অৰ্থানুবাদ আয়াত 46 ছুৰা আল-ক্বাচাচ - আল-মুখতাচাৰ ফী তাফছীৰিল কোৰআনিল কাৰীমৰ চাৰ্বিয়ান অনুবাদ - আল-কোৰআনুল কাৰীমৰ বিশ্বকোষ

আয়াত: 46

وَمَا كُنتَ بِجَانِبِ ٱلطُّورِ إِذۡ نَادَيۡنَا وَلَٰكِن رَّحۡمَةٗ مِّن رَّبِّكَ لِتُنذِرَ قَوۡمٗا مَّآ أَتَىٰهُم مِّن نَّذِيرٖ مِّن قَبۡلِكَ لَعَلَّهُمۡ يَتَذَكَّرُونَ

И ниси био, Веровесниче, поред горе Тур кад је Узвишени Бог, разговарао с послаником Мојсијем, мир над њим, али ти је Племенити Бог, из Своје милости и доброте, објавио казивање о том догађају, зато да би опомињао људе којима пре тебе Свезнајући Бог није послао посланика и да би они извукли поуку и поверовали у објаву коју си им од Бога донео.

এই পৃষ্ঠাৰ আয়াতসমূহৰ পৰা সংগৃহীত কিছুমান উপকাৰী তথ্য:

• نفي علم الغيب عن رسول الله صلى الله عليه وسلم إلَّا ما أطلعه الله عليه.

Ове речи су довољни показатељи да Божји Посланик, нека је мир над њим и милост Божја, не зна непознато. Кад је реч о томе, он зна само оно о чему га Свезнајући Бог извести.

• اندراس العلم بتطاول الزمن.

С проласком времена губи се и бледи знање о вери.

• تحدّي الكفار بالإتيان بما هو أهدى من وحي الله إلى رسله.

Бог је невернике изазвао да донесу веру која је боља и исправнија од вере с којом је послао посланике.

• ضلال الكفار بسبب اتباع الهوى، لا بسبب اتباع الدليل.

Неверници лутају управо због тога што следе прохтеве, а не зато што следе одређене доказе.