অৰ্থানুবাদ আয়াত 17 ছুৰা আল-ফুৰক্বান - আল-মুখতাচাৰ ফী তাফছীৰিল কোৰআনিল কাৰীমৰ চাৰ্বিয়ান অনুবাদ - আল-কোৰআনুল কাৰীমৰ বিশ্বকোষ

আয়াত: 17

وَيَوۡمَ يَحۡشُرُهُمۡ وَمَا يَعۡبُدُونَ مِن دُونِ ٱللَّهِ فَيَقُولُ ءَأَنتُمۡ أَضۡلَلۡتُمۡ عِبَادِي هَٰٓؤُلَآءِ أَمۡ هُمۡ ضَلُّواْ ٱلسَّبِيلَ

На Дан страшног полагања рачуна, Свемогући Бог сакупиће незнанобошце порицатеље и оне које су обожавали, па ће се обратити њиховим лажним божанствима, корећи их: “Јесте ли ви одвратили Моје слуге од Правог пута и одвели их у заблуду, или су они сами с Праве стазе застранили па су вас, а да ви то од њих нисте тражили, обожавали?”

এই পৃষ্ঠাৰ আয়াতসমূহৰ পৰা সংগৃহীত কিছুমান উপকাৰী তথ্য:

• الجمع بين الترهيب من عذاب الله والترغيب في ثوابه.

Ови одломци објединили су застрашивање од казне и подстицај за спас и награду.

• متع الدنيا مُنْسِية لذكر الله.

Материјални ужици и благодати наводе човека да заборави на Бога.

• بشرية الرسل نعمة من الله للناس لسهولة التعامل معهم.

У томе што су посланици из људског рода огледа се Божја благодат према људима. Заправо, олакшана им је комуникација са посланицима.

• تفاوت الناس في النعم والنقم اختبار إلهي لعباده.

Божје је одређење да се људи разликују у погледу благодати и несрећа.