Qurani Kərimin mənaca tərcüməsi - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم * - Tərcumənin mündəricatı


Mənaların tərcüməsi Surə: əl-Bəqərə   Ayə:

Крава

Surənin məqsədlərindən:
الأمر بتحقيق الخلافة في الأرض بإقامة الإسلام، والاستسلام لله، والتحذير من حال بني إسرائيل.
Наредба да се постигне праведна власт на Земљи успостављањем Ислама и покорношћу Богу, и упозорење на стање Израиљевих синова.

الٓمٓ
Елиф Лāм Мим су арапска слова којима су отпочета нека кур'анска поглавља. То су слова арапске абецеде која сама по себи немају значење, али њихово издвојено спомињање у Кур'ану има своју мудрост и свој циљ, јер у Кур'ану ништа није без мудрости. Од најбитнијих мудрости спомињања ових арапских слова је указивање на изазов Арапима да саставе нешто слично овом Кур'ану, јер се Кур'ан састоји од арапских слова који су били познати тадашњим Арапима и којима су они говорили. Због тога, у већини случајева, након отпочињања неког поглавља овим арапским словима спомиње се Кур'ан, као што је случај и у овом поглављу.
Ərəbcə təfsirlər:
ذَٰلِكَ ٱلۡكِتَٰبُ لَا رَيۡبَۛ فِيهِۛ هُدٗى لِّلۡمُتَّقِينَ
Тај величанствени Кур'ан - у њега нема сумње ни са којег аспекта; нема сумње у то да га је Аллах објавио, нити има сумње у то да су све његове речи - и у форми и у значењу - Аллахов говор који богобојазне упућује на прави пут.
Ərəbcə təfsirlər:
ٱلَّذِينَ يُؤۡمِنُونَ بِٱلۡغَيۡبِ وَيُقِيمُونَ ٱلصَّلَوٰةَ وَمِمَّا رَزَقۡنَٰهُمۡ يُنفِقُونَ
3-4. Богобојазни су они који верују у оно што је чулима недокучиво, а то је све оно о чему нас је обавестио Узвишени Аллах у Својој књизи или кроз казивања Његовог Посланика, попут Судњег дана, и они који успостављају намаз (молитву) тако што га обављају онако како га је Аллах прописао, поштујући и испуњавајући његове услове, саставне делове, обавезне и похвалне радње, и они који удељују од онога чиме их је Аллах опскрбио тиме што издвајају прописану милостињу (зекат), која је обавезна, или милостињу (садаку), која је добровољна. Они све то раде надајући се Аллаховој награди. Они верују у Објаву коју је Аллах спустио Свом Веровеснику, и Објаве које је спустио осталим веровесницима, нека је на њих Аллахов мир и спас, не правећи разлику између тих Објава по питању веровања. Они чврсто верују у Будући свет, онај свет, и у награду или казну које тамо следе.
Ərəbcə təfsirlər:
وَٱلَّذِينَ يُؤۡمِنُونَ بِمَآ أُنزِلَ إِلَيۡكَ وَمَآ أُنزِلَ مِن قَبۡلِكَ وَبِٱلۡأٓخِرَةِ هُمۡ يُوقِنُونَ
3-4. Богобојазни су они који верују у оно што је чулима недокучиво, а то је све оно о чему нас је обавестио Узвишени Аллах у Својој књизи или кроз казивања Његовог Посланика, попут Судњег дана, и они који успостављају намаз (молитву) тако што га обављају онако како га је Аллах прописао, поштујући и испуњавајући његове услове, саставне делове, обавезне и похвалне радње, и они који удељују од онога чиме их је Аллах опскрбио тиме што издвајају прописану милостињу (зекат), која је обавезна, или милостињу (садаку), која је добровољна. Они све то раде надајући се Аллаховој награди. Они верују у Објаву коју је Аллах спустио Свом Веровеснику, и Објаве које је спустио осталим веровесницима, нека је на њих Аллахов мир и спас, не правећи разлику између тих Објава по питању веровања. Они чврсто верују у Будући свет, онај свет, и у награду или казну које тамо следе.
Ərəbcə təfsirlər:
أُوْلَٰٓئِكَ عَلَىٰ هُدٗى مِّن رَّبِّهِمۡۖ وَأُوْلَٰٓئِكَ هُمُ ٱلۡمُفۡلِحُونَ
Ови људи који поседују наведене особине иду чврсто правим путем, и они су истински победници на овом свету и на Будућем јер су постигли оно чему се надају и спасили су се од онога чега се боје.
Ərəbcə təfsirlər:
Bu səhifədə olan ayələrdən faydalar:
• الثقة المطلقة في نفي الرَّيب دليل على أنه من عند الله؛ إذ لا يمكن لمخلوق أن يدعي ذلك في كلامه.
Апсолутна сигурност у негацији сваке сумње доказ је да је Кур'ан од Аллаха, јер створење не може устврдити такво нешто за свој говор.

• لا ينتفع بما في القرآن الكريم من الهدايات العظيمة إلا المتقون لله تعالى المعظِّمون له.
Само се богобојазни који поштују Кур'ан могу истински окористити упутама које он садржи.

• من أعظم مراتب الإيمانِ الإيمانُ بالغيب؛ لأنه يتضمن التسليم لله تعالى في كل ما تفرد بعلمه من الغيب، ولرسوله بما أخبر عنه سبحانه.
У највеће степене веровања спада веровање у оно што је скривено и невидљиво, нама недокучиво, јер то веровање у себи садржи веровање у истинитост Аллаховог обавештења о стварима које само Он зна, и у истинитост говора Његовог Посланика који нас обавештава о Њему Узвишеном.

• كثيرًا ما يقرن الله تعالى بين الصلاة والزكاة؛ لأنَّ الصلاة إخلاص للمعبود، والزكاة إحسان للعبيد، وهما عنوان السعادة والنجاة.
Узвишени Аллах веома често спомиње прописану молитву (намаз) и обавезну милостињу (зекат) заједно, јер намаз представља искреност према Ономе Ко се обожава, а зекат представља доброчинство према Његовим створењима, и то двоје је истински узрок среће и успеха.

• الإيمان بالله تعالى وعمل الصالحات يورثان الهداية والتوفيق في الدنيا، والفوز والفلاح في الأُخرى.
Веровање у Аллаха и чињење добрих дела узрокују упуту и учвршћивање на правом путу на овом свету, и победу и коначни успех на Будућем свету.

إِنَّ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ سَوَآءٌ عَلَيۡهِمۡ ءَأَنذَرۡتَهُمۡ أَمۡ لَمۡ تُنذِرۡهُمۡ لَا يُؤۡمِنُونَ
Они против којих се реч Божја била остварила, устрајаће у својој заблуди и тврдоглавости, тако да упозоравали их ви или не исто је.
Ərəbcə təfsirlər:
خَتَمَ ٱللَّهُ عَلَىٰ قُلُوبِهِمۡ وَعَلَىٰ سَمۡعِهِمۡۖ وَعَلَىٰٓ أَبۡصَٰرِهِمۡ غِشَٰوَةٞۖ وَلَهُمۡ عَذَابٌ عَظِيمٞ
Они не прихватају истину зато што је Аллах запечатио њихова срца због заблуде којом су им срца испуњена, и запечатио је њихов слух па не чују истину на начин да јој се одазову и следе је, и на њиховим очима је ставио застор па не виде истину и поред њене јасноће. Њих на Будућем свету чека велика патња.
Ərəbcə təfsirlər:
وَمِنَ ٱلنَّاسِ مَن يَقُولُ ءَامَنَّا بِٱللَّهِ وَبِٱلۡيَوۡمِ ٱلۡأٓخِرِ وَمَا هُم بِمُؤۡمِنِينَ
Постоји људи који тврде да су верници. Они то говоре својим језицима желећи да сачувају своје животе и иметке, док у себи скривају неверство.
Ərəbcə təfsirlər:
يُخَٰدِعُونَ ٱللَّهَ وَٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ وَمَا يَخۡدَعُونَ إِلَّآ أَنفُسَهُمۡ وَمَا يَشۡعُرُونَ
Они желе да преваре Бога и вернике показујући се као верници док скривају своје неверство. А тиме, заиста, само себе обмањују, јер Бог зна њихово срце, а и верницима је указао на њихове особине и њихово истинско стање.
Ərəbcə təfsirlər:
فِي قُلُوبِهِم مَّرَضٞ فَزَادَهُمُ ٱللَّهُ مَرَضٗاۖ وَلَهُمۡ عَذَابٌ أَلِيمُۢ بِمَا كَانُواْ يَكۡذِبُونَ
Они обмањују себе зато што је у њиховим срцима сумња, па им је Аллах ту сумњу повећао, а награда је сходно делу. Њих чека болна патња у најнижем степену Пакла зато што лажу Аллаха и људе, и зато што поричу оно са чиме је дошао Мухаммед, нека је на њега Аллахов мир и благосов.
Ərəbcə təfsirlər:
وَإِذَا قِيلَ لَهُمۡ لَا تُفۡسِدُواْ فِي ٱلۡأَرۡضِ قَالُوٓاْ إِنَّمَا نَحۡنُ مُصۡلِحُونَ
Када им се забрани ширење нереда на Земљи тиме што шире неверство и чине грехе, они мисле да су они ти који су исправни и који поправљају стање.
Ərəbcə təfsirlər:
أَلَآ إِنَّهُمۡ هُمُ ٱلۡمُفۡسِدُونَ وَلَٰكِن لَّا يَشۡعُرُونَ
Истина је да су они истински смутљивци, али они то не осећају, не осећају да је њихово деловање у ствари сејање смутње и нереда.
Ərəbcə təfsirlər:
وَإِذَا قِيلَ لَهُمۡ ءَامِنُواْ كَمَآ ءَامَنَ ٱلنَّاسُ قَالُوٓاْ أَنُؤۡمِنُ كَمَآ ءَامَنَ ٱلسُّفَهَآءُۗ أَلَآ إِنَّهُمۡ هُمُ ٱلسُّفَهَآءُ وَلَٰكِن لَّا يَعۡلَمُونَ
Када им се нареди да верују као што верују следбеници Мухаммеда, нека је на њега Аллахов мир и благослов, они то осуђују изругавајући се: "Зар да верујемо као што малоумни верују?" А истина је да су они малоумни, али то не знају.
Ərəbcə təfsirlər:
وَإِذَا لَقُواْ ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ قَالُوٓاْ ءَامَنَّا وَإِذَا خَلَوۡاْ إِلَىٰ شَيَٰطِينِهِمۡ قَالُوٓاْ إِنَّا مَعَكُمۡ إِنَّمَا نَحۡنُ مُسۡتَهۡزِءُونَ
Када сретну вернике говоре: "Верујемо у оно у шта и ви верујете." Али то говоре из страха од верника, међутим, када се врате својим главешинама, потврђују своју постојаност и послушност својим главешинама, говорећи им: "Ми смо са вама, на вашем путу, али се само вањски слажемо са верницима, изругујући им се и исмејавајући их.
Ərəbcə təfsirlər:
ٱللَّهُ يَسۡتَهۡزِئُ بِهِمۡ وَيَمُدُّهُمۡ فِي طُغۡيَٰنِهِمۡ يَعۡمَهُونَ
Аллах се њима изругује зато што се они верницима изругавају, кажњавајући их сходно њиховим делима. Зато је Аллах прописао да се са лицемјерима поступа са муслиманима на овом свету, али ће их на Будућем свету казнити за њихово неверство и лицемерство. Тиме Он чини да наставе да лутају и да тумарају у својој заблуди и арогантности, и да остану збуњени и неодлучни.
Ərəbcə təfsirlər:
أُوْلَٰٓئِكَ ٱلَّذِينَ ٱشۡتَرَوُاْ ٱلضَّلَٰلَةَ بِٱلۡهُدَىٰ فَمَا رَبِحَت تِّجَٰرَتُهُمۡ وَمَا كَانُواْ مُهۡتَدِينَ
То су истински лицемери, јер су веровање заменили неверством, али та трговина им није донела корист, јер су изгубили веровање у Бога и нису упућени ка истини.
Ərəbcə təfsirlər:
Bu səhifədə olan ayələrdən faydalar:
• أن من طبع الله على قلوبهم بسبب عنادهم وتكذيبهم لا تنفع معهم الآيات وإن عظمت.
Коме Аллах запечати срце због ината и порицања истине, не користе му докази макар били велики и јаки.

• أن إمهال الله تعالى للظالمين المكذبين لم يكن عن غفلة أو عجز عنهم، بل ليزدادوا إثمًا، فتكون عقوبتهم أعظم.
Аллахово давање времена неправедницима који поричу истину није због немара или немоћи, већ да би они још више грехе чинили, па да им казна буде већа.

مَثَلُهُمۡ كَمَثَلِ ٱلَّذِي ٱسۡتَوۡقَدَ نَارٗا فَلَمَّآ أَضَآءَتۡ مَا حَوۡلَهُۥ ذَهَبَ ٱللَّهُ بِنُورِهِمۡ وَتَرَكَهُمۡ فِي ظُلُمَٰتٖ لَّا يُبۡصِرُونَ
Аллах наводи два примера за ове лицемере: један је пример ватре и други пример воде. Што се тиче примера ватре, они су попут човека који је потпалио ватру како би се окористио њеним светлом, па када је она засијала и он помислио да ће се окористити тим светлом, ватра се угасила. Отишло је њено блиставило, а остао је пепео. Они који су се њоме хтели окористити остали су у тминама, не видевши ништа и не могавши наћи прави пут.
Ərəbcə təfsirlər:
صُمُّۢ بُكۡمٌ عُمۡيٞ فَهُمۡ لَا يَرۡجِعُونَ
Они су глуви јер не чују истину на начин који изискује њено прихватање и слеђење, неми су јер не говоре истину, слепи су јер не виде истину и не напуштају своју заблуду.
Ərəbcə təfsirlər:
أَوۡ كَصَيِّبٖ مِّنَ ٱلسَّمَآءِ فِيهِ ظُلُمَٰتٞ وَرَعۡدٞ وَبَرۡقٞ يَجۡعَلُونَ أَصَٰبِعَهُمۡ فِيٓ ءَاذَانِهِم مِّنَ ٱلصَّوَٰعِقِ حَذَرَ ٱلۡمَوۡتِۚ وَٱللَّهُ مُحِيطُۢ بِٱلۡكَٰفِرِينَ
Што се тиче примера воде, лицемери су наведени као пример оних људи који су се због велике кише која пада из облака испуњеног нагомиланим тминама, громовима и муњама, а која се спустила на њих, преплашили и почели запушавати уши крајевима прстију да не би чули страшни звук громова, плашећи се смрти, а Аллах обухвата невернике и они Му не могу умаћи.
Ərəbcə təfsirlər:
يَكَادُ ٱلۡبَرۡقُ يَخۡطَفُ أَبۡصَٰرَهُمۡۖ كُلَّمَآ أَضَآءَ لَهُم مَّشَوۡاْ فِيهِ وَإِذَآ أَظۡلَمَ عَلَيۡهِمۡ قَامُواْۚ وَلَوۡ شَآءَ ٱللَّهُ لَذَهَبَ بِسَمۡعِهِمۡ وَأَبۡصَٰرِهِمۡۚ إِنَّ ٱللَّهَ عَلَىٰ كُلِّ شَيۡءٖ قَدِيرٞ
Муња, од жестине блештавила, скоро да им одузме вид. Када год им муња осветли пут, они крену напред, а када је нема они остају у тмини не могавши да се помере. Да Аллах хоће, одузео би им и слух и вид Својом апсолутном моћи, па да им се ни слух ни вид никада не врати, због њиховог окретања од истине. Киша је пример за Кур'ан, звук грома је пример за упозорења која су у Кур'ану садржана, светло муње је пример истине која им је понекад јасна. Запушавање ушију да не би чули громове је пример њиховог окретања од истине. Аспекат сличности лицемера са људима споменутим у ова два примера јесте у неокориштавању. У првом примеру ватре и човека који ју је потпалио а није се окористио њоме, осим што је добио пепео и тмину. И другом примеру воде и људи који се нису њоме окористили, већ су добили громове и муње који су их плашили и узнемиравали. Тако је и са лицемерима, они у Исламу виде само жестину и грубост.
Ərəbcə təfsirlər:
يَٰٓأَيُّهَا ٱلنَّاسُ ٱعۡبُدُواْ رَبَّكُمُ ٱلَّذِي خَلَقَكُمۡ وَٱلَّذِينَ مِن قَبۡلِكُمۡ لَعَلَّكُمۡ تَتَّقُونَ
О људи, обожавајте само вашег Господара, и никога другог, јер вас је Он створио, као што је створио и претходне народе, да бисте се сачували пропасти и Његове казне; спровођењем Његових наредби и клоњењем онога што је забранио.
Ərəbcə təfsirlər:
ٱلَّذِي جَعَلَ لَكُمُ ٱلۡأَرۡضَ فِرَٰشٗا وَٱلسَّمَآءَ بِنَآءٗ وَأَنزَلَ مِنَ ٱلسَّمَآءِ مَآءٗ فَأَخۡرَجَ بِهِۦ مِنَ ٱلثَّمَرَٰتِ رِزۡقٗا لَّكُمۡۖ فَلَا تَجۡعَلُواْ لِلَّهِ أَندَادٗا وَأَنتُمۡ تَعۡلَمُونَ
Он је Тај Који вам је Земљу учинио простртом и спремљеном за живот на њој, и Који је небо изнад вас учинио чврстим здањем. Он је дао благодат кише коју је учинио узроком разноврсних плодова, да би то била опскрба створењима - па Му не придружујте судруге и никог Њему сличним не сматрајте, а знате да нема створитеља мимо Аллаха.
Ərəbcə təfsirlər:
وَإِن كُنتُمۡ فِي رَيۡبٖ مِّمَّا نَزَّلۡنَا عَلَىٰ عَبۡدِنَا فَأۡتُواْ بِسُورَةٖ مِّن مِّثۡلِهِۦ وَٱدۡعُواْ شُهَدَآءَكُم مِّن دُونِ ٱللَّهِ إِن كُنتُمۡ صَٰدِقِينَ
О људи, ако сумњате у Кур'ан којег је Аллах објавио Свом слуги Мухаммеду, нека је на њега Аллахова милост и благослов, изазивамо вас да му се супротставите тиме што ћете начинити једно поглавље слично поглављима Кур'ана, макар било као најмање кур'анско поглавље. Позовите кога год можете од ваших божанстава, осим Аллаха, ако сте искрени у својој тврдњи.
Ərəbcə təfsirlər:
فَإِن لَّمۡ تَفۡعَلُواْ وَلَن تَفۡعَلُواْ فَٱتَّقُواْ ٱلنَّارَ ٱلَّتِي وَقُودُهَا ٱلنَّاسُ وَٱلۡحِجَارَةُۖ أُعِدَّتۡ لِلۡكَٰفِرِينَ
Па ако то не урадите - а то никада неће моћи да ураде - чувајте се ватре која ће бити потпаљивана људима који заслужују казну, и разним врстама камења, оним са којима су правили а затим обожавали своје идоле, а и другим камењима. Ову је ватру Аллах припремио за невернике.
Ərəbcə təfsirlər:
Bu səhifədə olan ayələrdən faydalar:
• أن الله تعالى يخذل المنافقين في أشد أحوالهم حاجة وأكثرها شدة؛ جزاء نفاقهم وإعراضهم عن الهدى.
Аллах ће лицемере да остави без помоћи када им Његова помоћ буде најпотребнија и када им буде најтеже, због њиховог лицемерства и окретања од упуте.

• من أعظم الأدلة على وجوب إفراد الله بالعبادة أنه تعالى هو الذي خلق لنا ما في الكون وجعله مسخَّرًا لنا.
Један од највећих доказа обавезности обожавања искључиво Узвишеног Аллаха јесте то што је све у свемиру створио за нас и омогућио нам је да се тиме користимо.

• عجز الخلق عن الإتيان بمثل سورة من القرآن الكريم يدل على أنه تنزيل من حكيم عليم.
Немоћ створења да начине поглавље слично неком кур'анском поглављу указује на то да је Кур'ан објава Мудрог и Свезнајућег Бога.

وَبَشِّرِ ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ وَعَمِلُواْ ٱلصَّٰلِحَٰتِ أَنَّ لَهُمۡ جَنَّٰتٖ تَجۡرِي مِن تَحۡتِهَا ٱلۡأَنۡهَٰرُۖ كُلَّمَا رُزِقُواْ مِنۡهَا مِن ثَمَرَةٖ رِّزۡقٗا قَالُواْ هَٰذَا ٱلَّذِي رُزِقۡنَا مِن قَبۡلُۖ وَأُتُواْ بِهِۦ مُتَشَٰبِهٗاۖ وَلَهُمۡ فِيهَآ أَزۡوَٰجٞ مُّطَهَّرَةٞۖ وَهُمۡ فِيهَا خَٰلِدُونَ
Пошто је претходна претња била упућена неверницима, сада обрадуј - о Веровесниче - вернике у Аллаха који чине добра дела. Обрадуј их рајским вртовима испод чијих двораца реке теку. Када год пробају нешто од лепих рајских плодова рећи ће - због велике сличности са овосветским воћем: "Ово је попут плодова којима смо раније били опскрбљени." Али то ће им само бити давани плодови који су слични овосветским плодовима у облику и називу како би им пришли и узели их, јер су им познати, али ће бити потпуно другачијег, бољег укуса. У Рају ће верници имати и жене које су чисте од свега према чему душа и природа осећа аверзију, а што је присутно на овом свету. Верници ће у Рају бити у вечном непрекидном уживању, за разлику од овосветског уживања која се прекидају и имају свој крај.
Ərəbcə təfsirlər:
۞ إِنَّ ٱللَّهَ لَا يَسۡتَحۡيِۦٓ أَن يَضۡرِبَ مَثَلٗا مَّا بَعُوضَةٗ فَمَا فَوۡقَهَاۚ فَأَمَّا ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ فَيَعۡلَمُونَ أَنَّهُ ٱلۡحَقُّ مِن رَّبِّهِمۡۖ وَأَمَّا ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ فَيَقُولُونَ مَاذَآ أَرَادَ ٱللَّهُ بِهَٰذَا مَثَلٗاۘ يُضِلُّ بِهِۦ كَثِيرٗا وَيَهۡدِي بِهِۦ كَثِيرٗاۚ وَمَا يُضِلُّ بِهِۦٓ إِلَّا ٱلۡفَٰسِقِينَ
Узвишени Аллах се не стиди да наведе примере које Он жели, па наводи пример комарца и других створења која су већа или мања од њега. Људи су по питању ових примера подељени у две групе: вернике и невернике. Верници верују у те примере и знају да се иза тога крије велика мудрост, док се неверници питају - изругавајући се: "Зашто је Аллах навео примере ових презрених и небитних створења, попут комарца, муве, паука и других." Аллах даје одговор па каже да ови примери садрже многа упутства и поуке, али и да представљају испит за људе. Аллах неке људе овим примерима одводи у заблуду, јер се окрећу од размишљања од тога, а таквих је много, док неке људе Аллах упути на прави пут јер узимају поуку из ових примера, а и таквих је много. Неће отићи у заблуду осим онај ко је то заслужио, а то су они који се не покоравају Аллаху, попут лицемера.
Ərəbcə təfsirlər:
ٱلَّذِينَ يَنقُضُونَ عَهۡدَ ٱللَّهِ مِنۢ بَعۡدِ مِيثَٰقِهِۦ وَيَقۡطَعُونَ مَآ أَمَرَ ٱللَّهُ بِهِۦٓ أَن يُوصَلَ وَيُفۡسِدُونَ فِي ٱلۡأَرۡضِۚ أُوْلَٰٓئِكَ هُمُ ٱلۡخَٰسِرُونَ
Они који крше завет према Богу који је Он узео од њих, а то је заветовање да ће само Њега обожавати и да ће Његовог Посланика следити, којег су најавили пријашњи веровесници, такви прекидају оно што је Бог наредио да се одржава, попут родбинских веза, и шире неред на Земљи тиме што греше према Богу, и таквима су дела непотпуна и на овом и на Будућем свету.
Ərəbcə təfsirlər:
كَيۡفَ تَكۡفُرُونَ بِٱللَّهِ وَكُنتُمۡ أَمۡوَٰتٗا فَأَحۡيَٰكُمۡۖ ثُمَّ يُمِيتُكُمۡ ثُمَّ يُحۡيِيكُمۡ ثُمَّ إِلَيۡهِ تُرۡجَعُونَ
О неверници, доиста сте чудни! Како можете да не верујете у Аллаха, а посматрате доказе Његове моћи у вама самима? Нисте постојали, па вас је створио и оживео, затим ће да вас усмрти, а затим ће да вас проживи и врати Њему ради полагања рачуна.
Ərəbcə təfsirlər:
هُوَ ٱلَّذِي خَلَقَ لَكُم مَّا فِي ٱلۡأَرۡضِ جَمِيعٗا ثُمَّ ٱسۡتَوَىٰٓ إِلَى ٱلسَّمَآءِ فَسَوَّىٰهُنَّ سَبۡعَ سَمَٰوَٰتٖۚ وَهُوَ بِكُلِّ شَيۡءٍ عَلِيمٞ
Само је Бог створио све што је на Земљи: реке, дрвеће и остала, небројена створења, и ви се тиме користите и уживате у ономе што вам је Он подредио. Он се затим уздигао изнад небеса и формирао их као седам складних небеса, и Он Својим знањем све обухвата.
Ərəbcə təfsirlər:
Bu səhifədə olan ayələrdən faydalar:
• من كمال النعيم في الجنة أن ملذاتها لا يكدرها أي نوع من التنغيص، ولا يخالطها أي أذى.
У потпуност рајске благодати јесте и то што њена уживања ничим неће бити умањена, нити ће у њима бити икакве неугодности.

• الأمثال التي يضربها الله تعالى لا ينتفع بها إلا المؤمنون؛ لأنهم هم الذين يريدون الهداية بصدق، ويطلبونها بحق.
Примерима које Узвишени Аллах наводи окористиће се само верници, јер су они ти који истински желе упуту и који је истински траже.

• من أبرز صفات الفاسقين نقضُ عهودهم مع الله ومع الخلق، وقطعُهُم لما أمر الله بوصله، وسعيُهُم بالفساد في الأرض.
Једна од најистакнутијих особина покварењака јесте кршење завета датих Аллаху и оних датих створењима, затим кидање оног што је Аллах наредио да се одржава, и ширење нереда на Земљи.

• الأصل في الأشياء الإباحة والطهارة؛ لأن الله تعالى امتنَّ على عباده بأن خلق لهم كل ما في الأرض.
Основа у сваком човековом делу јесте дозвољеност и основа у свакој материји јесте чистоћа, јер је Узвишени Аллах навео како је Својим робовима дао благодат у томе што је све на Земљи створио за њих.

وَإِذۡ قَالَ رَبُّكَ لِلۡمَلَٰٓئِكَةِ إِنِّي جَاعِلٞ فِي ٱلۡأَرۡضِ خَلِيفَةٗۖ قَالُوٓاْ أَتَجۡعَلُ فِيهَا مَن يُفۡسِدُ فِيهَا وَيَسۡفِكُ ٱلدِّمَآءَ وَنَحۡنُ نُسَبِّحُ بِحَمۡدِكَ وَنُقَدِّسُ لَكَۖ قَالَ إِنِّيٓ أَعۡلَمُ مَا لَا تَعۡلَمُونَ
Узвишени Аллах нас обавештава да је Он рекао анђелима да ће на Земљи поставити људе који ће наслеђивати једни друге, како би изграђивали Земљу покоравајући се Њему. Анђели су Га питали, желећи да разумеју и спознају, о мудрости постављања људи намесницима на Земљи, премда ће они чинити неред на њој, и бесправно проливати крв. Анђели су додали: "Ми Ти се покоравамо и славимо Те и хвалимо, величамо Твоју величанственост и савршеност, и у томе никада не клонемо." Па им је Аллах одговорио: "Доиста ја знам оно што ви не знате, од запањујућих мудрости које се крију у њиховом стварању, и величанствених интенција њиховог постављања за намеснике на Земљи."
Ərəbcə təfsirlər:
وَعَلَّمَ ءَادَمَ ٱلۡأَسۡمَآءَ كُلَّهَا ثُمَّ عَرَضَهُمۡ عَلَى ٱلۡمَلَٰٓئِكَةِ فَقَالَ أَنۢبِـُٔونِي بِأَسۡمَآءِ هَٰٓؤُلَآءِ إِن كُنتُمۡ صَٰدِقِينَ
Ради указивања почасти и високог степена Адама, Узвишени Бог га је подучио именима свих ствари: живих и неживих, подучио га је значењима тих назива, а затим је те ствари предочио анђелима рекавши: "Обавестите ме о именима ових ствари, ако је истина да сте ви часнији и бољи од овог створења."
Ərəbcə təfsirlər:
قَالُواْ سُبۡحَٰنَكَ لَا عِلۡمَ لَنَآ إِلَّا مَا عَلَّمۡتَنَآۖ إِنَّكَ أَنتَ ٱلۡعَلِيمُ ٱلۡحَكِيمُ
Они су рекли, признајући своју мањкавост и приписујући све благодати Аллаху: "Ми Те славимо и сваку мањкавост од Тебе негирамо, и величамо Те, Господару наш, и не супротстављамо се Твојој одредби и Твом закону. Ми знамо само оно чему си нас Ти подучио, а Ти си, доиста, Свезнајући Којем ништа није скривено, и Мудри Који сваку ствар ставља на њено место, било да се ради о Твојим космичким или верозаконским одредбама.
Ərəbcə təfsirlər:
قَالَ يَٰٓـَٔادَمُ أَنۢبِئۡهُم بِأَسۡمَآئِهِمۡۖ فَلَمَّآ أَنۢبَأَهُم بِأَسۡمَآئِهِمۡ قَالَ أَلَمۡ أَقُل لَّكُمۡ إِنِّيٓ أَعۡلَمُ غَيۡبَ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِ وَأَعۡلَمُ مَا تُبۡدُونَ وَمَا كُنتُمۡ تَكۡتُمُونَ
Тада Узвишени Аллах рече Адаму: "Обавести их о именима тих ствари." Када их је он обавестио онако како га је подучио његов Господар, Аллах рече анђелима: "Зар вам нисам рекао да Ја, уистину, знам све што је скривено на небесима и на Земљи, и знам оно што испољавате и оно о чему размишљате?"
Ərəbcə təfsirlər:
وَإِذۡ قُلۡنَا لِلۡمَلَٰٓئِكَةِ ٱسۡجُدُواْ لِأٓدَمَ فَسَجَدُوٓاْ إِلَّآ إِبۡلِيسَ أَبَىٰ وَٱسۡتَكۡبَرَ وَكَانَ مِنَ ٱلۡكَٰفِرِينَ
Узвишени Аллах појашњава да је Он наредио анђелима да се поклоне Адаму из поштовања падајући ничице, па су то журно учинили покоравајући се Аллаховој наредби, осим Сотоне који је био од џина (демона) и који се сустегао од покорности, пркосећи Аллаховој наредби, и охолећи се над Адамом. Тиме је постао неверник у Аллаха Узвишеног.
Ərəbcə təfsirlər:
وَقُلۡنَا يَٰٓـَٔادَمُ ٱسۡكُنۡ أَنتَ وَزَوۡجُكَ ٱلۡجَنَّةَ وَكُلَا مِنۡهَا رَغَدًا حَيۡثُ شِئۡتُمَا وَلَا تَقۡرَبَا هَٰذِهِ ٱلشَّجَرَةَ فَتَكُونَا مِنَ ٱلظَّٰلِمِينَ
Рекосмо: "О Адаме, настаните се ти и супруга твоја Ева у Рају, и пријатно једите у њему шта год желите и где год желите, без ичега што ће вам покварити ужитак. Али чувајте се добро дрвета чији плодови су вам забрањени за јело, јер ако ту забрану прекршите - бићете неправедници, због кршења онога што Сам вам наредио."
Ərəbcə təfsirlər:
فَأَزَلَّهُمَا ٱلشَّيۡطَٰنُ عَنۡهَا فَأَخۡرَجَهُمَا مِمَّا كَانَا فِيهِۖ وَقُلۡنَا ٱهۡبِطُواْ بَعۡضُكُمۡ لِبَعۡضٍ عَدُوّٞۖ وَلَكُمۡ فِي ٱلۡأَرۡضِ مُسۡتَقَرّٞ وَمَتَٰعٌ إِلَىٰ حِينٖ
Ђаво им је непрестано дошаптавао и улепшавао им кршење Аллахове наредбе, све док их није навео да згреше и пробају плодове са дрвета које им је Аллах забранио. Казна за то им је била то што их је Аллах извео из Раја у којем су били, рекавши њима и ђаволу: "Силазите на Земљу! Бићете непријатељи једни другима, и на тој Земљи ћете боравити и остати, уживајући у њеним благодатима, све до краја ваших живота и док не наступи Судњи час.
Ərəbcə təfsirlər:
فَتَلَقَّىٰٓ ءَادَمُ مِن رَّبِّهِۦ كَلِمَٰتٖ فَتَابَ عَلَيۡهِۚ إِنَّهُۥ هُوَ ٱلتَّوَّابُ ٱلرَّحِيمُ
Адам је прихватио речи које му је Аллах објавио, и којима га је надахнуо да Му се тим речима помоли, а оне су споменуте у ајету: "'Господару наш', рекоше они, 'сами смо себи неправду учинили, и ако нам Ти не опростиш и не смилујеш нам се, сигурно ћемо међу губитницима бити.'" (Поглавље Ел-Еа'раф, 23.) Аллах је прихватио његово покајање и опростио му, јер је Он, Узвишени, Онај Који стално прашта Својим робовима, и Који је милостив према њима.
Ərəbcə təfsirlər:
Bu səhifədə olan ayələrdən faydalar:
• الواجب على المؤمن إذا خفيت عليه حكمة الله في بعض خلقه وأَمْرِهِ أن يسلِّم لله في خلقه وأَمْرِهِ.
Обавеза верника јесте да, када му буде скривена Аллахова мудрост у нечему што је створио или одредио, да се потпуно преда Аллаху и да верује у мудрост онога што је Он створио или одредио.

• رَفَعَ القرآن الكريم منزلة العلم، وجعله سببًا للتفضيل بين الخلق.
Племенити Кур'ан је уздигао степен знања и њиме је нека створења учинио бољим од других.

• الكِبْرُ هو رأس المعاصي، وأساس كل بلاء ينزل بالخلق، وهو أول معصية عُصِيَ الله بها.
Охолост је основа сваког греха и темељ сваке невоље која захвата створења. То је први грех који је учињен према Аллаху.

