অৰ্থানুবাদ আয়াত 4 ছুৰা চ'দ - আল-মুখতাচাৰ ফী তাফছীৰিল কোৰআনিল কাৰীমৰ চাৰ্বিয়ান অনুবাদ - আল-কোৰআনুল কাৰীমৰ বিশ্বকোষ

আয়াত: 4

وَعَجِبُوٓاْ أَن جَآءَهُم مُّنذِرٞ مِّنۡهُمۡۖ وَقَالَ ٱلۡكَٰفِرُونَ هَٰذَا سَٰحِرٞ كَذَّابٌ

Незнанобошци се чуде што им је послат Посланик, нека је мир над њим и милост Божја, да их упозори на то да ће их стићи казна уколико остану неверници. Незнанобошци су видели јасне доказе истинитости Мухаммедовог посланства, па ипак говоре: “Мухаммед само лаже и магијом вешто вара своје сународнике! Он лаже када тврди да је Божји посланик коме се објављује.”

এই পৃষ্ঠাৰ আয়াতসমূহৰ পৰা সংগৃহীত কিছুমান উপকাৰী তথ্য:

• أقسم الله عز وجل بالقرآن العظيم، فالواجب تَلقِّيه بالإيمان والتصديق، والإقبال على استخراج معانيه.

Свевишњи Бог заклео се часним Кур’аном, из чега произлази да се у њега мора чврсто веровати и да се о његовим значењима мора размишљати.

• غلبة المقاييس المادية في أذهان المشركين برغبتهم في نزول الوحي على السادة والكبراء.

Руководећи се материјалним мерама да господа и великани имају предност на овом свету, незнанобошци су веровали да се управо њима треба дати Објава.

• سبب إعراض الكفار عن الإيمان: التكبر والتجبر والاستعلاء عن اتباع الحق.

Охолост и неприхватање истине имају за последицу да се неверници отуђе од веровања у Бога.