلۡنَٰهُمۡ أَحَادِيثَۚ فَبُعۡدٗا لِّقَوۡمٖ لَّا يُؤۡمِنُونَ

Потом је Свевишњи Бог посланике редом слао, једне за другим. Кад год би некој заједници дошао њен посланик, она би га порицала, па је Бог исте те заједнице уништавао редом, једну за другом, остављајући за њима пука предања. Нека је несрећан и далеко од Божје милости народ који не верује у оно што посланици доносе од свога Господара!

আয়াত: 45

ثُمَّ أَرۡسَلۡنَا مُوسَىٰ وَأَخَاهُ هَٰرُونَ بِـَٔايَٰتِنَا وَسُلۡطَٰنٖ مُّبِينٍ

Онда је Племенити Бог послао Мојсија и његовог брата Арона с очитих девет знамења: штап који се претварао у змију, рука, скакавци, крпељи, жабе, крв, поплаве, сушне године и мањак плодова. Бог им је очите знакове дао.

আয়াত: 46

إِلَىٰ فِرۡعَوۡنَ وَمَلَإِيْهِۦ فَٱسۡتَكۡبَرُواْ وَكَانُواْ قَوۡمًا عَالِينَ

Посланици Мојсије и Арон су донели фараону и његовом народу, Коптима, јасне и очигледне доказе, али су се они узохолили па су порекли истину, а били су народ који је људима неправду чинио, и ред на Земљи реметио.

আয়াত: 47

فَقَالُوٓاْ أَنُؤۡمِنُ لِبَشَرَيۡنِ مِثۡلِنَا وَقَوۡمُهُمَا لَنَا عَٰبِدُونَ

Онда фараон и његови сународници почеше говорити: “Зар ћемо поверовати двојици људи обичних као што смо и ми, који баш никакве предности над нама немају, знајући да је њихов народ у нашем ропству и да су нама потчињени?!”

আয়াত: 48

فَكَذَّبُوهُمَا فَكَانُواْ مِنَ ٱلۡمُهۡلَكِينَ

Фараон и Копти су Мојсија и Арона у лаж утерали, па их је Свемогући Бог уништио потопивши их у мору.

আয়াত: 49

وَلَقَدۡ ءَاتَيۡنَا مُوسَى ٱلۡكِتَٰبَ لَعَلَّهُمۡ يَهۡتَدُونَ

Мојсију, мир над њим, је Бог дао Тору, не би ли помоћу ње његов народ ишао Правим путем и поступао у складу с њом.

আয়াত: 50

وَجَعَلۡنَا ٱبۡنَ مَرۡيَمَ وَأُمَّهُۥٓ ءَايَةٗ وَءَاوَيۡنَٰهُمَآ إِلَىٰ رَبۡوَةٖ ذَاتِ قَرَارٖ وَمَعِينٖ

Такође је Свезнајући Бог Исуса, мир над њим, и мајку његову Марију знамењем, поуком и доказом Своје моћи учинио: створио је посланика Исуса у утроби његове мајке и на једној им висоравни уточиште дао, на којој је био извор воде и њихово сигурно станиште.

আয়াত: 51

يَٰٓأَيُّهَا ٱلرُّسُلُ كُلُواْ مِنَ ٱلطَّيِّبَٰتِ وَٱعۡمَلُواْ صَٰلِحًاۖ إِنِّي بِمَا تَعۡمَلُونَ عَلِيمٞ

“Посланици, укусним дозвољеним јелима храните се, и чините дела озакоњена верозаконом, Ја заиста добро знам шта чините ви, Мени ништа није скривено!”

আয়াত: 52

وَإِنَّ هَٰذِهِۦٓ أُمَّتُكُمۡ أُمَّةٗ وَٰحِدَةٗ وَأَنَا۠ رَبُّكُمۡ فَٱتَّقُونِ

“Ова ваша вера, о веровесници, јесте једна вера – Ислам, а Ја сам Господар ваш, Један Једини, па се Мене бојте извршавајући заповести и сустежући се од Мојих забрана!”

আয়াত: 53

فَتَقَطَّعُوٓاْ أَمۡرَهُم بَيۡنَهُمۡ زُبُرٗاۖ كُلُّ حِزۡبِۭ بِمَا لَدَيۡهِمۡ فَرِحُونَ

Али су се људи поделили у питањима вере, па су се у скупине и таборе расколили и вере разне су измислили; свака скупина задовољна и сретна са оним што заговара, држи да је управо она на вери коју Бог воли па се на оно што други људи исповедају не осврће.

আয়াত: 54

فَذَرۡهُمۡ فِي غَمۡرَتِهِمۡ حَتَّىٰ حِينٍ

Зато Посланиче препусти меканске безбожнике још неко време заблуди и отуђености од истине – све док их не снађе Божја казна.

আয়াত: 55

أَيَحۡسَبُونَ أَنَّمَا نُمِدُّهُم بِهِۦ مِن مَّالٖ وَبَنِينَ

Зар они који су се поделили на скупине и радосни се оним што исповедају мисле да им Бог Узвишени даје иметак и синове због тога што су то заслужили? Није тако како они мисле!

আয়াত: 56

نُسَارِعُ لَهُمۡ فِي ٱلۡخَيۡرَٰتِۚ بَل لَّا يَشۡعُرُونَ

Ми им то дајемо само зато да бисмо их постепено казни приближили, али они не опажају.

আয়াত: 57

إِنَّ ٱلَّذِينَ هُم مِّنۡ خَشۡيَةِ رَبِّهِم مُّشۡفِقُونَ

Они који верују, премда чине добро, брижни су због страха од Божје казне и Његове срџбе.

আয়াত: 58

وَٱلَّذِينَ هُم بِـَٔايَٰتِ رَبِّهِمۡ يُؤۡمِنُونَ

Они чврсто верују у Божје речи и доказе које је објавио у часном Кур’ану.

আয়াত: 59

وَٱلَّذِينَ هُم بِرَبِّهِمۡ لَا يُشۡرِكُونَ

Они обожавају искључиво Узвишеног Бога, и ништа друго уз Њега не обожавају.

এই পৃষ্ঠাৰ আয়াতসমূহৰ পৰা সংগৃহীত কিছুমান উপকাৰী তথ্য:

• الاستكبار مانع من التوفيق للحق.

Охолост је разлог да човек буде одвраћен од истине.

• إطابة المأكل له أثر في صلاح القلب وصلاح العمل.

Конзумирање дозвољене хране има за резултат чистоћу срца и чињење исправних дела.

• التوحيد ملة جميع الأنبياء ودعوتهم.

Сви су веровесници позивали у монотеизам, Божју једноћу.

• الإنعام على الفاجر ليس إكرامًا له، وإنما هو استدراج.

Бог Свезнајући омогућује невернику да, по заслузи, ужива у материјалним благодатима, али то није почаст, него постепено приближавање казни.