قُلۡنَا ٱهۡبِطُواْ مِنۡهَا جَمِيعٗاۖ فَإِمَّا يَأۡتِيَنَّكُم مِّنِّي هُدٗى فَمَن تَبِعَ هُدَايَ فَلَا خَوۡفٌ عَلَيۡهِمۡ وَلَا هُمۡ يَحۡزَنُونَ
Рекли смо им: "Силазите сви из Раја на Земљу, долазиће вам Моје упуте преко Мојих посланика, па ко их буде следио верујући у Моје посланике, ничега се неће бојати на Будућем свету, нити ће туговати за било чим од онога што им је промакло на овом свету.
Ərəbcə təfsirlər:
وَٱلَّذِينَ كَفَرُواْ وَكَذَّبُواْ بِـَٔايَٰتِنَآ أُوْلَٰٓئِكَ أَصۡحَٰبُ ٱلنَّارِۖ هُمۡ فِيهَا خَٰلِدُونَ
Што се тиче оних који нису поверовали и наше речи и доказе у лаж утеравали, такви ће бити становници ватре у њој ће вечно боравити.
Ərəbcə təfsirlər:
يَٰبَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ ٱذۡكُرُواْ نِعۡمَتِيَ ٱلَّتِيٓ أَنۡعَمۡتُ عَلَيۡكُمۡ وَأَوۡفُواْ بِعَهۡدِيٓ أُوفِ بِعَهۡدِكُمۡ وَإِيَّٰيَ فَٱرۡهَبُونِ
О потомци Аллаховог веровесника Јакова, сетите се Аллахових узастопних благодати према вама и будите Му захвални на њима, и држите се испуњења завета према Њему, а који садржи веровање у Њега и Његове посланике, и рад по Његовим законима. Ако то будете испунили, и Он ће Своје обећање вама испунити: леп живот на овом свету ће вам дати, и лепу награду на Судњем дану припремити. Само се Њега бојте, и немојте завет Њему да прекршите.
Ərəbcə təfsirlər:
وَءَامِنُواْ بِمَآ أَنزَلۡتُ مُصَدِّقٗا لِّمَا مَعَكُمۡ وَلَا تَكُونُوٓاْ أَوَّلَ كَافِرِۭ بِهِۦۖ وَلَا تَشۡتَرُواْ بِـَٔايَٰتِي ثَمَنٗا قَلِيلٗا وَإِيَّٰيَ فَٱتَّقُونِ
Верујте у Кур'ан који је објављен Мухаммеду, нека је на њега Аллахов мир и благослов, и који се слаже са монотеизмом и најавом Мухаммедовог посланства садржаном у Тори пре него што је Тора искривљена, и немојте никако бити први који ће у њега узневеровати! Немојте речи које Сам вам објавио за нешто безвредно да мењате, која се огледа у стицању овосветског угледа, власти, или иметка и чувајте се Моје срџбе и казне.
Ərəbcə təfsirlər:
وَلَا تَلۡبِسُواْ ٱلۡحَقَّ بِٱلۡبَٰطِلِ وَتَكۡتُمُواْ ٱلۡحَقَّ وَأَنتُمۡ تَعۡلَمُونَ
Немојте да мешате истину коју Сам објавио Својим посланицима са вашим лажима које измишљате, и немојте да кријете истину која је дошла у вашим књигама, а која садржи опис посланика Мухаммеда, нека је на њега Аллахов мир и благослов, иако истину знате и у њу сте убеђени.
Ərəbcə təfsirlər:
وَأَقِيمُواْ ٱلصَّلَوٰةَ وَءَاتُواْ ٱلزَّكَوٰةَ وَٱرۡكَعُواْ مَعَ ٱلرَّٰكِعِينَ
Обављајте молитву потпуно, поштујући њене темеље, обавезне и добровољне, и дајте обавезну милостињу из вашег иметка којег је Аллах учинио у вашем власништву, и покоравајте се Аллаху са следбеницима посланика Мухаммеда, који се Аллаху покоравају.
Ərəbcə təfsirlər:
۞ أَتَأۡمُرُونَ ٱلنَّاسَ بِٱلۡبِرِّ وَتَنسَوۡنَ أَنفُسَكُمۡ وَأَنتُمۡ تَتۡلُونَ ٱلۡكِتَٰبَۚ أَفَلَا تَعۡقِلُونَ
Како је само ружно да другима наређујете да верују у Бога и да добро чине, док се ви од тога окрећете и себе заборављате, премда ви Тору учите! Знате за Аллахову наредбу у Тори да се Његова вера мора следити, и да се у Његове посланике мора веровати, па зар се нећете уразумити?
Ərəbcə təfsirlər:
وَٱسۡتَعِينُواْ بِٱلصَّبۡرِ وَٱلصَّلَوٰةِۚ وَإِنَّهَا لَكَبِيرَةٌ إِلَّا عَلَى ٱلۡخَٰشِعِينَ
Помогните се у обављању ваших овосветских и верских послова стрпљењем и молитвом који вас приближава Аллаху и веже за Њега, па ће вам Он помоћи и сачувати вас, отклањајући штету од вас. Доиста је обављање молитве тешко онима који нису предани и покорни свом Господару.
Ərəbcə təfsirlər:
ٱلَّذِينَ يَظُنُّونَ أَنَّهُم مُّلَٰقُواْ رَبِّهِمۡ وَأَنَّهُمۡ إِلَيۡهِ رَٰجِعُونَ
То је зато што су они уверени да ће отићи свом Господару, и да ће Га срести на Судњем дану, да ће се Њему вратити како би их наградио за њихова дела.
Ərəbcə təfsirlər:
يَٰبَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ ٱذۡكُرُواْ نِعۡمَتِيَ ٱلَّتِيٓ أَنۡعَمۡتُ عَلَيۡكُمۡ وَأَنِّي فَضَّلۡتُكُمۡ عَلَى ٱلۡعَٰلَمِينَ
О синови Аллаховог веровесника Јакова, сетите се Мојих верских и овосветских благодати према вама, и сетите се тога што сам вас уздигао над вашим савременицима дајући вам веровесништво и власт.
Ərəbcə təfsirlər:
وَٱتَّقُواْ يَوۡمٗا لَّا تَجۡزِي نَفۡسٌ عَن نَّفۡسٖ شَيۡـٔٗا وَلَا يُقۡبَلُ مِنۡهَا شَفَٰعَةٞ وَلَا يُؤۡخَذُ مِنۡهَا عَدۡلٞ وَلَا هُمۡ يُنصَرُونَ
Учините да штит између вас и казне на Судњем дану буде чињење онога што је Аллах наредио, и клонећи се онога што је забранио. То је дан у којем нико никоме неће моћи помоћи, и у којем се ничије заговарање за отклањање штете или прибављање користи неће прихватити осим ако Аллах то дозволи. Тог дана неће бити прихваћена никаква откупнина, макар се хтели откупити удељујући пуну Земљу злата. Ако неће бити од користи ни заговарач, ни откупнина, ни помагач, па куда онда побећи и излаз тражити?
Ərəbcə təfsirlər:
Bu səhifədə olan ayələrdən faydalar:
• من أعظم الخذلان أن يأمر الإنسان غيره بالبر، وينسى نفسه.
У највеће понижење спада то да човек другоме наређује добро, а заборавља себе.

• الصبر والصلاة من أعظم ما يعين العبد في شؤونه كلها.
Стрпљење и намаз (молитва) спадају у највећу помоћ за обављање свих послова.

• في يوم القيامة لا يَدْفَعُ العذابَ عن المرء الشفعاءُ ولا الفداءُ، ولا ينفعه إلا عمله الصالح.
На Дану устајања ништа неће одагнати казну од човека, ни заговорници, ни откпунина, осим добрих дела која је чинио.

وَإِذۡ نَجَّيۡنَٰكُم مِّنۡ ءَالِ فِرۡعَوۡنَ يَسُومُونَكُمۡ سُوٓءَ ٱلۡعَذَابِ يُذَبِّحُونَ أَبۡنَآءَكُمۡ وَيَسۡتَحۡيُونَ نِسَآءَكُمۡۚ وَفِي ذَٰلِكُم بَلَآءٞ مِّن رَّبِّكُمۡ عَظِيمٞ
Сетите се, о потомци Израилови, када смо вас избавили од фараонових следбеника, који су вас жестоко кажњавали разним врстама казне. Убијали су вашу мушку децу, кољући их, како би вас истребили, а у животу су вам остављали ваше кћери како би их служиле, желећи да вас тиме потпуно понизе. Ваше спасење од фараона представља велики испит за вас од вашег Господара, како бисте захвални били.
Ərəbcə təfsirlər:
وَإِذۡ فَرَقۡنَا بِكُمُ ٱلۡبَحۡرَ فَأَنجَيۡنَٰكُمۡ وَأَغۡرَقۡنَآ ءَالَ فِرۡعَوۡنَ وَأَنتُمۡ تَنظُرُونَ
Сетите се благодати наше према вама која се огледа у Нашем раздвајању мора због вас, када смо вам начинили сув пут у сред мора којим сте га прешли, и тиме вас избавили, док смо вашег непријатеља - фараона и његове следбенике - потопили пред вашим очима, док сте све то посматрали.
Ərəbcə təfsirlər:
وَإِذۡ وَٰعَدۡنَا مُوسَىٰٓ أَرۡبَعِينَ لَيۡلَةٗ ثُمَّ ٱتَّخَذۡتُمُ ٱلۡعِجۡلَ مِنۢ بَعۡدِهِۦ وَأَنتُمۡ ظَٰلِمُونَ
И сетите се благодати када смо Мојсију четрдесет ноћи дуг сусрет одредили, како би се употпунило објављивање Торе, која је светлост и упута, а затим сте ви теле за божанство узели у том периоду, сами себи неправду чинећи.
Ərəbcə təfsirlər:
ثُمَّ عَفَوۡنَا عَنكُم مِّنۢ بَعۡدِ ذَٰلِكَ لَعَلَّكُمۡ تَشۡكُرُونَ
Прешли смо вам преко тога након што сте се покајали, па вас нисмо казнили како бисте Аллаху захвални били, искрено Га обожавајући и Њему се покоравајући.
Ərəbcə təfsirlər:
وَإِذۡ ءَاتَيۡنَا مُوسَى ٱلۡكِتَٰبَ وَٱلۡفُرۡقَانَ لَعَلَّكُمۡ تَهۡتَدُونَ
И сетите се благодати када смо Мојсију, мир над њим, објавили Тору која раздваја између истине и неистине, упуте и заблуде, како бисте њоме кренули путем истине.
Ərəbcə təfsirlər:
وَإِذۡ قَالَ مُوسَىٰ لِقَوۡمِهِۦ يَٰقَوۡمِ إِنَّكُمۡ ظَلَمۡتُمۡ أَنفُسَكُم بِٱتِّخَاذِكُمُ ٱلۡعِجۡلَ فَتُوبُوٓاْ إِلَىٰ بَارِئِكُمۡ فَٱقۡتُلُوٓاْ أَنفُسَكُمۡ ذَٰلِكُمۡ خَيۡرٞ لَّكُمۡ عِندَ بَارِئِكُمۡ فَتَابَ عَلَيۡكُمۡۚ إِنَّهُۥ هُوَ ٱلتَّوَّابُ ٱلرَّحِيمُ
И сетите се благодати тога што вас је Аллах упутио да се покајете од обожавања телета, када је Мојсије, мир над њим, рекао: "Учинили сте неправду себи узимајући теле за божанство које обожавате, па се покајте и вратите свом Створитељу тако што ћете убити један другог. Покајање на тај начин вам је боље од упуштања у неверство јер ће вас одвести вечном боравку у Ватри. Па сте то урадили јер вас је Аллах томе упутио и у томе помогао, па вам је опростио јер Он, уистину, пуно прашта и пуно је милостив према Својим робовима.
Ərəbcə təfsirlər:
وَإِذۡ قُلۡتُمۡ يَٰمُوسَىٰ لَن نُّؤۡمِنَ لَكَ حَتَّىٰ نَرَى ٱللَّهَ جَهۡرَةٗ فَأَخَذَتۡكُمُ ٱلصَّٰعِقَةُ وَأَنتُمۡ تَنظُرُونَ
И сетите се када су ваши преци дрско рекли Мојсију, мир над њим: "Нећемо да верујемо док не видимо Аллаха очима својим, без застора, па вас је спалила ватра поубијавши вас, док сте једни друге гледали.
Ərəbcə təfsirlər:
ثُمَّ بَعَثۡنَٰكُم مِّنۢ بَعۡدِ مَوۡتِكُمۡ لَعَلَّكُمۡ تَشۡكُرُونَ
Затим смо вас, након смрти, проживели како бисте Аллаху били захвални на тој благодати.
Ərəbcə təfsirlər:
وَظَلَّلۡنَا عَلَيۡكُمُ ٱلۡغَمَامَ وَأَنزَلۡنَا عَلَيۡكُمُ ٱلۡمَنَّ وَٱلسَّلۡوَىٰۖ كُلُواْ مِن طَيِّبَٰتِ مَا رَزَقۡنَٰكُمۡۚ وَمَا ظَلَمُونَا وَلَٰكِن كَانُوٓاْ أَنفُسَهُمۡ يَظۡلِمُونَ
У наше благодати према вама спада то што смо послали облак који вам је хладовину правио, штитећи вас од Сунчеве врелине, након што сте по земљи почели да лутате, и спустили смо вам слатко пиће слично меду, и мале птице лепог укуса сличне препелицама, рекавши вам: "Једите лепа јела којима смо вас опскрбили." Они нам нису наудили њиховим порицањем ових благодати, и њиховом незахвалношћу, већ су сами себи неправду учинили тиме што су награду изгубили и себе казни изложили.
Ərəbcə təfsirlər:
Bu səhifədə olan ayələrdən faydalar:
• عِظَمُ نعم الله وكثرتها على بني إسرائيل، ومع هذا لم تزدهم إلا تكبُّرًا وعنادًا.
Величина Аллахових благодати потомцима Израиљевим, је то што им је само охолост и пркос повећало.

• سَعَةُ حِلم الله تعالى ورحمته بعباده، وإن عظمت ذنوبهم.
Аллахова велика благост према Његовим робовима, и Његова милост према њима, макар чинили велике грехе.

• الوحي هو الفَيْصَلُ بين الحق والباطل.
Објава раставља истину од неистине.

وَإِذۡ قُلۡنَا ٱدۡخُلُواْ هَٰذِهِ ٱلۡقَرۡيَةَ فَكُلُواْ مِنۡهَا حَيۡثُ شِئۡتُمۡ رَغَدٗا وَٱدۡخُلُواْ ٱلۡبَابَ سُجَّدٗا وَقُولُواْ حِطَّةٞ نَّغۡفِرۡ لَكُمۡ خَطَٰيَٰكُمۡۚ وَسَنَزِيدُ ٱلۡمُحۡسِنِينَ
Сетите се Аллахове благодати када смо вам рекли: "Уђите у Јерусалим и једите у њему лепа јела на којем год месту желите, нека вам буде пријатно и укусно, али уђите поклоњени и покорни Аллаху, и молите Га речима: 'Аллаху опрости нам грехе.' Одазваћемо вам се, и доброчинитељима ћемо повећати награду за добра дела."
Ərəbcə təfsirlər:
فَبَدَّلَ ٱلَّذِينَ ظَلَمُواْ قَوۡلًا غَيۡرَ ٱلَّذِي قِيلَ لَهُمۡ فَأَنزَلۡنَا عَلَى ٱلَّذِينَ ظَلَمُواْ رِجۡزٗا مِّنَ ٱلسَّمَآءِ بِمَا كَانُواْ يَفۡسُقُونَ
Али они који су неправедни били су променили дело и изменили речи, па су ушли у град окрећући своје стражњице и тако пузили уназад, говорећи: "Јечмено зрно." Чиме су се хтели исмејавати Аллаховом наредбом. Казна за то је била да је Аллах на неправеднике спустио казну са неба, јер су прешли границе Његовог закона и прекршили Његову наредбу.
Ərəbcə təfsirlər:
۞ وَإِذِ ٱسۡتَسۡقَىٰ مُوسَىٰ لِقَوۡمِهِۦ فَقُلۡنَا ٱضۡرِب بِّعَصَاكَ ٱلۡحَجَرَۖ فَٱنفَجَرَتۡ مِنۡهُ ٱثۡنَتَا عَشۡرَةَ عَيۡنٗاۖ قَدۡ عَلِمَ كُلُّ أُنَاسٖ مَّشۡرَبَهُمۡۖ كُلُواْ وَٱشۡرَبُواْ مِن رِّزۡقِ ٱللَّهِ وَلَا تَعۡثَوۡاْ فِي ٱلۡأَرۡضِ مُفۡسِدِينَ
И сетите се Аллахове благодати када сте лутали по Земљи, и када вас је спопала жестока жеђ, па је Мојсије, мир над њим, понизно молио свог Господара да вас напоји, након чега смо му наредили да штапом удари камен, из којег је потекло дванаест извора, колико има ваших племена. Из тог камена је јако потекла вода, и сваком племену смо појаснили посебно место са којег ће оно пити, како не би дошло до несугласица међу њима, и рекли смо им: "Једите и пијте из Аллахове опксрбе коју вам је подарио без ваше мукe, и немојте неред по Земљи да чините!"
Ərəbcə təfsirlər:
وَإِذۡ قُلۡتُمۡ يَٰمُوسَىٰ لَن نَّصۡبِرَ عَلَىٰ طَعَامٖ وَٰحِدٖ فَٱدۡعُ لَنَا رَبَّكَ يُخۡرِجۡ لَنَا مِمَّا تُنۢبِتُ ٱلۡأَرۡضُ مِنۢ بَقۡلِهَا وَقِثَّآئِهَا وَفُومِهَا وَعَدَسِهَا وَبَصَلِهَاۖ قَالَ أَتَسۡتَبۡدِلُونَ ٱلَّذِي هُوَ أَدۡنَىٰ بِٱلَّذِي هُوَ خَيۡرٌۚ ٱهۡبِطُواْ مِصۡرٗا فَإِنَّ لَكُم مَّا سَأَلۡتُمۡۗ وَضُرِبَتۡ عَلَيۡهِمُ ٱلذِّلَّةُ وَٱلۡمَسۡكَنَةُ وَبَآءُو بِغَضَبٖ مِّنَ ٱللَّهِۚ ذَٰلِكَ بِأَنَّهُمۡ كَانُواْ يَكۡفُرُونَ بِـَٔايَٰتِ ٱللَّهِ وَيَقۡتُلُونَ ٱلنَّبِيِّـۧنَ بِغَيۡرِ ٱلۡحَقِّۚ ذَٰلِكَ بِمَا عَصَواْ وَّكَانُواْ يَعۡتَدُونَ
И сетите се када сте били незахвални на благодатима вашег Господара, па вам је досадило да једете оно што вам је Бог спустио: ману и препелице, рекли сте: "Нећемо се стрпети на једној истој храни", и тражили сте од Мојсија, мир над њим, да моли Бога да вам подари од онога што земља рађа: поврћа и краставаца, пшенице, леће и лука црвеног, па да вам то буде храна. Мојсије, мир над њим, осудио је тај ваш поступак, јер сте хтели заменити оно што је часније и боље – ману и препелице – оним што је мање вредно, премда вам је ово прво долазило без труда и умора. Рекао вам је: "Идите у који хоћете град, наћи ћете то што тражите на њиховим њивама и пијацама." Због њиховог слеђења страсти и сталног окретања од Божјих заповести, пратило их је понижење, сиромаштво и беда, јер су изазвали Божју срџбу напуштајући Његову веру, не верујући у Његове речи и доказе, убијајући Његове веровеснике неправедно и насилнички. И све то због њихове непокорности према Богу и прелажење Његових граница.
Ərəbcə təfsirlər:
Bu səhifədə olan ayələrdən faydalar:
• كل من يتلاعب بنصوص الشرع ويحرّفها فيه شَبَهٌ من اليهود، وهو مُتوعَّد بعقوبة الله تعالى.
Свако ко се игра са текстовима Објаве искривљујући их, личи Јеврејима, и прети му казна Узвишеног Аллаха.

• عِظَمُ فضل الله تعالى على بني إسرائيل، وفي مقابل ذلك شدة جحودهم وعنادهم وإعراضهم عن الله وشرعه.
Величина Аллахових благодати према потомцима Израиљевим је у томе што су они одговорили тешком незахвалношћу, пркосом и окретањем од Аллаха и Његовог закона.

• أن من شؤم المعاصي وتجاوز حدود الله تعالى ما ينزل بالمرء من الذل والهوان، وتسلط الأعداء عليه.
У последицу греха и прелажења Аллахових граница спада понижење које задеси човека, као и овладавање непријатеља њиме.

إِنَّ ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ وَٱلَّذِينَ هَادُواْ وَٱلنَّصَٰرَىٰ وَٱلصَّٰبِـِٔينَ مَنۡ ءَامَنَ بِٱللَّهِ وَٱلۡيَوۡمِ ٱلۡأٓخِرِ وَعَمِلَ صَٰلِحٗا فَلَهُمۡ أَجۡرُهُمۡ عِندَ رَبِّهِمۡ وَلَا خَوۡفٌ عَلَيۡهِمۡ وَلَا هُمۡ يَحۡزَنُونَ
Доиста припадници ове заједнице који верују, као и верници међу припадницима претходних заједница које су биле пре Мухаммедовог, нека је на њега Аллахов мир и благослов, посланства, попут јевреја, хришћана и сабејаца - скупина следбеника претходних веровесника који су веровали у Аллаха и Последњи дан - имаће награду код свог Господара, и ничега се неће бојати, кад је у питању оно што их чека на Будућем свету, нити ће за нечим туговати, кад је у питању оно што их је мимоишло на овом свету.
Ərəbcə təfsirlər:
وَإِذۡ أَخَذۡنَا مِيثَٰقَكُمۡ وَرَفَعۡنَا فَوۡقَكُمُ ٱلطُّورَ خُذُواْ مَآ ءَاتَيۡنَٰكُم بِقُوَّةٖ وَٱذۡكُرُواْ مَا فِيهِ لَعَلَّكُمۡ تَتَّقُونَ
И сетите се чврстог завета којег смо од вас узели, да ћете веровати у Аллаха и Његове посланике, и изнад вас смо брдо подигли плашећи вас и упозоравајући на непоштовање тог завета, наређујући вам да озбиљно прихватите Тору која вам је објављена, трудећи се да је примените, без немара и лењости, затим чувајући оно што је у њему, и размишљајући о томе, како бисте се тиме сачували Аллахове казне.
Ərəbcə təfsirlər:
ثُمَّ تَوَلَّيۡتُم مِّنۢ بَعۡدِ ذَٰلِكَۖ فَلَوۡلَا فَضۡلُ ٱللَّهِ عَلَيۡكُمۡ وَرَحۡمَتُهُۥ لَكُنتُم مِّنَ ٱلۡخَٰسِرِينَ
Међутим, ви сте се окренули и непокорни сте били након што смо од вас чврст завет узели, и да није Аллахове дарежљивости према вама која се огледа у Његовом прелажењу преко ваших лоших поступака, и да није Његове милости која се огледа у прихватању вашег покајања, пропали бисте због вашег окретања и грешења.
Ərəbcə təfsirlər:
وَلَقَدۡ عَلِمۡتُمُ ٱلَّذِينَ ٱعۡتَدَوۡاْ مِنكُمۡ فِي ٱلسَّبۡتِ فَقُلۡنَا لَهُمۡ كُونُواْ قِرَدَةً خَٰسِـِٔينَ
Пренешено вам је шта се догодило вашим прецима који су прешли границу тиме што су ловили у суботу када им је забрањено да лове суботом, па су сплетку смислили и мреже су пре суботе постављали, да би их у недељу вадили. Аллах је ове сплеткароше у напуштене мајмуне претворио, због њиховог сплеткарења.
Ərəbcə təfsirlər:
فَجَعَلۡنَٰهَا نَكَٰلٗا لِّمَا بَيۡنَ يَدَيۡهَا وَمَا خَلۡفَهَا وَمَوۡعِظَةٗ لِّلۡمُتَّقِينَ
Ово насеље, које је границе прелазило, учинили смо поуком за суседна насеља, и за оне после њих, како не би тако поступали и тиме казну заслужили. Учинили смо га опоменом за богобојазне, који се боје Аллахове казне намењене онима који прелазе Његове границе.
Ərəbcə təfsirlər:
وَإِذۡ قَالَ مُوسَىٰ لِقَوۡمِهِۦٓ إِنَّ ٱللَّهَ يَأۡمُرُكُمۡ أَن تَذۡبَحُواْ بَقَرَةٗۖ قَالُوٓاْ أَتَتَّخِذُنَا هُزُوٗاۖ قَالَ أَعُوذُ بِٱللَّهِ أَنۡ أَكُونَ مِنَ ٱلۡجَٰهِلِينَ
И сетите се казивања о вашим прецима, и онога што је било између њих и Мојсија, мир над њим. Он их је обавестио да им је Аллах наредио да закољу неку краву, па уместо да журно изврше Аллахову наредбу, они су, инатећи се, рекли: "Зар се исмејаваш са нама?" Мојсије рече: "Аллаху се утичем од тога да лажем на Аллаха и да се исмејавам људима!"
Ərəbcə təfsirlər:
قَالُواْ ٱدۡعُ لَنَا رَبَّكَ يُبَيِّن لَّنَا مَا هِيَۚ قَالَ إِنَّهُۥ يَقُولُ إِنَّهَا بَقَرَةٞ لَّا فَارِضٞ وَلَا بِكۡرٌ عَوَانُۢ بَيۡنَ ذَٰلِكَۖ فَٱفۡعَلُواْ مَا تُؤۡمَرُونَ
Они рекоше Мојсију: "Замоли свог Господара да нам појасни каква је то крава коју нам је наредио да закољемо." Он им рече: "Аллах вам каже: "То је средња крава, ни премлада ни стара, већ између то двоје, па пожурите и извршите наредбу вашег Господара!"
Ərəbcə təfsirlər:
قَالُواْ ٱدۡعُ لَنَا رَبَّكَ يُبَيِّن لَّنَا مَا لَوۡنُهَاۚ قَالَ إِنَّهُۥ يَقُولُ إِنَّهَا بَقَرَةٞ صَفۡرَآءُ فَاقِعٞ لَّوۡنُهَا تَسُرُّ ٱلنَّٰظِرِينَ
Они су наставили да се расправљају и инате, па рекоше Мојсију, мир над њим: "Замоли свог Господара да нам појасни које је боје та крава." Па им Мојсије рече: "Аллах каже: 'То је јако жута крава која се свиди сваком ко је види.'"
Ərəbcə təfsirlər:
Bu səhifədə olan ayələrdən faydalar:
• الحُكم المذكور في الآية الأولى لِمَا قبل بعثة النبي صلى الله عليه وسلم، وأما بعد بعثته فإن الدين المَرْضِيَّ عند الله هو الإسلام، لا يقبل غيره، كما قال الله تعالى: ﴿ وَمَنْ يَبْتَغِ غَيْرَ الْإِسْلَامِ دِينًا فَلَنْ يُقْبَلَ مِنْه ﴾ (آل عمران: 85).
Споменути пропис (на почетку странице) је важио за оне који су живели пре посланства Мухаммеда, нека је на њега Аллахов мир и благослов, док након његовог посланства једина вера којом је Аллах задовољан је Ислам, и ниједну веру мимо ње Аллах неће прихватити, као што каже Узвишени: "А онај ко жели неку другу веру осим Ислама, неће му бити примљена, и он ће на другом свету бити међу губитницима." (Поглавље Али Имран, 85.)

• قد يُعَجِّلُ الله العقوبة على بعض المعاصي في الدنيا قبل الآخرة؛ لتكون تذكرة يتعظ بها الناس فيحذروا مخالفة أمر الله تعالى.
Некада Аллах да казну за неке грехе одмах, на овом свету пре Будућег света, како би била опомена из које људи узимају поуку, да би се сачували кршења Аллахових наредби.

• أنّ من ضيَّق على نفسه وشدّد عليها فيما ورد موسَّعًا في الشريعة، قد يُعاقَبُ بالتشديد عليه.
Ко себи отежа у ономе у чему је Аллах дао олакшицу, може бити кажњен тиме да му и Аллах отежа.

قَالُواْ ٱدۡعُ لَنَا رَبَّكَ يُبَيِّن لَّنَا مَا هِيَ إِنَّ ٱلۡبَقَرَ تَشَٰبَهَ عَلَيۡنَا وَإِنَّآ إِن شَآءَ ٱللَّهُ لَمُهۡتَدُونَ
Они су наставили са својим инатом, па рекоше: "Замоли за нас свог Господара да нам додатно појасни особине те краве, јер таквих каквим си их описао има пуно, па је не можемо одредити." Они су тврдили да ће, ако Аллах да, пронаћи краву чије се клање тражи.
Ərəbcə təfsirlər:
قَالَ إِنَّهُۥ يَقُولُ إِنَّهَا بَقَرَةٞ لَّا ذَلُولٞ تُثِيرُ ٱلۡأَرۡضَ وَلَا تَسۡقِي ٱلۡحَرۡثَ مُسَلَّمَةٞ لَّا شِيَةَ فِيهَاۚ قَالُواْ ٱلۡـَٰٔنَ جِئۡتَ بِٱلۡحَقِّۚ فَذَبَحُوهَا وَمَا كَادُواْ يَفۡعَلُونَ
Мојсије им рече: "Аллах каже да та крава није коришћена за обрађивање земље, нити за њено наводњавање, и да нема никакве мане нити да на њој има икакве друге боје мимо жуте." Онда су рекли: "Е сада си нам је описао тако прецизно да се тачно може одредити која је то крава." Затим су је заклали, након што су умало одбили ту наредбу својим инатом и расправљањем.
Ərəbcə təfsirlər:
وَإِذۡ قَتَلۡتُمۡ نَفۡسٗا فَٱدَّٰرَٰءۡتُمۡ فِيهَاۖ وَٱللَّهُ مُخۡرِجٞ مَّا كُنتُمۡ تَكۡتُمُونَ
И сетите се када сте убили једног од вас, па сте се међусобно оптуживали за то убиство и међу вама је до спора дошло, а Аллах ће на видело извести истину о убиству те невине особе.
Ərəbcə təfsirlər:
فَقُلۡنَا ٱضۡرِبُوهُ بِبَعۡضِهَاۚ كَذَٰلِكَ يُحۡيِ ٱللَّهُ ٱلۡمَوۡتَىٰ وَيُرِيكُمۡ ءَايَٰتِهِۦ لَعَلَّكُمۡ تَعۡقِلُونَ
Рекли смо вам: "Узмите један део краве чије смо вам клање наредили, и њиме ударите убијеног, па ће га Аллах оживети да вас обавести ко је убица." Они су то урадили и овај човек је рекао ко је његов убица. Као што је Аллах оживео овог мртваца, тако ће оживети и мртве на Судњем дану. Он вам показује доказе Своје моћи како бисте о њима размислили и истински у Аллаха поверовали.
Ərəbcə təfsirlər:
ثُمَّ قَسَتۡ قُلُوبُكُم مِّنۢ بَعۡدِ ذَٰلِكَ فَهِيَ كَٱلۡحِجَارَةِ أَوۡ أَشَدُّ قَسۡوَةٗۚ وَإِنَّ مِنَ ٱلۡحِجَارَةِ لَمَا يَتَفَجَّرُ مِنۡهُ ٱلۡأَنۡهَٰرُۚ وَإِنَّ مِنۡهَا لَمَا يَشَّقَّقُ فَيَخۡرُجُ مِنۡهُ ٱلۡمَآءُۚ وَإِنَّ مِنۡهَا لَمَا يَهۡبِطُ مِنۡ خَشۡيَةِ ٱللَّهِۗ وَمَا ٱللَّهُ بِغَٰفِلٍ عَمَّا تَعۡمَلُونَ
Затим су ваша срца окорела, након што сте видели величанствене опомене и запањујуће доказе, па су постала попут камена, чак и тврђа од камена. Ваша срца никако да се промене, док има камења које се промени, па из неког камења избију реке, неко се распукне па из њега изађе вода која тече по Земљи и којом се користе људи и животиње, а има и оног камења које пада са врха планина бојећи се Аллаха. Међутим, ваша срца нису таква, а Аллах не занемарује оно што ви радите, већ добро то зна и за то ће вас казнити.
Ərəbcə təfsirlər:
۞ أَفَتَطۡمَعُونَ أَن يُؤۡمِنُواْ لَكُمۡ وَقَدۡ كَانَ فَرِيقٞ مِّنۡهُمۡ يَسۡمَعُونَ كَلَٰمَ ٱللَّهِ ثُمَّ يُحَرِّفُونَهُۥ مِنۢ بَعۡدِ مَا عَقَلُوهُ وَهُمۡ يَعۡلَمُونَ
О верници, зар се надате да ће Јевреји поверовати и вама се одазвати након што сте спознали њихов инат? Скупина њихових учењака је слушала Аллахов говор који им је објављен у Тори, а затим су мењали његове речи и његова значења након што су их спознали, иако су знали колико је то велики злочин.
Ərəbcə təfsirlər:
وَإِذَا لَقُواْ ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ قَالُوٓاْ ءَامَنَّا وَإِذَا خَلَا بَعۡضُهُمۡ إِلَىٰ بَعۡضٖ قَالُوٓاْ أَتُحَدِّثُونَهُم بِمَا فَتَحَ ٱللَّهُ عَلَيۡكُمۡ لِيُحَآجُّوكُم بِهِۦ عِندَ رَبِّكُمۡۚ أَفَلَا تَعۡقِلُونَ
Једна од контрадикција и сплетки Јевреја је то што, када би неки од њих срели вернике признали би им истинитост Веровесника Мухаммеда, нека је на њега Аллахов мир и благослов, и његовог посланства, јер то је оно чему сведочи Тора, али када би се осамили, корили би једни друге због ових признања, јер ће муслимани та признања да користе као доказ против Јевреја код Аллаха.
Ərəbcə təfsirlər:
Bu səhifədə olan ayələrdən faydalar:
• أن بعض قلوب العباد أشد قسوة من الحجارة الصلبة؛ فلا تلين لموعظة، ولا تَرِقُّ لذكرى.
Нека срца су тврђа од чврстог камења, па не омекшавају при опомени.

• أن الدلائل والبينات - وإن عظمت - لا تنفع إن لم يكن القلب مستسلمًا خاشعًا لله.
Докази, макар били и велики, не користе срцу осим ако се преда Аллаху и буде скрушено пред Њим.

• كشفت الآيات حقيقة ما انطوت عليه أنفس اليهود، حيث توارثوا الرعونة والخداع والتلاعب بالدين.
Ови одломци у Кур'ану откривају стварност јеврејских душа, који су једни од других наслеђивали лакомисленост, сплеткарење и играње са вером.

أَوَلَا يَعۡلَمُونَ أَنَّ ٱللَّهَ يَعۡلَمُ مَا يُسِرُّونَ وَمَا يُعۡلِنُونَ
Ови Јевреји раде ове ружне поступке као да су сметнули с ума да Аллах зна њихове и јавне скривене речи и њихова скривена и јавна дела, и Он ће то обзнанити Његовим робовима и тиме понизити сплеткароше.
Ərəbcə təfsirlər:
وَمِنۡهُمۡ أُمِّيُّونَ لَا يَعۡلَمُونَ ٱلۡكِتَٰبَ إِلَّآ أَمَانِيَّ وَإِنۡ هُمۡ إِلَّا يَظُنُّونَ
Неки од њих су неписмени и не познају Књигу, него само гатке. Они само измишљају. Међу Јеврејима има скупина која Тору учи језиком, али не разуме оно на шта она указује. Они само преносе лажи које су узели од својих великана, и мисле да је то Тора коју је Аллах објавио.
Ərəbcə təfsirlər:
فَوَيۡلٞ لِّلَّذِينَ يَكۡتُبُونَ ٱلۡكِتَٰبَ بِأَيۡدِيهِمۡ ثُمَّ يَقُولُونَ هَٰذَا مِنۡ عِندِ ٱللَّهِ لِيَشۡتَرُواْ بِهِۦ ثَمَنٗا قَلِيلٗاۖ فَوَيۡلٞ لَّهُم مِّمَّا كَتَبَتۡ أَيۡدِيهِمۡ وَوَيۡلٞ لَّهُم مِّمَّا يَكۡسِبُونَ
Пропаст и жестока казна чекају ове који својим рукама пишу књигу а затим кажу, лажући: "Ово је од Аллаха." Како би истину и слеђење истине заменили за безвредне овосветске користи, попут иметка и власти. Пропаст и жестока казна их чекају за оно што су својим рукама написали, и за њихове лажи на Аллаха. Пропаст и жестока казна их чекају за њихов иметак и власт које добијају у замену за та њихова ружна дела.
Ərəbcə təfsirlər:
وَقَالُواْ لَن تَمَسَّنَا ٱلنَّارُ إِلَّآ أَيَّامٗا مَّعۡدُودَةٗۚ قُلۡ أَتَّخَذۡتُمۡ عِندَ ٱللَّهِ عَهۡدٗا فَلَن يُخۡلِفَ ٱللَّهُ عَهۡدَهُۥٓۖ أَمۡ تَقُولُونَ عَلَى ٱللَّهِ مَا لَا تَعۡلَمُونَ
Кажу, лажући и обмањујући: "Ватра нас неће пржити осим неколико дана." Реци им, о веровесниче: "Да ли сте за то од Аллаха узели чврсто обећање? Ако јесте, онда ће бити тако, јер Аллах не крши Своја обећања и завете, или ви о Аллаху говорите оно што не знате, лажући?"
Ərəbcə təfsirlər:
بَلَىٰۚ مَن كَسَبَ سَيِّئَةٗ وَأَحَٰطَتۡ بِهِۦ خَطِيٓـَٔتُهُۥ فَأُوْلَٰٓئِكَ أَصۡحَٰبُ ٱلنَّارِۖ هُمۡ فِيهَا خَٰلِدُونَ
Није онако како су ови умислили, јер Аллах ће казнити сваког ко је био неверник, и кога су његови греси окружили са сваке стране, и казниће их бацањем у Ватру и вечним боравком у њој.
Ərəbcə təfsirlər:
وَٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ وَعَمِلُواْ ٱلصَّٰلِحَٰتِ أُوْلَٰٓئِكَ أَصۡحَٰبُ ٱلۡجَنَّةِۖ هُمۡ فِيهَا خَٰلِدُونَ
Они који су у Аллаха и Његовог Посланика поверовали, и који су добра дела радили, ући ће у Рај и вечно ће у њему остати, као награда за оно што су чинили.
Ərəbcə təfsirlər:
وَإِذۡ أَخَذۡنَا مِيثَٰقَ بَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ لَا تَعۡبُدُونَ إِلَّا ٱللَّهَ وَبِٱلۡوَٰلِدَيۡنِ إِحۡسَانٗا وَذِي ٱلۡقُرۡبَىٰ وَٱلۡيَتَٰمَىٰ وَٱلۡمَسَٰكِينِ وَقُولُواْ لِلنَّاسِ حُسۡنٗا وَأَقِيمُواْ ٱلصَّلَوٰةَ وَءَاتُواْ ٱلزَّكَوٰةَ ثُمَّ تَوَلَّيۡتُمۡ إِلَّا قَلِيلٗا مِّنكُمۡ وَأَنتُم مُّعۡرِضُونَ
И сетите се, о потомци Израиљеви, чврстог завета који смо од вас узели – да ћете само Бога обожавати, и да ћете родитељима, и ближњима, и сирочади, и сиромасима, и онима у потреби доброчинство чинити и лепе речи упућивати, и на добро навраћати и од зла одвраћати, без жестине и грубости, и тиме што ћете молитву обављати онако како вам је наређено, и што ћете милостињу, драге воље, давати онима који је заслужују! Али, ви сте одустали од испуњавања тог завета након што сте се на то обавезали.
Ərəbcə təfsirlər:
Bu səhifədə olan ayələrdən faydalar:
• بعض أهل الكتاب يدّعي العلم بما أنزل الله، والحقيقة أن لا علم له بما أنزل الله، وإنما هو الوهم والجهل.
Неки јевреји и хришћани тврде да знају оно што је Аллах објавио, али је истина да не знају, већ су само умислили и ради се о незнању.

