অৰ্থানুবাদ আয়াত 113 ছুৰা ছুৰা আত-তাওবাহ - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - আল-কোৰআনুল কাৰীমৰ বিশ্বকোষ

আয়াত: 113

مَا كَانَ لِلنَّبِيِّ وَٱلَّذِينَ ءَامَنُوٓاْ أَن يَسۡتَغۡفِرُواْ لِلۡمُشۡرِكِينَ وَلَوۡ كَانُوٓاْ أُوْلِي قُرۡبَىٰ مِنۢ بَعۡدِ مَا تَبَيَّنَ لَهُمۡ أَنَّهُمۡ أَصۡحَٰبُ ٱلۡجَحِيمِ

Не приличи веровеснику и верницима да моле Бога за опрост многобошцима који су као такви умрли, па макар им били најближа родбина, након што им је постало јасно да ће због многобоштва бити у Пакао.

এই পৃষ্ঠাৰ আয়াতসমূহৰ পৰা সংগৃহীত কিছুমান উপকাৰী তথ্য:

• بطلان الاحتجاج على جواز الاستغفار للمشركين بفعل إبراهيم عليه السلام.

Појашњење о неисправности тражења опроста за многобошце, упоређујући то са Аврамовим поступком.

• أن الذنوب والمعاصي هي سبب المصائب والخذلان وعدم التوفيق.

Греси су узрок недаћа, пропасти и неуспеха.

• أن الله هو مالك الملك، وهو ولينا، ولا ولي ولا نصير لنا من دونه.

Бог има свеобухватну власт, Он је наш заштитник, и поред Њега ми немамо ни заштитника ни помагача.

• بيان فضل أصحاب النبي صلى الله عليه وسلم على سائر الناس.

Указује се на вредност блиских следбеника Посланика, нека је мир над њим и милост Божја, у односу на друге људе.