অৰ্থানুবাদ ছুৰা আয-যাৰিয়াত - ছাৰ্বিয়ান অনুবাদ- মৰ্কজ ৰুৱাদুত তাৰ্জামাহ - পৃষ্ঠা নং 521 - আল-কোৰআনুল কাৰীমৰ বিশ্বকোষ

আয়াত: 7

وَٱلسَّمَآءِ ذَاتِ ٱلۡحُبُكِ

Тако Ми неба пуног звезданих путева.

আয়াত: 8

إِنَّكُمۡ لَفِي قَوۡلٖ مُّخۡتَلِفٖ

Ви говорите противречно.

আয়াত: 9

يُؤۡفَكُ عَنۡهُ مَنۡ أُفِكَ

Oд Кур'ана се одвраћа онај за ког се знало да ће се одвратити.

আয়াত: 10

قُتِلَ ٱلۡخَرَّٰصُونَ

Нека проклети буду лажови,

আয়াত: 11

ٱلَّذِينَ هُمۡ فِي غَمۡرَةٖ سَاهُونَ

који су, утонули у неверовање, равнодушни.

আয়াত: 12

يَسۡـَٔلُونَ أَيَّانَ يَوۡمُ ٱلدِّينِ

Они питају: „Када ће Судњи дан!?“

আয়াত: 13

يَوۡمَ هُمۡ عَلَى ٱلنَّارِ يُفۡتَنُونَ

Биће оног дана када у Ватри буду пржени.

আয়াত: 14

ذُوقُواْ فِتۡنَتَكُمۡ هَٰذَا ٱلَّذِي كُنتُم بِهِۦ تَسۡتَعۡجِلُونَ

“Искусите казну своју – то је оно што сте пожуривали!”

আয়াত: 15

إِنَّ ٱلۡمُتَّقِينَ فِي جَنَّٰتٖ وَعُيُونٍ

А богобојазни ће, заиста, да бораве у рајским баштама, међу изворима.

আয়াত: 16

ءَاخِذِينَ مَآ ءَاتَىٰهُمۡ رَبُّهُمۡۚ إِنَّهُمۡ كَانُواْ قَبۡلَ ذَٰلِكَ مُحۡسِنِينَ

Примаће оно што им њихов Господар буде даровао; они су пре тога добра дела чинили,

আয়াত: 17

كَانُواْ قَلِيلٗا مِّنَ ٱلَّيۡلِ مَا يَهۡجَعُونَ

ноћу само мало спавали,

আয়াত: 18

وَبِٱلۡأَسۡحَارِ هُمۡ يَسۡتَغۡفِرُونَ

и у праскозорје молили опрост од греха,

আয়াত: 19

وَفِيٓ أَمۡوَٰلِهِمۡ حَقّٞ لِّلسَّآئِلِ وَٱلۡمَحۡرُومِ

а у њиховим иметцима био је удео и за онога који проси и за онога који је ускраћен, а не проси.

আয়াত: 20

وَفِي ٱلۡأَرۡضِ ءَايَٰتٞ لِّلۡمُوقِنِينَ

На Земљи су докази за оне који чврсто верују,

আয়াত: 21

وَفِيٓ أَنفُسِكُمۡۚ أَفَلَا تُبۡصِرُونَ

а и у вама самима - зар не видите?

আয়াত: 22

وَفِي ٱلسَّمَآءِ رِزۡقُكُمۡ وَمَا تُوعَدُونَ

А на небу је ваша опскрба и оно што вам се обећава

আয়াত: 23

فَوَرَبِّ ٱلسَّمَآءِ وَٱلۡأَرۡضِ إِنَّهُۥ لَحَقّٞ مِّثۡلَ مَآ أَنَّكُمۡ تَنطِقُونَ

и, тако Ми Господара неба и Земље, то је истина, као што је истина да говорите!

আয়াত: 24

هَلۡ أَتَىٰكَ حَدِيثُ ضَيۡفِ إِبۡرَٰهِيمَ ٱلۡمُكۡرَمِينَ

Да ли је дошла до тебе вест о уваженим Аврамовим гостима?

আয়াত: 25

إِذۡ دَخَلُواْ عَلَيۡهِ فَقَالُواْ سَلَٰمٗاۖ قَالَ سَلَٰمٞ قَوۡمٞ مُّنكَرُونَ

Кад му они дођоше и рекоше: „Мир вама!“ И он рече: „Мир вама, људи незнани.“

আয়াত: 26

فَرَاغَ إِلَىٰٓ أَهۡلِهِۦ فَجَآءَ بِعِجۡلٖ سَمِينٖ

И он неприметно оде својим укућанима и донесе дебело теле.

আয়াত: 27

فَقَرَّبَهُۥٓ إِلَيۡهِمۡ قَالَ أَلَا تَأۡكُلُونَ

И примаче им га: „Зар нећете да једете?“ Упита

আয়াত: 28

فَأَوۡجَسَ مِنۡهُمۡ خِيفَةٗۖ قَالُواْ لَا تَخَفۡۖ وَبَشَّرُوهُ بِغُلَٰمٍ عَلِيمٖ

и осети од њих у себи страх. „Не бој се!“ Рекоше и обрадоваше га дечаком који ће учен да буде.

আয়াত: 29

فَأَقۡبَلَتِ ٱمۡرَأَتُهُۥ فِي صَرَّةٖ فَصَكَّتۡ وَجۡهَهَا وَقَالَتۡ عَجُوزٌ عَقِيمٞ

И појави се жена његова узвикујући и по лицу се удари од чуда, рекавши: “Зар ја, стара, нероткиња!?”

আয়াত: 30

قَالُواْ كَذَٰلِكِ قَالَ رَبُّكِۖ إِنَّهُۥ هُوَ ٱلۡحَكِيمُ ٱلۡعَلِيمُ

“Тако је одредио твој Господар“, рекоше они, „Он је Мудри и Свезнајући.“