• من أعظم الناس إثمًا من يكذب على الله تعالى ورسله ؛ فينسب إليهم ما لم يكن منهم.
Неки од најгрешнијих људи су они који лажу на Аллаха и Његове посланике, па им приписују оно што није од њих.

• مع عظم المواثيق التي أخذها الله تعالى على اليهود وشدة التأكيد عليها، لم يزدهم ذلك إلا إعراضًا عنها ورفضًا لها.
И поред чврстих завета које је Аллах узео од јевреја, они су само још више пркосили и завете кршили.

وَإِذۡ أَخَذۡنَا مِيثَٰقَكُمۡ لَا تَسۡفِكُونَ دِمَآءَكُمۡ وَلَا تُخۡرِجُونَ أَنفُسَكُم مِّن دِيَٰرِكُمۡ ثُمَّ أَقۡرَرۡتُمۡ وَأَنتُمۡ تَشۡهَدُونَ
И сетите се чврстог завета којег смо од вас у Тори узели: забране да убијате једни друге и забране да једни друге протерујете из кућа њихових, и признали сте тај завет, и посведочили његову истинитост.
Ərəbcə təfsirlər:
ثُمَّ أَنتُمۡ هَٰٓؤُلَآءِ تَقۡتُلُونَ أَنفُسَكُمۡ وَتُخۡرِجُونَ فَرِيقٗا مِّنكُم مِّن دِيَٰرِهِمۡ تَظَٰهَرُونَ عَلَيۡهِم بِٱلۡإِثۡمِ وَٱلۡعُدۡوَٰنِ وَإِن يَأۡتُوكُمۡ أُسَٰرَىٰ تُفَٰدُوهُمۡ وَهُوَ مُحَرَّمٌ عَلَيۡكُمۡ إِخۡرَاجُهُمۡۚ أَفَتُؤۡمِنُونَ بِبَعۡضِ ٱلۡكِتَٰبِ وَتَكۡفُرُونَ بِبَعۡضٖۚ فَمَا جَزَآءُ مَن يَفۡعَلُ ذَٰلِكَ مِنكُمۡ إِلَّا خِزۡيٞ فِي ٱلۡحَيَوٰةِ ٱلدُّنۡيَاۖ وَيَوۡمَ ٱلۡقِيَٰمَةِ يُرَدُّونَ إِلَىٰٓ أَشَدِّ ٱلۡعَذَابِۗ وَمَا ٱللَّهُ بِغَٰفِلٍ عَمَّا تَعۡمَلُونَ
Затим сте прекршили тај завет, па сте једни друге убијали, и део вас сте из домова њихових протерали. У томе сте се помогли непријатељима, тиме неправду и насиље чинећи! Када су вам ти, које сте протерали из домова њихових, доведени рукама непријатеља као заробљеници, ви сте откупнину за њих платили, премда вам је забрањено било да их уопште протерујете. Како то да у један део Торе верујете, а то је обавезност плаћања откупнине за заробљенике, а у други део не верујете, а то је чување туђе крви и забрана да једни друге из домова протерујете? Зар онима од вас који ово раде не припада казна понижења у овом животу, и најжешћа казна на Будућем свету? А Аллах није немаран по питању онога што ви радите, већ то добро зна и за то ће вас казнити.
Ərəbcə təfsirlər:
أُوْلَٰٓئِكَ ٱلَّذِينَ ٱشۡتَرَوُاْ ٱلۡحَيَوٰةَ ٱلدُّنۡيَا بِٱلۡأٓخِرَةِۖ فَلَا يُخَفَّفُ عَنۡهُمُ ٱلۡعَذَابُ وَلَا هُمۡ يُنصَرُونَ
То су они који су Будући живот заменили овосветским, дајући предност пролазном над вечним, и њима се оносветска казна неће умањити, нити ће тада икога наћи да им може помоћи.
Ərəbcə təfsirlər:
وَلَقَدۡ ءَاتَيۡنَا مُوسَى ٱلۡكِتَٰبَ وَقَفَّيۡنَا مِنۢ بَعۡدِهِۦ بِٱلرُّسُلِۖ وَءَاتَيۡنَا عِيسَى ٱبۡنَ مَرۡيَمَ ٱلۡبَيِّنَٰتِ وَأَيَّدۡنَٰهُ بِرُوحِ ٱلۡقُدُسِۗ أَفَكُلَّمَا جَآءَكُمۡ رَسُولُۢ بِمَا لَا تَهۡوَىٰٓ أَنفُسُكُمُ ٱسۡتَكۡبَرۡتُمۡ فَفَرِيقٗا كَذَّبۡتُمۡ وَفَرِيقٗا تَقۡتُلُونَ
Ми смо Мојсију Тору дали, и након њега смо многе посланике послали. Исусу, сину Маријином, дали смо јасне доказе који указују на његову истинитост, попут оживљавања мртвих и лечења слепаца од рођења и губавца, и помогли смо га анђелом Гаврилом, мир над њим. О потомци Израиљеви, зар када год дође посланик од Бога са нечим што не одговара вашим прохтевима, охолите се над истином и Божјим посланицима, па неке од њих у лаж утерујете, а неке убијате?
Ərəbcə təfsirlər:
وَقَالُواْ قُلُوبُنَا غُلۡفُۢۚ بَل لَّعَنَهُمُ ٱللَّهُ بِكُفۡرِهِمۡ فَقَلِيلٗا مَّا يُؤۡمِنُونَ
Доказ јевреја за неслеђење Мухаммеда, мир над њим, јесте садржан у речима: "Наша срца су скамењена и затворена, и до њих не стиже оно што говориш, нити она то разумеју", а није тако, већ их је Бог удаљио од Своје милости због њиховог неверства, па је мало њих поверовало у оно што је Бог објавио.
Ərəbcə təfsirlər:
Bu səhifədə olan ayələrdən faydalar:
• من أعظم الكفر: الإيمان ببعض ما أنزل الله والكفر ببعضه؛ لأن فاعل ذلك قد جعل إلهه هواه.
У највеће неверство спада и веровање у део оног што је Аллах објавио, а неверовање у други део, јер је такав човек своју страст за божанство узео.

• عِظَم ما بلغه اليهود من العناد، واتباع الهوى، والتلاعب بما أنزل الله تعالى.
Тежина пркоса Јевреја, њиховог слеђења страсти и играња оним што је Узвишени Аллах објавио.

• فضل الله تعالى ورحمته بخلقه، حيث تابع عليهم إرسال الرسل وإنزال الكتب لهدايتهم للرشاد.
Аллахова благодат и милост према створењима се огледа у Његовом слању посланика и објављивању књига, како би се та створења упутила правим путем.

• أن الله يعاقب المعرضين عن الهدى المعاندين لأوامره بالطبع على قلوبهم وطردهم من رحمته؛ فلا يهتدون إلى الحق، ولا يعملون به.
Оне који се окрећу од упуте, који пркосе Његовим наредбама, Аллах кажњава тиме што им срце запечати и удаљи их од Своје милости, због чега они не могу да спознају истину.

وَلَمَّا جَآءَهُمۡ كِتَٰبٞ مِّنۡ عِندِ ٱللَّهِ مُصَدِّقٞ لِّمَا مَعَهُمۡ وَكَانُواْ مِن قَبۡلُ يَسۡتَفۡتِحُونَ عَلَى ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ فَلَمَّا جَآءَهُم مَّا عَرَفُواْ كَفَرُواْ بِهِۦۚ فَلَعۡنَةُ ٱللَّهِ عَلَى ٱلۡكَٰفِرِينَ
Када им је дошао племенити Кур'ан од Аллаха, који се слаже са универзалним принципима који су дошли у Тори и Новом завету, а они су пре објаве Кур'ана говорили: "Ми ћемо победити многобошце, и освајаћемо када нам буде послат веровесник у којег ћемо поверовати и којег ћемо следити." И када им је дошао Мухаммед, нека је на њега Аллахов мир и благослов, онакав каквог су га знали из својих књига, узневеровали су у истину коју су знали, па нека је Аллахово проклетство на невернике у Аллаха и Његовог Посланика.
Ərəbcə təfsirlər:
بِئۡسَمَا ٱشۡتَرَوۡاْ بِهِۦٓ أَنفُسَهُمۡ أَن يَكۡفُرُواْ بِمَآ أَنزَلَ ٱللَّهُ بَغۡيًا أَن يُنَزِّلَ ٱللَّهُ مِن فَضۡلِهِۦ عَلَىٰ مَن يَشَآءُ مِنۡ عِبَادِهِۦۖ فَبَآءُو بِغَضَبٍ عَلَىٰ غَضَبٖۚ وَلِلۡكَٰفِرِينَ عَذَابٞ مُّهِينٞ
Јадно ли је то што су веровање у Аллаха и Његове посланике, у којем се налази срећа за њихове душе, заменили неверством у оно што је Аллах објавио и утеривањем Његових посланика у лаж, због неправедности и пакости што је Аллах дао веровесништво и Кур'ан посланику Мухаммеду, нека је на њега Аллахов мир и благослов. Тиме су заслужили вишеструку Аллахову срџбу, јер су узневеровали у Мухаммеда, нека је на њега Аллахов мир и благослов, и зато што су пре тога Тору искривили. Неверницима у посланство Мухаммеда припада понижавајућа патња на Судњем дану.
Ərəbcə təfsirlər:
وَإِذَا قِيلَ لَهُمۡ ءَامِنُواْ بِمَآ أَنزَلَ ٱللَّهُ قَالُواْ نُؤۡمِنُ بِمَآ أُنزِلَ عَلَيۡنَا وَيَكۡفُرُونَ بِمَا وَرَآءَهُۥ وَهُوَ ٱلۡحَقُّ مُصَدِّقٗا لِّمَا مَعَهُمۡۗ قُلۡ فَلِمَ تَقۡتُلُونَ أَنۢبِيَآءَ ٱللَّهِ مِن قَبۡلُ إِن كُنتُم مُّؤۡمِنِينَ
Када се овим Јеврејима каже: "Верујте у упуту и истину коју је Аллах објавио Свом Посланику!" Они кажу: "Верујемо у оно што је објављено нашим веровесницима." А не верују у оно што је објављено Мухаммеду, нека је на њега Аллахов мир и благослов, иако је овај Кур'ан истина која се слаже са оним што им је дошло од Аллаха. Да су истински веровали у оно што им је објављено, поверовали би и у Кур'ан. Реци, о веровесниче, одговарајући им: "Зашто сте раније убијали Аллахове веровеснике, ако сте стварно били верници у оно што су вам донели?"
Ərəbcə təfsirlər:
۞ وَلَقَدۡ جَآءَكُم مُّوسَىٰ بِٱلۡبَيِّنَٰتِ ثُمَّ ٱتَّخَذۡتُمُ ٱلۡعِجۡلَ مِنۢ بَعۡدِهِۦ وَأَنتُمۡ ظَٰلِمُونَ
Ваш посланик Мојсије, мир над њим, вам је дошао са јасним доказима који указују на његову истинитост, па сте теле узели за божанство које сте обожавали након што је Мојсије отишао да разговара са својим Господаром. Неправду сте учинили тиме што сте обожавали неког поред Аллаха, а само Он истински заслужује да Му се богослужење чини.
Ərəbcə təfsirlər:
وَإِذۡ أَخَذۡنَا مِيثَٰقَكُمۡ وَرَفَعۡنَا فَوۡقَكُمُ ٱلطُّورَ خُذُواْ مَآ ءَاتَيۡنَٰكُم بِقُوَّةٖ وَٱسۡمَعُواْۖ قَالُواْ سَمِعۡنَا وَعَصَيۡنَا وَأُشۡرِبُواْ فِي قُلُوبِهِمُ ٱلۡعِجۡلَ بِكُفۡرِهِمۡۚ قُلۡ بِئۡسَمَا يَأۡمُرُكُم بِهِۦٓ إِيمَٰنُكُمۡ إِن كُنتُم مُّؤۡمِنِينَ
И сетите се када смо од вас чврст завет узели да ћете следити Мојсија, мир над њим, и да ћете прихватити оно са чим је од Аллаха дошао. Изнад вас смо брдо подигли, плашећи вас, и рекли смо вам: "Озбиљно и чврсто узмите и прихватите Тору коју вам објављујемо и трудите се у раду по њој, и покорите се, иначе ћемо на вас брдо стровалити", па сте рекли: "Чујемо ушима, али се супротстављамо делима." У ваша срца се чврсто устабилило обожавање телета, због вашег неверства. Реци им, о веровесниче: "Ружно ли је то што вам ваше неверство наређује, јер истинско веровање се не може спојити са неверством.
Ərəbcə təfsirlər:
Bu səhifədə olan ayələrdən faydalar:
• اليهود أعظم الناس حسدًا؛ إذ حملهم حسدهم على الكفر بالله وردِّ ما أنزل، بسبب أن الرسول صلى الله عليه وسلم لم يكن منهم.
Јевреји су највећи завидници међу људима, јер их је њихова завист навела на неверство у Аллаха и одбијање онога што Он објављује, само зато што Посланик, нека је на њега Аллахов мир и благослов, није од Јевреја.

• أن الإيمان الحق بالله تعالى يوجب التصديق بكل ما أَنزل من كتب، وبجميع ما أَرسل من رسل.
Истинско веровање у Аллаха изискује потврду свих књига које је објавио, и свих посланика које је послао.

• من أعظم الظلم الإعراض عن الحق والهدى بعد معرفته وقيام الأدلة عليه.
Један од најтежих видова неправде јесте окретање од истине и упуте након њихове спознаје и након успоставе доказа.

• من عادة اليهود نقض العهود والمواثيق، وهذا ديدنهم إلى اليوم.
Обичај и пракса Јевреја је кршење завета и уговора, до данашњих дана.

قُلۡ إِن كَانَتۡ لَكُمُ ٱلدَّارُ ٱلۡأٓخِرَةُ عِندَ ٱللَّهِ خَالِصَةٗ مِّن دُونِ ٱلنَّاسِ فَتَمَنَّوُاْ ٱلۡمَوۡتَ إِن كُنتُمۡ صَٰدِقِينَ
Реци им, о веровесниче, ако је Рај само за вас, Јевреје, на Будућем свету, и ако у њега нико други неће да уђе, пожелите смрт и тражите је, како бисте брзо достигли тај степен и одморили се од терета и брига овосветског живота, ако истину говорите.
Ərəbcə təfsirlər:
وَلَن يَتَمَنَّوۡهُ أَبَدَۢا بِمَا قَدَّمَتۡ أَيۡدِيهِمۡۚ وَٱللَّهُ عَلِيمُۢ بِٱلظَّٰلِمِينَ
Никада неће смрт пожелети, зато што су у овом животу били неверници у Аллаха и Његове посланике, и зато што су Његове књиге искривљавали, а Аллах добро зна неправеднике међу њима и међу другим људима, и сваког ће казнити сходно његовим делима.
Ərəbcə təfsirlər:
وَلَتَجِدَنَّهُمۡ أَحۡرَصَ ٱلنَّاسِ عَلَىٰ حَيَوٰةٖ وَمِنَ ٱلَّذِينَ أَشۡرَكُواْۚ يَوَدُّ أَحَدُهُمۡ لَوۡ يُعَمَّرُ أَلۡفَ سَنَةٖ وَمَا هُوَ بِمُزَحۡزِحِهِۦ مِنَ ٱلۡعَذَابِ أَن يُعَمَّرَۗ وَٱللَّهُ بَصِيرُۢ بِمَا يَعۡمَلُونَ
И видећеш сигурно, о веровесниче, да су Јевреји људи који највише жуде за животом, макар тај живот био презрен и понижавајући. Чак више жуде за животом од многобожаца који не верују у проживљење и обрачун Судњег дана, иако су Јевреји следбеници Књиге, и верују у проживљење и обрачун. Волели би да живе хиљаду година, премда их тај живот неће удаљити од Аллахове казне, ма колико дуго живели. Аллах добро зна и види оно што раде, ништа Му скривено није, и казниће их за дела њихова.
Ərəbcə təfsirlər:
قُلۡ مَن كَانَ عَدُوّٗا لِّـجِبۡرِيلَ فَإِنَّهُۥ نَزَّلَهُۥ عَلَىٰ قَلۡبِكَ بِإِذۡنِ ٱللَّهِ مُصَدِّقٗا لِّمَا بَيۡنَ يَدَيۡهِ وَهُدٗى وَبُشۡرَىٰ لِلۡمُؤۡمِنِينَ
Реци, о веровесниче, оним Јеврејима који кажу да је анђео Гаврило њихов непријатељ: "Он је тај који ти је донео Кур'ан Аллаховом дозволом, Кур'ан који потврђује претходне Божје књиге попут Мојсијеве Торе и Исусовог Јеванђеља, који указује на добро и вернике радује наградом коју им је Аллах припремио. Онај ко сматра непријатељем некога ко поседује овакве атрибуте, у тешкој је заблуди.
Ərəbcə təfsirlər:
مَن كَانَ عَدُوّٗا لِّلَّهِ وَمَلَٰٓئِكَتِهِۦ وَرُسُلِهِۦ وَجِبۡرِيلَ وَمِيكَىٰلَ فَإِنَّ ٱللَّهَ عَدُوّٞ لِّلۡكَٰفِرِينَ
Ко непријатељује против Аллаха, Његових анђела и посланика, и ко непријатељује против два Аллаху посебно блиска анђела Гаврила и Микаила, Аллах је непријатељ таквим неверницима. А коме је Аллах непријатељ, такав је у очитом губитку.
Ərəbcə təfsirlər:
وَلَقَدۡ أَنزَلۡنَآ إِلَيۡكَ ءَايَٰتِۭ بَيِّنَٰتٖۖ وَمَا يَكۡفُرُ بِهَآ إِلَّا ٱلۡفَٰسِقُونَ
Ми смо, о веровесниче, објавили јасне знакове који указују на истинитост твог веровесништва и твоје Објаве, и у њих не верује, и поред њихове јасноће, само они који се супротстављају Аллаховој вери.
Ərəbcə təfsirlər:
أَوَكُلَّمَا عَٰهَدُواْ عَهۡدٗا نَّبَذَهُۥ فَرِيقٞ مِّنۡهُمۚ بَلۡ أَكۡثَرُهُمۡ لَا يُؤۡمِنُونَ
У лоше стање Јевреја спада и то да, када год би се прихватили неког завета, у шта се убраја и веровање у оно што је речено у Тори у вези веровесништва Мухаммеда, нека је на њега Аллахов мир и благослов, део њих би то прекршио. Чак већина њих не верује истински у оно што је Аллах Узвишени објавио, јер веровање подстиче човека да испуњава завете и обећања.
Ərəbcə təfsirlər:
وَلَمَّا جَآءَهُمۡ رَسُولٞ مِّنۡ عِندِ ٱللَّهِ مُصَدِّقٞ لِّمَا مَعَهُمۡ نَبَذَ فَرِيقٞ مِّنَ ٱلَّذِينَ أُوتُواْ ٱلۡكِتَٰبَ كِتَٰبَ ٱللَّهِ وَرَآءَ ظُهُورِهِمۡ كَأَنَّهُمۡ لَا يَعۡلَمُونَ
Када им је дошао Мухаммед, нека је на њега Аллахов мир и благослов, као посланик од Аллаха, са својствима описаним у Тори, део Јевреја се окренуо од тога на шта указује Тора и бацио је то иза леђа, не марећи, због чега су постали слични ономе који уопште не зна истину и упуту, па због незнања не мари.
Ərəbcə təfsirlər:
Bu səhifədə olan ayələrdən faydalar:
• المؤمن الحق يرجو ما عند الله من النعيم المقيم، ولهذا يفرح بلقاء الله ولا يخشى الموت.
Истински верник се нада вечном уживању које му је Аллах припремио, и зато се радује сусрету са Аллахом, и не боји се смрти.

• حِرص اليهود على الحياة الدنيا حتى لو كانت حياة حقيرة مهينة غير كريمة.
Тежња Јевреја за животом на овом свету, макар тај живот био презрен и ништаван.

• أنّ من عادى أولياء الله المقربين منه فقد عادى الله تعالى.
Ко непријатељује против Аллаху блиских и одабраних робова, такав непријатељује против самог Узвишеног Аллаха.

• إعراض اليهود عن نبوة محمد صلى الله عليه وسلم بعدما عرفوا تصديقه لما في أيديهم من التوراة.
Окретање Јевреја од веровесништва Мухаммеда, мир над њим, након што су знали за његову искреност и истинитост на основу његовог описа који се налазио у њиховим књигама.

• أنَّ من لم ينتفع بعلمه صح أن يوصف بالجهل؛ لأنه شابه الجاهل في جهله.
Ко се не окористи знањем којег поседује, исправно је да се назове незналицом, јер је сличан незналици у његовом незнању.

وَٱتَّبَعُواْ مَا تَتۡلُواْ ٱلشَّيَٰطِينُ عَلَىٰ مُلۡكِ سُلَيۡمَٰنَۖ وَمَا كَفَرَ سُلَيۡمَٰنُ وَلَٰكِنَّ ٱلشَّيَٰطِينَ كَفَرُواْ يُعَلِّمُونَ ٱلنَّاسَ ٱلسِّحۡرَ وَمَآ أُنزِلَ عَلَى ٱلۡمَلَكَيۡنِ بِبَابِلَ هَٰرُوتَ وَمَٰرُوتَۚ وَمَا يُعَلِّمَانِ مِنۡ أَحَدٍ حَتَّىٰ يَقُولَآ إِنَّمَا نَحۡنُ فِتۡنَةٞ فَلَا تَكۡفُرۡۖ فَيَتَعَلَّمُونَ مِنۡهُمَا مَا يُفَرِّقُونَ بِهِۦ بَيۡنَ ٱلۡمَرۡءِ وَزَوۡجِهِۦۚ وَمَا هُم بِضَآرِّينَ بِهِۦ مِنۡ أَحَدٍ إِلَّا بِإِذۡنِ ٱللَّهِۚ وَيَتَعَلَّمُونَ مَا يَضُرُّهُمۡ وَلَا يَنفَعُهُمۡۚ وَلَقَدۡ عَلِمُواْ لَمَنِ ٱشۡتَرَىٰهُ مَا لَهُۥ فِي ٱلۡأٓخِرَةِ مِنۡ خَلَٰقٖۚ وَلَبِئۡسَ مَا شَرَوۡاْ بِهِۦٓ أَنفُسَهُمۡۚ لَوۡ كَانُواْ يَعۡلَمُونَ
Јевреји су оставили Аллахову веру, и уместо ње су следили оно што су ђаволи измислили лажући у вези власти Аллаховог веровесника Соломуна, мир над њим, говорећи да је он учврстио своју власт помоћу враџбине. Међутим, Соломун није починио дело неверства јер није практиковао враџбине, како мисле Јевреји, већ су ђаволи починили неверство тиме што су људе подучавали враџбини. Подучавали су их враџбини која је објављена двојици анђела: Харуту и Маруту, у граду Вавилон у Ираку, а он је њима био објављен ради искушења људи, и ова два анђела никог нису подучавали враџбини осим након што би га упозорили и рекли: "Ми смо искушење људима, па немој чинити дело неверства тиме што ћеш учити враџбину." Ко није прихватио њихов савет, научио је од њих враџбину. У врсте те враџбине спада и враџбина раздвајања мужа од жене тако што производи мржњу између њих. Ти врачари никоме не могу наудити осим Аллаховом дозволом и вољом. Они су тиме учили оно што им штети и што им не користи. Ти Јевреји су знали да онај ко Аллахову Књигу замени враџбином - на Будућем свету неће имати никаквог удела. Ружно ли је оно за шта су себе продали мењајући Аллахову Објаву за враџбину. Да су знали шта им стварно користи не би се усудили да ураде то ружно дело, и да упадну у јасну заблуду.
Ərəbcə təfsirlər:
وَلَوۡ أَنَّهُمۡ ءَامَنُواْ وَٱتَّقَوۡاْ لَمَثُوبَةٞ مِّنۡ عِندِ ٱللَّهِ خَيۡرٞۚ لَّوۡ كَانُواْ يَعۡلَمُونَ
Да су Јевреји истински поверовали у Аллаха и бојали Га се, чинећи оно што је Он наредио и клонећи се онога што је забранио - добили би Аллахову награду, која је боља од онога на чему су, кад би знали шта је то што им стварно користи.
Ərəbcə təfsirlər:
يَٰٓأَيُّهَا ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ لَا تَقُولُواْ رَٰعِنَا وَقُولُواْ ٱنظُرۡنَا وَٱسۡمَعُواْۗ وَلِلۡكَٰفِرِينَ عَذَابٌ أَلِيمٞ
Узвишени Аллах упућује вернике да лепо бирају изразе којим ће се изражавати, па им каже: "О ви који верујете, не говорите: 'Ра'ина.'" Тј. води рачуна о нама, јер Јевреји искривљују значење те двосмислене речи и њоме циљају ружно значење, а то је 'ра'ина' у смислу: "Лакомислено, глупо." Узвишени Аллах је забранио следбеницима да користе ову реч како би затворио ова врата, и наредио је Својим робовима да уместо ње кажу: "Унзурна - Погледај нас." Тј. сачекај да разумемо шта нам говориш. То је реч која извршава циљ првобитне речи коју су користили, али без проблематичне двосмислености. А неверницима у Аллаха припада болна казна.
Ərəbcə təfsirlər:
مَّا يَوَدُّ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ مِنۡ أَهۡلِ ٱلۡكِتَٰبِ وَلَا ٱلۡمُشۡرِكِينَ أَن يُنَزَّلَ عَلَيۡكُم مِّنۡ خَيۡرٖ مِّن رَّبِّكُمۡۚ وَٱللَّهُ يَخۡتَصُّ بِرَحۡمَتِهِۦ مَن يَشَآءُۚ وَٱللَّهُ ذُو ٱلۡفَضۡلِ ٱلۡعَظِيمِ
Неверници, било да су многобошци или следбеници Књиге, не воле да вам ваш Господар спусти било какво добро, мало или велико, али Аллах Своју милост даје ономе коме Он хоће, попут веровесништва, Објаве, веровања. Аллах је поседник великог добра и свако добро које неко постигне - од Аллаха је. У Његове дарове спада и слање посланика и објављивање књига.
Ərəbcə təfsirlər:
Bu səhifədə olan ayələrdən faydalar:
• سوء أدب اليهود مع أنبياء الله حيث نسبوا إلى سليمان عليه السلام تعاطي السحر، فبرّأه الله منه، وأَكْذَبَهم في زعمهم.
Ружно понашање Јевреја према Аллаховим веровесницима се огледа у њиховом приписивању враџбина и неверства Соломуну, мир над њим, па је Узвишени Аллах обзнанио да је он чист од њихових лажи.

• أن السحر له حقيقة وتأثير في العقول والأبدان، والساحر كافر، وحكمه القتل.
Враџбина стварно постоји и утиче на умове и тела, врачар је неверник и њему следи смртна казна у Аллаховом закону.

• لا يقع في ملك الله تعالى شيء من الخير والشر إلا بإذنه وعلمه تعالى.
У Аллаховој власти се не дешава ништа што Аллах неће или не зна, било добро или зло.

• سد الذرائع من مقاصد الشريعة، فكل قول أو فعل يوهم أمورًا فاسدة يجب تجنبه والبعد عنه.
Превентивно деловање је једна од интенција исламског верозакона (шеријата). Треба се клонити и удаљити од сваког дела и сваке речи који могу указивати на нешто ружно.

• أن الفضل بيد الله تعالى وهو الذي يختص به من يشاء برحمته وحكمته.
Свако добро је у Аллаховим рукама, а Он га даје ономе коме Он хоће, сходно Његовој милости и мудрости.

۞ مَا نَنسَخۡ مِنۡ ءَايَةٍ أَوۡ نُنسِهَا نَأۡتِ بِخَيۡرٖ مِّنۡهَآ أَوۡ مِثۡلِهَآۗ أَلَمۡ تَعۡلَمۡ أَنَّ ٱللَّهَ عَلَىٰ كُلِّ شَيۡءٖ قَدِيرٌ
Узвишени Аллах појашњава да када докине пропис неког кур'анског одломка, или докине учење тог одломка па га људи забораве, Он објави други одломак који је кориснији и краткорочно и дугорочно, или објави њему сличан одломак, сходно ономе што изискује Његово апсолутно знање и Његова апсолутна мудрост. Ти, о веровесниче, знаш да Аллах све може и да ради шта Он хоће, и да суди и одређује онако како Он хоће.
Ərəbcə təfsirlər:
أَلَمۡ تَعۡلَمۡ أَنَّ ٱللَّهَ لَهُۥ مُلۡكُ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِۗ وَمَا لَكُم مِّن دُونِ ٱللَّهِ مِن وَلِيّٖ وَلَا نَصِيرٍ
Ти знаш, о веровесниче, да Аллах поседује небеса и Земљу, суди како хоће и управља како хоће, наређује Својим робовима оно што Он хоће и забрањује им оно што хоће. Он утврђује прописе које хоће, и докида прописе које хоће. Ви немате заштитника мимо Аллаха који о вама води рачуна, нити мимо Њега имате помагача који од вас одагнава штету. Аллах Једини све то ради и све то може.
Ərəbcə təfsirlər:
أَمۡ تُرِيدُونَ أَن تَسۡـَٔلُواْ رَسُولَكُمۡ كَمَا سُئِلَ مُوسَىٰ مِن قَبۡلُۗ وَمَن يَتَبَدَّلِ ٱلۡكُفۡرَ بِٱلۡإِيمَٰنِ فَقَدۡ ضَلَّ سَوَآءَ ٱلسَّبِيلِ
Ви не требате, о верници, да питате вашег посланика - пркосећи и супротстављајући се - онако како је Мојсијев народ раније питао Мојсија и тражио од њега да директно виде Аллаха. Ко веровање замени неверством такав је скренуо са средњег пута који је прави пут.
Ərəbcə təfsirlər:
وَدَّ كَثِيرٞ مِّنۡ أَهۡلِ ٱلۡكِتَٰبِ لَوۡ يَرُدُّونَكُم مِّنۢ بَعۡدِ إِيمَٰنِكُمۡ كُفَّارًا حَسَدٗا مِّنۡ عِندِ أَنفُسِهِم مِّنۢ بَعۡدِ مَا تَبَيَّنَ لَهُمُ ٱلۡحَقُّۖ فَٱعۡفُواْ وَٱصۡفَحُواْ حَتَّىٰ يَأۡتِيَ ٱللَّهُ بِأَمۡرِهِۦٓۗ إِنَّ ٱللَّهَ عَلَىٰ كُلِّ شَيۡءٖ قَدِيرٞ
Многи Јевреји и хришћани прижељкују да ви, након веровања, неверници постанете, као што сте некада обожавали кипове. Они то прижељкују због зависти која се крије у њиховим душама. Они то прижељкују након што им је постало јасно да је оно са чим је дошао Веровесник истина од Аллаха. Али ви, о верници, пређите преко њихових дела и преко њиховог незнања и зла у њиховим душама док Аллах не објави Своју пресуду по питању њих. Након тога је Аллах објавио Свој суд и пропис о њима, па је неверницима дато да бирају између три ствари: да приме Ислам, да плаћају порез или рат. А Аллах је над свим моћан, и они Му не могу умаћи.
Ərəbcə təfsirlər:
وَأَقِيمُواْ ٱلصَّلَوٰةَ وَءَاتُواْ ٱلزَّكَوٰةَۚ وَمَا تُقَدِّمُواْ لِأَنفُسِكُم مِّنۡ خَيۡرٖ تَجِدُوهُ عِندَ ٱللَّهِۗ إِنَّ ٱللَّهَ بِمَا تَعۡمَلُونَ بَصِيرٞ
Потпуно обављајте намаз, с његовим темељима, обавезним и добровољним, и дајте зекат - обавезну милостињу на ваш иметак онима којима је то прописано. Колико год добрих дела да урадите током живота - то су залихе за вас чију награду ћете добити код вашег Господара на Судњем дану. Аллах, уистину, види оно што радите, и сваког од вас ће наградити сходно његовим делима.
Ərəbcə təfsirlər:
وَقَالُواْ لَن يَدۡخُلَ ٱلۡجَنَّةَ إِلَّا مَن كَانَ هُودًا أَوۡ نَصَٰرَىٰۗ تِلۡكَ أَمَانِيُّهُمۡۗ قُلۡ هَاتُواْ بُرۡهَٰنَكُمۡ إِن كُنتُمۡ صَٰدِقِينَ
И Јевреји и хришћани говоре да само њима припада Рај. Јевреји кажу: "У њега неће ући осим ко је Јевреј." А хришћани кажу: "У њега неће ући осим хришћанин. То су њихове пусте жеље и обмане. Реци им, о веровесниче: "Дајте доказ за то што тврдите, ако истину говорите."
Ərəbcə təfsirlər:
بَلَىٰۚ مَنۡ أَسۡلَمَ وَجۡهَهُۥ لِلَّهِ وَهُوَ مُحۡسِنٞ فَلَهُۥٓ أَجۡرُهُۥ عِندَ رَبِّهِۦ وَلَا خَوۡفٌ عَلَيۡهِمۡ وَلَا هُمۡ يَحۡزَنُونَ
У Рај ће ући свако ко буде искрен према Аллаху и ко Га исправно обожава следећи оно са чим је дошао Посланик. Такав ће ући у Рај из које год скупине да потиче. Имаће награду код свог Господара, и ничега се неће бојати кад су у питању ствари које га чекају, нити ће туговати за стварима које су га прошле на овом свету. Те особине, након посланства Мухаммеда, нека је на њега Аллахов мир и благослов, поседују само муслимани.
Ərəbcə təfsirlər:
Bu səhifədə olan ayələrdən faydalar:
• أن الأمر كله لله، فيبدل ما يشاء من أحكامه وشرائعه، ويبقي ما يشاء منها، وكل ذلك بعلمه وحكمته.
Сва одредба припада Аллаху, Он мења прописе и законе које Он хоће и учвршћује оне које Он хоће, све у складу са Својим савршеним знањем и Својом савршеном мудрошћу.

• حَسَدُ كثيرٍ من أهل الكتاب هذه الأمة، لما خصَّها الله من الإيمان واتباع الرسول، حتى تمنوا رجوعها إلى الكفر كما كانت.
Многи следбеници Књиге завиде овој муслиманској заједници због веровања и слеђења Посланика које им је Аллах посебно подарио, па су пожелели да се припадници ове муслиманске заједнице врате у стање неверства и незнања као што су некада били.

