অৰ্থানুবাদ আয়াত 8 ছুৰা চ'দ - আল-মুখতাচাৰ ফী তাফছীৰিল কোৰআনিল কাৰীমৰ চাৰ্বিয়ান অনুবাদ - আল-কোৰআনুল কাৰীমৰ বিশ্বকোষ

আয়াত: 8

أَءُنزِلَ عَلَيۡهِ ٱلذِّكۡرُ مِنۢ بَيۡنِنَاۚ بَلۡ هُمۡ فِي شَكّٖ مِّن ذِكۡرِيۚ بَل لَّمَّا يَذُوقُواْ عَذَابِ

И кажу: “Зашто да Бог између нас баш Мухаммеду објави Књигу, а не нама који смо аристократе и великаши?” Многобошци су у сумњи у погледу оног што ти је објављено, Посланиче. Будући да их још није стигла казна, живе у обмани; да их казна стиге, не би чинили неверство и не би веровали у незнанобоптво, нити би сумњали у оно што ти се објављује.

এই পৃষ্ঠাৰ আয়াতসমূহৰ পৰা সংগৃহীত কিছুমান উপকাৰী তথ্য:

• أقسم الله عز وجل بالقرآن العظيم، فالواجب تَلقِّيه بالإيمان والتصديق، والإقبال على استخراج معانيه.

Свевишњи Бог заклео се часним Кур’аном, из чега произлази да се у њега мора чврсто веровати и да се о његовим значењима мора размишљати.

• غلبة المقاييس المادية في أذهان المشركين برغبتهم في نزول الوحي على السادة والكبراء.

Руководећи се материјалним мерама да господа и великани имају предност на овом свету, незнанобошци су веровали да се управо њима треба дати Објава.

• سبب إعراض الكفار عن الإيمان: التكبر والتجبر والاستعلاء عن اتباع الحق.

Охолост и неприхватање истине имају за последицу да се неверници отуђе од веровања у Бога.