অৰ্থানুবাদ আয়াত 22 ছুৰা আল-আহক্বাফ - আল-মুখতাচাৰ ফী তাফছীৰিল কোৰআনিল কাৰীমৰ চাৰ্বিয়ান অনুবাদ - আল-কোৰআনুল কাৰীমৰ বিশ্বকোষ

আয়াত: 22

قَالُوٓاْ أَجِئۡتَنَا لِتَأۡفِكَنَا عَنۡ ءَالِهَتِنَا فَأۡتِنَا بِمَا تَعِدُنَآ إِن كُنتَ مِنَ ٱلصَّٰدِقِينَ

Народ Ад рекао је свом посланику: “Да ли то хоћеш да нас одвратиш од божанстава којима се, а не Богу, обраћамо? Ако је истина то у што нас позиваш, учини да нас снађе Божја казна.”

এই পৃষ্ঠাৰ আয়াতসমূহৰ পৰা সংগৃহীত কিছুমান উপকাৰী তথ্য:

• لا علم للرسل بالغيب إلا ما أطلعهم ربهم عليه منه.

Посланици не знају скривени свет. Они знају само онолико колико им Бог стави на знање.

• اغترار قوم هود حين ظنوا العذاب النازل بهم مطرًا، فلم يتوبوا قبل مباغتته لهم.

Еберове сународнике је обмануло то што су видели облак – мислили су да им он кишу доноси, а доносио је, у ствари, казну. Зато се нису покајали за злодела, и сустигла их је казна којој се нимало нису надали.

• قوة قوم عاد فوق قوة قريش، ومع ذلك أهلكهم الله.

Народ Ад био је јачи од племена Курејш, па га је Господар ипак уништио.

• العاقل من يتعظ بغيره، والجاهل من يتعظ بنفسه.

Паметан је онај ко поуку извуче из несреће која задеси другог, а незналица је онај који поуку не извуче ни из властите несреће.