وَقَالَتِ ٱلۡيَهُودُ لَيۡسَتِ ٱلنَّصَٰرَىٰ عَلَىٰ شَيۡءٖ وَقَالَتِ ٱلنَّصَٰرَىٰ لَيۡسَتِ ٱلۡيَهُودُ عَلَىٰ شَيۡءٖ وَهُمۡ يَتۡلُونَ ٱلۡكِتَٰبَۗ كَذَٰلِكَ قَالَ ٱلَّذِينَ لَا يَعۡلَمُونَ مِثۡلَ قَوۡلِهِمۡۚ فَٱللَّهُ يَحۡكُمُ بَيۡنَهُمۡ يَوۡمَ ٱلۡقِيَٰمَةِ فِيمَا كَانُواْ فِيهِ يَخۡتَلِفُونَ
Јевреји кажу: "Хришћани нису на исправној вери", а хришћани кажу: "Јевреји нису на исправној вери", а сви они читају књиге које им је Бог објавио и читају Његове наредбе да се верује у све веровеснике без прављења било какве разлике међу њима. Они тим својим делима сличе незнанобошцима, који не знају и који су све посланике утерали у лаж, као и оно што им је објављено. Зато ће Бог на Судњем дану праведно судити свима који су се разишли, онако како је обавестио Своје слуге, и да неће успети нико ко није поверовао у све оно што је Бог Узвишени објавио.
Ərəbcə təfsirlər:
وَمَنۡ أَظۡلَمُ مِمَّن مَّنَعَ مَسَٰجِدَ ٱللَّهِ أَن يُذۡكَرَ فِيهَا ٱسۡمُهُۥ وَسَعَىٰ فِي خَرَابِهَآۚ أُوْلَٰٓئِكَ مَا كَانَ لَهُمۡ أَن يَدۡخُلُوهَآ إِلَّا خَآئِفِينَۚ لَهُمۡ فِي ٱلدُّنۡيَا خِزۡيٞ وَلَهُمۡ فِي ٱلۡأٓخِرَةِ عَذَابٌ عَظِيمٞ
Нико није неправеднији од онога ко забрањује да се Аллахово име спомиње у Његовим џамијама. Такав забрањује обављање молитве, спомињање Аллаха и учење Кур'ана у џамијама, и настоји да их опустоши и уништи, било тиме што ће физички да их сруши, или тиме што ће да забрани да се у њима богослужење чини. Ти људи који настоје да униште џамије не би требало да у њих уђу осим бојећи се Аллахове казне из дубине срца, због њиховог неверства и одвраћања од Аллахових кућа. Њима у овом животу припада понижење и презреност, што ће их стићи преко верника, а на Будућем свету их чека велика казна, због тога што су људе спречавали од Аллахових џамија.
Ərəbcə təfsirlər:
وَلِلَّهِ ٱلۡمَشۡرِقُ وَٱلۡمَغۡرِبُۚ فَأَيۡنَمَا تُوَلُّواْ فَثَمَّ وَجۡهُ ٱللَّهِۚ إِنَّ ٱللَّهَ وَٰسِعٌ عَلِيمٞ
Аллаху припада власт над истоком и западом и над оним између истока и запада, па у којем год правцу да се окренете - ви се ка Њему окрећете. Ако вам нареди да се окренете према Јерусалиму или према Ка'би, или погрешите у тражењу Кибле, или вам је тешко да се окренете ка Кибли, нећете бити корени због тога, јер сви правци припадају Аллаху. Аллах је неизмерно дарежљив, сва Своја створења обухвата милошћу и свима олакшава. Он зна њихове намере и оно што чине.
Ərəbcə təfsirlər:
وَقَالُواْ ٱتَّخَذَ ٱللَّهُ وَلَدٗاۗ سُبۡحَٰنَهُۥۖ بَل لَّهُۥ مَا فِي ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِۖ كُلّٞ لَّهُۥ قَٰنِتُونَ
Јевреји, хришћани и многобошци говоре: "Аллах је Себи узео дете." Чист је Аллах од тога, Он је независтан од Његових створења. Дете има онај коме је оно потребно, док Аллаху припада власт над свим што је на небесима и на Земљи. Сва створења су Његови робови, Њему покорни, и Он њима управља како хоће.
Ərəbcə təfsirlər:
بَدِيعُ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِۖ وَإِذَا قَضَىٰٓ أَمۡرٗا فَإِنَّمَا يَقُولُ لَهُۥ كُن فَيَكُونُ
Узвишени Аллах је створио небеса и Земљу и оно што је на њима из ничега. Када он нешто одреди и жели, само каже: "Буди." И оно буде, онако како то Он жели да буде. Нико не може одбити оно што Он одреди.
Ərəbcə təfsirlər:
وَقَالَ ٱلَّذِينَ لَا يَعۡلَمُونَ لَوۡلَا يُكَلِّمُنَا ٱللَّهُ أَوۡ تَأۡتِينَآ ءَايَةٞۗ كَذَٰلِكَ قَالَ ٱلَّذِينَ مِن قَبۡلِهِم مِّثۡلَ قَوۡلِهِمۡۘ تَشَٰبَهَتۡ قُلُوبُهُمۡۗ قَدۡ بَيَّنَّا ٱلۡأٓيَٰتِ لِقَوۡمٖ يُوقِنُونَ
Они који не знају – следбеници Књиге и незнанобошци– пркосно одбијају истину, па говоре: "Зашто нам се Бог не обрати без посредника, или нам не дође видљиви знак, посебан за нас?" Исто то су говорили и пријашњи народи који су посланике пре њих у лаж утеривали, иако су живели у различитим временима и местима. Ми смо појаснили ајете људима који када им истина постане јасна, у њу постају уверени и не сумњају, и не пркосе.
Ərəbcə təfsirlər:
إِنَّآ أَرۡسَلۡنَٰكَ بِٱلۡحَقِّ بَشِيرٗا وَنَذِيرٗاۖ وَلَا تُسۡـَٔلُ عَنۡ أَصۡحَٰبِ ٱلۡجَحِيمِ
Ми смо те, о веровесниче, послали са истинитом вером у коју нема сумње, да обрадујеш вернике Рајем и да упозориш невернике Ватром. Твоје је само да јасно доставиш, и Аллах те неће питати о онима који нису поверовали у тебе, о становницима Ватре.
Ərəbcə təfsirlər:
Bu səhifədə olan ayələrdən faydalar:
• الكفر ملة واحدة وإن اختلفت أجناس أهله وأماكنهم، فهم يتشابهون في كفرهم وقولهم على الله بغير علم.
Неверници су једне вере (невере), макар били различитих врста и из различитих места. Они су слични у њиховом неверству и њиховом говору о Аллаху без знања.

• أعظم الناس جُرْمًا وأشدهم إثمًا من يصد عن سبيل الله، ويمنع من أراد فعل الخير.
Најгори и најгрешнији људи су они који одвраћају од Аллаховог пута и спречавају онога ко жели да учини добро.

• تنزّه الله تعالى عن الصاحبة والولد، فهو سبحانه لا يحتاج لخلقه.
Аллах је узвишен и чист од тога да има жену и дете, Он није у потреби за Својим створењима.

وَلَن تَرۡضَىٰ عَنكَ ٱلۡيَهُودُ وَلَا ٱلنَّصَٰرَىٰ حَتَّىٰ تَتَّبِعَ مِلَّتَهُمۡۗ قُلۡ إِنَّ هُدَى ٱللَّهِ هُوَ ٱلۡهُدَىٰۗ وَلَئِنِ ٱتَّبَعۡتَ أَهۡوَآءَهُم بَعۡدَ ٱلَّذِي جَآءَكَ مِنَ ٱلۡعِلۡمِ مَا لَكَ مِنَ ٱللَّهِ مِن وَلِيّٖ وَلَا نَصِيرٍ
Узвишени се Бог обраћа Свом веровеснику, усмеравајући га и упозоравајући: "Јевреји и хришћани неће бити задовољни тобом све док не оставиш ислам и док не постанеш следбеник онога на чему су они. Али, ако би то урадио ти или неко од твојих следбеника, након јасне истине која ти је дошла, нико те од Бога не би могао заштити нити би ти могао помоћи." Овај стих довољан је показатељ опасности остављања истине и опонашања следбеника заблуде.
Ərəbcə təfsirlər:
ٱلَّذِينَ ءَاتَيۡنَٰهُمُ ٱلۡكِتَٰبَ يَتۡلُونَهُۥ حَقَّ تِلَاوَتِهِۦٓ أُوْلَٰٓئِكَ يُؤۡمِنُونَ بِهِۦۗ وَمَن يَكۡفُرۡ بِهِۦ فَأُوْلَٰٓئِكَ هُمُ ٱلۡخَٰسِرُونَ
Племенити Кур'ан говори о скупини следбеника Књиге који раде по ономе што се налази у објављеним књигама и истински то примењују. Овакви у својим књигама налазе знакове који указују на истинитост Посланика Мухаммеда, нека је на њега Аллахов мир и благослов, и зато су одмах поверовали у њега. С друге стране, има скупина која је устрајна на неверству, и такви су прави губитници.
Ərəbcə təfsirlər:
يَٰبَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ ٱذۡكُرُواْ نِعۡمَتِيَ ٱلَّتِيٓ أَنۡعَمۡتُ عَلَيۡكُمۡ وَأَنِّي فَضَّلۡتُكُمۡ عَلَى ٱلۡعَٰلَمِينَ
О потомци Израиљеви, сетите се Мојих верских и овосветских благодати према вама, и сетите се тога што сам вас уздигао над вашим савременицима дајући вам веровесништво и власт.
Ərəbcə təfsirlər:
وَٱتَّقُواْ يَوۡمٗا لَّا تَجۡزِي نَفۡسٌ عَن نَّفۡسٖ شَيۡـٔٗا وَلَا يُقۡبَلُ مِنۡهَا عَدۡلٞ وَلَا تَنفَعُهَا شَفَٰعَةٞ وَلَا هُمۡ يُنصَرُونَ
Начините између себе и Аллахове казне на Судњем дану штит тиме што ћете примењивати Његове наредбе и клонити се онога што је Он забранио. На Судњем дану нико ником неће моћи помоћи, и ни од ког се откупнина неће прихватити, ма колико велика била. Ником ничије заузимање неће моћи помоћи, ма ко био, и нико мимо Аллаха помагач неће бити.
Ərəbcə təfsirlər:
۞ وَإِذِ ٱبۡتَلَىٰٓ إِبۡرَٰهِـۧمَ رَبُّهُۥ بِكَلِمَٰتٖ فَأَتَمَّهُنَّۖ قَالَ إِنِّي جَاعِلُكَ لِلنَّاسِ إِمَامٗاۖ قَالَ وَمِن ذُرِّيَّتِيۖ قَالَ لَا يَنَالُ عَهۡدِي ٱلظَّٰلِمِينَ
И сетите се када је Аллах искушао Аврама, мир над њим, прописима и обавезама, па их је Аврам на најбољи начин применио. Аллах је рекао Свом веровеснику Авраму: "Господару мој, учини од мојих потомака вође које ће људи следити у истини." А Аллах му је одговорио: "Моје обећање теби да ћу ти дати вођство у вери не обухвата оне твоје потомке који буду неправедни."
Ərəbcə təfsirlər:
وَإِذۡ جَعَلۡنَا ٱلۡبَيۡتَ مَثَابَةٗ لِّلنَّاسِ وَأَمۡنٗا وَٱتَّخِذُواْ مِن مَّقَامِ إِبۡرَٰهِـۧمَ مُصَلّٗىۖ وَعَهِدۡنَآ إِلَىٰٓ إِبۡرَٰهِـۧمَ وَإِسۡمَٰعِيلَ أَن طَهِّرَا بَيۡتِيَ لِلطَّآئِفِينَ وَٱلۡعَٰكِفِينَ وَٱلرُّكَّعِ ٱلسُّجُودِ
И сети се када је Аллах Свети храм - Ка'бу - учинио местом којем се људи враћају и за које се њихова срца вежу. Када год оду, врате му се. Аллах га је учинио спокојним местом за људе, и у њему им нико насиље не сме чинити. Он је људима рекао: "Учините камен на којем је Аврам стајао док је градио Ка'бу местом за обављање молитве." И Ми смо Авраму и његовом сину Јишмаилу опоручили да очисте Свети храм од свих прљавштина и кипова, и да га припреме за оне који желе Аллаха да обожавају на том месту, обављајући таваф (кружење), итикаф (борављење у џамији), молитву и друга богослужења.
Ərəbcə təfsirlər:
وَإِذۡ قَالَ إِبۡرَٰهِـۧمُ رَبِّ ٱجۡعَلۡ هَٰذَا بَلَدًا ءَامِنٗا وَٱرۡزُقۡ أَهۡلَهُۥ مِنَ ٱلثَّمَرَٰتِ مَنۡ ءَامَنَ مِنۡهُم بِٱللَّهِ وَٱلۡيَوۡمِ ٱلۡأٓخِرِۚ قَالَ وَمَن كَفَرَ فَأُمَتِّعُهُۥ قَلِيلٗا ثُمَّ أَضۡطَرُّهُۥٓ إِلَىٰ عَذَابِ ٱلنَّارِۖ وَبِئۡسَ ٱلۡمَصِيرُ
О веровесниче, сети се Аврамовог говора, док је дозивао Свог Господара: "Господару мој, учини Мекку сигурним и мирним местом, у којем се ником неће зло чинити, и његове становнике, посебно вернике у Тебе и у Судњи дан, опскрби разноврсним плодовима." Па је Аллах рекао: "А онима који буду неверници даћу да мало уживају на овом свету, а затим ћу их на Будућем свету казнити Паклом, а грозно ли је он боравиште у које ће они скончати на Судњем дану.
Ərəbcə təfsirlər:
Bu səhifədə olan ayələrdən faydalar:
• أن المسلمين مهما فعلوا من خير لليهود والنصارى؛ فلن يرضوا حتى يُخرجوهم من دينهم، ويتابعوهم على ضلالهم.
Колико год добра да ураде муслимани јеврејима и хришћанима, они неће њима бити задовољни све док их не изведу из Ислама, и док их муслимани не почну следити у њиховој заблуди.

• الإمامة في الدين لا تُنَال إلا بصحة اليقين والصبر على القيام بأمر الله تعالى.
Вођство у вери се постиже само исправним убеђењем и стрпљењем на извршавању Аллахових наредби.

• بركة دعوة إبراهيم عليه السلام للبلد الحرام، حيث جعله الله مكانًا آمنًا للناس، وتفضّل على أهله بأنواع الأرزاق.
Овде видимо и колики је благослов имала Аврамова, мир над њим, молба за Мекку, јер ју је Аллах учинио сигурним местом за људе, и њене становнике је опскрбио многим врстама опскрбе.

وَإِذۡ يَرۡفَعُ إِبۡرَٰهِـۧمُ ٱلۡقَوَاعِدَ مِنَ ٱلۡبَيۡتِ وَإِسۡمَٰعِيلُ رَبَّنَا تَقَبَّلۡ مِنَّآۖ إِنَّكَ أَنتَ ٱلسَّمِيعُ ٱلۡعَلِيمُ
О веровесниче, сети се када су Аврам и Ишмаил подигли темеље Кабе, говорећи понизно и скрушено: "Господару наш, прими од нас ова наша дела – у која спада и изградња Кабе – јер заиста си Ти онај који прима наше молбе, онај који зна наше намере и наша дела."
Ərəbcə təfsirlər:
رَبَّنَا وَٱجۡعَلۡنَا مُسۡلِمَيۡنِ لَكَ وَمِن ذُرِّيَّتِنَآ أُمَّةٗ مُّسۡلِمَةٗ لَّكَ وَأَرِنَا مَنَاسِكَنَا وَتُبۡ عَلَيۡنَآۖ إِنَّكَ أَنتَ ٱلتَّوَّابُ ٱلرَّحِيمُ
"Господару наш, учини нас преданим Твојој одредби и наредби, да Ти никог не придружујемо, и од нашег потомства учини заједницу која је Теби предана. Научи нас како да Те обожавамо, опрости наше грехе и пропусте у нашој покорности Теби, доиста Си Ти Онај Који прихвата покајање покајника, Онај Који на њих спушта Своју милост."
Ərəbcə təfsirlər:
رَبَّنَا وَٱبۡعَثۡ فِيهِمۡ رَسُولٗا مِّنۡهُمۡ يَتۡلُواْ عَلَيۡهِمۡ ءَايَٰتِكَ وَيُعَلِّمُهُمُ ٱلۡكِتَٰبَ وَٱلۡحِكۡمَةَ وَيُزَكِّيهِمۡۖ إِنَّكَ أَنتَ ٱلۡعَزِيزُ ٱلۡحَكِيمُ
"Господару наш, учини од њих посланика од потомака Јишмаила, који ће им учити Твоје објављене речи и доказе, који ће их Кур'ану и Суннету подучавати, који ће их од многобоштва и презрених ствари очистити, а доиста Си Ти Снажни, Силни и Мудри у Својим поступцима."
Ərəbcə təfsirlər:
وَمَن يَرۡغَبُ عَن مِّلَّةِ إِبۡرَٰهِـۧمَ إِلَّا مَن سَفِهَ نَفۡسَهُۥۚ وَلَقَدِ ٱصۡطَفَيۡنَٰهُ فِي ٱلدُّنۡيَاۖ وَإِنَّهُۥ فِي ٱلۡأٓخِرَةِ لَمِنَ ٱلصَّٰلِحِينَ
Ко год се окрене од вере Аврама, мир над њим, ка некој другој вери - такав је сам себи неправду учинио својом наивношћу, остављајући истину и следећи заблуду. Такав је задовољан понижењем. Аллах је Аврама на овом свету учинио послаником и Својим пријатељем, а на Будућем свету је од добрих који су обавили оно што им је Аллах ставио у обавезу, па су постигли узвишене степене.
Ərəbcə təfsirlər:
إِذۡ قَالَ لَهُۥ رَبُّهُۥٓ أَسۡلِمۡۖ قَالَ أَسۡلَمۡتُ لِرَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ
131 - Аллах га је одабрао зато што није оклевао да буде предан Аллаху, када му је Он наредио: "Само Мене обожавај и само се Мени покоравај." Па је Аврам рекао: "Аллаху се предајем, Створитељу створења, и њиховом Опскрбитељу и Управитељу.
Ərəbcə təfsirlər:
وَوَصَّىٰ بِهَآ إِبۡرَٰهِـۧمُ بَنِيهِ وَيَعۡقُوبُ يَٰبَنِيَّ إِنَّ ٱللَّهَ ٱصۡطَفَىٰ لَكُمُ ٱلدِّينَ فَلَا تَمُوتُنَّ إِلَّا وَأَنتُم مُّسۡلِمُونَ
Аврам је опоручио својим синовима ове речи: "Предао сам се Господару свих светова." Њих је опоручио и Јаков својим синовима, и обојица су својим синовима казали: "Аллах вам је одабрао ислам као веру, па га се држите све док вам смрт не дође, па умрите као муслимани у формалном и суштинском смислу.
Ərəbcə təfsirlər:
أَمۡ كُنتُمۡ شُهَدَآءَ إِذۡ حَضَرَ يَعۡقُوبَ ٱلۡمَوۡتُ إِذۡ قَالَ لِبَنِيهِ مَا تَعۡبُدُونَ مِنۢ بَعۡدِيۖ قَالُواْ نَعۡبُدُ إِلَٰهَكَ وَإِلَٰهَ ءَابَآئِكَ إِبۡرَٰهِـۧمَ وَإِسۡمَٰعِيلَ وَإِسۡحَٰقَ إِلَٰهٗا وَٰحِدٗا وَنَحۡنُ لَهُۥ مُسۡلِمُونَ
Или сте били присутни када је Јаков на самртној постељи био, када је своје синове упитао: "Шта ћете обожавати након моје смрти?" А они рекоше: "Обожаваћемо твог Бога, и Бога твојих предака: Аврама, Јишмаила и Исака. То је један Бог, и ми Му ништа придруживати нећемо, само Њему ћемо предани и покорни бити."
Ərəbcə təfsirlər:
تِلۡكَ أُمَّةٞ قَدۡ خَلَتۡۖ لَهَا مَا كَسَبَتۡ وَلَكُم مَّا كَسَبۡتُمۡۖ وَلَا تُسۡـَٔلُونَ عَمَّا كَانُواْ يَعۡمَلُونَ
То је народ који је био и нестао, међу осталим претходним заједницама, и добили су на Будућем свету сходно својим делима. Њима припада оно што су стекли, било добро или лоше, а вама припада оно што сте ви стекли, и нећете бити питани о њиховим делима, нити ће ико одговарати за туђи грех. Свако ће бити одговоран за оно што је урадио, па немојте да будете заузети делима претходних народа па да запоставите вођење рачуна о својим делима. Сваком човеку ће, након Аллахове милости, користити само његово добро дело.
Ərəbcə təfsirlər:
Bu səhifədə olan ayələrdən faydalar:
• المؤمن المتقي لا يغتر بأعماله الصالحة، بل يخاف أن ترد عليه، ولا تقبل منه، ولهذا يُكْثِرُ سؤالَ الله قَبولها.
Верник који се боји Аллаха неће бити обмањен својим добрим делима, већ се боји да ће му бити одбијена, да му их Аллах неће примити. Зато он пуно моли Аллаха да му прими добра дела.

• بركة دعوة أبي الأنبياء إبراهيم عليه السلام، حيث أجاب الله دعاءه وجعل خاتم أنبيائه وأفضل رسله من أهل مكة.
Овде је истакнут благослов молитве оца веровесника, Аврама, мир над њим, којем је Аллах услишио молитву и учинио да печат веровесника и најбољи посланик буде његов потомак из Мекке.

• دين إبراهيم عليه السلام هو الملة الحنيفية الموافقة للفطرة، لا يرغب عنها ولا يزهد فيها إلا الجاهل المخالف لفطرته.
Вера Аврама, мир над њим, је монотеизам, који се слаже са чистом људском природом. Од ње се неће удаљити осим незналица који се супротставља неисквареној људској природи.

• مشروعية الوصية للذرية باتباع الهدى، وأخذ العهد عليهم بالتمسك بالحق والثبات عليه.
Прописаност остављања опоруке потомцима да следе Упуту, и узимање завета од њих да ће се држати истине и да ће бити постојани на њој.

وَقَالُواْ كُونُواْ هُودًا أَوۡ نَصَٰرَىٰ تَهۡتَدُواْۗ قُلۡ بَلۡ مِلَّةَ إِبۡرَٰهِـۧمَ حَنِيفٗاۖ وَمَا كَانَ مِنَ ٱلۡمُشۡرِكِينَ
Јевреји су рекли овој заједници: "Будите Јевреји и бићете на правом путу." А хришћани су рекли: "Будите хришћани, бићете на правом путу." Реци, о веровесниче, у одговору њима: "Не! Већ следимо веру Аврама, мир над њим, која је далеко сваке заблуде, која је чиста истина, и Аврам није био од оних који другима придружују оно што је својствено само Богу."
Ərəbcə təfsirlər:
قُولُوٓاْ ءَامَنَّا بِٱللَّهِ وَمَآ أُنزِلَ إِلَيۡنَا وَمَآ أُنزِلَ إِلَىٰٓ إِبۡرَٰهِـۧمَ وَإِسۡمَٰعِيلَ وَإِسۡحَٰقَ وَيَعۡقُوبَ وَٱلۡأَسۡبَاطِ وَمَآ أُوتِيَ مُوسَىٰ وَعِيسَىٰ وَمَآ أُوتِيَ ٱلنَّبِيُّونَ مِن رَّبِّهِمۡ لَا نُفَرِّقُ بَيۡنَ أَحَدٖ مِّنۡهُمۡ وَنَحۡنُ لَهُۥ مُسۡلِمُونَ
Реците, о верници, јеврејима и хришћанима који вас позивају у заблуду: "Ми верујемо у Аллаха и у Кур'ан који нам је објављен, и верујемо у оно што је објављено Авраму и његовим потомцима: Јишмаилу, Исаку и Јакову, и верујемо у оно што је објављено веровесницима потомцима Јаковим. Верујемо у неискривљену Тору коју је Аллах дао Мојсију, и у неискривљени Нови завет којег је Аллах дао Исусу, и верујемо у све књиге које је Аллах објавио веровесницима. Не одвајамо међу њима, па да у једне верујемо а у друге не верујемо, већ верујемо у све њих, и само се Аллаху Узвишеном покоравамо и предајемо.
Ərəbcə təfsirlər:
فَإِنۡ ءَامَنُواْ بِمِثۡلِ مَآ ءَامَنتُم بِهِۦ فَقَدِ ٱهۡتَدَواْۖ وَّإِن تَوَلَّوۡاْ فَإِنَّمَا هُمۡ فِي شِقَاقٖۖ فَسَيَكۡفِيكَهُمُ ٱللَّهُۚ وَهُوَ ٱلسَّمِيعُ ٱلۡعَلِيمُ
Ако Јевреји и хришћани и други неверници поверују као што ви верујете, кренули су правим путем којим је Аллах задовољан, а ако се окрену од веровања тако што ће порећи све веровеснике, или неке од њих, биће у међусобном раздору. Ти се, о веровесниче, немој жалостити, Аллах ће те заштитити од њиховог узнемиравања и зла, и против њих ће те помоћи. Он чује оно што они говоре, и зна оно што они намеравају и раде.
Ərəbcə təfsirlər:
صِبۡغَةَ ٱللَّهِ وَمَنۡ أَحۡسَنُ مِنَ ٱللَّهِ صِبۡغَةٗۖ وَنَحۡنُ لَهُۥ عَٰبِدُونَ
Држите се Аллахове вере на којој вас је створио, нутрином и вањштином, јер нема боље вере од Аллахове вере. Аллахова вера је у складу са људском неисквареном природом, доноси оно што је корисно а отклоњава оно што је штетно. Реците: "Ми само Аллаха обожавамо, и ништа Му не придружујемо."
Ərəbcə təfsirlər:
قُلۡ أَتُحَآجُّونَنَا فِي ٱللَّهِ وَهُوَ رَبُّنَا وَرَبُّكُمۡ وَلَنَآ أَعۡمَٰلُنَا وَلَكُمۡ أَعۡمَٰلُكُمۡ وَنَحۡنُ لَهُۥ مُخۡلِصُونَ
Реци, о веровесниче: "Зар се са нама расправљате, о следбеници Књиге, и тврдите да сте ви пречи да будете на Аллаховој вери од нас, јер је ваша вера старија, и јер је ваша књига објављена пре наше? То вам ништа користити неће, јер Аллах је Господар свих нас, и није само вас одабрао мимо осталих. Нама припадају наша дела, и ви нећете о њима бити питани, а вама припадају ваша дела, и ми о њима нећемо бити питани. Свако ће бити награђен и кажњен сходно својим делима, а ми само Аллаха обожавамо и само се Њему покоравано, и ништа Му не придружујемо."
Ərəbcə təfsirlər:
أَمۡ تَقُولُونَ إِنَّ إِبۡرَٰهِـۧمَ وَإِسۡمَٰعِيلَ وَإِسۡحَٰقَ وَيَعۡقُوبَ وَٱلۡأَسۡبَاطَ كَانُواْ هُودًا أَوۡ نَصَٰرَىٰۗ قُلۡ ءَأَنتُمۡ أَعۡلَمُ أَمِ ٱللَّهُۗ وَمَنۡ أَظۡلَمُ مِمَّن كَتَمَ شَهَٰدَةً عِندَهُۥ مِنَ ٱللَّهِۗ وَمَا ٱللَّهُ بِغَٰفِلٍ عَمَّا تَعۡمَلُونَ
Или говорите, о следбеници Књиге, да су Аврам, Јишмаил, Исак, Јаков и веровесници међу Јаковим потомцима били Јевреји или хришћани? Реци им, о веровесниче: "Знате ли боље ви или Аллах?" Ако буду мислили да су ови веровесници били на њиховој вери, слагали су, јер су они били пре објаве Торе и Новог завета. Тако се зна да ви на Аллаха и на Његове посланике лажи износите, и тврдите да су ти веровесници скривали истину која им је објављена, а нико није већи неправедник од онога ко скрива сведочанство Истине подарене од Аллаха, као што то раде следбеници Библије, а Аллах није немаран према оном што ви радите, и Он ће вас казнити за то.
Ərəbcə təfsirlər:
تِلۡكَ أُمَّةٞ قَدۡ خَلَتۡۖ لَهَا مَا كَسَبَتۡ وَلَكُم مَّا كَسَبۡتُمۡۖ وَلَا تُسۡـَٔلُونَ عَمَّا كَانُواْ يَعۡمَلُونَ
То је народ који је био пре вас, добили су оно што су заслужили, сходно делима која су радили, а и вама припада оно што сте стекли. Нећете бити питани о ономе што су они радили, нити ће они бити питани о вашим делима, и нико неће за туђе грехе одговарати, нити ће му туђа дела користити. Свако ће добити оно што је у складу са делима која је он радио.
Ərəbcə təfsirlər:
Bu səhifədə olan ayələrdən faydalar:
• أن دعوى أهل الكتاب أنهم على الحق لا تنفعهم وهم يكفرون بما أنزل الله على نبيه محمد صلى الله عليه وسلم.
У овим одломцима видимо да тврдња следбеника Књиге да су они на истини неће им ништа користити докле год су неверници у оно што је Аллах објавио Свом веровеснику Мухаммеду, нека је на њега Аллахов мир и благослов.

• سُمِّي الدين صبغة لظهور أعماله وسَمْته على المسلم كما يظهر أثر الصبغ في الثوب.
Вера је названа бојом (сибга - صِبۡغَةَ) зато што се на муслиману манифестују дела и понашање који извиру из те вере, као што се познаје траг боје на одећи.

• أن الله تعالى قد رَكَزَ في فطرةِ خلقه جميعًا الإقرارَ بربوبيته وألوهيته، وإنما يضلهم عنها الشيطان وأعوانه.
Узвишени Аллах је у исконској неисквареној природи свих створења усадио потврду Његовог апсолутног господарства и Његове божанствености, а са правог пута их скрећу ђаволи и његови помоћници.

۞ سَيَقُولُ ٱلسُّفَهَآءُ مِنَ ٱلنَّاسِ مَا وَلَّىٰهُمۡ عَن قِبۡلَتِهِمُ ٱلَّتِي كَانُواْ عَلَيۡهَاۚ قُل لِّلَّهِ ٱلۡمَشۡرِقُ وَٱلۡمَغۡرِبُۚ يَهۡدِي مَن يَشَآءُ إِلَىٰ صِرَٰطٖ مُّسۡتَقِيمٖ
Рећи ће лакомислене незналице међу Јеврејима и лицемерима: "Шта је ове муслимане одвратило од окретања према Кибли у Јерусалиму према којој су се раније окретали?" Реци им, о веровесниче: "Само Аллаху припадају и исток и запад и сви остали правци, Он усмерава кога Он хоће од Својих робова у којем Он хоће правцу. Он Узвишени упућује кога Он хоће на прави пут, на којем нема странпутица нити заблуда.
Ərəbcə təfsirlər:
وَكَذَٰلِكَ جَعَلۡنَٰكُمۡ أُمَّةٗ وَسَطٗا لِّتَكُونُواْ شُهَدَآءَ عَلَى ٱلنَّاسِ وَيَكُونَ ٱلرَّسُولُ عَلَيۡكُمۡ شَهِيدٗاۗ وَمَا جَعَلۡنَا ٱلۡقِبۡلَةَ ٱلَّتِي كُنتَ عَلَيۡهَآ إِلَّا لِنَعۡلَمَ مَن يَتَّبِعُ ٱلرَّسُولَ مِمَّن يَنقَلِبُ عَلَىٰ عَقِبَيۡهِۚ وَإِن كَانَتۡ لَكَبِيرَةً إِلَّا عَلَى ٱلَّذِينَ هَدَى ٱللَّهُۗ وَمَا كَانَ ٱللَّهُ لِيُضِيعَ إِيمَٰنَكُمۡۚ إِنَّ ٱللَّهَ بِٱلنَّاسِ لَرَءُوفٞ رَّحِيمٞ
Као што смо вам одредили Киблу (правац окретања) којом смо задовољни да вам буде Кибла, учинили смо вас најбољом заједницом, заједницом умерености међу свим заједницама: умереном у веровању, обредословљу и међуљудским односима. То смо учинили да бисте на Судњем дану били сведоци Аллаховим посланицима да су доставили оно што им је наређено да доставе својим заједницама, и да би посланик Мухаммед, нека је на њега Аллахов мир и благослов, био сведок над вама у томе да вам је доставио оно са чим вам је послат. Ми смо вам променили Киблу која је била у Јерусалиму само да бисмо указали на оне који су задовољни Аллаховим законом и који су му покорни, па следе Посланика, и да би указали на оне који ће да отпадну од своје вере и да следе своје прохтеве, оне који се не покоравају Аллаховом закону. Узвишени Аллах прописује Своје законе из апсолутне мудрости, и Аллах неће занемарити ваше веровање у Њега, у које спада и ваше обављање молитве пре промене Кибле. Доиста је Аллах милосрдан и самилостан према људима, и не отежава им, нити запоставља награду за њихова дела.
Ərəbcə təfsirlər:
قَدۡ نَرَىٰ تَقَلُّبَ وَجۡهِكَ فِي ٱلسَّمَآءِۖ فَلَنُوَلِّيَنَّكَ قِبۡلَةٗ تَرۡضَىٰهَاۚ فَوَلِّ وَجۡهَكَ شَطۡرَ ٱلۡمَسۡجِدِ ٱلۡحَرَامِۚ وَحَيۡثُ مَا كُنتُمۡ فَوَلُّواْ وُجُوهَكُمۡ شَطۡرَهُۥۗ وَإِنَّ ٱلَّذِينَ أُوتُواْ ٱلۡكِتَٰبَ لَيَعۡلَمُونَ أَنَّهُ ٱلۡحَقُّ مِن رَّبِّهِمۡۗ وَمَا ٱللَّهُ بِغَٰفِلٍ عَمَّا يَعۡمَلُونَ
О веровесниче, видели Смо како гледаш према небесима очекујући да се спусти Објава у вези Кибле (правца окретања) и њене промене ка правцу којег волиш, и Ми ћемо те усмерити ка Кибли коју волиш и којом си задовољан. То је Аллахов Свети храм у Мекки, уместо Јерусалима који је тренутно ваша Кибла. Управи лице своје ка Аллаховом Светом храму у Мекки племенитој! О верници, где год се налазили управите лица своја у правцу Светог храма током обављања намаза, а Јевреји и хришћани којима је дата Књига добро знају да је промена Кибле истина објављена од њиховог Створитеља и Управитеља, јер се то налази у њиховој светој књизи. Аллах није немаран према ономе што раде ови који се окрећу од истине, већ ће их Он, Узвишени, казнити за то.
Ərəbcə təfsirlər:
وَلَئِنۡ أَتَيۡتَ ٱلَّذِينَ أُوتُواْ ٱلۡكِتَٰبَ بِكُلِّ ءَايَةٖ مَّا تَبِعُواْ قِبۡلَتَكَۚ وَمَآ أَنتَ بِتَابِعٖ قِبۡلَتَهُمۡۚ وَمَا بَعۡضُهُم بِتَابِعٖ قِبۡلَةَ بَعۡضٖۚ وَلَئِنِ ٱتَّبَعۡتَ أَهۡوَآءَهُم مِّنۢ بَعۡدِ مَا جَآءَكَ مِنَ ٱلۡعِلۡمِ إِنَّكَ إِذٗا لَّمِنَ ٱلظَّٰلِمِينَ
Веровесниче, ако би ти Јеврејима и хришћанима, којима је дата Књига, донео све доказе и аргументе да је промена Кибле (правца окретања) истина, они се не би окренули ка твојој Кибли, из ината према истини са којом си дошао, и охоло одбијајући да је следе. Ти се нећеш окретати према њиховој Кибли након што те је Аллах окренуо од ње, нити ће се једни од њих окретати према Кибли других међу њима, јер свака скупина од њих сматра неверницима ону другу скупину. Ако би ти следио њихове прохтеве по питању Кибле или по питању неког другог прописа, након исправног знања које ти је дошло и у које нема сумње, доиста би био од неправедника, због остављања упуте. Међутим, Узвишени Аллах је сачувао Свог посланика од тога, и ово је Аллахово упозорење упућено његовој заједници након њега.
Ərəbcə təfsirlər:
Bu səhifədə olan ayələrdən faydalar:
• أن الاعتراض على أحكام الله وشرعه والتغافل عن مقاصدها دليل على السَّفَه وقلَّة العقل.
Супротстављање Аллаховим прописима и законима, и окретање од њихових интенција, представља доказ неразумности и лакомислености.

• فضلُ هذه الأمة وشرفها، حيث أثنى عليها الله ووصفها بالوسطية بين سائر الأمم.
У овим речима је истакнута вредност и почаст ове заједнице, коју је Аллах похвалио и описао заједницом средине међу свим заједницама.

• التحذير من متابعة أهل الكتاب في أهوائهم؛ لأنهم أعرضوا عن الحق بعد معرفته.
У овим речима се налази упозорење следбеницима Књиге (Библије) који следе своје прохтеве, јер су се окренули од истине након што су је спознали.

• جواز نَسْخِ الأحكام الشرعية في الإسلام زمن نزول الوحي، حيث نُسِخَ التوجه إلى بيت المقدس، وصار إلى المسجد الحرام.
Ове речи указују на могућност дерогирања шеријатских (исламско-правних) прописа у Исламу док је трајало спуштање Објаве, јер је дерогирано окретање ка Јерусалиму и прописано окретање ка Светом храму у Мекки.

