অৰ্থানুবাদ আয়াত 22 ছুৰা আৰ-ৰূম - আল-মুখতাচাৰ ফী তাফছীৰিল কোৰআনিল কাৰীমৰ চাৰ্বিয়ান অনুবাদ - আল-কোৰআনুল কাৰীমৰ বিশ্বকোষ

আয়াত: 22

وَمِنۡ ءَايَٰتِهِۦ خَلۡقُ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِ وَٱخۡتِلَٰفُ أَلۡسِنَتِكُمۡ وَأَلۡوَٰنِكُمۡۚ إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَٰتٖ لِّلۡعَٰلِمِينَ

Једно од знамења да Бог може све учинити и да је једини Бог јесте то што је створио предивна небеса, незамисливо великих димензија, и што је створио Земљу, и што је учинио да се људи разликују по језицима, наречјима, изгледу и боји коже. У свим тим знамењима заиста је очита поука онима који имају корисно знање помоћу којег могу проникнути у суштину ствари и у тајне Божјег давања и стварања.

এই পৃষ্ঠাৰ আয়াতসমূহৰ পৰা সংগৃহীত কিছুমান উপকাৰী তথ্য:

• إعمار العبد أوقاته بالصلاة والتسبيح علامة على حسن العاقبة.

Трошење времена у обављању молитве и слављење Бога показатељ је да ће човек имати лепу смрт.

• الاستدلال على البعث بتجدد الحياة، حيث يخلق الله الحي من الميت والميت من الحي.

Обнављање живота и његово трајање на овом свету јест доказ да ће Бог мртве проживети. Наиме, Свевишњи Бог живо изводи из неживог, као што изводи неживо из живог.

• آيات الله في الأنفس والآفاق لا يستفيد منها إلا من يُعمِل وسائل إدراكه الحسية والمعنوية التي أنعم الله بها عليه.

Из доказа које је Бог пружио у људима и свемирским пространствима корист могу извући једино они који се користе свим чулима, помоћу којих долазе до спознаје, а која им је Господар дао.