অৰ্থানুবাদ আয়াত 20 ছুৰা ছুৰা আল-ক্বাচাচ - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - আল-কোৰআনুল কাৰীমৰ বিশ্বকোষ

আয়াত: 20

وَجَآءَ رَجُلٞ مِّنۡ أَقۡصَا ٱلۡمَدِينَةِ يَسۡعَىٰ قَالَ يَٰمُوسَىٰٓ إِنَّ ٱلۡمَلَأَ يَأۡتَمِرُونَ بِكَ لِيَقۡتُلُوكَ فَٱخۡرُجۡ إِنِّي لَكَ مِنَ ٱلنَّٰصِحِينَ

Кад се прочуло шта се догодило, некакав човек дотрча с краја града и извести Мојсија, мир над њим: “Главешине овог града договарају се да те смакну – зато излази, бежи, јер ја сам ти искрени, саветник, из сажаљења према теби.” Рекао је то Мојсију како би побегао и умакао потери.

এই পৃষ্ঠাৰ আয়াতসমূহৰ পৰা সংগৃহীত কিছুমান উপকাৰী তথ্য:

• الاعتراف بالذنب من آداب الدعاء.

У правила лепог понашања приликом упућивања молитве спада и то да човек призна своје грехе.

• الشكر المحمود هو ما يحمل العبد على طاعة ربه، والبعد عن معصيته.

Права захвалност се састоји у томе да човек чини добра дела и да се сустеже од свега што не ваља.

• أهمية المبادرة إلى النصح خاصة إذا ترتب عليه إنقاذ مؤمن من الهلاك.

Веома је важно правовремено упутити савет вернику, поготово кад се ради о ситуацији у којој је верников живот у питању.

• وجوب اتخاذ أسباب النجاة، والالتجاء إلى الله بالدعاء.

Обавезно је подузети све кораке који воде у спас и Господару се искрено и скрушено обраћати како би нам указао на пут спаса.