অৰ্থানুবাদ আয়াত 106 ছুৰা আত-তাওবাহ - আল-মুখতাচাৰ ফী তাফছীৰিল কোৰআনিল কাৰীমৰ চাৰ্বিয়ান অনুবাদ - আল-কোৰআনুল কাৰীমৰ বিশ্বকোষ

আয়াত: 106

وَءَاخَرُونَ مُرۡجَوۡنَ لِأَمۡرِ ٱللَّهِ إِمَّا يُعَذِّبُهُمۡ وَإِمَّا يَتُوبُ عَلَيۡهِمۡۗ وَٱللَّهُ عَلِيمٌ حَكِيمٞ

Има оних који су изостали из битке на Тебуку, а немају оправдања. Они чекају Божју пресуду, а Он ће међу њима пресудити како жели: може их казнити ако се не покају, а може им и опростити, ако се не покају. Бог најбоље зна ко заслужује казну, а ако заслужује Његов опрост, јер је Његов верозакон и уређивање света засновано на мудрости.

এই পৃষ্ঠাৰ আয়াতসমূহৰ পৰা সংগৃহীত কিছুমান উপকাৰী তথ্য:

• فضل المسارعة إلى الإيمان، والهجرة في سبيل الله، ونصرة الدين، واتباع طريق السلف الصالح.

Овим речима се указује на вредност да се што пре прихвати вера и веровање, исели на Божјем путу, помогне вера и следи пут исправних генерација часних претходника.

• استئثار الله عز وجل بعلم الغيب، فلا يعلم أحد ما في القلوب إلا الله.

Само Бог познаје невидљиви свет. Нико осим Бога не познаје нечије срце и душу.

• الرجاء لأهل المعاصي من المؤمنين بتوبة الله عليهم ومغفرته لهم إن تابوا وأصلحوا عملهم.

Овде се пружа нада грешним верницима да се покају и да своје стање поправе, како би им било опроштено.

• وجوب الزكاة وبيان فضلها وأثرها في تنمية المال وتطهير النفوس من البخل وغيره من الآفات.

Из ових речи се закључује обавезност милостиње, њена вредност и утицај на повећање иметка, и на чињеницу да се њеним давањем уклања шкртост, похлепа и друге негативне особине.