অৰ্থানুবাদ আয়াত 102 ছুৰা আত-তাওবাহ - আল-মুখতাচাৰ ফী তাফছীৰিল কোৰআনিল কাৰীমৰ চাৰ্বিয়ান অনুবাদ - আল-কোৰআনুল কাৰীমৰ বিশ্বকোষ

আয়াত: 102

وَءَاخَرُونَ ٱعۡتَرَفُواْ بِذُنُوبِهِمۡ خَلَطُواْ عَمَلٗا صَٰلِحٗا وَءَاخَرَ سَيِّئًا عَسَى ٱللَّهُ أَن يَتُوبَ عَلَيۡهِمۡۚ إِنَّ ٱللَّهَ غَفُورٞ رَّحِيمٌ

Међу становницима Медине има и других људи који су из борбе изостали без оправдања, па су признали да немају оправдања и нису измишљали оправдања. Они су своја добра дела, покорност Богу, придржавање верских прописа и борбу на Божјем путу, помешали са лошим делима, али се надају да им Бог опрости. Бог ће опростити онима који се покају и биће милостив према њима.

এই পৃষ্ঠাৰ আয়াতসমূহৰ পৰা সংগৃহীত কিছুমান উপকাৰী তথ্য:

• فضل المسارعة إلى الإيمان، والهجرة في سبيل الله، ونصرة الدين، واتباع طريق السلف الصالح.

Овим речима се указује на вредност да се што пре прихвати вера и веровање, исели на Божјем путу, помогне вера и следи пут исправних генерација часних претходника.

• استئثار الله عز وجل بعلم الغيب، فلا يعلم أحد ما في القلوب إلا الله.

Само Бог познаје невидљиви свет. Нико осим Бога не познаје нечије срце и душу.

• الرجاء لأهل المعاصي من المؤمنين بتوبة الله عليهم ومغفرته لهم إن تابوا وأصلحوا عملهم.

Овде се пружа нада грешним верницима да се покају и да своје стање поправе, како би им било опроштено.

• وجوب الزكاة وبيان فضلها وأثرها في تنمية المال وتطهير النفوس من البخل وغيره من الآفات.

Из ових речи се закључује обавезност милостиње, њена вредност и утицај на повећање иметка, и на чињеницу да се њеним давањем уклања шкртост, похлепа и друге негативне особине.