ٱلَّذِينَ ءَاتَيۡنَٰهُمُ ٱلۡكِتَٰبَ يَعۡرِفُونَهُۥ كَمَا يَعۡرِفُونَ أَبۡنَآءَهُمۡۖ وَإِنَّ فَرِيقٗا مِّنۡهُمۡ لَيَكۡتُمُونَ ٱلۡحَقَّ وَهُمۡ يَعۡلَمُونَ
Они којима смо дали Књигу, учени људи међу Јеврејима и хришћанима, знају да је промена Кибле (правца окретања) знак веровесништва Мухаммеда, нека је на њега Аллахов мир и благослов, који је споменут у њиховој светој књизи, и спознали су Посланика Мухаммеда као што знају своју децу и разликују их од друге деце. Међутим, упркос томе, скупина њих скрива истину са којом је дошао Мухаммед, нека је на њега Аллахов мир и благослов, из своје зависти, иако знају истину.
Ərəbcə təfsirlər:
ٱلۡحَقُّ مِن رَّبِّكَ فَلَا تَكُونَنَّ مِنَ ٱلۡمُمۡتَرِينَ
Ово је истина од твог Господара, па немој бити од оних који сумњају у њу, о посланиче.
Ərəbcə təfsirlər:
وَلِكُلّٖ وِجۡهَةٌ هُوَ مُوَلِّيهَاۖ فَٱسۡتَبِقُواْ ٱلۡخَيۡرَٰتِۚ أَيۡنَ مَا تَكُونُواْ يَأۡتِ بِكُمُ ٱللَّهُ جَمِيعًاۚ إِنَّ ٱللَّهَ عَلَىٰ كُلِّ شَيۡءٖ قَدِيرٞ
Свака заједница има неки правац ка којем се окреће, физички или апстрактни. У то спада и разилажење заједнице око Кибле (правца окретања) и прописа. Неће им штетити разлика у правцима, ако је то Аллах прописао, па се ви, о верници, такмичитеу чињењу добрих дела која су вам наређена, а Аллах ће вас сакупити на Судњем дану, одакле год да сте, да бисте полагали рачуне за ваша дела. Доиста Аллах све може, и Њему није немогуће да вас све окупи и обрачуна за ваша дела.
Ərəbcə təfsirlər:
وَمِنۡ حَيۡثُ خَرَجۡتَ فَوَلِّ وَجۡهَكَ شَطۡرَ ٱلۡمَسۡجِدِ ٱلۡحَرَامِۖ وَإِنَّهُۥ لَلۡحَقُّ مِن رَّبِّكَۗ وَمَا ٱللَّهُ بِغَٰفِلٍ عَمَّا تَعۡمَلُونَ
Из сваког места из којег изађеш и где год да се налазиш, о веровесниче, ти и твоји следбеници, када будете желели да обавите молитву - окрените се у правцу Кабе у Светом храму у Меки, јер је то истина која ти је објављена од Господара твог. Аллах није немаран према ономе што ви радите, Он све види и све вас ће да обрачуна за дела која чините.
Ərəbcə təfsirlər:
وَمِنۡ حَيۡثُ خَرَجۡتَ فَوَلِّ وَجۡهَكَ شَطۡرَ ٱلۡمَسۡجِدِ ٱلۡحَرَامِۚ وَحَيۡثُ مَا كُنتُمۡ فَوَلُّواْ وُجُوهَكُمۡ شَطۡرَهُۥ لِئَلَّا يَكُونَ لِلنَّاسِ عَلَيۡكُمۡ حُجَّةٌ إِلَّا ٱلَّذِينَ ظَلَمُواْ مِنۡهُمۡ فَلَا تَخۡشَوۡهُمۡ وَٱخۡشَوۡنِي وَلِأُتِمَّ نِعۡمَتِي عَلَيۡكُمۡ وَلَعَلَّكُمۡ تَهۡتَدُونَ
Из којег год места изађеш, о Веровесниче, и будеш желео да обавиш молитву, окрени се у правцу Светог храма. И где год се налазили, о верници, окрените лица у том правцу када будете хтели молитву да обавите, да вам људи не би имали шта аргументовано приговорити, изузев оних између њих који су неправедни, а који ће остати у свом пркосу и који ће вам приговарати најслабијим аргументима. Немојте их се бојати, већ се бојте свог Господара тиме што ћете примењивати Његове наредбе и клонити се онога што је Он забранио. Бог је, уистину, прописао окретање према Каби да би Своју благодат према вама употпунио тиме што ће вас одвојити од осталих народа, и да би вас упутио ка најчаснијем храму за људе.
Ərəbcə təfsirlər:
كَمَآ أَرۡسَلۡنَا فِيكُمۡ رَسُولٗا مِّنكُمۡ يَتۡلُواْ عَلَيۡكُمۡ ءَايَٰتِنَا وَيُزَكِّيكُمۡ وَيُعَلِّمُكُمُ ٱلۡكِتَٰبَ وَٱلۡحِكۡمَةَ وَيُعَلِّمُكُم مَّا لَمۡ تَكُونُواْ تَعۡلَمُونَ
Као што смо вам и другу благодат дали тиме што смо вам једног од вас као посланика послали, који вам Наше речи учи, и који вас чисти наређивањем врлина и добрих дела, и забрањивањем разврата и лоших дела, и који ће вас подучити Кур'ану и Суннету, који ће вас подучити стварима везаним за веру и за живот на овом свету које нисте знали.
Ərəbcə təfsirlər:
فَٱذۡكُرُونِيٓ أَذۡكُرۡكُمۡ وَٱشۡكُرُواْ لِي وَلَا تَكۡفُرُونِ
Па, сећајте се ви Мене срцима и делима, а Ја ћу се вас сетити тиме што ћу вас прославити и сачувати. Награда за неко дело је исте врсте као то дело. Будите Ми захвални на благодатима која сам вам дао, и немојте их негирати нити у забрањеним стварима користити па да Ми тиме незахвални будете.
Ərəbcə təfsirlər:
يَٰٓأَيُّهَا ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ ٱسۡتَعِينُواْ بِٱلصَّبۡرِ وَٱلصَّلَوٰةِۚ إِنَّ ٱللَّهَ مَعَ ٱلصَّٰبِرِينَ
О ви који верујете, потпомогните се стрпљењем и молитвом на покорност Мени и преданост Мојој наредби. Доиста је Аллах са стрпљивима, упућује их и помаже им.
Ərəbcə təfsirlər:
Bu səhifədə olan ayələrdən faydalar:
• إطالة الحديث في شأن تحويل القبلة؛ لما فيه من الدلالة على نبوة محمد صلى الله عليه وسلم.
У овим речима је настављен говор по питању Кибле (правца окретања), зато што се у томе налази доказ Мухаммедовог, нека је на њега Аллахов мир и благослов, веровесништва.

• ترك الجدال والاشتغالُ بالطاعات والمسارعة إلى الله أنفع للمؤمن عند ربه يوم القيامة.
У њима је, такође, наредба да верник остави бескорисну расправу и упосли се чињењем дела која га приближавају Аллаху, јер то ће му једино користити на Судњем дану.

• أن الأعمال الصالحة الموصلة إلى الله متنوعة ومتعددة، وينبغي للمؤمن أن يسابق إلى فعلها؛ طلبًا للأجر من الله تعالى.
Праведна дела која воде ка Богу су разноврсна и бројна, и верник треба да се утркује да их чини тражећи награду код Бога Свемогућег.

• عظم شأن ذكر الله -جلّ وعلا- حيث يكون ثوابه ذكر العبد في الملأ الأعلى.
Важност спомињања Узвишеног Аллаха, чија се награда огледа у томе да Аллах похвали роба у најузвишенијем друштву.

وَلَا تَقُولُواْ لِمَن يُقۡتَلُ فِي سَبِيلِ ٱللَّهِ أَمۡوَٰتُۢۚ بَلۡ أَحۡيَآءٞ وَلَٰكِن لَّا تَشۡعُرُونَ
О верници, немојте говорити о онима који су у борби на Аллаховом путу погинули да су мртви као што су други мртви, јер су они живи код њиховог Господара, али ви не можете докучити њихов живот. То је посебан живот којег не може спознати нико на овом свету осим путем Објаве.
Ərəbcə təfsirlər:
وَلَنَبۡلُوَنَّكُم بِشَيۡءٖ مِّنَ ٱلۡخَوۡفِ وَٱلۡجُوعِ وَنَقۡصٖ مِّنَ ٱلۡأَمۡوَٰلِ وَٱلۡأَنفُسِ وَٱلثَّمَرَٰتِۗ وَبَشِّرِ ٱلصَّٰبِرِينَ
Ми ћемо вас сигурно искушати разним врстама искушења, мало страхом од непријатеља, мало глађу због недостатка хране, недостатком иметка због његовог нестанка или тежине доласка до њега, смрћу због болести или борбе на Аллаховом путу, крњавошћу плодова које земља рађа; а ти, о веровесниче, обрадуј оне који се стрпе на тим искушењима, обрадуј их да ће им Аллах дати оно што ће их усрећити и на овом свету и на Будућем свету.
Ərəbcə təfsirlər:
ٱلَّذِينَ إِذَآ أَصَٰبَتۡهُم مُّصِيبَةٞ قَالُوٓاْ إِنَّا لِلَّهِ وَإِنَّآ إِلَيۡهِ رَٰجِعُونَ
Они које погоди једна од тих недаћа и задовољни Аллаховом одредбом, предани Њему, кажу: "Ми смо, доиста, у Аллаховом поседу, ради са нама оно што Он жели, и Њему ћемо се, сигурно, вратити на Судњем дану. Он нас је створио и разне благодати нам дао, и код Њега је наш коначни повратак."
Ərəbcə təfsirlər:
أُوْلَٰٓئِكَ عَلَيۡهِمۡ صَلَوَٰتٞ مِّن رَّبِّهِمۡ وَرَحۡمَةٞۖ وَأُوْلَٰٓئِكَ هُمُ ٱلۡمُهۡتَدُونَ
Они који поседују наведена својства биће похваљени од стране Аллаха у најузвишенијем друштву анђела, и на њих ће се спустит Аллахова милост. Они су истински упућени на прави пут.
Ərəbcə təfsirlər:
۞ إِنَّ ٱلصَّفَا وَٱلۡمَرۡوَةَ مِن شَعَآئِرِ ٱللَّهِۖ فَمَنۡ حَجَّ ٱلۡبَيۡتَ أَوِ ٱعۡتَمَرَ فَلَا جُنَاحَ عَلَيۡهِ أَن يَطَّوَّفَ بِهِمَاۚ وَمَن تَطَوَّعَ خَيۡرٗا فَإِنَّ ٱللَّهَ شَاكِرٌ عَلِيمٌ
Заиста су два брда позната као Сафа и Мерва, у близини Ка'бе, два обредна видљива места, и ко се упути ка Ка'би ради ходочашћа, хаџџа или 'умре, такав није грешан када обави са'ј тј. ходање између Сафе и Мерве. Овде се негира грех таквима да би се смирило срце оних муслимана који су осећали неугодност да обаве са'ј између њих јер су мислили да је то остатак паганских обреда, па је Узвишени Аллах објаснио да то спада у прописане обреде хаџџа. А ко буде обавио добровољна добра дела, искрено желећи да се Аллаху приближи, Аллах ће му бити захвалан тако што ће му прихватити то дело и наградиће га за њега. Он зна доброчинитеље који заслужују награду.
Ərəbcə təfsirlər:
إِنَّ ٱلَّذِينَ يَكۡتُمُونَ مَآ أَنزَلۡنَا مِنَ ٱلۡبَيِّنَٰتِ وَٱلۡهُدَىٰ مِنۢ بَعۡدِ مَا بَيَّنَّٰهُ لِلنَّاسِ فِي ٱلۡكِتَٰبِ أُوْلَٰٓئِكَ يَلۡعَنُهُمُ ٱللَّهُ وَيَلۡعَنُهُمُ ٱللَّٰعِنُونَ
Јевреји и хришћани који скривају доказе које Смо Ми објавили, а који указују на истинитост Веровесника и онога са чим је дошао, након што смо те доказе објавили у њиховим светим књигама, биће удаљени од Аллахове милости и опроста, и против њих ће молити анђели, веровесници и сви људи, молећи Аллаха да такве удаљи од Његове милости и опроста.
Ərəbcə təfsirlər:
إِلَّا ٱلَّذِينَ تَابُواْ وَأَصۡلَحُواْ وَبَيَّنُواْ فَأُوْلَٰٓئِكَ أَتُوبُ عَلَيۡهِمۡ وَأَنَا ٱلتَّوَّابُ ٱلرَّحِيمُ
Осим оних који се Аллаху поврате, кајући се за скривање Његових јасних доказа, и који се поправе чинећи добра дела, видљива и невидљива, и објасне истину и упуту коју су скривали - таквима ћу прихватити повратак покорности Мени, и Ја сам Онај Који прашта оном робу који се покаје, и Који је милостив.
Ərəbcə təfsirlər:
إِنَّ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ وَمَاتُواْ وَهُمۡ كُفَّارٌ أُوْلَٰٓئِكَ عَلَيۡهِمۡ لَعۡنَةُ ٱللَّهِ وَٱلۡمَلَٰٓئِكَةِ وَٱلنَّاسِ أَجۡمَعِينَ
Доиста, онима који не верују и који као неверници умру, пре него што се покају, следи Аллахово проклетство које се огледа у њиховом удаљавању од Његове милости, и против њих ће молити анђели и сви људи, да их Аллах удаљи од Његове милости и опроста.
Ərəbcə təfsirlər:
خَٰلِدِينَ فِيهَا لَا يُخَفَّفُ عَنۡهُمُ ٱلۡعَذَابُ وَلَا هُمۡ يُنظَرُونَ
Непрестано ће да их прати ово проклетство, њихова патња неће да се смањује ни један једини дан, нити ће моћи да одложе Судњи дан.
Ərəbcə təfsirlər:
وَإِلَٰهُكُمۡ إِلَٰهٞ وَٰحِدٞۖ لَّآ إِلَٰهَ إِلَّا هُوَ ٱلرَّحۡمَٰنُ ٱلرَّحِيمُ
Ваш истински Бог - о људи - је јединствен у Његовом Бићу и Његовим својствима, и нико мимо Њега не заслужује да буде обожаван. Он је Аллах Свемилосни, Који поседује апсолутну милост, и Он је Самилосни, Који милост спушта на Своје робове, које је обасуо небројеним благодатима.
Ərəbcə təfsirlər:
Bu səhifədə olan ayələrdən faydalar:
• الابتلاء سُنَّة الله تعالى في عباده، وقد وعد الصابرين على ذلك بأعظم الجزاء وأكرم المنازل.
Искушавање верника је Аллахов закон и одредба, и Он је стрпљивима обећао највеће награде и најчасније степене за њихово стрпљење.

• مشروعية السعي بين الصفا والمروة لمن حج البيت أو اعتمر.
Прописаност са'ја тј. ходања између Сафе и Мерве за оне који обављају хаџџ или 'умру.

• من أعظم الآثام وأشدها عقوبة كتمان الحق الذي أنزله الله، والتلبيس على الناس، وإضلالهم عن الهدى الذي جاءت به الرسل.
У највеће грехе који изискују најтеже казне спада скривање истине коју је Аллах објавио, обмањивање људи и њихово одвођење од упуте са којом су дошли посланици.

إِنَّ فِي خَلۡقِ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِ وَٱخۡتِلَٰفِ ٱلَّيۡلِ وَٱلنَّهَارِ وَٱلۡفُلۡكِ ٱلَّتِي تَجۡرِي فِي ٱلۡبَحۡرِ بِمَا يَنفَعُ ٱلنَّاسَ وَمَآ أَنزَلَ ٱللَّهُ مِنَ ٱلسَّمَآءِ مِن مَّآءٖ فَأَحۡيَا بِهِ ٱلۡأَرۡضَ بَعۡدَ مَوۡتِهَا وَبَثَّ فِيهَا مِن كُلِّ دَآبَّةٖ وَتَصۡرِيفِ ٱلرِّيَٰحِ وَٱلسَّحَابِ ٱلۡمُسَخَّرِ بَيۡنَ ٱلسَّمَآءِ وَٱلۡأَرۡضِ لَأٓيَٰتٖ لِّقَوۡمٖ يَعۡقِلُونَ
Доиста у стварању небеса и Земље и разноврсних задивљујућих створења на њима, и у смени дана и ноћи, и у бродовима који плове морским водама натоварени корисним стварима за људе, попут хране, одеће, трговачке робе и других ствари које требају људима, и у води коју Аллах спушта са неба и њоме оживљава земљу чинећи да из ње ничу разноврсне биљке, и у многобројним живим створењима које је Аллах распространио по Земљи, и у управљању ветровима из једног правца ка другом, и у покорним облацима између неба и земље - налазе се јасни докази Аллахове једноће за оне који схватају доказе и разумеју аргументе.
Ərəbcə təfsirlər:
وَمِنَ ٱلنَّاسِ مَن يَتَّخِذُ مِن دُونِ ٱللَّهِ أَندَادٗا يُحِبُّونَهُمۡ كَحُبِّ ٱللَّهِۖ وَٱلَّذِينَ ءَامَنُوٓاْ أَشَدُّ حُبّٗا لِّلَّهِۗ وَلَوۡ يَرَى ٱلَّذِينَ ظَلَمُوٓاْ إِذۡ يَرَوۡنَ ٱلۡعَذَابَ أَنَّ ٱلۡقُوَّةَ لِلَّهِ جَمِيعٗا وَأَنَّ ٱللَّهَ شَدِيدُ ٱلۡعَذَابِ
И поред тих јасних речи и доказа, неки људи друге Аллаху придружују, воле их као што Аллаха воле, али они који верују више воле Аллаха него што ови многобошци воле своја божанства, јер они Аллаху ништа не придружују, и воле Га у стању лагодности и у стању искушења, док многобошци воле своја божанства у стању лагодности, док се моле Аллаху када их каква невоља задеси. Када би они који неправду чине тиме што Аллаху друге придружују и тиме што лоша дела чине видели какво ће им стање бити на Будућем свету док посматрају казну, знали би да сва снага припада Аллаху, и да Он жестоко кажњава непокорне. Када би то видели не би му Никога придруживали.
Ərəbcə təfsirlər:
إِذۡ تَبَرَّأَ ٱلَّذِينَ ٱتُّبِعُواْ مِنَ ٱلَّذِينَ ٱتَّبَعُواْ وَرَأَوُاْ ٱلۡعَذَابَ وَتَقَطَّعَتۡ بِهِمُ ٱلۡأَسۡبَابُ
То ће бити онда када се главешине одрекну следбеника међу потлаченим који су их следили у многобоштву и непокорности Аллаху, због страхота Судњег дана које ће видети, када им свака могућност спашења нестане.
Ərəbcə təfsirlər:
وَقَالَ ٱلَّذِينَ ٱتَّبَعُواْ لَوۡ أَنَّ لَنَا كَرَّةٗ فَنَتَبَرَّأَ مِنۡهُمۡ كَمَا تَبَرَّءُواْ مِنَّاۗ كَذَٰلِكَ يُرِيهِمُ ٱللَّهُ أَعۡمَٰلَهُمۡ حَسَرَٰتٍ عَلَيۡهِمۡۖ وَمَا هُم بِخَٰرِجِينَ مِنَ ٱلنَّارِ
Потлачени и следбеници заблуделих главешина ће говорити: "Камо среће да се на пролазни свет вратимо па да се наших главешина одрекнемо као што су се они нас одрекли. Као што ће им Аллах показати жестоку казну на Будућем свету, показаће им и резултат њиховог слеђења тих главешина који је пусто кајање и туга, и они никада из Пакла неће да изађу.
Ərəbcə təfsirlər:
يَٰٓأَيُّهَا ٱلنَّاسُ كُلُواْ مِمَّا فِي ٱلۡأَرۡضِ حَلَٰلٗا طَيِّبٗا وَلَا تَتَّبِعُواْ خُطُوَٰتِ ٱلشَّيۡطَٰنِۚ إِنَّهُۥ لَكُمۡ عَدُوّٞ مُّبِينٌ
О људи, једите животиње, биљке које ничу из земље и плодове који рађају на дрвећу, што сте на дозвољен начин стекли и што је лепо и корисно, а немојте да следите ђавоље стопе којима он покушава да вас постепено одведе у пропаст. Доиста вам је он јасни непријатељ, и разумном човеку није дозвољено да следи свог непријатеља који настоји да му наштети и да га у заблуду одведе.
Ərəbcə təfsirlər:
إِنَّمَا يَأۡمُرُكُم بِٱلسُّوٓءِ وَٱلۡفَحۡشَآءِ وَأَن تَقُولُواْ عَلَى ٱللَّهِ مَا لَا تَعۡلَمُونَ
Ђаво вам наређује чињење зла и греха и позива вас да Аллаху припишете веровање и заповести које нису засноване на истини и на знању објављеном од Аллаха и Његових посланика.
Ərəbcə təfsirlər:
Bu səhifədə olan ayələrdən faydalar:
• المؤمنون بالله حقًّا هم أعظم الخلق محبة لله؛ لأنهم يطيعونه على كل حال في السراء والضراء، ولا يشركون معه أحدًا.
Они који истински верују у Аллаха највише воле Аллаха, јер Му се покоравају у свим ситуацијама: у лагодности и тешкоћи, и никога Му не придружују у божанствености.

• في يوم القيامة تنقطع كل الروابط، ويَبْرَأُ كل خليل من خليله، ولا يبقى إلا ما كان خالصًا لله تعالى.
На Судњем дану ће се прекинути све везе, и свако ће се одрећи свог овосветског пријатеља и остаће само она веза која је била искрено ради Аллаха.

• التحذير من كيد الشيطان لتنوع أساليبه وخفائها وقربها من مشتهيات النفس.
Ове речи садрже упозорење на ђавољу сплетку и његове начине завођења, на њихову скривеност и везаност за оно чему прохтеви душе теже.

وَإِذَا قِيلَ لَهُمُ ٱتَّبِعُواْ مَآ أَنزَلَ ٱللَّهُ قَالُواْ بَلۡ نَتَّبِعُ مَآ أَلۡفَيۡنَا عَلَيۡهِ ءَابَآءَنَآۚ أَوَلَوۡ كَانَ ءَابَآؤُهُمۡ لَا يَعۡقِلُونَ شَيۡـٔٗا وَلَا يَهۡتَدُونَ
Када се овим неверницима каже: "Следите упуту и светло које је Аллах објавио." Они из ината кажу: "Не! Следићемо веровања и обичаје на којима смо затекли очеве наше!" Зар да следе очеве и претке њихове иако они нису знали за упуту и светлост? Иако нису били упућени ка истини, којом је Аллах задовољан?
Ərəbcə təfsirlər:
وَمَثَلُ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ كَمَثَلِ ٱلَّذِي يَنۡعِقُ بِمَا لَا يَسۡمَعُ إِلَّا دُعَآءٗ وَنِدَآءٗۚ صُمُّۢ بُكۡمٌ عُمۡيٞ فَهُمۡ لَا يَعۡقِلُونَ
Они који не верују су у њиховом слеђењу предака попут стоке коју пастир вичући дозива, па она чује његов глас али не разуме његов говор. Они су глуви па не чују истину на начин да се њоме окористе, они су неми јер њихови језици не говоре истину, они су слепи јер не виде истину. Зато они не схватају упуту којој их ви позивате.
Ərəbcə təfsirlər:
يَٰٓأَيُّهَا ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ كُلُواْ مِن طَيِّبَٰتِ مَا رَزَقۡنَٰكُمۡ وَٱشۡكُرُواْ لِلَّهِ إِن كُنتُمۡ إِيَّاهُ تَعۡبُدُونَ
О ви који верујете у Аллаха и следите Његовог Посланика, једите лепа јела којима вас је Аллах опскрбио и дозвољеним вам их учинио, и буде Аллаху захвални, нутрином и вањштином, видљивим и невидљивим добрим делима, на благодатима којима вас је опскрбио. Ако сте Му захвални и ништа Му не приписујете, ви ћете Му се покоравати и греха ћете се клонити.
Ərəbcə təfsirlər:
إِنَّمَا حَرَّمَ عَلَيۡكُمُ ٱلۡمَيۡتَةَ وَٱلدَّمَ وَلَحۡمَ ٱلۡخِنزِيرِ وَمَآ أُهِلَّ بِهِۦ لِغَيۡرِ ٱللَّهِۖ فَمَنِ ٱضۡطُرَّ غَيۡرَ بَاغٖ وَلَا عَادٖ فَلَآ إِثۡمَ عَلَيۡهِۚ إِنَّ ٱللَّهَ غَفُورٞ رَّحِيمٌ
Аллах вам је забранио да једете ону животињу која је умрла, а није верозаконски исправно заклана, и крв, и свињско месо, и животиње при чијем клању није споменуто Аллахово име. Уколико човек буде принуђен да једе нешто од забрањених ствари, а да није неправедан у томе, у смислу да једе без потребе, или прелази границу нужде, такав нема греха а ни казну. Доиста је Аллах Онај Који пуно прашта онима који се покају, и милостив је према њима. У Његову милост спада и то што прелази преко конзумирања ових забрањених ствари у случају нужде.
Ərəbcə təfsirlər:
إِنَّ ٱلَّذِينَ يَكۡتُمُونَ مَآ أَنزَلَ ٱللَّهُ مِنَ ٱلۡكِتَٰبِ وَيَشۡتَرُونَ بِهِۦ ثَمَنٗا قَلِيلًا أُوْلَٰٓئِكَ مَا يَأۡكُلُونَ فِي بُطُونِهِمۡ إِلَّا ٱلنَّارَ وَلَا يُكَلِّمُهُمُ ٱللَّهُ يَوۡمَ ٱلۡقِيَٰمَةِ وَلَا يُزَكِّيهِمۡ وَلَهُمۡ عَذَابٌ أَلِيمٌ
Доиста они који скривају књиге које је Аллах објавио, и доказе у њима који указују на истину и на веровесништво Мухаммеда, нека је на њега Аллахов мир и благослов, као што то раде Јевреји и хришћани, и који тим скривањем имају неки овосветски интерес попут власти, угледа или иметка, такви у суштини у своје стомаке убацују оно што ће узроковати њихову патњу у пакленој ватри, а на Судњем дану Аллах са њима неће разговарати милостивим говором, већ ће им рећи оно што ће их растужити и узнемирити, и неће их очистити греха. Њима припада болна патња.
Ərəbcə təfsirlər:
أُوْلَٰٓئِكَ ٱلَّذِينَ ٱشۡتَرَوُاْ ٱلضَّلَٰلَةَ بِٱلۡهُدَىٰ وَٱلۡعَذَابَ بِٱلۡمَغۡفِرَةِۚ فَمَآ أَصۡبَرَهُمۡ عَلَى ٱلنَّارِ
То су они који су описани скривањем знања које је потребно људима, који су упуту заменили за заблуду након што су сакрили то истинито знање, и који су Аллахов опрост заменили Аллаховом казном. О како су само стрпљиви на чињењу онога што ће узроковати њихов улазак у Ватру, као да се ради о неком ко не мари за том патњом јер је много неосетљив на то упозорење.
Ərəbcə təfsirlər:
ذَٰلِكَ بِأَنَّ ٱللَّهَ نَزَّلَ ٱلۡكِتَٰبَ بِٱلۡحَقِّۗ وَإِنَّ ٱلَّذِينَ ٱخۡتَلَفُواْ فِي ٱلۡكِتَٰبِ لَفِي شِقَاقِۭ بَعِيدٖ
Таква је казна за скривање знања и упуте јер је Аллах објавио Његове књиге са истином, што изискује да то буде објашњено, а не да се скрива. А они који су се разишли око Божијих књига, па су у неке поверовали, а неке сакрили, налазе се далеко од истине.
Ərəbcə təfsirlər:
Bu səhifədə olan ayələrdən faydalar:
• أكثر ضلال الخلق بسبب تعطيل العقل، ومتابعة من سبقهم في ضلالهم، وتقليدهم بغير وعي.
Највише створења упада у заблуду због запостављања разума, и слеђења својих предака у заблуди, без размишљања о томе.

• عدم انتفاع المرء بما وهبه الله من نعمة العقل والسمع والبصر، يجعله مثل من فقد هذه النعم.
Човеково неискоришћавање Аллахове благодатима разума, слуха и вида у спознаји и слеђењу истине, чини га попут оног ко нема те благодати.

• من أشد الناس عقوبة يوم القيامة من يكتم العلم الذي أنزله الله، والهدى الذي جاءت به رسله تعالى.
Међу најжешће кажњеним људима на Судњем дану ће бити који скривају знање које је Аллах објавио и упуту са којом су дошли Његови посланици.

• من نعمة الله تعالى على عباده المؤمنين أن جعل المحرمات قليلة محدودة، وأما المباحات فكثيرة غير محدودة.
Од Аллахових благодати према Његовим робовима верницима је и то што је одредио ограничен и мали број забрањених ствари, док је број дозвољених ствари неограничен.

۞ لَّيۡسَ ٱلۡبِرَّ أَن تُوَلُّواْ وُجُوهَكُمۡ قِبَلَ ٱلۡمَشۡرِقِ وَٱلۡمَغۡرِبِ وَلَٰكِنَّ ٱلۡبِرَّ مَنۡ ءَامَنَ بِٱللَّهِ وَٱلۡيَوۡمِ ٱلۡأٓخِرِ وَٱلۡمَلَٰٓئِكَةِ وَٱلۡكِتَٰبِ وَٱلنَّبِيِّـۧنَ وَءَاتَى ٱلۡمَالَ عَلَىٰ حُبِّهِۦ ذَوِي ٱلۡقُرۡبَىٰ وَٱلۡيَتَٰمَىٰ وَٱلۡمَسَٰكِينَ وَٱبۡنَ ٱلسَّبِيلِ وَٱلسَّآئِلِينَ وَفِي ٱلرِّقَابِ وَأَقَامَ ٱلصَّلَوٰةَ وَءَاتَى ٱلزَّكَوٰةَ وَٱلۡمُوفُونَ بِعَهۡدِهِمۡ إِذَا عَٰهَدُواْۖ وَٱلصَّٰبِرِينَ فِي ٱلۡبَأۡسَآءِ وَٱلضَّرَّآءِ وَحِينَ ٱلۡبَأۡسِۗ أُوْلَٰٓئِكَ ٱلَّذِينَ صَدَقُواْۖ وَأُوْلَٰٓئِكَ هُمُ ٱلۡمُتَّقُونَ
177- У веровање којим је Аллах задовољан не спада пуко окретање ка истоку или западу и разилажењу око тог питања, већ је право веровање оног ко поверује и обожава Аллаха као јединог Бога, и поверује у истинитост Судњег дана, и прихвати све анђеле, и све објављене књиге, и све веровеснике, без неверства у нешто од тога, и који удељује иметак својој родбини, иако га и сам воли и за њим тежи, и сирочадима, и потребнима, и странцу који је отишао на пут далеко од своје породице и домовине, и онима које је потреба приморала да просе од људи, и удељује за ослобађање робова, и који намаз обавља потпуно, онако како је Аллах наредио, и који даје зекат - обавезну милостињу, и ко завете и обећања испуњава, и стрпљив је на неимаштини, тешком животу и болести, и ко кукавички не бежи када се битка распламса - такви су искрени према Аллаху у свом веровању и делима, и такви су богобојазни, који примењују оно што им је Аллах наредио и клоне се онога што им је Аллах забранио.
Ərəbcə təfsirlər:
يَٰٓأَيُّهَا ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ كُتِبَ عَلَيۡكُمُ ٱلۡقِصَاصُ فِي ٱلۡقَتۡلَىۖ ٱلۡحُرُّ بِٱلۡحُرِّ وَٱلۡعَبۡدُ بِٱلۡعَبۡدِ وَٱلۡأُنثَىٰ بِٱلۡأُنثَىٰۚ فَمَنۡ عُفِيَ لَهُۥ مِنۡ أَخِيهِ شَيۡءٞ فَٱتِّبَاعُۢ بِٱلۡمَعۡرُوفِ وَأَدَآءٌ إِلَيۡهِ بِإِحۡسَٰنٖۗ ذَٰلِكَ تَخۡفِيفٞ مِّن رَّبِّكُمۡ وَرَحۡمَةٞۗ فَمَنِ ٱعۡتَدَىٰ بَعۡدَ ذَٰلِكَ فَلَهُۥ عَذَابٌ أَلِيمٞ
178-О ви који верујете у Аллаха и следите Његовог Посланика, обавезно вам је кажњавање убице који убије некога намерно и неправедно, сходно његовом злочину. Слободан се убија због слободног, роб се убија због роба, жена се убија због жене. Уколико убијени опрости пре него што испусти душу, или опрости његов старатељ у замену за крварину - која представља одређену количину иметка којег убица даје да би био помилован - такав треба потраживати крварину на леп начин, без узнемиравања и пребацивања, а убица је треба лепо дати, без одуговлачења. То помиловање и то узимање крварине представља Аллахову олакшицу и милост овој заједници, па ко пређе границу према убици након помиловања и прихватања крварине, таквом је Аллах болну патњу припремио.
Ərəbcə təfsirlər:
وَلَكُمۡ فِي ٱلۡقِصَاصِ حَيَوٰةٞ يَٰٓأُوْلِي ٱلۡأَلۡبَٰبِ لَعَلَّكُمۡ تَتَّقُونَ
У одмазди коју вам је Аллах прописао вам је живот, јер се њоме спречава бесправно проливање крви и међусобно насиље. То разумеју људи који разум имају и који се Аллаха боје покоравајући се Његовим законима.
Ərəbcə təfsirlər:
كُتِبَ عَلَيۡكُمۡ إِذَا حَضَرَ أَحَدَكُمُ ٱلۡمَوۡتُ إِن تَرَكَ خَيۡرًا ٱلۡوَصِيَّةُ لِلۡوَٰلِدَيۡنِ وَٱلۡأَقۡرَبِينَ بِٱلۡمَعۡرُوفِۖ حَقًّا عَلَى ٱلۡمُتَّقِينَ
180 - Обавезани сте да, када се на вама покажу знакови да вам се смрт приближила, а имате пуно иметка, да опоручите родитељима и рођацима онолико колико је то исламски верозакон одредио - у границама трећине, и ово је потврђена обавеза богобојазнима. Овај пропис је важио пре објављивања одломка о прописима наследства, а када су одломци наследства објављени, појаснили су ко наслеђује и колико наслеђује.
Ərəbcə təfsirlər:
فَمَنۢ بَدَّلَهُۥ بَعۡدَ مَا سَمِعَهُۥ فَإِنَّمَآ إِثۡمُهُۥ عَلَى ٱلَّذِينَ يُبَدِّلُونَهُۥٓۚ إِنَّ ٱللَّهَ سَمِيعٌ عَلِيمٞ
181 - Ко промени нечију опоруку додавши или одузевши или спречивши нешто, након што сазна за ту опоруку, грех тог мењања је на ономе ко је то променио, а не на ономе ко је опоручио. Доиста Аллах чује оно што Његови робови говоре, зна оно што раде, и ништа од њихових стања Му није скривено.
Ərəbcə təfsirlər:
Bu səhifədə olan ayələrdən faydalar:
• البِرُّ الذي يحبه الله يكون بتحقيق الإيمان والعمل الصالح، وأما التمسك بالمظاهر فقط فلا يكفي عنده تعالى.
Доброчинство које Аллах воли огледа се у веровању и добрим делима, док пуко држање за спољашност и форму не користи код Аллаха.

• من أعظم ما يحفظ الأنفس، ويمنع من التعدي والظلم؛ تطبيق مبدأ القصاص الذي شرعه الله في النفس وما دونها.
У највеће ствари којима се чувају животи и спречава насиље јесте примена принципа одмазде, којег је Аллах прописао када је у питању насиље према нечијем животу или нечему испод тога.

• عِظَمُ شأن الوصية، ولا سيما لمن كان عنده شيء يُوصي به، وإثمُ من غيَّر في وصية الميت وبدَّل ما فيها.
Битност опоруке, поготово за онога ко има шта да опоручи, и грех онога ко измени опоруку умрлог.

فَمَنۡ خَافَ مِن مُّوصٖ جَنَفًا أَوۡ إِثۡمٗا فَأَصۡلَحَ بَيۡنَهُمۡ فَلَآ إِثۡمَ عَلَيۡهِۚ إِنَّ ٱللَّهَ غَفُورٞ رَّحِيمٞ
Ко буде знао да онај ко оставља опоруку одступа од истине и том опоруком некоме чини неправду, па исправи оно што је покварено у тој опоруци тиме што посаветује опоручитеља, или тиме што измири оне који се споре око опоруке, такав нема грех већ награду поправљања стања. Доиста Аллах пуно прашта ономе ко се покаје, и милостив је према њему.
Ərəbcə təfsirlər:
يَٰٓأَيُّهَا ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ كُتِبَ عَلَيۡكُمُ ٱلصِّيَامُ كَمَا كُتِبَ عَلَى ٱلَّذِينَ مِن قَبۡلِكُمۡ لَعَلَّكُمۡ تَتَّقُونَ
183 - О ви који верујете у Аллаха и следите Његовог Посланика, ваш Господар вам обавезним чини пост, као што је њиме обавезао народе пре вас, да бисте се Аллаха бојали тиме што између Његове казне и себе правите штит чињењем добрих дела, а међу највећим добрим делима је пост.
Ərəbcə təfsirlər:
أَيَّامٗا مَّعۡدُودَٰتٖۚ فَمَن كَانَ مِنكُم مَّرِيضًا أَوۡ عَلَىٰ سَفَرٖ فَعِدَّةٞ مِّنۡ أَيَّامٍ أُخَرَۚ وَعَلَى ٱلَّذِينَ يُطِيقُونَهُۥ فِدۡيَةٞ طَعَامُ مِسۡكِينٖۖ فَمَن تَطَوَّعَ خَيۡرٗا فَهُوَ خَيۡرٞ لَّهُۥۚ وَأَن تَصُومُواْ خَيۡرٞ لَّكُمۡ إِن كُنتُمۡ تَعۡلَمُونَ
Пост који вам је обавезан јест да постите одређени број дана у години. Ко од вас буде болестан тако да му је тешко да пости, или буде путник, може да не пости, али мора да надокнади онолико дана колико није постио. Онима који могу да посте обавезна је откупнина за дане које нису постили, а то је нахранити једног сиромаха за сваки неиспоштен дан. Боље вам је да постите него да не постите уз плаћање откупнине, ако знате колико је пост вредан. Овај пропис је важио када је тек прописан пост, па ко је хтео да пости, постио је, а ко није хтео да пости, јео је и нахранио би сиромаха за тај дан. Након тога је Бог учинио пост обавезним свим пунолетним особама које су у могућности да посте.
Ərəbcə təfsirlər:
شَهۡرُ رَمَضَانَ ٱلَّذِيٓ أُنزِلَ فِيهِ ٱلۡقُرۡءَانُ هُدٗى لِّلنَّاسِ وَبَيِّنَٰتٖ مِّنَ ٱلۡهُدَىٰ وَٱلۡفُرۡقَانِۚ فَمَن شَهِدَ مِنكُمُ ٱلشَّهۡرَ فَلۡيَصُمۡهُۖ وَمَن كَانَ مَرِيضًا أَوۡ عَلَىٰ سَفَرٖ فَعِدَّةٞ مِّنۡ أَيَّامٍ أُخَرَۗ يُرِيدُ ٱللَّهُ بِكُمُ ٱلۡيُسۡرَ وَلَا يُرِيدُ بِكُمُ ٱلۡعُسۡرَ وَلِتُكۡمِلُواْ ٱلۡعِدَّةَ وَلِتُكَبِّرُواْ ٱللَّهَ عَلَىٰ مَا هَدَىٰكُمۡ وَلَعَلَّكُمۡ تَشۡكُرُونَ
185 - Месец рамазан је месец у којем је отпочело објављивање Кур'ана Посланику, нека је на њега Аллахов мир и благослов, у ноћи одредбе. Аллах је Кур'ан објавио као упуту људима, и у њему се налазе јасни докази упуте, њиме се раздваја истина од неистине, па ко не буде путник када наступи рамазан, и не буде болестан, мора да га пости. Ко буде болестан тако да му је тешко да пости, или је путник, може да пости, а и не мора. Уколико не пости, обавеза му је да касније напости пропуштене дане. Узвишени Аллах Својим прописима жели да вам олакша, а не да вам отежа, да одређени број дана испуните и да Аллаха величате након што се заврши рамазан и на дан Бајрама, из захвалности што вас је упутио да постите рамазан и помогао вам да га употпуните. То спада у захвалност Аллаху на томе што вас је упутио у ову савршену веру којом је задовољан.
Ərəbcə təfsirlər:
وَإِذَا سَأَلَكَ عِبَادِي عَنِّي فَإِنِّي قَرِيبٌۖ أُجِيبُ دَعۡوَةَ ٱلدَّاعِ إِذَا دَعَانِۖ فَلۡيَسۡتَجِيبُواْ لِي وَلۡيُؤۡمِنُواْ بِي لَعَلَّهُمۡ يَرۡشُدُونَ
186 - О веровесниче, када те Моји робови упитају о Мојој близини и Мојем услишавању њихових молитви, па Ја сам, доиста, близу њих, знам њихова стања, чујем њихове молитве. Нису им потребни посредници, нити је потребно да подижу своје гласове. Ја се одазивам молитељу када Ме искрено замоли, па нека се покоре наредбама Мојим, и нека буду постојани у свом веровању, јер то им је најкориснији начин за услишање молитви. На тај начин иду правим путем у свим својим пословима, било да се тичу вере или овог света.
Ərəbcə təfsirlər:
Bu səhifədə olan ayələrdən faydalar:
• فَضَّلَ الله شهر رمضان بجعله شهر الصوم وبإنزال القرآن فيه، فهو شهر القرآن؛ ولهذا كان النبي صلى الله عليه وسلم يتدارس القرآن مع جبريل في رمضان، ويجتهد فيه ما لا يجتهد في غيره.
Бог је одликовао рамазан над други месецима тиме што га је учинио месецом поста, и што је у њему објавио Кур'ан. То је месец Кур'ана, и зато је Посланик, мир над њим, посебно обнављао Кур'ан са анђелом Гаврилом у рамазану, и трудио се у погледу богослужења више него у другим месецима.

• شريعة الإسلام قامت في أصولها وفروعها على التيسير ورفع الحرج، فما جعل الله علينا في الدين من حرج.
Исламски шеријат (верозакон) у својим темељима и огранцима опстоји на олакшавању и уклањању потешкоће, и Аллах нам у вери није прописао ништа што је тешко.

• قُرْب الله تعالى من عباده، وإحاطته بهم، وعلمه التام بأحوالهم؛ ولهذا فهو يسمع دعاءهم ويجيب سؤالهم.
У овим речима је истакнута и Аллахова близина Његовим робовима и Његово обухватање свих створења и савршено познавање њихових стања. Он чује њихове молитве и одазива се њиховим тражењима.

أُحِلَّ لَكُمۡ لَيۡلَةَ ٱلصِّيَامِ ٱلرَّفَثُ إِلَىٰ نِسَآئِكُمۡۚ هُنَّ لِبَاسٞ لَّكُمۡ وَأَنتُمۡ لِبَاسٞ لَّهُنَّۗ عَلِمَ ٱللَّهُ أَنَّكُمۡ كُنتُمۡ تَخۡتَانُونَ أَنفُسَكُمۡ فَتَابَ عَلَيۡكُمۡ وَعَفَا عَنكُمۡۖ فَٱلۡـَٰٔنَ بَٰشِرُوهُنَّ وَٱبۡتَغُواْ مَا كَتَبَ ٱللَّهُ لَكُمۡۚ وَكُلُواْ وَٱشۡرَبُواْ حَتَّىٰ يَتَبَيَّنَ لَكُمُ ٱلۡخَيۡطُ ٱلۡأَبۡيَضُ مِنَ ٱلۡخَيۡطِ ٱلۡأَسۡوَدِ مِنَ ٱلۡفَجۡرِۖ ثُمَّ أَتِمُّواْ ٱلصِّيَامَ إِلَى ٱلَّيۡلِۚ وَلَا تُبَٰشِرُوهُنَّ وَأَنتُمۡ عَٰكِفُونَ فِي ٱلۡمَسَٰجِدِۗ تِلۡكَ حُدُودُ ٱللَّهِ فَلَا تَقۡرَبُوهَاۗ كَذَٰلِكَ يُبَيِّنُ ٱللَّهُ ءَايَٰتِهِۦ لِلنَّاسِ لَعَلَّهُمۡ يَتَّقُونَ
187 - У почетку је било забрањено да човек, уколико заспе током рамазанске ноћи и пробуди се пре јутарње молитве, једе или има однос са својом супругом. Затим је Узвишени Аллах докинуо тај пропис, и дозволио је верницима да имају однос са својим женама у рамазанским ноћима. Жене су застор и узрок чедности мужевима, и мушкарци су застор и узрок чедности својим женама, не могу једни без других. Аллах је знао да ћете сами себе да обмањујете чинећи оно што је Он забранио, па вам се смиловао, опростио вам и олакшао вам. Сада вам је дозвољено да имате однос са својим женама и тиме тражите потомство које вам је Аллах одредио. Једите и пијте током целе ноћи, док јасно не будете видели праву зору, када се белина зоре одвоји од црнине ноћи, а затим постите од појаве зоре до заласка Сунца. Немојте да имате однос са својим женама уколико сте у осами у богомољама, јер интимни однос квари осаму. Ови споменути прописи су Аллахове границе између дозвољеног и забрањеног, па се Аллаховим границама никако не приближавајте, јер ко се приближи Аллаховим границама у опасности је да их пређе и упадне у забрањено. Овако јасним појашњењем прописа Аллах људима објашњава Своје речи и доказе да би били богобојазни, чинећи оно што је наредио и клонећи се онога што је забранио.
Ərəbcə təfsirlər:
وَلَا تَأۡكُلُوٓاْ أَمۡوَٰلَكُم بَيۡنَكُم بِٱلۡبَٰطِلِ وَتُدۡلُواْ بِهَآ إِلَى ٱلۡحُكَّامِ لِتَأۡكُلُواْ فَرِيقٗا مِّنۡ أَمۡوَٰلِ ٱلنَّاسِ بِٱلۡإِثۡمِ وَأَنتُمۡ تَعۡلَمُونَ
188 - Немојте једни другима узимати иметак на непрописан начин, попут крађе, отимачине и преваре, и немојте се служити судским парницама да бисте, грешно, људима узимали иметке, а знате да је то грех и да вам је Аллах то забранио. Чињење греха уз знање да је то грех је једна од најружнијих ствари и изискује једну од највећих казни.
Ərəbcə təfsirlər:
۞ يَسۡـَٔلُونَكَ عَنِ ٱلۡأَهِلَّةِۖ قُلۡ هِيَ مَوَٰقِيتُ لِلنَّاسِ وَٱلۡحَجِّۗ وَلَيۡسَ ٱلۡبِرُّ بِأَن تَأۡتُواْ ٱلۡبُيُوتَ مِن ظُهُورِهَا وَلَٰكِنَّ ٱلۡبِرَّ مَنِ ٱتَّقَىٰۗ وَأۡتُواْ ٱلۡبُيُوتَ مِنۡ أَبۡوَٰبِهَاۚ وَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ لَعَلَّكُمۡ تُفۡلِحُونَ
Питају те, о посланиче, о формирању млађака и његовим променама, а ти им одговори о мудрости тих појава: "Они су људима ознаке за време помоћу којих знају термине својих богослужења, попут месеци ходочашћа, месеца поста, употпуњења године од поседовања износа за обавезну милостињу; и помоћу којих знају термине везане за своје међуљудске односе, попут одређивања термина враћања дугова и исплате крварина. И није честитост у томе да са задње стране у куће улазите када одлучите да ступите у обреде ходочашћа или 'умре, као што сте мислили у предисламском периоду, већ је истинско доброчинство бити богобојазан јавно и скривено. Да улазите у куће кроз њихова врата вам је лакше, јер вас Аллах није задужио нечим у чему је стварна потешкоћа. Направите штит између себе и Аллахове казне тиме што ћете чинити добра дела, како бисте постигли оно што желите и како би се спасили онога чега се плашите.
Ərəbcə təfsirlər:
وَقَٰتِلُواْ فِي سَبِيلِ ٱللَّهِ ٱلَّذِينَ يُقَٰتِلُونَكُمۡ وَلَا تَعۡتَدُوٓاْۚ إِنَّ ٱللَّهَ لَا يُحِبُّ ٱلۡمُعۡتَدِينَ
190 - И борите се, желећи уздизање Аллахове речи, против оних неверника који се боре против вас, не би ли вас од Аллахове вере одвратили, али немојте прекорачивати Аллахове границе, па да убијате децу, жене и старце, или да мрцварите убијене и томе слично. Доиста Аллах не воли оне који прелазе Његове границе у ономе што је прописао и одредио.
Ərəbcə təfsirlər:
Bu səhifədə olan ayələrdən faydalar:
• مشروعية الاعتكاف، وهو لزوم المسجد للعبادة؛ ولهذا يُنهى عن كل ما يعارض مقصود الاعتكاف، ومنه مباشرة المرأة.
У овим речима је прописана осама у богомољама, а то је боравак у џамији ради богослужења. Човеку у осами је забрањено да чини било шта што се супротставља циљу осамљивања, у шта спада и интимни однос са женом.

• النهي عن أكل أموال الناس بالباطل، وتحريم كل الوسائل والأساليب التي تقود لذلك، ومنها الرشوة.
У овим речима је дошла забрана бесправног узимања туђег иметка, и забрана свега што води ка томе, у шта спада и корупција.

• تحريم الاعتداء والنهي عنه؛ لأن هذا الدين قائم على العدل والإحسان.
У овим речима је забрањено насиље јер вера опстоји на правди и доброчинству.

وَٱقۡتُلُوهُمۡ حَيۡثُ ثَقِفۡتُمُوهُمۡ وَأَخۡرِجُوهُم مِّنۡ حَيۡثُ أَخۡرَجُوكُمۡۚ وَٱلۡفِتۡنَةُ أَشَدُّ مِنَ ٱلۡقَتۡلِۚ وَلَا تُقَٰتِلُوهُمۡ عِندَ ٱلۡمَسۡجِدِ ٱلۡحَرَامِ حَتَّىٰ يُقَٰتِلُوكُمۡ فِيهِۖ فَإِن قَٰتَلُوكُمۡ فَٱقۡتُلُوهُمۡۗ كَذَٰلِكَ جَزَآءُ ٱلۡكَٰفِرِينَ
191 - Убијајте их где год их нађете јер су објавили рат Исламу и муслиманима, и протерајте их из места из којих су они вас протерали - а то је Мека. Јер смутња која је настала услед одвраћања верника од њихове вере и настојања да се верник преобрази у неверника - гора је него убиство. Ви немојте први да их нападате код Светог храма, из поштовања према њему, све док они вас први не нападну у њему. Ако они први започну борбу у Светом храму, онда се борите против њих и убијајте их. То је казна неверницима због тога што су започели насиље у Светом храму.
Ərəbcə təfsirlər:
فَإِنِ ٱنتَهَوۡاْ فَإِنَّ ٱللَّهَ غَفُورٞ رَّحِيمٞ
192 - Па ако се они окане од борбе против вас и свог неверства, ви их оставите на миру. Доиста Аллах пуно прашта ономе ко се покаје и не кажњава га за претходне грехе. Он је милостив и не пожурује са казном.
Ərəbcə təfsirlər:
وَقَٰتِلُوهُمۡ حَتَّىٰ لَا تَكُونَ فِتۡنَةٞ وَيَكُونَ ٱلدِّينُ لِلَّهِۖ فَإِنِ ٱنتَهَوۡاْ فَلَا عُدۡوَٰنَ إِلَّا عَلَى ٱلظَّٰلِمِينَ
193 - Борите се против неверника све док не нестане многобоштво, неверство и одвраћање људи од Аллаховог пута, и док Аллахова вера не буде горња. Уколико се окане свог неверства и одвраћања од Аллаховог пута, ви престаните борбу против њих, јер нема непријатељства осим против оних који неправду чине својим неверовањем и одвраћањем од Аллаховог пута.
Ərəbcə təfsirlər:
ٱلشَّهۡرُ ٱلۡحَرَامُ بِٱلشَّهۡرِ ٱلۡحَرَامِ وَٱلۡحُرُمَٰتُ قِصَاصٞۚ فَمَنِ ٱعۡتَدَىٰ عَلَيۡكُمۡ فَٱعۡتَدُواْ عَلَيۡهِ بِمِثۡلِ مَا ٱعۡتَدَىٰ عَلَيۡكُمۡۚ وَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَٱعۡلَمُوٓاْ أَنَّ ٱللَّهَ مَعَ ٱلۡمُتَّقِينَ
194 - Свети месец у којем вам је Аллах омогућио да уђете на свету територију у Меки (мекански харем) и обавите 'умру седме године по Хиџри је накнада за свети месец у којем су вас многобошци истерали одатле шесте године. И у Светом граду, и у светим месецима и у светим обредима (хаџџа и 'умре) важе прописи одмазде, па ко учини насиље у мекканском харему, или у светим месецима или док је у обредима хаџџа или 'умре - узвратите му истом мером, али не преко тога. Доиста Аллах не воли оне који прекорачују Његове границе. Бојте се Аллаха и не прекорачујте оно што вам је дозволио у наведеним местима, временима и обредима, и знајте да је Аллах са богобојазнима, да их упућује и помаже.
Ərəbcə təfsirlər:
وَأَنفِقُواْ فِي سَبِيلِ ٱللَّهِ وَلَا تُلۡقُواْ بِأَيۡدِيكُمۡ إِلَى ٱلتَّهۡلُكَةِ وَأَحۡسِنُوٓاْۚ إِنَّ ٱللَّهَ يُحِبُّ ٱلۡمُحۡسِنِينَ
Удељујте иметак у покорност Аллаху, попут трошења иметка за борбу на Аллаховом путу, и за друга добра дела, и немојте себе бацати у пропаст остављањем борбе и удељивања на Његовом путу, или чињењем нечега што вас води у пропаст. Лепо извршавајте ваша богослужења, добро чините у међуљудским односима и лепим се особинама окитите - доиста Аллах воли оне који су доброчинитељи у свим животним аспектима. Он ће им велику награду дати и на прави пут ће да их упути.
Ərəbcə təfsirlər:
وَأَتِمُّواْ ٱلۡحَجَّ وَٱلۡعُمۡرَةَ لِلَّهِۚ فَإِنۡ أُحۡصِرۡتُمۡ فَمَا ٱسۡتَيۡسَرَ مِنَ ٱلۡهَدۡيِۖ وَلَا تَحۡلِقُواْ رُءُوسَكُمۡ حَتَّىٰ يَبۡلُغَ ٱلۡهَدۡيُ مَحِلَّهُۥۚ فَمَن كَانَ مِنكُم مَّرِيضًا أَوۡ بِهِۦٓ أَذٗى مِّن رَّأۡسِهِۦ فَفِدۡيَةٞ مِّن صِيَامٍ أَوۡ صَدَقَةٍ أَوۡ نُسُكٖۚ فَإِذَآ أَمِنتُمۡ فَمَن تَمَتَّعَ بِٱلۡعُمۡرَةِ إِلَى ٱلۡحَجِّ فَمَا ٱسۡتَيۡسَرَ مِنَ ٱلۡهَدۡيِۚ فَمَن لَّمۡ يَجِدۡ فَصِيَامُ ثَلَٰثَةِ أَيَّامٖ فِي ٱلۡحَجِّ وَسَبۡعَةٍ إِذَا رَجَعۡتُمۡۗ تِلۡكَ عَشَرَةٞ كَامِلَةٞۗ ذَٰلِكَ لِمَن لَّمۡ يَكُنۡ أَهۡلُهُۥ حَاضِرِي ٱلۡمَسۡجِدِ ٱلۡحَرَامِۚ وَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَٱعۡلَمُوٓاْ أَنَّ ٱللَّهَ شَدِيدُ ٱلۡعِقَابِ
Обавите хаџ и умру потпуно, желећи тиме достићи степен гледања у Божје Лице, па ако вас нешто или неко спречи да их употпуните, попут болести и непријатеља, ви закољите оно што вам је лако: деву, краву или овцу, како бисте на тај начин иступили из обреда. Немојте бријати нити кратити косу док жртвеница не дође до места на којем је дозвољено заклати је. Уколико сте спречени од уласка у свети простор у Меки, онда закољите жртвеницу ту где сте спречени; ако пак нисте спречени, онда је закољите у дворишту Кабе на дан Курбан-бајрама или у данима након првог дана Курбан-бајрама. Ко од вас буде болестан, или има у коси нешто што га узнемирава, попут вашки и других паразита, па обрије главу због тога, такав нема греха, али ће се искупити због тога тако што ће постити три дана, или нахранити шест сиромаха на територији Меке, или заклати овцу и њено месо поделити сиромасима. Уколико нисте у опасности, онај ко обави умру у месецима хаџа, пре почетка самог хаџа, и потом заврши са обредом, прописно се ослобађајући забрана које важе за оног ко је у обредима док не започне обреде хаџа те године, нека закоље оно што му је лако, попут овце, или нека учествује у клању и приношењу краве или деве. Уколико није у материјалној могућности да то учини, мора постити три дана док је на хаџу и седам дана када се врати кући након хаџа, што је укупно десет дана. То је врста хаџа у којој је обавезна жртвеница за оног ко има материјалних могућности, или пост за оног ко нема материјалних могућности. Све то важи за оног ко не живи у Меки или у њеној близини, јер они који живе у Меки или близу ње немају потребе за оваквом врстом обреда, и њима је довољно да обаве таваф уместо умре. И бојте се Бога примењивањем онога што је прописао и поштовањем Његових граница, и знајте да Бог жестоко кажњава онога ко се супротставља Његовој наредби.
Ərəbcə təfsirlər:
Bu səhifədə olan ayələrdən faydalar:
• مقصود الجهاد وغايته جَعْل الحكم لله تعالى وإزالة ما يمنع الناس من سماع الحق والدخول فيه.
Циљ и сврха борбе на Аллаховом путу јесте успостављање Аллаховог закона и правде, и уклањање препрека које спречавају људе да чују и прихвате истину.

• ترك الجهاد والقعود عنه من أسباب هلاك الأمة؛ لأنه يؤدي إلى ضعفها وطمع العدو فيها.
Остављање борбе на Аллаховом путу је један од узрока пропасти заједнице, јер води слабљењу заједнице и остваривање могућности непријатеља да нападне.

• وجوب إتمام الحج والعمرة لمن شرع فيهما، وجواز التحلل منهما بذبح هدي لمن مُنِع عن الحرم.
У овим речима је прописана обавезност употпуњавања обреда великог ходочашћа и малог ходочашћа ономе ко их започне, и дозвољеност изласка из обреда клањем курбана ономе ко буде спречен уласка у мекански храм.

ٱلۡحَجُّ أَشۡهُرٞ مَّعۡلُومَٰتٞۚ فَمَن فَرَضَ فِيهِنَّ ٱلۡحَجَّ فَلَا رَفَثَ وَلَا فُسُوقَ وَلَا جِدَالَ فِي ٱلۡحَجِّۗ وَمَا تَفۡعَلُواْ مِنۡ خَيۡرٖ يَعۡلَمۡهُ ٱللَّهُۗ وَتَزَوَّدُواْ فَإِنَّ خَيۡرَ ٱلزَّادِ ٱلتَّقۡوَىٰۖ وَٱتَّقُونِ يَٰٓأُوْلِي ٱلۡأَلۡبَٰبِ
197- Време хаџских обреда је у одређеним познатим месецима, који почињу са шеввалом а завршавају се са првом трећином зул-хиџџета. Ко себе обавеже да обави ходочашће у овим месецима и отпочне обреде, забрањено му је да чини оно што води сполном односу, а појачава се и забрана чињења греха као и казна за њих, због светости времена и места. Такође, забрањено му је да се упушта у расправу која узрокује срџбу и спорове. Свако добро које урадите - Аллах зна за њега, и наградиће вас за то. Помозите се у обављању ходочашћа опскрбљивањем потрепштина: хране и пића, и знајте да је највећа помоћ у свим вашим пословима - богобојазност. Зато, бојте се Аллаха применом Његових наредби и клоњењем онога што је забранио, о ви који здраве памети имате.
Ərəbcə təfsirlər:
لَيۡسَ عَلَيۡكُمۡ جُنَاحٌ أَن تَبۡتَغُواْ فَضۡلٗا مِّن رَّبِّكُمۡۚ فَإِذَآ أَفَضۡتُم مِّنۡ عَرَفَٰتٖ فَٱذۡكُرُواْ ٱللَّهَ عِندَ ٱلۡمَشۡعَرِ ٱلۡحَرَامِۖ وَٱذۡكُرُوهُ كَمَا هَدَىٰكُمۡ وَإِن كُنتُم مِّن قَبۡلِهِۦ لَمِنَ ٱلضَّآلِّينَ
198 - Није вам грех да тражите дозвољену опскрбу преко трговине или на други начин док сте на ходочашћу. Када кренете са Арефата ка Музделифи, након стајања на њему, деветог дана а десете ноћи зул-хиџџета, спомињите Аллаха говорећи "субханаллах - Узвишен је Аллах", "ла илахе иллаллах - Нема истинског божанства мимо Аллаха", и у молитви Њему све док сте на Музделифи. Спомињите Аллаха јер вас је Он упутио да спознате Његову веру и обреде ходочашћа, након што сте немарни били према Његовом закону.
Ərəbcə təfsirlər:
ثُمَّ أَفِيضُواْ مِنۡ حَيۡثُ أَفَاضَ ٱلنَّاسُ وَٱسۡتَغۡفِرُواْ ٱللَّهَۚ إِنَّ ٱللَّهَ غَفُورٞ رَّحِيمٞ
199 - Затим крените са Арефата као што то раде они који се тиме угледају на Аврама, мир над њим, а не као пагани који не стоје на Арефату. И тражите опрост од Аллаха за своје пропусте у обављању онога што вам је прописано, јер доиста Аллах пуно прашта верницима који се покају, и милостив је према њима.
Ərəbcə təfsirlər:
فَإِذَا قَضَيۡتُم مَّنَٰسِكَكُمۡ فَٱذۡكُرُواْ ٱللَّهَ كَذِكۡرِكُمۡ ءَابَآءَكُمۡ أَوۡ أَشَدَّ ذِكۡرٗاۗ فَمِنَ ٱلنَّاسِ مَن يَقُولُ رَبَّنَآ ءَاتِنَا فِي ٱلدُّنۡيَا وَمَا لَهُۥ فِي ٱلۡأٓخِرَةِ مِنۡ خَلَٰقٖ
200 - Када завршите обреде ходочашћа пуно спомињите Аллаха и хвалите Га, као што сте спомињали ваше претке и хвалили се њима, па и више од тога, јер свака благодат у којој уживате долази од Њега Узвишеног. Људи су различити, неки су неверници и многобошци, верују само у овај живот и од Аллаха траже само овосветске украсе и благодати попут здравља, иметка и деце, и такви на Будућем свету неће имати никаквог удела у благодатима које је Аллах припремио за Своје робове вернике, јер неверници су потпуно посвећени овом свету и окренути су од Будућег света.
Ərəbcə təfsirlər:
وَمِنۡهُم مَّن يَقُولُ رَبَّنَآ ءَاتِنَا فِي ٱلدُّنۡيَا حَسَنَةٗ وَفِي ٱلۡأٓخِرَةِ حَسَنَةٗ وَقِنَا عَذَابَ ٱلنَّارِ
Други део људи су верници у Аллаха и Будући свет, и они од Аллаха траже добро и на овом свету и чињење добрих дела на њему, и траже Рај и спас од Ватре на Будућем свету.
Ərəbcə təfsirlər:
أُوْلَٰٓئِكَ لَهُمۡ نَصِيبٞ مِّمَّا كَسَبُواْۚ وَٱللَّهُ سَرِيعُ ٱلۡحِسَابِ
Они који моле Аллаха за добро и овог и Будућег света имаће велику награду због добрих дела која су чинили на овом свету, а Аллах брзо обрачунава дела.
Ərəbcə təfsirlər:
Bu səhifədə olan ayələrdən faydalar:
• يجب على المؤمن التزود في سفر الدنيا وسفر الآخرة، ولذلك ذكر الله أن خير الزاد هو التقوى.
Верник се мора опскрбити и за овосветски и за оносветски пут, и зато је Аллах споменуо да је најбоља опскрба - богобојазност.

• مشروعية الإكثار من ذكر الله تعالى عند إتمام نسك الحج.
У овим речима је прописано пуно спомињање Аллаха након употпуњивања обреда ходочашћа.

• اختلاف مقاصد الناس؛ فمنهم من جعل همّه الدنيا، فلا يسأل ربه غيرها، ومنهم من يسأله خير الدنيا والآخرة، وهذا هو الموفَّق.
Овде је указано на различитост циљева код људи: некима је циљ овај свет па од свог Господара не траже ништа друго,а некима је циљ и овај свет и Будући и такав јена правом путу.

۞ وَٱذۡكُرُواْ ٱللَّهَ فِيٓ أَيَّامٖ مَّعۡدُودَٰتٖۚ فَمَن تَعَجَّلَ فِي يَوۡمَيۡنِ فَلَآ إِثۡمَ عَلَيۡهِ وَمَن تَأَخَّرَ فَلَآ إِثۡمَ عَلَيۡهِۖ لِمَنِ ٱتَّقَىٰۗ وَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَٱعۡلَمُوٓاْ أَنَّكُمۡ إِلَيۡهِ تُحۡشَرُونَ
203 - И спомињите Аллаха изговарајући "Аллаху екбер - Аллах је највећи" и "ла илахе иллаллах - нема истинског божанства мимо Аллаха" у овим малобројним посебним данима: једанаестом, дванаестом и тринаестом зул-хиџџету. Ко пожури и напусти Мину након гађања џемрета дванаестог дана зул-хиџџета, има право на то и није грешан, јер му је Аллах дао олакшицу, а ко остане дуже, до гађања џемрета тринаестог дана, има право на то и није грешан, и учинио је оно што је потпуније и у томе је следио Посланика, нека је на њега Аллахов мир и благослов. Све то важи за оне који су Аллаху покорни на ходочашћу па поступају онако како им је Он наредио и боје Га се спровођењем Његовим наредби и клоњењем онога што је забранио, и уверени су да ће се само Њему вратити, и да ће их Он за њихова дела казнити или наградити.
Ərəbcə təfsirlər:
وَمِنَ ٱلنَّاسِ مَن يُعۡجِبُكَ قَوۡلُهُۥ فِي ٱلۡحَيَوٰةِ ٱلدُّنۡيَا وَيُشۡهِدُ ٱللَّهَ عَلَىٰ مَا فِي قَلۡبِهِۦ وَهُوَ أَلَدُّ ٱلۡخِصَامِ
204 - О веровесниче, међу људима има лицемера чији те говор на овом свету задивљује, па видиш да лепо прича скоро па да те убеди да је искрен и да жели добро, а у ствари жели да сачува себе и свој иметак. Он лажно призива Аллаха за сведока да је у његовом срцу веровање и добро, а у ствари је жестоки непријатељ муслиманима.
Ərəbcə təfsirlər:
وَإِذَا تَوَلَّىٰ سَعَىٰ فِي ٱلۡأَرۡضِ لِيُفۡسِدَ فِيهَا وَيُهۡلِكَ ٱلۡحَرۡثَ وَٱلنَّسۡلَۚ وَٱللَّهُ لَا يُحِبُّ ٱلۡفَسَادَ
205 - А када се окрене и оде од тебе, журно по Земљи неред сије, чинећи грехе, уништавајући усеве и убијајући стоку, а Аллах не воли неред на Земљи нити оне који га чине.
Ərəbcə təfsirlər:
وَإِذَا قِيلَ لَهُ ٱتَّقِ ٱللَّهَ أَخَذَتۡهُ ٱلۡعِزَّةُ بِٱلۡإِثۡمِۚ فَحَسۡبُهُۥ جَهَنَّمُۖ وَلَبِئۡسَ ٱلۡمِهَادُ
Када се том смутљивцу упути савет: "Бој се Аллаха, поштуј Његове заповести и клони се онога што је забранио." Њега сујета и охолост спречавају да се врати истини, већ још више срља у грех. Таквом следи казна у Паклу, а грозно ли је он боравиште.
Ərəbcə təfsirlər:
وَمِنَ ٱلنَّاسِ مَن يَشۡرِي نَفۡسَهُ ٱبۡتِغَآءَ مَرۡضَاتِ ٱللَّهِۚ وَٱللَّهُ رَءُوفُۢ بِٱلۡعِبَادِ
Међу људима има верника који су продали свој живот утрошивши га у покорност свом Господару и борби на Његовом путу, тражећи Његово задовољство. Аллах је пуно милостив и милосрдан према Својим робовима.
Ərəbcə təfsirlər:
يَٰٓأَيُّهَا ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ ٱدۡخُلُواْ فِي ٱلسِّلۡمِ كَآفَّةٗ وَلَا تَتَّبِعُواْ خُطُوَٰتِ ٱلشَّيۡطَٰنِۚ إِنَّهُۥ لَكُمۡ عَدُوّٞ مُّبِينٞ
О ви који верујете у Аллаха и следите Његовог Посланика, следите потпуно Ислам и ништа од њега не остављајте, као што су учинили следбеници Књиге, који су веровали у део књиге а нису веровали у други део. Немојте да идете ђавољим стопама, јер вам је он, доиста, јасни и отворени непријатељ.
Ərəbcə təfsirlər:
فَإِن زَلَلۡتُم مِّنۢ بَعۡدِ مَا جَآءَتۡكُمُ ٱلۡبَيِّنَٰتُ فَٱعۡلَمُوٓاْ أَنَّ ٱللَّهَ عَزِيزٌ حَكِيمٌ
Уколико се деси да неко од вас посрне и скрене након што су му дошли јасни докази, знајте да је Аллах силан Који све може и све Му је потчињено.
Ərəbcə təfsirlər:
هَلۡ يَنظُرُونَ إِلَّآ أَن يَأۡتِيَهُمُ ٱللَّهُ فِي ظُلَلٖ مِّنَ ٱلۡغَمَامِ وَٱلۡمَلَٰٓئِكَةُ وَقُضِيَ ٱلۡأَمۡرُۚ وَإِلَى ٱللَّهِ تُرۡجَعُ ٱلۡأُمُورُ
Шта чекају ови што следе ђавоље стопе и што су скренули са пута истине? Да ли чекају да им дође Аллах Узвишени на Судњем дану - онако како Њему доликује - у тминама облака да им пресуди? И да им дођу анђели који ће их окружити са свих страна? Тада ће се Аллахова одредба спровести над њима, и само Њему се све враћа.
Ərəbcə təfsirlər:
Bu səhifədə olan ayələrdən faydalar:
• التقوى حقيقة لا تكون بكثرة الأعمال فقط، وإنما بمتابعة هدي الشريعة والالتزام بها.
Истинска богобојазност не бива само чињењем добрих дела, већ и придржавањем исламског верозакона.

• الحكم على الناس لا يكون بمجرد أشكالهم وأقوالهم، بل بحقيقة أفعالهم الدالة على ما أخفته صدورهم.
Доношење суда о људима не бива само на основу њихових ликова и говора, већ на основу стварног стања њихових дела која указују на оно што им прса скривају.

• الإفساد في الأرض بكل صوره من صفات المتكبرين التي تلازمهم، والله تعالى لا يحب الفساد وأهله.
Сви видови чињења нереда по Земљи спадају у неодвојиве особине лицемера, а Узвишени Аллах не воли неред и оне који га чине.

• لا يكون المرء مسلمًا حقيقة لله تعالى حتى يُسَلِّم لهذا الدين كله، ويقبله ظاهرًا وباطنًا.
Човек неће истински бити муслиман све док потпуно не уђе у ову веру и прихвати је јавно и тајно.

سَلۡ بَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ كَمۡ ءَاتَيۡنَٰهُم مِّنۡ ءَايَةِۭ بَيِّنَةٖۗ وَمَن يُبَدِّلۡ نِعۡمَةَ ٱللَّهِ مِنۢ بَعۡدِ مَا جَآءَتۡهُ فَإِنَّ ٱللَّهَ شَدِيدُ ٱلۡعِقَابِ
О веровесниче, питај потомке Израиљеве као вид критике: "Колико вам је Аллах показао јасних знакова и доказа истинитости посланика? Па сте их у лаж утерали и од њих се окренули? Ко Аллахову благодати замени за неверство и порицање након што је јасно спозна, заиста ће га Аллах жестоко казнити, као и све невернике порицатеље.
Ərəbcə təfsirlər:
زُيِّنَ لِلَّذِينَ كَفَرُواْ ٱلۡحَيَوٰةُ ٱلدُّنۡيَا وَيَسۡخَرُونَ مِنَ ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْۘ وَٱلَّذِينَ ٱتَّقَوۡاْ فَوۡقَهُمۡ يَوۡمَ ٱلۡقِيَٰمَةِۗ وَٱللَّهُ يَرۡزُقُ مَن يَشَآءُ بِغَيۡرِ حِسَابٖ
Неверницима у Аллаха је улепшан овосветски живот, његове пролазне лепоте и његова пролазна уживања, и они се исмејавају са онима који верују у Аллаха и Судњи дан, али богобојазни људи који чине оно што је Он наредио и клоне се онога што је Он забранио биће на Будућем свету изнад ових неверника, када их Аллах настани у рајским вртовима. Аллах даје оно што Он хоће оним створењима којима Он хоће, а да му то не броји и да га за то не обрачунава.
Ərəbcə təfsirlər:
كَانَ ٱلنَّاسُ أُمَّةٗ وَٰحِدَةٗ فَبَعَثَ ٱللَّهُ ٱلنَّبِيِّـۧنَ مُبَشِّرِينَ وَمُنذِرِينَ وَأَنزَلَ مَعَهُمُ ٱلۡكِتَٰبَ بِٱلۡحَقِّ لِيَحۡكُمَ بَيۡنَ ٱلنَّاسِ فِيمَا ٱخۡتَلَفُواْ فِيهِۚ وَمَا ٱخۡتَلَفَ فِيهِ إِلَّا ٱلَّذِينَ أُوتُوهُ مِنۢ بَعۡدِ مَا جَآءَتۡهُمُ ٱلۡبَيِّنَٰتُ بَغۡيَۢا بَيۡنَهُمۡۖ فَهَدَى ٱللَّهُ ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ لِمَا ٱخۡتَلَفُواْ فِيهِ مِنَ ٱلۡحَقِّ بِإِذۡنِهِۦۗ وَٱللَّهُ يَهۡدِي مَن يَشَآءُ إِلَىٰ صِرَٰطٖ مُّسۡتَقِيمٍ
Људи су били једна заједница, на упути, на вери свог оца Адама, све док их сотона није одвео у заблуду, па су се поделили на невернике и вернике. Због тога је Бог слао посланике да искрене вернике обрадују оним што им је Бог припремио из Своје милости, и да упозоре невернике на жестоку казну коју им је Бог припремио. Он је Својим посланицима објавио Књиге које садрже истину у коју нема сумње, како би међу људима судили када се разиђу око онога што им је објављено. Људи се нису разишли око Торе осим неких Јевреја којима је дато знање, након што су им дошли Божји докази да је Тора истина од Бога, и да се око ње не смеју разилазити. То су они учинили због своје неправедности, па је Бог упутио вернике да спознају истину и одвоје је од заблуде, Његовом дозволом и жељом. Он упућује кога Он хоће на Прави пут, на пут веровања.
Ərəbcə təfsirlər:
أَمۡ حَسِبۡتُمۡ أَن تَدۡخُلُواْ ٱلۡجَنَّةَ وَلَمَّا يَأۡتِكُم مَّثَلُ ٱلَّذِينَ خَلَوۡاْ مِن قَبۡلِكُمۖ مَّسَّتۡهُمُ ٱلۡبَأۡسَآءُ وَٱلضَّرَّآءُ وَزُلۡزِلُواْ حَتَّىٰ يَقُولَ ٱلرَّسُولُ وَٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ مَعَهُۥ مَتَىٰ نَصۡرُ ٱللَّهِۗ أَلَآ إِنَّ نَصۡرَ ٱللَّهِ قَرِيبٞ
Или сте мислили - о верници - да ћете ући у Рај пре него што вас погоди искушење претходних народа. Њих је погађало тешко сиромаштво, погађала их је болест, уздрмали су их страхови, да би некада искушење било толико јако да су желели да Аллахова помоћ што пре дође, па би посланик и верници рекли: "Када ће Аллахова помоћ?" Али уистину, Аллахова помоћ је близу оних који верују у Њега и на Њега се ослањају.
Ərəbcə təfsirlər:
يَسۡـَٔلُونَكَ مَاذَا يُنفِقُونَۖ قُلۡ مَآ أَنفَقۡتُم مِّنۡ خَيۡرٖ فَلِلۡوَٰلِدَيۡنِ وَٱلۡأَقۡرَبِينَ وَٱلۡيَتَٰمَىٰ وَٱلۡمَسَٰكِينِ وَٱبۡنِ ٱلسَّبِيلِۗ وَمَا تَفۡعَلُواْ مِنۡ خَيۡرٖ فَإِنَّ ٱللَّهَ بِهِۦ عَلِيمٞ
Питају те твоји другови - о веровесниче - шта да уделе од својих разноврсних иметака и у које сврхе да га уделе? Одговори им: "Оно што уделите од лепог дозвољеног иметка нека буде за родитеље, затим најближе рођаке сходно потреби, затим потребним сирочадима, сиромасима, и путницима које је пут одвојио од породице и домовине. Колико год добра да урадите - о верници - било мало или много, заиста Аллах то зна, Њему ништа од тога није скривено, и Он ће за то да вас награди.
Ərəbcə təfsirlər:
Bu səhifədə olan ayələrdən faydalar:
• ترك شكر الله تعالى على نعمه وترك استعمالها في طاعته يعرضها للزوال ويحيلها بلاءً على صاحبها.
Незахвалност Аллаху Узвишеном на благодатима и некоришћење тих благодати у покорности Аллаху човека излаже опасности нестанка тих благодати, и њиховог претварања у казну и невољу за човека.

• الأصل أن الله خلق عباده على فطرة التوحيد والإيمان به، وإبليس وأعوانه هم الذين صرفوهم عن هذه الفطرة إلى الشرك به.
Аллах је, у основи, Своје робове створио на чистој природи монотеизма и веровања у Њега, а Сотона и његове слуге их одвраћају од ове неискварене природе и наводе их да Аллаху друга божанства приписују.

• أعظم الخذلان الذي يؤدي للفشل أن تختلف الأمة في كتابها وشريعتها، فيكفّر بعضُها بعضًا، ويلعن بعضُها بعضًا.
Највеће понижење које води неуспеху јесте да се заједница разиђе око књиге која им је објављена и око Аллаховог закона, па да једни друге неверницима проглашавају и да једни друге проклињу.

• الهداية للحق الذي يختلف فيه الناس، ومعرفة وجه الصواب بيد الله، ويُطلب منه تعالى بالإيمان به والانقياد له.
Упута ка истини око које су се људи разишли и спознаја онога што је исправно - све је то у Аллаховој руци, и само се од Њега тражи, уз веровање и покорност Њему.

• الابتلاء سُنَّة الله تعالى في أوليائه، فيبتليهم بقدر ما في قلوبهم من الإيمان به والتوكل عليه.
Искушење је Аллахов закон који се спроводи над Његовим одабраницима, и Он их искушава сразмерно њиховом веровању и ослањању на Њега.

• من أعظم ما يعين على الصبر عند نزول البلاء، الاقتداء بالصالحين وأخذ الأسوة منهم.
Од највеће помоћи човеку да буде стрпљив када га погоди нека несрећа јесте да се угледа на добре Аллахове робове и да их следи.

كُتِبَ عَلَيۡكُمُ ٱلۡقِتَالُ وَهُوَ كُرۡهٞ لَّكُمۡۖ وَعَسَىٰٓ أَن تَكۡرَهُواْ شَيۡـٔٗا وَهُوَ خَيۡرٞ لَّكُمۡۖ وَعَسَىٰٓ أَن تُحِبُّواْ شَيۡـٔٗا وَهُوَ شَرّٞ لَّكُمۡۚ وَٱللَّهُ يَعۡلَمُ وَأَنتُمۡ لَا تَعۡلَمُونَ
О верници, обавезна вам је борба на Аллаховом путу, иако је она мрска људској природи због тога што у себи садржи трошење иметка и живота. Али можда вам је нешто мрско - а оно је, у стварности, добро и корисно за вас, попут борбе на Аллаховом путу. Борба, поред велике награде, доноси и победу над непријатељима и уздизање Аллахове вере. Можда нешто волите - а оно је лоше по вас, попут остављање борбе на Аллаховом путу. То за собом повлачи понижење и овладавање непријатеља вама. Аллах савршено зна шта је најбоље и шта је најгоре, док ви то не знате, па се зато одазовите Његовој наредби, јер у томе је велико добро за вас.
Ərəbcə təfsirlər:
يَسۡـَٔلُونَكَ عَنِ ٱلشَّهۡرِ ٱلۡحَرَامِ قِتَالٖ فِيهِۖ قُلۡ قِتَالٞ فِيهِ كَبِيرٞۚ وَصَدٌّ عَن سَبِيلِ ٱللَّهِ وَكُفۡرُۢ بِهِۦ وَٱلۡمَسۡجِدِ ٱلۡحَرَامِ وَإِخۡرَاجُ أَهۡلِهِۦ مِنۡهُ أَكۡبَرُ عِندَ ٱللَّهِۚ وَٱلۡفِتۡنَةُ أَكۡبَرُ مِنَ ٱلۡقَتۡلِۗ وَلَا يَزَالُونَ يُقَٰتِلُونَكُمۡ حَتَّىٰ يَرُدُّوكُمۡ عَن دِينِكُمۡ إِنِ ٱسۡتَطَٰعُواْۚ وَمَن يَرۡتَدِدۡ مِنكُمۡ عَن دِينِهِۦ فَيَمُتۡ وَهُوَ كَافِرٞ فَأُوْلَٰٓئِكَ حَبِطَتۡ أَعۡمَٰلُهُمۡ فِي ٱلدُّنۡيَا وَٱلۡأٓخِرَةِۖ وَأُوْلَٰٓئِكَ أَصۡحَٰبُ ٱلنَّارِۖ هُمۡ فِيهَا خَٰلِدُونَ
О веровесниче, људи те питају о пропису борбе у светим месецима: а ти им одговори: "Борба у овим месецима је веома ружна ствар код Аллаха, као што је и оно што су урадили многобошци веома ружна ствар, па одвраћање људи од Аллаховог пута, забрањивање верницима да уђу у Свети храм, избацивање људи из њега, премда заслужено бораве у њему, и многобоштво које чине - све то представља већи грех код Аллаха од борбе у светим месецима. И многобошци ће наставити да се боре против вас, неправедно, о верници, све док вас не одврате од ваше истините вере и врате у њихову неисправну веру, ако икако буду могли. А ко од вас напусти своју веру и умре као неверник, сва добра дела ће му пропасти и скончаће вечно у Паклу.
Ərəbcə təfsirlər:
إِنَّ ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ وَٱلَّذِينَ هَاجَرُواْ وَجَٰهَدُواْ فِي سَبِيلِ ٱللَّهِ أُوْلَٰٓئِكَ يَرۡجُونَ رَحۡمَتَ ٱللَّهِۚ وَٱللَّهُ غَفُورٞ رَّحِيمٞ
Заиста они који верују у Аллаха и Његовог Посланика, и остављају своје домове исељавајући се ка Аллаху и Посланику, и боре се да Аллахова реч буде горња - такви се надају Аллаховој милости и Аллаховом опросту, а Аллах пуно прашта грехе Својих робова и пуно је милостив према њима.
Ərəbcə təfsirlər:
۞ يَسۡـَٔلُونَكَ عَنِ ٱلۡخَمۡرِ وَٱلۡمَيۡسِرِۖ قُلۡ فِيهِمَآ إِثۡمٞ كَبِيرٞ وَمَنَٰفِعُ لِلنَّاسِ وَإِثۡمُهُمَآ أَكۡبَرُ مِن نَّفۡعِهِمَاۗ وَيَسۡـَٔلُونَكَ مَاذَا يُنفِقُونَۖ قُلِ ٱلۡعَفۡوَۗ كَذَٰلِكَ يُبَيِّنُ ٱللَّهُ لَكُمُ ٱلۡأٓيَٰتِ لَعَلَّكُمۡ تَتَفَكَّرُونَ
Питају те твоји другови - о веровесниче - о вину и коцки? Одговори им: "У њима има много верских и овосветских штета, попут губљења разума и иметка, и стварања непријатељства и мржње, као што у томе има и неких малих користи попут материјалне зараде, али су штета и грех далеко већи од користи. Оно чија је штета већа од користи је нешто чега се разуман човек клони." Ово је Аллахово објашњење које у себи садржи увод у забрану вина. Питају те твоји другови - о веровесниче - о количини иметка којег требају да уделе као добровољну милостињу? Одговори им: "Уделите од оног иметка који је преко ваших потреба." Ово је било прописано у почетку, а затим је Аллах прописао обавезну милостињу (зекат) на одређене врсте иметка након што достигну одређену количину. Овако јасно вам Аллах објашњава Његове прописе како бисте размислили.
Ərəbcə təfsirlər:
Bu səhifədə olan ayələrdən faydalar:
• الجهل بعواقب الأمور قد يجعل المرء يكره ما ينفعه ويحب ما يضره، وعلى المرء أن يسأل الله الهداية للرشاد.
Незнање о томе чему воде неке ствари и шта из њих проистиче чини да човек мрзи оно што му користи и да воли оно што му штети, али човек треба од Аллаха да тражи упуту и разборитост.

• جاء الإسلام بتعظيم الحرمات والنهي عن الاعتداء عليها، ومن أعظمها صد الناس عن سبيل الله تعالى.
Ислам је дошао са поштовањем светости и забраном њиховог скрнављења, а од највећих видова скрнављења светости јесте одвраћање од Аллаховог пута.

• لا يزال الكفار أبدًا حربًا على الإسلام وأهله حتَّى يخرجوهم من دينهم إن استطاعوا، والله موهن كيد الكافرين.
Неверници ће увек ратовати против ислама и муслимана све док они не напусте ислам, али Бог чини да сплетке неверника буду слабе.

• الإيمان بالله تعالى، والهجرة إليه، والجهاد في سبيله؛ أعظم الوسائل التي ينال بها المرء رحمة الله ومغفرته.
Веровање у Аллаха, исељење ка Њему и борба на Његовом путу спадају у највећа средства постизања Његове милости и Његовог опроста.

• حرّمت الشريعة كل ما فيه ضرر غالب وإن كان فيه بعض المنافع؛ مراعاة لمصلحة العباد.
Шеријат (исламски верозакон) је забранио све оно чија је штета већа од користи, макар имало неких користи, за добро самих верника.

فِي ٱلدُّنۡيَا وَٱلۡأٓخِرَةِۗ وَيَسۡـَٔلُونَكَ عَنِ ٱلۡيَتَٰمَىٰۖ قُلۡ إِصۡلَاحٞ لَّهُمۡ خَيۡرٞۖ وَإِن تُخَالِطُوهُمۡ فَإِخۡوَٰنُكُمۡۚ وَٱللَّهُ يَعۡلَمُ ٱلۡمُفۡسِدَ مِنَ ٱلۡمُصۡلِحِۚ وَلَوۡ شَآءَ ٱللَّهُ لَأَعۡنَتَكُمۡۚ إِنَّ ٱللَّهَ عَزِيزٌ حَكِيمٞ
То је прописано да бисте размислили о ономе што вам користи на овом свету и на Будућем. И питају те твоји следбеници, о веровесниче, о старатељству над сирочадима, како да поступају према њима, да ли да своје иметке мешају са њиховим при њиховом опскрбљивању, храњењу, смештању, а ти им одговори: "Ако добровољно водите рачуна о поправљању њиховог имовинског стања без тога да њихов иметак мешате са својим и без тога да за то узимате накнаду из њихових иметака боље је за вас код Аллаха и за то вам следи већа награда, и то је боље и за њих и њихове иметке, јер им се тако чувају иметци. Међутим, ако са њима учествујете тако да њихов иметак припојите свом, ради обезбеђивања животних потрепштина и становања, није вам грех, јер су они ваша браћа по вери, а браћа помажу једни друге, и воде рачуна једни о другима. Аллах зна ко од вас има покварене а ко исправне жеље при узимању иметка сирочади који су му поверени. Да Аллах жели да вам отежа вођење рачуна о сирочадима - отежао би вам, али Он Узвишени жели да вам олакша у вашем опхођењу са њима, јер је Његов закон изграђен на олакшавању. Доиста је Аллах силан, нико Га не може савладати, и доиста је Он мудар у Свом стварању, управљању и прописивању закона.
Ərəbcə təfsirlər:
وَلَا تَنكِحُواْ ٱلۡمُشۡرِكَٰتِ حَتَّىٰ يُؤۡمِنَّۚ وَلَأَمَةٞ مُّؤۡمِنَةٌ خَيۡرٞ مِّن مُّشۡرِكَةٖ وَلَوۡ أَعۡجَبَتۡكُمۡۗ وَلَا تُنكِحُواْ ٱلۡمُشۡرِكِينَ حَتَّىٰ يُؤۡمِنُواْۚ وَلَعَبۡدٞ مُّؤۡمِنٌ خَيۡرٞ مِّن مُّشۡرِكٖ وَلَوۡ أَعۡجَبَكُمۡۗ أُوْلَٰٓئِكَ يَدۡعُونَ إِلَى ٱلنَّارِۖ وَٱللَّهُ يَدۡعُوٓاْ إِلَى ٱلۡجَنَّةِ وَٱلۡمَغۡفِرَةِ بِإِذۡنِهِۦۖ وَيُبَيِّنُ ءَايَٰتِهِۦ لِلنَّاسِ لَعَلَّهُمۡ يَتَذَكَّرُونَ
О верници, немојте да жените оне које Аллаху сличног приписују све док само у Аллаха Јединог не поверују, и док не прихвате Ислам. Доиста је робиња која верује у Аллаха и Посланика боља од слободне жене која обожава кипове, макар вам се свидела њена лепота и привукло вас њено богатство. И немојте удавати муслиманке за многобошце, и доиста је роб који верује у Аллаха и Његовог Посланика бољи од слободног човека многобошца, макар вам се свидео. Ти људи и те жене који чине многобоштво позивају својим речима и делима у оно што води у Пакао, а Аллах позива у добра дела која воде у Рај и опрост од греха, Његовом дозволом и добротом. Он појашњава људима речи и доказе Своје како би из њих поуку узели и по њима радили.
Ərəbcə təfsirlər:
وَيَسۡـَٔلُونَكَ عَنِ ٱلۡمَحِيضِۖ قُلۡ هُوَ أَذٗى فَٱعۡتَزِلُواْ ٱلنِّسَآءَ فِي ٱلۡمَحِيضِ وَلَا تَقۡرَبُوهُنَّ حَتَّىٰ يَطۡهُرۡنَۖ فَإِذَا تَطَهَّرۡنَ فَأۡتُوهُنَّ مِنۡ حَيۡثُ أَمَرَكُمُ ٱللَّهُۚ إِنَّ ٱللَّهَ يُحِبُّ ٱلتَّوَّٰبِينَ وَيُحِبُّ ٱلۡمُتَطَهِّرِينَ
Питају те твоји слебеници, о веровесниче, о менструацији? Одговори им: "Менструација је непријатност и за човека и за жену, па се клоните интимног односа са женама за време менструације, све док се не заврши и док се не окупају. Након тога можете са њима имати однос на начин који је Аллах дозволио - док су чисте и у њихов сполни орган. Доиста Аллах воли оне који се пуно кају од греха и који се пуно чисте од прљавштина.
Ərəbcə təfsirlər:
نِسَآؤُكُمۡ حَرۡثٞ لَّكُمۡ فَأۡتُواْ حَرۡثَكُمۡ أَنَّىٰ شِئۡتُمۡۖ وَقَدِّمُواْ لِأَنفُسِكُمۡۚ وَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَٱعۡلَمُوٓاْ أَنَّكُم مُّلَٰقُوهُۗ وَبَشِّرِ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ
Ваше жене су ваше њиве у које уносите своје семе и које вам рађају децу, као што земља рађа плодове, па са њима имајте однос у оно место у које бива сејање - сполни орган - онако како желите. И обезбедите себи добра дела, у која спада и интимни однос са супругом са намером приближавања Аллаху, надајући се добром потомству. Бојте се Аллаха спровођењем Његових наредби и клоњењем онога што је забранио, у шта спадају и Његови прописи по питању жена. И знајте да ћете Га срести на Судњем дану и да ћете пред Њега стати, као и да ће вам Он дати накнаду за ваша дела. О веровесниче, обрадуј вернике вечним уживањем које ће добити када сретну свог Господара и када виде Његово племенито лице.
Ərəbcə təfsirlər:
وَلَا تَجۡعَلُواْ ٱللَّهَ عُرۡضَةٗ لِّأَيۡمَٰنِكُمۡ أَن تَبَرُّواْ وَتَتَّقُواْ وَتُصۡلِحُواْ بَيۡنَ ٱلنَّاسِۚ وَٱللَّهُ سَمِيعٌ عَلِيمٞ
Не чините своју заклетву Аллахом доказом за нечињење добрих дела и за непоправљање међуљудских односа. Ако се закунете да нећете чинити неко добро дело, ви ипак учините то добро дело и искупите се за вашу заклетву. Аллах чује оно што говорите и радите, и Он ће вам дати накнаду за то.
Ərəbcə təfsirlər:
Bu səhifədə olan ayələrdən faydalar:
• تحريم النكاح بين المسلمين والمشركين، وذلك لبُعد ما بين الشرك والإيمان.
У овим речима је дошла забрана брака између муслимана и многобожаца, због неспојиве разлике између монотеизма и многобоштва.

• دلت الآية على اشتراط الولي عند عقد النكاح؛ لأن الله تعالى خاطب الأولياء لمّا نهى عن تزويج المشركين.
Речи указују на условљавање дозволе старатеља при склапању брачног уговора, јер се Узвишени Аллах обратио старатељима када је забранио удавање муслиманки за многобошце.

• حث الشريعة على الطهارة الحسية من النجاسات والأقذار، والطهارة المعنوية من الشرك والمعاصي.
Шеријат (исламски верозакон) подстиче на физичку чистоћу од прљавштина, и апстрактну нечистоћу од многобоштва и греха.

• ترغيب المؤمن في أن يكون نظره في أعماله - حتى ما يتعلق بالملذات - إلى الدار الآخرة، فيقدم لنفسه ما ينفعه فيها.
Овде се верници подстичу да на дела увек гледају погледом Будућег света, чак и када се ради о чистим овосветским уживањима, јер човек треба за себе да припреми оно што ће да му користи након смрти.

لَّا يُؤَاخِذُكُمُ ٱللَّهُ بِٱللَّغۡوِ فِيٓ أَيۡمَٰنِكُمۡ وَلَٰكِن يُؤَاخِذُكُم بِمَا كَسَبَتۡ قُلُوبُكُمۡۗ وَٱللَّهُ غَفُورٌ حَلِيمٞ
Аллах вас не обрачунава за ваше заклетве које ненамерно изговорите, као када неко од вас каже: "Не, Аллаха ми." Или: "Да, Аллаха ми." За то није потребан искуп, нити за то има казна. Међутим, Аллах ће вас обрачунавати за намерне заклетве, а Он пуно прашта грехе робова Својих, и Он је веома стрпљив и не жури да их казни.
Ərəbcə təfsirlər:
لِّلَّذِينَ يُؤۡلُونَ مِن نِّسَآئِهِمۡ تَرَبُّصُ أَرۡبَعَةِ أَشۡهُرٖۖ فَإِن فَآءُو فَإِنَّ ٱللَّهَ غَفُورٞ رَّحِيمٞ
Они који се заклињу да неће имати интимни однос са својим женама имају рок од четири месеца од кад се закуну. Ово се назива ел-ила' (период чекања). Уколико у том року буду имали однос са њима, Аллах ће им опростити ту заклетву, и Он је био милостив према њима када им је прописао искуп као излаз из ове заклетве.
Ərəbcə təfsirlər:
وَإِنۡ عَزَمُواْ ٱلطَّلَٰقَ فَإِنَّ ٱللَّهَ سَمِيعٌ عَلِيمٞ
Уколико буду хтели развод својим настављањем бојкотовања жена, Аллах добро чује оно што они говоре, а у шта спада и развод, и Он добро зна сва њихова стања и све њихове интенције, и обрачунаће их за то.
Ərəbcə təfsirlər:
وَٱلۡمُطَلَّقَٰتُ يَتَرَبَّصۡنَ بِأَنفُسِهِنَّ ثَلَٰثَةَ قُرُوٓءٖۚ وَلَا يَحِلُّ لَهُنَّ أَن يَكۡتُمۡنَ مَا خَلَقَ ٱللَّهُ فِيٓ أَرۡحَامِهِنَّ إِن كُنَّ يُؤۡمِنَّ بِٱللَّهِ وَٱلۡيَوۡمِ ٱلۡأٓخِرِۚ وَبُعُولَتُهُنَّ أَحَقُّ بِرَدِّهِنَّ فِي ذَٰلِكَ إِنۡ أَرَادُوٓاْ إِصۡلَٰحٗاۚ وَلَهُنَّ مِثۡلُ ٱلَّذِي عَلَيۡهِنَّ بِٱلۡمَعۡرُوفِۚ وَلِلرِّجَالِ عَلَيۡهِنَّ دَرَجَةٞۗ وَٱللَّهُ عَزِيزٌ حَكِيمٌ
Разведене жене требају да чекају три месечна прања и не смеју да се удају пре завршетка трећег месечног прања. Није им дозвољено да сакрију ако су трудне, ако искрено верују у Аллаха и Судњи дан. Њихови мужеви који су их развели имају највеће право да их врате током овог причека од три месечна прања, уколико тим враћањем желе леп живот са њима и отклањање онога што је узроковало развод. Жене имају права и обавезе као што мужеви имају права и обавезе, сходно обичају. Људи имају један степен више који се огледа у обавезности вођења рачуна о целој породици и одговорности за њу, и поседује право развода, а Аллах је Силни Којег ништа не може савладати, и Мудри у Свом прописивању закона и управљању.
Ərəbcə təfsirlər:
ٱلطَّلَٰقُ مَرَّتَانِۖ فَإِمۡسَاكُۢ بِمَعۡرُوفٍ أَوۡ تَسۡرِيحُۢ بِإِحۡسَٰنٖۗ وَلَا يَحِلُّ لَكُمۡ أَن تَأۡخُذُواْ مِمَّآ ءَاتَيۡتُمُوهُنَّ شَيۡـًٔا إِلَّآ أَن يَخَافَآ أَلَّا يُقِيمَا حُدُودَ ٱللَّهِۖ فَإِنۡ خِفۡتُمۡ أَلَّا يُقِيمَا حُدُودَ ٱللَّهِ فَلَا جُنَاحَ عَلَيۡهِمَا فِيمَا ٱفۡتَدَتۡ بِهِۦۗ تِلۡكَ حُدُودُ ٱللَّهِ فَلَا تَعۡتَدُوهَاۚ وَمَن يَتَعَدَّ حُدُودَ ٱللَّهِ فَأُوْلَٰٓئِكَ هُمُ ٱلظَّٰلِمُونَ
Човек има право да поврати жену након првог и другог развода, тј. ако је разведе, па врати, па разведе, па врати. Када је други пут разведе па врати, нека је или задржи и са њом лепо живи, или нека је разведе по трећи пут, уз лепо опхођење према њој и давање њених права. Није вам дозвољено, о мужеви, да узмете ишта од венчаног дара којег сте дали својим супругама. Уколико жена буде мрзела свог мужа због ружноће у његовом понашању или изгледу, и сматрају да због те мржње неће испунити своје брачне обавезе, нека свој случај изложе неком из родбине или неком другом. Ако се арбитри боје да супружници неће испунити своје брачне обавезе, нема запреке да жена себе откупи тиме што ће дати иметак мужу да је пусти. То су шеријатски (исламско-правни) прописи који раздвајају између дозвољеног и забрањеног, па их немојте прекорачивати. Ко пређе Аллахове границе између дозвољеног и забрањеног, такав је прави неправедник према себи, јер себе води у пропаст и излаже Аллаховој срџби и казни.
Ərəbcə təfsirlər:
فَإِن طَلَّقَهَا فَلَا تَحِلُّ لَهُۥ مِنۢ بَعۡدُ حَتَّىٰ تَنكِحَ زَوۡجًا غَيۡرَهُۥۗ فَإِن طَلَّقَهَا فَلَا جُنَاحَ عَلَيۡهِمَآ أَن يَتَرَاجَعَآ إِن ظَنَّآ أَن يُقِيمَا حُدُودَ ٱللَّهِۗ وَتِلۡكَ حُدُودُ ٱللَّهِ يُبَيِّنُهَا لِقَوۡمٖ يَعۡلَمُونَ
Ако је њен муж трећи пут разведе, није му дозвољено да је ожени више, осим ако се она уда за неког другог на исправан начин са намером да остане у том браку, а не да се врати првом мужу, и ако тај други муж са њом има интимни однос у том браку. Уколико је тај други муж разведе или умре, онда нема греха тој жени да се поново уда за првог мужа, склапајући нови брачни уговор и одређујући нови венчани дар, под условом да код њих преовлађује мишљење да ће поштовати Аллахове законе у ономе што им је обавезно као супружницима. То су Аллахови закони које Он објашњава људима како би научили Његове законе и границе и окористили се тиме.
Ərəbcə təfsirlər:
Bu səhifədə olan ayələrdən faydalar:
• بيَّن الله تعالى أحكام النكاح والطلاق بيانًا شاملًا حتى يعرف الناس حدود الحلال والحرام فلا يتجاوزونها.
Узвишени Аллах је објаснио прописе брака и развода на потпун начин, како би људи спознали границе дозвољеног и забрањеног и како те границе не би прелазили.

• عظَّم الله شأن النكاح وحرم التلاعب فيه بالألفاظ فجعلها ملزمة، وألغى التلاعب بكثرة الطلاق والرجعة فجعل لها حدًّا بطلقتين رجعيتين ثم تحرم عليه إلا أن تنكح زوجا غيره ثم يطلقها، أو يموت عنها.
Узвишени Бог указује на величину и важност брачног уговора и брачне заједнице, и забрањује поигравање са тиме. Људи су се поигравали тиме изговорајући неке речи, па је зато Бог те речи учинио обавезујућим, и укинуо поигравање људи честим разводом и враћањем жене, па је одредио границу: два развода и два враћања. Ако је трећи пут разведе постаје му забрањена осим да се уда за неког другог, па је он разведе.

• المعاشرة الزوجية تكون بالمعروف، فإن تعذر ذلك فلا بأس من الطلاق، ولا حرج على أحد الزوجين أن يطلبه.
Брачни живот треба бити изграђен на лепом односу између супружника. Уколико то није могуће, није проблем да се разведу, и није грех ономе од њих ко тражи развод.

وَإِذَا طَلَّقۡتُمُ ٱلنِّسَآءَ فَبَلَغۡنَ أَجَلَهُنَّ فَأَمۡسِكُوهُنَّ بِمَعۡرُوفٍ أَوۡ سَرِّحُوهُنَّ بِمَعۡرُوفٖۚ وَلَا تُمۡسِكُوهُنَّ ضِرَارٗا لِّتَعۡتَدُواْۚ وَمَن يَفۡعَلۡ ذَٰلِكَ فَقَدۡ ظَلَمَ نَفۡسَهُۥۚ وَلَا تَتَّخِذُوٓاْ ءَايَٰتِ ٱللَّهِ هُزُوٗاۚ وَٱذۡكُرُواْ نِعۡمَتَ ٱللَّهِ عَلَيۡكُمۡ وَمَآ أَنزَلَ عَلَيۡكُم مِّنَ ٱلۡكِتَٰبِ وَٱلۡحِكۡمَةِ يَعِظُكُم بِهِۦۚ وَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَٱعۡلَمُوٓاْ أَنَّ ٱللَّهَ بِكُلِّ شَيۡءٍ عَلِيمٞ
Када разведете своје жене па се приближе крају причека, још увек имате право на леп начин да их вратите, или да их оставите до краја причека. Немојте да их враћате да бисте им наштетили и неправду чинили, као што су то радили пагани. Онај ко то ради како би им наштетио - такав је себи неправду учинио, јер се изложио греху и казни. Немојте се играти Аллаховим речима, и сетите се Аллахових благодати према вама, а једна од највећих благодати је Његово објављивање Кур'ана и Суннета. Аллах вас на ово подсећа како би вас подстакао и упозорио, па бојте се Аллаха чињењем онога што је наредио и клоњењем онога што је забранио, и знајте да Аллах све зна, да Му ништа скривено није и да ће вас наградити или казнити за ваша дела.
Ərəbcə təfsirlər:
وَإِذَا طَلَّقۡتُمُ ٱلنِّسَآءَ فَبَلَغۡنَ أَجَلَهُنَّ فَلَا تَعۡضُلُوهُنَّ أَن يَنكِحۡنَ أَزۡوَٰجَهُنَّ إِذَا تَرَٰضَوۡاْ بَيۡنَهُم بِٱلۡمَعۡرُوفِۗ ذَٰلِكَ يُوعَظُ بِهِۦ مَن كَانَ مِنكُمۡ يُؤۡمِنُ بِٱللَّهِ وَٱلۡيَوۡمِ ٱلۡأٓخِرِۗ ذَٰلِكُمۡ أَزۡكَىٰ لَكُمۡ وَأَطۡهَرُۚ وَٱللَّهُ يَعۡلَمُ وَأَنتُمۡ لَا تَعۡلَمُونَ
Ако разведе своје жене мање од три пута, и заврши се њихов причек, немојте их спречавати - о старатељи - да се врате својим мужевима новим брачним уговором, ако то желе и ако су сагласне са својим мужевима око тога. Тим прописом, који у себи садржи забрану њиховог спречавања, опомиње се онај од вас који верује у Аллаха и Судњи дан. Такав поступак узрок је мноштва добра за вас, и чистији је за вашу част и ваша дела. Аллах зна суштину и резултате свега, док ви не знате.
Ərəbcə təfsirlər:
۞ وَٱلۡوَٰلِدَٰتُ يُرۡضِعۡنَ أَوۡلَٰدَهُنَّ حَوۡلَيۡنِ كَامِلَيۡنِۖ لِمَنۡ أَرَادَ أَن يُتِمَّ ٱلرَّضَاعَةَۚ وَعَلَى ٱلۡمَوۡلُودِ لَهُۥ رِزۡقُهُنَّ وَكِسۡوَتُهُنَّ بِٱلۡمَعۡرُوفِۚ لَا تُكَلَّفُ نَفۡسٌ إِلَّا وُسۡعَهَاۚ لَا تُضَآرَّ وَٰلِدَةُۢ بِوَلَدِهَا وَلَا مَوۡلُودٞ لَّهُۥ بِوَلَدِهِۦۚ وَعَلَى ٱلۡوَارِثِ مِثۡلُ ذَٰلِكَۗ فَإِنۡ أَرَادَا فِصَالًا عَن تَرَاضٖ مِّنۡهُمَا وَتَشَاوُرٖ فَلَا جُنَاحَ عَلَيۡهِمَاۗ وَإِنۡ أَرَدتُّمۡ أَن تَسۡتَرۡضِعُوٓاْ أَوۡلَٰدَكُمۡ فَلَا جُنَاحَ عَلَيۡكُمۡ إِذَا سَلَّمۡتُم مَّآ ءَاتَيۡتُم بِٱلۡمَعۡرُوفِۗ وَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَٱعۡلَمُوٓاْ أَنَّ ٱللَّهَ بِمَا تَعۡمَلُونَ بَصِيرٞ
Нека мајке доје своју децу целе две године, за онога ко жели да испоштује цели период дојења. Отац детета мора издржавати мајку тог детета која га доји, а коју је развео, и мора јој обезбедити одећу, сходно ономе што је обичај у том месту, без супротстављања исламском верозакону. Аллах никог не задужује преко његових могућности. Ниједном родитељу није дозвољено да дете користи како би наштетио оном другом. Уколико дете нема оца, и нема свој иметак којег је добио као наследство, поклон и томе слично, наследнику детета обавезно је исто што и оцу. Уколико родитељи детета желе да одбију дете од дојења пре навршавања две године, немају греха у томе, ако то буде након што се договоре и сложе око нечега што је добро за дете. Ако, пак, желите да вам децу доје неке друге жене мимо њихових мајки, немате греха у томе, ако им платите онолико колико сте се договорили, без умањивања и без одуговлачења. И бојте се Аллаха чињењем онога што је наредио и клоњењем онога што је забранио, и знајте да Аллах види оно што радите, и да Му ништа скривено није, и да ће вас обрачунати за дела која сте чинили.
Ərəbcə təfsirlər:
Bu səhifədə olan ayələrdən faydalar:
• نهي الرجال عن ظلم النساء سواء كان بِعَضْلِ مَوْلِيَّتِه عن الزواج، أو إجبارها على ما لا تريد.
У овим речима се налази забрана људима да чине неправду женама, било тиме што их неправедно спречавају да се удају, или тиме што их присиљавају на нешто што оне не желе.

• حَفِظَ الشرع للأم حق الرضاع، وإن كانت مطلقة من زوجها، وعليه أن ينفق عليها ما دامت ترضع ولده.
Исламски верозакон је сачувао мајци право дојења иако је разведена, а на човеку је обавеза њеног издржавања све док она доји њихово дете.

• نهى الله تعالى الزوجين عن اتخاذ الأولاد وسيلة يقصد بها أحدهما الإضرار بالآخر.
Узвишени Аллах је забранио родитељима да дете узму као средство наношења штете једно другом.

• الحث على أن تكون كل الشؤون المتعلقة بالحياة الزوجية مبنية على التشاور والتراضي بين الزوجين.
Овде се подстиче да сви послови везани за брачни живот буду изграђени на међусобном саветовању и задовољству.

وَٱلَّذِينَ يُتَوَفَّوۡنَ مِنكُمۡ وَيَذَرُونَ أَزۡوَٰجٗا يَتَرَبَّصۡنَ بِأَنفُسِهِنَّ أَرۡبَعَةَ أَشۡهُرٖ وَعَشۡرٗاۖ فَإِذَا بَلَغۡنَ أَجَلَهُنَّ فَلَا جُنَاحَ عَلَيۡكُمۡ فِيمَا فَعَلۡنَ فِيٓ أَنفُسِهِنَّ بِٱلۡمَعۡرُوفِۗ وَٱللَّهُ بِمَا تَعۡمَلُونَ خَبِيرٞ
Жена чији човек умре, а није трудна, дужна је чекати четири месеца и десет дана, и у том периоду јој је забрањено да излази из мужевљеве куће, као и да се украшава или удаје. Када истекне тај период, немате греха - о старатељи - за оно што оне ураде, а што им је било забрањено током тог периода, уколико је оно што ураде у складу са исламским верозаконом и обичајем тог места. Аллах детаљно зна оно што радите, ништа Му није скривено што тајно и јавно говорите и чините, и Он ће вас обрачунати.
Ərəbcə təfsirlər:
وَلَا جُنَاحَ عَلَيۡكُمۡ فِيمَا عَرَّضۡتُم بِهِۦ مِنۡ خِطۡبَةِ ٱلنِّسَآءِ أَوۡ أَكۡنَنتُمۡ فِيٓ أَنفُسِكُمۡۚ عَلِمَ ٱللَّهُ أَنَّكُمۡ سَتَذۡكُرُونَهُنَّ وَلَٰكِن لَّا تُوَاعِدُوهُنَّ سِرًّا إِلَّآ أَن تَقُولُواْ قَوۡلٗا مَّعۡرُوفٗاۚ وَلَا تَعۡزِمُواْ عُقۡدَةَ ٱلنِّكَاحِ حَتَّىٰ يَبۡلُغَ ٱلۡكِتَٰبُ أَجَلَهُۥۚ وَٱعۡلَمُوٓاْ أَنَّ ٱللَّهَ يَعۡلَمُ مَا فِيٓ أَنفُسِكُمۡ فَٱحۡذَرُوهُۚ وَٱعۡلَمُوٓاْ أَنَّ ٱللَّهَ غَفُورٌ حَلِيمٞ
Немате греха ако алузијом укажете жени којој је умро муж, а која је у причеку, да желите ступити у брак са њом.
Ərəbcə təfsirlər:
لَّا جُنَاحَ عَلَيۡكُمۡ إِن طَلَّقۡتُمُ ٱلنِّسَآءَ مَا لَمۡ تَمَسُّوهُنَّ أَوۡ تَفۡرِضُواْ لَهُنَّ فَرِيضَةٗۚ وَمَتِّعُوهُنَّ عَلَى ٱلۡمُوسِعِ قَدَرُهُۥ وَعَلَى ٱلۡمُقۡتِرِ قَدَرُهُۥ مَتَٰعَۢا بِٱلۡمَعۡرُوفِۖ حَقًّا عَلَى ٱلۡمُحۡسِنِينَ
Немате греха ако своје жене с којима сте склопили брачни уговор разведете пре него што са њима однос имате, и пре него што им венчани дар одредите. Када их разведете у оваквој ситуацији, није вам обавезно да им дате венчани дар, већ им као поклон дарујте нешто што ће им бити утеха, сходно својим могућностима, било да сте богати или сиромашни. Овај дар је притврђена обавеза доброчинитељима, који добро чине у својим делима и опхођењима са људима.
Ərəbcə təfsirlər:
وَإِن طَلَّقۡتُمُوهُنَّ مِن قَبۡلِ أَن تَمَسُّوهُنَّ وَقَدۡ فَرَضۡتُمۡ لَهُنَّ فَرِيضَةٗ فَنِصۡفُ مَا فَرَضۡتُمۡ إِلَّآ أَن يَعۡفُونَ أَوۡ يَعۡفُوَاْ ٱلَّذِي بِيَدِهِۦ عُقۡدَةُ ٱلنِّكَاحِۚ وَأَن تَعۡفُوٓاْ أَقۡرَبُ لِلتَّقۡوَىٰۚ وَلَا تَنسَوُاْ ٱلۡفَضۡلَ بَيۡنَكُمۡۚ إِنَّ ٱللَّهَ بِمَا تَعۡمَلُونَ بَصِيرٌ
Ако разведете своје жене пре него што однос са њима имате, а већ сте им венчани дар одредили, обавеза вам је да им дате половину тог венчаног дара, осим ако вам оне опросте - ако су разборите - или да ви, као мужеви, добровољно дате цели венчани дар. Да једни према другима будете толерантни у међусобним правима и обавезама ближе је богобојазности и покорности Аллаху. И не заборавите - о људи - да једни према другима добри и толерантни будете, јер Аллах савршено види оно што радите. Зато се трудите у чињењу добра како бисте постигли награду код Аллаха.
Ərəbcə təfsirlər:
Bu səhifədə olan ayələrdən faydalar:
• مشروعية العِدة على من توفي عنها زوجها بأن تمتنع عن الزينة والزواج مدة أربعة أشهر وعشرة أيام.
У овим речима је указано на прописаност причека удовице од четири месеца и десет дана, током којег се не украшава и не удаје.

• معرفة المؤمن باطلاع الله عليه تَحْمِلُه على الحذر منه تعالى والوقوف عند حدوده.
Верникова спознаја да га Аллах види подстиче га да се чува од онога што Аллах не воли и да не прелази Његове границе.

• الحث على المعاملة بالمعروف بين الأزواج والأقارب، وأن يكون العفو والمسامحة أساس تعاملهم فيما بينهم.
Ове речи садрже подстицање на леп однос међу супружницима и рођацима, заснован на опросту и толеранцији.

حَٰفِظُواْ عَلَى ٱلصَّلَوَٰتِ وَٱلصَّلَوٰةِ ٱلۡوُسۡطَىٰ وَقُومُواْ لِلَّهِ قَٰنِتِينَ
Чувајте намазе тј.молитву тако што ћете их обављати потпуно, како је Аллах наредио, и чувајте посебно средњу молитву - послеподневну. И пред Аллахом, у молитви, понизно и скрушено стојте.
Ərəbcə təfsirlər:
فَإِنۡ خِفۡتُمۡ فَرِجَالًا أَوۡ رُكۡبَانٗاۖ فَإِذَآ أَمِنتُمۡ فَٱذۡكُرُواْ ٱللَّهَ كَمَا عَلَّمَكُم مَّا لَمۡ تَكُونُواْ تَعۡلَمُونَ
Ако се будете бојали непријатеља и томе слично, и не будете могли да потпуно обављате молитву, онда то чините док ходате или јашете на камилама, коњима и томе слично, или како год можете. Када се више не будете бојали, спомињите Бога онако како вас је научио. У спомињање Бога спада и Његово спомињање у молитви на потпун начин. Такође, спомињите Га зато што вас је Он научио упути и светлости за коју нисте знали.
Ərəbcə təfsirlər:
وَٱلَّذِينَ يُتَوَفَّوۡنَ مِنكُمۡ وَيَذَرُونَ أَزۡوَٰجٗا وَصِيَّةٗ لِّأَزۡوَٰجِهِم مَّتَٰعًا إِلَى ٱلۡحَوۡلِ غَيۡرَ إِخۡرَاجٖۚ فَإِنۡ خَرَجۡنَ فَلَا جُنَاحَ عَلَيۡكُمۡ فِي مَا فَعَلۡنَ فِيٓ أَنفُسِهِنَّ مِن مَّعۡرُوفٖۗ وَٱللَّهُ عَزِيزٌ حَكِيمٞ
Они од вас којима се примиче смрт, а иза себе остављају супруге, требају за њих опоручити да им се обезбеди становање и издржавање годину дана, и да их нико од ваших наследника не истера. То је утеха за њих и верност и поштовање према умрломе. Уколико оне својевољно изађу пре истека годину дана, ви немате грех за оно што оне ураде, нити оне имају грех за то, било да се лепо среде или украсе. Аллах је силан и мудар у Свом управљању, прописивању закона и одређивању. Већина тумача кур'анских речи сматра да је овај пропис докинут другим прописом: "Они од вас који умру остављајући супруге своје, њихове супруге дужне су чекати четири месеца и десет дана." Поглавље Ел-Бекара, одломак 234.
Ərəbcə təfsirlər:
وَلِلۡمُطَلَّقَٰتِ مَتَٰعُۢ بِٱلۡمَعۡرُوفِۖ حَقًّا عَلَى ٱلۡمُتَّقِينَ
Разведеним женама припада отпремнина у виду одеће, новца или нечега другог, као утеха након што су сломљене разводом, на леп начин, сходно имућном стању човека, било да је богат или сиромашан. Овај пропис је притврђен за оне који се Аллаха боје применом онога што је наредио и клоњењем онога што је забранио.
Ərəbcə təfsirlər:
كَذَٰلِكَ يُبَيِّنُ ٱللَّهُ لَكُمۡ ءَايَٰتِهِۦ لَعَلَّكُمۡ تَعۡقِلُونَ
Као у претходном примеру, о верници, Аллах вам појашњава Своје речи које садрже Његове границе и прописе, како бисте размислили о њима и радили по њима, па да постигнете добро и на овом свету и на Будућем.
Ərəbcə təfsirlər:
۞ أَلَمۡ تَرَ إِلَى ٱلَّذِينَ خَرَجُواْ مِن دِيَٰرِهِمۡ وَهُمۡ أُلُوفٌ حَذَرَ ٱلۡمَوۡتِ فَقَالَ لَهُمُ ٱللَّهُ مُوتُواْ ثُمَّ أَحۡيَٰهُمۡۚ إِنَّ ٱللَّهَ لَذُو فَضۡلٍ عَلَى ٱلنَّاسِ وَلَٰكِنَّ أَكۡثَرَ ٱلنَّاسِ لَا يَشۡكُرُونَ
О веровесниче, зар до тебе није доспела вест о великом броју људи који су из својих кућа изашли, бојећи се смрти због заразе која их је задесила или неког другог ралога? То је била скупина потомака Израиљевих, па им је Аллах рекао: "Умрите." Па су сви помрли, и након тога их је проживео како би им објаснио да је све у Аллаховим рукама, и да они себи не могу да прибаве користи нити од себе могу да одагнају штету. Доиста Аллах људима даје пуно благодати, али већина људи је незахвално.
Ərəbcə təfsirlər:
وَقَٰتِلُواْ فِي سَبِيلِ ٱللَّهِ وَٱعۡلَمُوٓاْ أَنَّ ٱللَّهَ سَمِيعٌ عَلِيمٞ
О верници, борите се против Аллахових непријатеља, помажући Аллахову веру и уздижући Његову реч, и знајте да Аллах чује оно што говорите и да добро зна ваше намере и ваша дела, и Он ће вас за то обрачунати.
Ərəbcə təfsirlər:
مَّن ذَا ٱلَّذِي يُقۡرِضُ ٱللَّهَ قَرۡضًا حَسَنٗا فَيُضَٰعِفَهُۥ لَهُۥٓ أَضۡعَافٗا كَثِيرَةٗۚ وَٱللَّهُ يَقۡبِضُ وَيَبۡصُۜطُ وَإِلَيۡهِ تُرۡجَعُونَ
Ко је тај ко ће учинити оно што чини зајмодавац, па да удели свој иметак на Аллаховом путу са лепом намером и широких прса, па да му се то многоструко врати. Аллах умањује или увећава опскрбу, здравље и све остало ономе коме Он хоће, сходно Својој мудрости и правди, и само Њему ћете се вратити на Будућем свету, па ће вас Он за дела ваша обрачунати.
Ərəbcə təfsirlər:
Bu səhifədə olan ayələrdən faydalar:
• الحث على المحافظة على الصلاة وأدائها تامة الأركان والشروط، فإن شق عليه صلَّى على ما تيسر له من الحال.
Ове речи садрже подстицање на чување молитве, што подразумева њено обављање у потпуности, па ако је то тешко, онда ће човек да клања онако како може.

• رحمة الله تعالى بعباده ظاهرة، فقد بين لهم آياته أتم بيان للإفادة منها.
Аллахова милост према Његовим робовима је видљива, Он им је Своје речи и прописе објаснио на најпотпунији начин, како би се окористили.

• أن الله تعالى قد يبتلي بعض عباده فيضيِّق عليهم الرزق، ويبتلي آخرين بسعة الرزق، وله في ذلك الحكمة البالغة.
Ове речи нам говоре да Узвишени Аллах некада искуша неке Своје робове тако што им умањи опскрбу, а неке искуша тако што им повећа опскрбу, све сходно величанственој мудрости.

أَلَمۡ تَرَ إِلَى ٱلۡمَلَإِ مِنۢ بَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ مِنۢ بَعۡدِ مُوسَىٰٓ إِذۡ قَالُواْ لِنَبِيّٖ لَّهُمُ ٱبۡعَثۡ لَنَا مَلِكٗا نُّقَٰتِلۡ فِي سَبِيلِ ٱللَّهِۖ قَالَ هَلۡ عَسَيۡتُمۡ إِن كُتِبَ عَلَيۡكُمُ ٱلۡقِتَالُ أَلَّا تُقَٰتِلُواْۖ قَالُواْ وَمَا لَنَآ أَلَّا نُقَٰتِلَ فِي سَبِيلِ ٱللَّهِ وَقَدۡ أُخۡرِجۡنَا مِن دِيَٰرِنَا وَأَبۡنَآئِنَاۖ فَلَمَّا كُتِبَ عَلَيۡهِمُ ٱلۡقِتَالُ تَوَلَّوۡاْ إِلَّا قَلِيلٗا مِّنۡهُمۡۚ وَٱللَّهُ عَلِيمُۢ بِٱلظَّٰلِمِينَ
О веровесниче, зар до твог знања није дошла вест о угледницима међу потомцима Израиљевим након Мојсија, мир над њим, када су рекли свом веровеснику: "Постави нам краља да се уз њега боримо на Аллаховом путу." Па им њихов веровесник рече: "Ако вам Аллах нареди борбу - можда ћете одбити да се борите на Аллаховом путу?" Они рекоше, поричући то његово мишљење: "Каква препрека би нас могла зауставити па да се не боримо на Аллаховом путу, јер постоје чврсти разлози који од нас изискују борбу? Наши непријатељи су нас истерали из наших домова, и поробили су наше синове, па желимо да се боримо да повратимо наше домове и да спасимо наше заробљенике!" Али када им је Аллах прописао борбу, окренули су се од тога и њихово обећање је испунио само мали број њих. Аллах добро зна неправеднике који се окрећу од Његове наредбе и који не поштују завет дат Њему, и Он ће их казнити за то.
Ərəbcə təfsirlər:
وَقَالَ لَهُمۡ نَبِيُّهُمۡ إِنَّ ٱللَّهَ قَدۡ بَعَثَ لَكُمۡ طَالُوتَ مَلِكٗاۚ قَالُوٓاْ أَنَّىٰ يَكُونُ لَهُ ٱلۡمُلۡكُ عَلَيۡنَا وَنَحۡنُ أَحَقُّ بِٱلۡمُلۡكِ مِنۡهُ وَلَمۡ يُؤۡتَ سَعَةٗ مِّنَ ٱلۡمَالِۚ قَالَ إِنَّ ٱللَّهَ ٱصۡطَفَىٰهُ عَلَيۡكُمۡ وَزَادَهُۥ بَسۡطَةٗ فِي ٱلۡعِلۡمِ وَٱلۡجِسۡمِۖ وَٱللَّهُ يُؤۡتِي مُلۡكَهُۥ مَن يَشَآءُۚ وَٱللَّهُ وَٰسِعٌ عَلِيمٞ
Њихов веровесник им је рекао: "Аллах вам Саула поставља за краља да се борите под његовом заставом." А њихови угледници рекоше, осуђујући такав одабир и протествујући против њега: "Како да нам он буде краљ а ми смо пречи да власт имамо? Он није потомак краљева и није му дато велико богатство којим би се помогао у владању!" Њихов веровесник им рече: "Аллах га је одабрао над вама и дао му је велико знање и велику телесну снагу. Аллах даје Своју власт коме Он хоће, сходно Његовој мудрости и милости. Аллах је велики дароватељ, даје шта Он хоће коме Он хоће, и зна шта ко заслужује међу Његовим створењима.
Ərəbcə təfsirlər:
وَقَالَ لَهُمۡ نَبِيُّهُمۡ إِنَّ ءَايَةَ مُلۡكِهِۦٓ أَن يَأۡتِيَكُمُ ٱلتَّابُوتُ فِيهِ سَكِينَةٞ مِّن رَّبِّكُمۡ وَبَقِيَّةٞ مِّمَّا تَرَكَ ءَالُ مُوسَىٰ وَءَالُ هَٰرُونَ تَحۡمِلُهُ ٱلۡمَلَٰٓئِكَةُۚ إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَةٗ لَّكُمۡ إِن كُنتُم مُّؤۡمِنِينَ
Њихов веровесник им рече: "Знак да је он стварно одабран да буде ваш краљ је то што ће вам Аллах дати ковчег - којег су Израиљћани величали и који им је одузет - у којем се налази смирај и остаци онога што је оставила Мојсијева и Аронова породица, попут Мојсијевог штапа и неких плоча Мојсијеве објаве. Доиста вам је у томе јасан знак ако сте истински верници."
Ərəbcə təfsirlər:
Bu səhifədə olan ayələrdən faydalar:
• التنبيه إلى أهم صفات القائد التي تؤهله لقيادة الناس؛ وهي العلم بما يكون قائدًا فيه، والقوة عليه.
Овде се скреће пажња на најбитније одлике вође које га чине компетентним да води народ: знање о ономе у чему их предводи и снага у томе.

• إرشاد من يتولى قيادة الناس إلى ألا يغتر بأقوالهم حتى يبلوهم، ويختبر أفعالهم بعد أقوالهم.
Одломци садрже упутство вођама да се не обману причом људи све док их не искушају, док њихове речи не тестирају на делима.

• أن الاعتبارات التي قد تشتهر بين الناس في وزن الآخرين والحكم عليهم قد لا تكون هي الموازين الصحيحة عند الله تعالى، بل هو سبحانه يصطفي من يشاء من خلقه بحكمته وعلمه.
Критеријуми који су раширени међу људима којима се вага неко и суди о некоме некада не бивају исправни код Аллаха, јер Аллах одабире кога Он хоће од Својих робова сходно Својој мудрости.

فَلَمَّا فَصَلَ طَالُوتُ بِٱلۡجُنُودِ قَالَ إِنَّ ٱللَّهَ مُبۡتَلِيكُم بِنَهَرٖ فَمَن شَرِبَ مِنۡهُ فَلَيۡسَ مِنِّي وَمَن لَّمۡ يَطۡعَمۡهُ فَإِنَّهُۥ مِنِّيٓ إِلَّا مَنِ ٱغۡتَرَفَ غُرۡفَةَۢ بِيَدِهِۦۚ فَشَرِبُواْ مِنۡهُ إِلَّا قَلِيلٗا مِّنۡهُمۡۚ فَلَمَّا جَاوَزَهُۥ هُوَ وَٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ مَعَهُۥ قَالُواْ لَا طَاقَةَ لَنَا ٱلۡيَوۡمَ بِجَالُوتَ وَجُنُودِهِۦۚ قَالَ ٱلَّذِينَ يَظُنُّونَ أَنَّهُم مُّلَٰقُواْ ٱللَّهِ كَم مِّن فِئَةٖ قَلِيلَةٍ غَلَبَتۡ فِئَةٗ كَثِيرَةَۢ بِإِذۡنِ ٱللَّهِۗ وَٱللَّهُ مَعَ ٱلصَّٰبِرِينَ
Када је Саул изашао са својом војском из града, рекао им је: "Аллах ће вас искушати реком, па ко попије из ње - такав није на мом путу, и такав неће са мном ићи у битку, осим оног ко у нужди узме гутљај својом руком, али се не напије из ње - такав је на мом путу и ићи ће с мном у битку. Сви су пили, осим малог броја њих који се стрпио иако су били јако жедни. Када је Саул прешао реку са верницима, неки његови војници су рекли: "Ми данас немамо никакве шансе против Голијата." Али тада они који су чврсто били убеђени у свој сусрет на Судњем дану са Аллахом рекоше: "Колико малобројних верничких скупина је победила многобројне неверничке скупине, Аллаховом дозволом и помоћи." Победили су због свог веровања, а не својом бројношћу. Аллах је са стрпљивима, и Он их помаже.
Ərəbcə təfsirlər:
وَلَمَّا بَرَزُواْ لِجَالُوتَ وَجُنُودِهِۦ قَالُواْ رَبَّنَآ أَفۡرِغۡ عَلَيۡنَا صَبۡرٗا وَثَبِّتۡ أَقۡدَامَنَا وَٱنصُرۡنَا عَلَى ٱلۡقَوۡمِ ٱلۡكَٰفِرِينَ
Када су изашли пред Голијатом и његовом војском, обратише се Аллаху молбом: "Господару наш, обаспи наша срца стрпљењем, учврсти наше стопе да не побегнемо и да не будемо поражени, помози нас Својом снагом и помоћи над народом неверничким."
Ərəbcə təfsirlər:
فَهَزَمُوهُم بِإِذۡنِ ٱللَّهِ وَقَتَلَ دَاوُۥدُ جَالُوتَ وَءَاتَىٰهُ ٱللَّهُ ٱلۡمُلۡكَ وَٱلۡحِكۡمَةَ وَعَلَّمَهُۥ مِمَّا يَشَآءُۗ وَلَوۡلَا دَفۡعُ ٱللَّهِ ٱلنَّاسَ بَعۡضَهُم بِبَعۡضٖ لَّفَسَدَتِ ٱلۡأَرۡضُ وَلَٰكِنَّ ٱللَّهَ ذُو فَضۡلٍ عَلَى ٱلۡعَٰلَمِينَ
Они их, Аллаховом дозволом, поразише, и Давид уби њиховог вођу Голијата, и Аллах му подари власт и веровесништво, и научи га разноврсном знању којем Он хтеде. Аллаху му је објединио потенцијале и за овај свет и за Будући. Да није Аллаховог закона да једне људе сузбија другима, настао би потпуни неред на Земљи тако што би покварењаци њоме потпуно овладали. Међутим, Аллах је пуно благодаран према свим створењима.
Ərəbcə təfsirlər:
تِلۡكَ ءَايَٰتُ ٱللَّهِ نَتۡلُوهَا عَلَيۡكَ بِٱلۡحَقِّۚ وَإِنَّكَ لَمِنَ ٱلۡمُرۡسَلِينَ
То су Аллахове јасне речи и докази које ти наводимо, о веровесниче, које у себи садрже истинита казивања и праведне законе, и заиста си ти посланик Господара свих светова.
Ərəbcə təfsirlər:
Bu səhifədə olan ayələrdən faydalar:
• من حكمة القائد أن يُعرِّض جيشه لأنواع الاختبارات التي يتميز بها جنوده ويعرف الثابت من غيره.
Од мудрости војсковође јесте да тестира своју војску на разне начине чиме ће да раздвоји слабе од постојаних.

• العبرة في النصر ليست بمجرد كثرة العدد والعدة فقط، وإنما معونة الله وتوفيقه أعظم الأسباب للنصر والظَّفَر.
Победа се не постиже само многобројношћу и опремом, већ Аллаховом помоћи и упутом, и то је један од највећих узрока победе.

• لا يثبت عند الفتن والشدائد إلا من عَمَرَ اليقينُ بالله قلوبَهم، فمثل أولئك يصبرون عند كل محنة، ويثبتون عند كل بلاء.
У смутњама и жестоким временима постојан је само онај ко своје срце испуни истинским убеђењем у Аллаха. Такви ће се стрпети при сваком искушењу.

• الضراعة إلى الله تعالى بقلب صادق متعلق به من أعظم أسباب إجابة الدعاء، ولا سيما في مواطن القتال.
Преданост Аллаху и понизност према Њему искреног срца које је везано за Њега, представља један од највећих узрока услишавања молитве, поготово у биткама.

• من سُنَّة الله تعالى وحكمته أن يدفع شر بعض الخلق وفسادهم في الأرض ببعضهم.
Од Аллаховог космичког закона и Његове мудрости је то да зло и неред неких створења сузбија другим створењима.

۞ تِلۡكَ ٱلرُّسُلُ فَضَّلۡنَا بَعۡضَهُمۡ عَلَىٰ بَعۡضٖۘ مِّنۡهُم مَّن كَلَّمَ ٱللَّهُۖ وَرَفَعَ بَعۡضَهُمۡ دَرَجَٰتٖۚ وَءَاتَيۡنَا عِيسَى ٱبۡنَ مَرۡيَمَ ٱلۡبَيِّنَٰتِ وَأَيَّدۡنَٰهُ بِرُوحِ ٱلۡقُدُسِۗ وَلَوۡ شَآءَ ٱللَّهُ مَا ٱقۡتَتَلَ ٱلَّذِينَ مِنۢ بَعۡدِهِم مِّنۢ بَعۡدِ مَا جَآءَتۡهُمُ ٱلۡبَيِّنَٰتُ وَلَٰكِنِ ٱخۡتَلَفُواْ فَمِنۡهُم مَّنۡ ءَامَنَ وَمِنۡهُم مَّن كَفَرَۚ وَلَوۡ شَآءَ ٱللَّهُ مَا ٱقۡتَتَلُواْ وَلَٰكِنَّ ٱللَّهَ يَفۡعَلُ مَا يُرِيدُ
Ти посланици које смо ти споменули - неке од њих смо одликовали над другима са аспекта Објаве, следбеника и степена самих посланика. Некима од њих се Аллах директно обраћао, попут Мојсија, мир над њим, неке од њих је уздигао на највише степене, попут Мухаммеда, нека је Аллахов мир и благослов над њим, који је послат свим људима, којим је запечаћено веровесништво, и чија је заједница одликована над другим заједницама. Исусу сину Маријином смо дали јасна наднаравна дела која указују на његово веровесништво, попут оживљавања мртвих и лечења губавих и од рођења слепих, уз Божију вољу, и помогли смо га анђелом Гаврилом, мир над њим, у извршењу Аллахове наредбе. Да је Аллах хтео да, људи који су дошли након посланика и којима су јасни докази дошли, да се међусобно не убијају - не би се убијали, али су се они разишли и поделили, па су неки били верници, а други нису. И да је Аллах хтео да се међусобно не убијају - не би се убијали, али Аллах поступа како Он хоће, сходно апсолутној правди и савршеној мудрости.
Ərəbcə təfsirlər:
يَٰٓأَيُّهَا ٱلَّذِينَ ءَامَنُوٓاْ أَنفِقُواْ مِمَّا رَزَقۡنَٰكُم مِّن قَبۡلِ أَن يَأۡتِيَ يَوۡمٞ لَّا بَيۡعٞ فِيهِ وَلَا خُلَّةٞ وَلَا شَفَٰعَةٞۗ وَٱلۡكَٰفِرُونَ هُمُ ٱلظَّٰلِمُونَ
О ви који верујете у Аллаха и следите Његовог Посланика, удељујте део разноврсног дозвољеног иметка којим смо вас опскрбили пре него што дође Судњи дан. На Судњем дану неће бити трговине којом ће човек стећи оно што му користи, нити ће бити пријатељства које му може помоћи у тешким тренуцима, нити посредника који ће од њега штету да одагна или да му корист прибави, осим након што Аллах дозволи ономе коме Он хоће и киме је Он задовољан да се заузима за неког. Неверници су истински неправедници, због свог неверства у Аллаха Узвишеног.
Ərəbcə təfsirlər:
ٱللَّهُ لَآ إِلَٰهَ إِلَّا هُوَ ٱلۡحَيُّ ٱلۡقَيُّومُۚ لَا تَأۡخُذُهُۥ سِنَةٞ وَلَا نَوۡمٞۚ لَّهُۥ مَا فِي ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَمَا فِي ٱلۡأَرۡضِۗ مَن ذَا ٱلَّذِي يَشۡفَعُ عِندَهُۥٓ إِلَّا بِإِذۡنِهِۦۚ يَعۡلَمُ مَا بَيۡنَ أَيۡدِيهِمۡ وَمَا خَلۡفَهُمۡۖ وَلَا يُحِيطُونَ بِشَيۡءٖ مِّنۡ عِلۡمِهِۦٓ إِلَّا بِمَا شَآءَۚ وَسِعَ كُرۡسِيُّهُ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضَۖ وَلَا يَـُٔودُهُۥ حِفۡظُهُمَاۚ وَهُوَ ٱلۡعَلِيُّ ٱلۡعَظِيمُ
Нема божанства које заслужује да буде обожавано осим Аллаха Јединог, Поседника савршеног живота, Одржаватеља који је апсолутно независтан, Који опстоји Сам о Себи, док сва створења опстоје о Њему, Он их у егзистенцији одржава, и ниједног трена не могу без Њега. Њега не обузима ни дремеж ни сан због савршенства Његовог живота и постојања и одржавања свега. Све на небесима и на Земљи припада само Њему, и нико се код Њега ни за кога неће моћи заузимати осим након што му то Он дозволи и њиме буде задовољан. Он зна све што је било и све што ће бити, а створења могу знати од онога што Он зна само онолико колико им Он омогући да знају. Његов Курсијј - а то је место Његових стопала - обухвата небеса и Земљу, иако су небеса и Земља пространи и величанствени. Њему није тешко чување небеса и Земље, Он је узвишен у Свом Бићу, Својој достојанствености и Својој моћи и снази, величанствен у Својој власти.
Ərəbcə təfsirlər:
لَآ إِكۡرَاهَ فِي ٱلدِّينِۖ قَد تَّبَيَّنَ ٱلرُّشۡدُ مِنَ ٱلۡغَيِّۚ فَمَن يَكۡفُرۡ بِٱلطَّٰغُوتِ وَيُؤۡمِنۢ بِٱللَّهِ فَقَدِ ٱسۡتَمۡسَكَ بِٱلۡعُرۡوَةِ ٱلۡوُثۡقَىٰ لَا ٱنفِصَامَ لَهَاۗ وَٱللَّهُ سَمِيعٌ عَلِيمٌ
Нико не може бити присиљен да прихвати Ислам, јер је то истинита јасна вера, па нема потребе да се ико присиљава. Исправност се јасно разликује од заблуде. Ко узневерује у лажна божанства, која се обожавају поред Аллаха, и одрекне их се, и поверује у Аллаха Јединог, такав се ухватио за веру најчвршћом везом која ће му бити спас на Судњем дану. Аллах чује оно што Његови робови говоре, и сходно томе ће их обрачунати и накнаду им дати.
Ərəbcə təfsirlər:
Bu səhifədə olan ayələrdən faydalar:
• أن الله تعالى قد فاضل بين رسله وأنبيائه، بعلمه وحكمته سبحانه.
Ови одломци говоре да је Узвишени Аллах одликовао неке посланике над другима, и неке веровеснике над другима, сходно Свом савршеном знању и Својој апсолутној правди.

• إثبات صفة الكلام لله تعالى على ما يليق بجلاله، وأنه قد كلم بعض رسله كموسى ومحمد عليهما الصلاة والسلام.
Ови одломци садрже потврду говора као Аллаховог својства, онако како то доликује Његовом величанству, и потврду да је Он разговарао са неким Својим посланицима, попут Мојсија и Мухаммеда, нека је Аллахов мир и благослов над њим.

• الإيمان والهدى والكفر والضلال كلها بمشيئة الله وتقديره، فله الحكمة البالغة، ولو شاء لهدى الخلق جميعًا.
Веровање, упута, неверство и заблуда бивају Аллаховом вољом и Његовим одређењем, сходно Његовој величанственој мудрости, и да Он хоће сва створења би била упућена.

• آية الكرسي هي أعظم آية في كتاب الله، لما تضمنته من ربوبية الله وألوهيته وبيان أوصافه .
Ајетул-Курсијј је највеличанственији одломак у Аллаховој Књизи, због тога што говори о Аллаховом рубубијету (господарењу), улухијјету (божанствености) и Његовим својствима.

• اتباع الإسلام والدخول فيه يجب أن يكون عن رضًا وقَبول، فلا إكراه في دين الله تعالى.
Слеђење Ислама и улазак у Ислам морају бити засновани на задовољству и искреном прихватању, и зато нема присиле у Аллаховој вери.

• الاستمساك بكتاب الله وسُنَّة رسوله أعظم وسيلة للسعادة في الدنيا، والفوز في الآخرة.
Придржавање за Кур'ан и Суннет (праксе) Аллаховог Посланика је највећи узрок среће на овом свету и спаса на Будућем свету.

ٱللَّهُ وَلِيُّ ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ يُخۡرِجُهُم مِّنَ ٱلظُّلُمَٰتِ إِلَى ٱلنُّورِۖ وَٱلَّذِينَ كَفَرُوٓاْ أَوۡلِيَآؤُهُمُ ٱلطَّٰغُوتُ يُخۡرِجُونَهُم مِّنَ ٱلنُّورِ إِلَى ٱلظُّلُمَٰتِۗ أُوْلَٰٓئِكَ أَصۡحَٰبُ ٱلنَّارِۖ هُمۡ فِيهَا خَٰلِدُونَ
Аллах чува оне који верују, упућује их на прави пут, помаже их, и избавља их из тмина неверства и незнања на светло веровања и знања. Што се тиче неверника, њихови "заштитници" су божанства и идоли које су Аллаху приписали, који су им неверство улепшали, и који су их извели из светла веровања и знања и увели у тмине неверовања и незнања. То су становници Ватре, у којој ће вечно да бораве.
Ərəbcə təfsirlər:
أَلَمۡ تَرَ إِلَى ٱلَّذِي حَآجَّ إِبۡرَٰهِـۧمَ فِي رَبِّهِۦٓ أَنۡ ءَاتَىٰهُ ٱللَّهُ ٱلۡمُلۡكَ إِذۡ قَالَ إِبۡرَٰهِـۧمُ رَبِّيَ ٱلَّذِي يُحۡيِۦ وَيُمِيتُ قَالَ أَنَا۠ أُحۡيِۦ وَأُمِيتُۖ قَالَ إِبۡرَٰهِـۧمُ فَإِنَّ ٱللَّهَ يَأۡتِي بِٱلشَّمۡسِ مِنَ ٱلۡمَشۡرِقِ فَأۡتِ بِهَا مِنَ ٱلۡمَغۡرِبِ فَبُهِتَ ٱلَّذِي كَفَرَۗ وَٱللَّهُ لَا يَهۡدِي ٱلۡقَوۡمَ ٱلظَّٰلِمِينَ
О веровесниче, да ли си видео нешто чудније од смелости силника цара Вавилона који се расправљао са Аврамом, мир над њим, о Аллаховом господарењу и о Аллаховој једноћи? То је урадио зато што му је Аллах дао власт па се узохолио, па му је Аврам објаснио особине свог Господара рекавши: "Мој Господар је Онај Који оживљава и усмрћује створења." Силник пркосно рече: "Ја оживљавам и умртвљујем тако што могу да убијем кога хоћу и да ослободим кога хоћу." Након тога му је Аврам, мир над њим, дао већи доказ рекавши: "Мој Господар Којег обожавам чини да Сунце изађе на истоку, па ти учини да изађе на западу." Силник се збунио и ућутао, јер је побеђен доказом, а Аллах неправеднике не упућује да крену Правим путем, због њихове неправде и охолости.
Ərəbcə təfsirlər:
أَوۡ كَٱلَّذِي مَرَّ عَلَىٰ قَرۡيَةٖ وَهِيَ خَاوِيَةٌ عَلَىٰ عُرُوشِهَا قَالَ أَنَّىٰ يُحۡيِۦ هَٰذِهِ ٱللَّهُ بَعۡدَ مَوۡتِهَاۖ فَأَمَاتَهُ ٱللَّهُ مِاْئَةَ عَامٖ ثُمَّ بَعَثَهُۥۖ قَالَ كَمۡ لَبِثۡتَۖ قَالَ لَبِثۡتُ يَوۡمًا أَوۡ بَعۡضَ يَوۡمٖۖ قَالَ بَل لَّبِثۡتَ مِاْئَةَ عَامٖ فَٱنظُرۡ إِلَىٰ طَعَامِكَ وَشَرَابِكَ لَمۡ يَتَسَنَّهۡۖ وَٱنظُرۡ إِلَىٰ حِمَارِكَ وَلِنَجۡعَلَكَ ءَايَةٗ لِّلنَّاسِۖ وَٱنظُرۡ إِلَى ٱلۡعِظَامِ كَيۡفَ نُنشِزُهَا ثُمَّ نَكۡسُوهَا لَحۡمٗاۚ فَلَمَّا تَبَيَّنَ لَهُۥ قَالَ أَعۡلَمُ أَنَّ ٱللَّهَ عَلَىٰ كُلِّ شَيۡءٖ قَدِيرٞ
Или, да ли си видео човека који је прошао поред града чији су кровови били попадали, зидови порушени а становници помрли, и тако постао усамљено и пусто место? Овај човек је зачуђено рекао: "Како ће Аллах оживети становнике овог града након смрти?" Затим га је Аллах усмртио и оставио мртвог стотину година, а затим га је оживео и упитао: "Колико си био мртав?" Он одговори: "Дан или део дана." Узвишени Аллах му рече: "Не, већ си остао стотину година, па погледај у своју храну и у своје пиће, који су исти као када си умро, нису се променили, премда су храна и пиће нешто што се најбрже квари. И погледај у свог мртвог магарца - а желимо да вас учинимо јасним знаком људима који указује на Аллахову моћ да их проживи - погледај у кости свог магарца, које су се распршиле, како их подижемо, скупљамо једну уз другу, а затим месом облажемо и у њих живот враћамо." Када је то овај човек видео, постала му је јасна суштина и стварност ствари и спознао је Аллахову моћ, па је рекао признајући: "Знам да Аллах све може."
Ərəbcə təfsirlər:
Bu səhifədə olan ayələrdən faydalar:
• من أعظم ما يميز أهل الإيمان أنهم على هدى وبصيرة من الله تعالى في كل شؤونهم الدينية والدنيوية، بخلاف أهل الكفر.
Једна од највећих одлика верника јесте то што су на упути и спознаји од Аллаха Узвишеног у свим питањима која се тичу њихове вере и њиховог овосветског живота, за разлику од неверника.

• من أعظم أسباب الطغيان الغرور بالقوة والسلطان حتى يعمى المرء عن حقيقة حاله.
Један од највећих узрока охолости и обмањености јесу снага и власт, који некада чине да човек није свестан свог стварног стања.

• مشروعية مناظرة أهل الباطل لبيان الحق، وكشف ضلالهم عن الهدى.
Ови одломци садрже прописаност расправљања са заблуделима ради појашњења истине и отклањања заблуде.

• عظم قدرة الله تعالى؛ فلا يُعْجِزُهُ شيء، ومن ذلك إحياء الموتى.
Ови одломци указују на моћ Аллаха Узвишеног, тако да не постоји нешто што он не може, у шта спада и оживљавање мртвих.

وَإِذۡ قَالَ إِبۡرَٰهِـۧمُ رَبِّ أَرِنِي كَيۡفَ تُحۡيِ ٱلۡمَوۡتَىٰۖ قَالَ أَوَلَمۡ تُؤۡمِنۖ قَالَ بَلَىٰ وَلَٰكِن لِّيَطۡمَئِنَّ قَلۡبِيۖ قَالَ فَخُذۡ أَرۡبَعَةٗ مِّنَ ٱلطَّيۡرِ فَصُرۡهُنَّ إِلَيۡكَ ثُمَّ ٱجۡعَلۡ عَلَىٰ كُلِّ جَبَلٖ مِّنۡهُنَّ جُزۡءٗا ثُمَّ ٱدۡعُهُنَّ يَأۡتِينَكَ سَعۡيٗاۚ وَٱعۡلَمۡ أَنَّ ٱللَّهَ عَزِيزٌ حَكِيمٞ
О веровесниче, спомени догађај када је Аврам, мир над њим, рекао: "Господару Мој, покажи ми како оживљаваш мртве.", па му је Аллах рекао: "Зар ниси већ поверовао у то?" Аврам рече: "Свакако, поверовао сам, али желим да се моје срце додатно смири." Аллах му рече: "Узми четири птице, и исеци их на парчад, а затим на свако брдо око тебе стави по једно парче. Затим их позови, и оне ће ти журно доћи, живе. И знај, о Авраме, да је Аллах силан у Својој власти, мудар у Свом одређивању, прописивању и стварању.
Ərəbcə təfsirlər:
مَّثَلُ ٱلَّذِينَ يُنفِقُونَ أَمۡوَٰلَهُمۡ فِي سَبِيلِ ٱللَّهِ كَمَثَلِ حَبَّةٍ أَنۢبَتَتۡ سَبۡعَ سَنَابِلَ فِي كُلِّ سُنۢبُلَةٖ مِّاْئَةُ حَبَّةٖۗ وَٱللَّهُ يُضَٰعِفُ لِمَن يَشَآءُۚ وَٱللَّهُ وَٰسِعٌ عَلِيمٌ
Пример награде верника који удељују свој иметак на Аллаховом путу је попут зрна које сејач стави у плодну земљу, па из њега проклија седам класова, а у сваком класу стотину зрна. Аллах увећава награду коме Он хоће од Својих робова, и даје им награду без обрачуна. Аллах је неизмерно дарежљив, и зна ко заслужује многоструку награду.
Ərəbcə təfsirlər:
ٱلَّذِينَ يُنفِقُونَ أَمۡوَٰلَهُمۡ فِي سَبِيلِ ٱللَّهِ ثُمَّ لَا يُتۡبِعُونَ مَآ أَنفَقُواْ مَنّٗا وَلَآ أَذٗى لَّهُمۡ أَجۡرُهُمۡ عِندَ رَبِّهِمۡ وَلَا خَوۡفٌ عَلَيۡهِمۡ وَلَا هُمۡ يَحۡزَنُونَ
Они који свој иметак удељују као вид покорности Аллаху и тражења Његовог задовољства, а затим то удељивање не пропрате нечим што им квари награду, попут пребацивања људима речима или делима, такви ће имати награду код свог Господара. Такви се неће бојати од онога што их у будућности чека, нити ће да тугују за нечим што их је у прошлости мимоишло, због велике награде и уживања у којем ће се налазити.
Ərəbcə təfsirlər:
۞ قَوