অৰ্থানুবাদ ছুৰা আশ্ব-শ্বুআৰা - আল-মুখতাচাৰ ফী তাফছীৰিল কোৰআনিল কাৰীমৰ চাৰ্বিয়ান অনুবাদ - পৃষ্ঠা নং 367 - আল-কোৰআনুল কাৰীমৰ বিশ্বকোষ

Песници

ছুৰাৰ উদ্দেশ্য:

بيان آيات الله في تأييد المرسلين وإهلاك المكذبين.

Појашњење знакова Божјих у подршци посланицима и уништењу негатора.

---

আয়াত: 1

طسٓمٓ

(Та син мим) О кур’анским смо скраћеницама говорили на почетку поглавља ел-Бекара.

আয়াত: 2

تِلۡكَ ءَايَٰتُ ٱلۡكِتَٰبِ ٱلۡمُبِينِ

Ово су речи и докази часног Кур’ана који одвајају истину од неистине.

আয়াত: 3

لَعَلَّكَ بَٰخِعٞ نَّفۡسَكَ أَلَّا يَكُونُواْ مُؤۡمِنِينَ

Зар ћеш себе упропастити због тога што твоји сународници, Божји Посланиче, неће да поверују, из сажаљења према њима и жеље да буду верници?

আয়াত: 4

إِن نَّشَأۡ نُنَزِّلۡ عَلَيۡهِم مِّنَ ٱلسَّمَآءِ ءَايَةٗ فَظَلَّتۡ أَعۡنَٰقُهُمۡ لَهَا خَٰضِعِينَ

Кад би Бог Узвишени, хтео, послао би незнанобошцима с неба једно знамење, чудо, због којег би неизоставно постали верници и повиновали би се том знамењу. Али, Бог не жели да пошаље таква знамења како би их искушао хоће ли поверовати у невидљиви свет.

আয়াত: 5

وَمَا يَأۡتِيهِم مِّن ذِكۡرٖ مِّنَ ٱلرَّحۡمَٰنِ مُحۡدَثٍ إِلَّا كَانُواْ عَنۡهُ مُعۡرِضِينَ

И меканским незнанобошцима не дође ниједна нова опомена од Милостивог која садржи доказ да је Аллах један једини Бог и да је Мухаммед Божји посланик, а да је не одбише и леђа јој не окренуше.

আয়াত: 6

فَقَدۡ كَذَّبُواْ فَسَيَأۡتِيهِمۡ أَنۢبَٰٓؤُاْ مَا كَانُواْ بِهِۦ يَسۡتَهۡزِءُونَ

Незнанобошци поричу величанствени Кур’ан и ругају се његовим речима и доказима – па стићи ће их сигурно последице њиховог порицања, ругања и других гнусних дела која чине на овом свету и снаћи ће их казна.

আয়াত: 7

أَوَلَمۡ يَرَوۡاْ إِلَى ٱلۡأَرۡضِ كَمۡ أَنۢبَتۡنَا فِيهَا مِن كُلِّ زَوۡجٖ كَرِيمٍ

Они устрајно поричу и не желе да размисле како је Свемогући Бог учинио да из земље ниче биље различитих боја и облика, лепог изгледа и од велике користи људима и животињама?

আয়াত: 8

إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَةٗۖ وَمَا كَانَ أَكۡثَرُهُم مُّؤۡمِنِينَ

У ницању разноликог биља из земље очигледан је доказ да онај ко је у стању да учини да то биље поново оживи, је у стању да оживи и мртве људе, али већина не жели да верује.

আয়াত: 9

وَإِنَّ رَبَّكَ لَهُوَ ٱلۡعَزِيزُ ٱلرَّحِيمُ

Посланиче, Господар твој, заиста је силан, па Га нико не може надвладати. Он је самилостан према Својим створењима.

আয়াত: 10

وَإِذۡ نَادَىٰ رَبُّكَ مُوسَىٰٓ أَنِ ٱئۡتِ ٱلۡقَوۡمَ ٱلظَّٰلِمِينَ

И спомени Веровесниче када се Свевишњи Бог обратио посланику Мојсију, мир над њим, наредивши му да оде код неправедних људи који су поробили племе Израиља и који не верују у Бога.

আয়াত: 11

قَوۡمَ فِرۡعَوۡنَۚ أَلَا يَتَّقُونَ

Дакле, наредио му је да оде код фараоновог народа и да га на благ и учтив начин подсети на неопходност богобојазности, а то је чињење добра, а сустезање од зла.

আয়াত: 12

قَالَ رَبِّ إِنِّيٓ أَخَافُ أَن يُكَذِّبُونِ

Мојсије, мир над њим, рече: “Господару мој, заиста се бојим да ће ме фараон и народ његов лажовом прогласити, и да ће одбити оно што ћу им од Тебе донети!”

আয়াত: 13

وَيَضِيقُ صَدۡرِي وَلَا يَنطَلِقُ لِسَانِي فَأَرۡسِلۡ إِلَىٰ هَٰرُونَ

“И бојим се да ће ме, ако порекну моје посланство, обузети туга и брига”, рече Мојсије, мир над њим. “Боже, зато пошаљи анђела Гаврила Арону, мом брату, с посланицом, да би ми он помогао у достављању вере.”

আয়াত: 14

وَلَهُمۡ عَلَيَّ ذَنۢبٞ فَأَخَافُ أَن يَقۡتُلُونِ

И Мојсије рече: “А према њима сам се огрешио: убио сам једног њиховог човека, Копта, па ме страх да ће ме они убити због тога.”

আয়াত: 15

قَالَ كَلَّاۖ فَٱذۡهَبَا بِـَٔايَٰتِنَآۖ إِنَّا مَعَكُم مُّسۡتَمِعُونَ

Бог Узвишени, рече Мојсију, мир над њим: “Никако! То се неће догодити, они неће моћи да те убију.” Ти и твој брат Арон идите фараону с Нашим доказима, помоћу којих ћете доказати да истину говорите. Ми ћемо бити с вама двојицом, са Својим знањем, подршком, помоћи и чувањем. Ми чујемо шта ви њима говорите и шта они вама говоре. Нама ништа не промиче.”

আয়াত: 16

فَأۡتِيَا فِرۡعَوۡنَ فَقُولَآ إِنَّا رَسُولُ رَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

Дакле, Мојсију и Арону је наређено да оду код фараона и да га известе да су њих двојица посланици Створитеља свега што постоји.

আয়াত: 17

أَنۡ أَرۡسِلۡ مَعَنَا بَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ

И да затраже од фараона да ослободи синове Израиљеве, и да допусти да пођу с њима двојицом.

আয়াত: 18

قَالَ أَلَمۡ نُرَبِّكَ فِينَا وَلِيدٗا وَلَبِثۡتَ فِينَا مِنۡ عُمُرِكَ سِنِينَ

Фараон се обратио Мојсију, мир над њим: “Зар си, о Мојсије, заборавио да си као дете био на нашем дворцу и да смо те ми одгајали!? Зар си заборавио да си код нас провео многе године!? На основу чега тврдиш да си посланик?”

আয়াত: 19

وَفَعَلۡتَ فَعۡلَتَكَ ٱلَّتِي فَعَلۡتَ وَأَنتَ مِنَ ٱلۡكَٰفِرِينَ

И рече: “И починио си велико недело онда кад си убио Копта помажући свом сународнику! И још си незахвалан на благодатима којима сам те обасуо.”

এই পৃষ্ঠাৰ আয়াতসমূহৰ পৰা সংগৃহীত কিছুমান উপকাৰী তথ্য:

• حرص الرسول صلى الله عليه وسلم على هداية الناس.

Божји Посланик, нека је мир над њим и Божја милост, жарко је желео да људи пођу Правим путем.

• إثبات صفة العزة والرحمة لله.

Очити доказ да су достојанство и милост од Божјих својстава.

• أهمية سعة الصدر والفصاحة للداعية.

Веома је важно да онај ко позива у Ислам буде великодушан и речит.

• دعوات الأنبياء تحرير من العبودية لغير الله.

Мисија веровесника била је ослободити људе од обожавања других мимо Бога.

• احتج فرعون على رسالة موسى بوقوع القتل منه عليه السلام فأقر موسى بالفعلة، مما يشعر بأنها ليست حجة لفرعون بالتكذيب.

Негирајући Мојсијево посланство, фараон се позвао на то да је Мојсије убио Копта. Мојсије је признао своју грешку, из чега следи да то фараону није оправдање за порицање.