অৰ্থানুবাদ আয়াত 120 ছুৰা ছুৰা আত-তাওবাহ - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - আল-কোৰআনুল কাৰীমৰ বিশ্বকোষ

আয়াত: 120

مَا كَانَ لِأَهۡلِ ٱلۡمَدِينَةِ وَمَنۡ حَوۡلَهُم مِّنَ ٱلۡأَعۡرَابِ أَن يَتَخَلَّفُواْ عَن رَّسُولِ ٱللَّهِ وَلَا يَرۡغَبُواْ بِأَنفُسِهِمۡ عَن نَّفۡسِهِۦۚ ذَٰلِكَ بِأَنَّهُمۡ لَا يُصِيبُهُمۡ ظَمَأٞ وَلَا نَصَبٞ وَلَا مَخۡمَصَةٞ فِي سَبِيلِ ٱللَّهِ وَلَا يَطَـُٔونَ مَوۡطِئٗا يَغِيظُ ٱلۡكُفَّارَ وَلَا يَنَالُونَ مِنۡ عَدُوّٖ نَّيۡلًا إِلَّا كُتِبَ لَهُم بِهِۦ عَمَلٞ صَٰلِحٌۚ إِنَّ ٱللَّهَ لَا يُضِيعُ أَجۡرَ ٱلۡمُحۡسِنِينَ

Становници Медине и бедуини из њене околине нису требали да изостану иза Божјег Посланика, нека је мир над њим и милост Божја, када је кренуо у борбу и нису требали да своје животе чувају, запостављајући бригу о Посланиковом животу и безбедности, него им је обавеза била да своје животе у случају опасности заложе за његов, јер њих неће задесити ни жеђ, ни умор, ни глад на Божјем путу, нити ће ступити на неко место које ће невернике да наљути, нити ће икакву добит над непријатељем остварити, било да се ради о погибији, заробљавању, плену или поразу, а да им то све неће бити уписано као добро дело и код Бога примљено. Бог, заиста, неће да допусти да пропадне награда онима који чине добро, него ће ту награду чак и да им повећа.

এই পৃষ্ঠাৰ আয়াতসমূহৰ পৰা সংগৃহীত কিছুমান উপকাৰী তথ্য:

• وجوب تقوى الله والصدق وأنهما سبب للنجاة من الهلاك.

Обавезност богобојазности и искрености, јер то су дела која спашавају од пропасти.

• عظم فضل النفقة في سبيل الله.

Велика вредност удељивања на Божјем путу.

• وجوب التفقُّه في الدين مثله مثل الجهاد، وأنه لا قيام للدين إلا بهما معًا.

Обавезност изучавања вере, јер то је вредније од борбе на Божјем путу, с обзиром да се вера не може сачувати осим путем знања и борбом за њу.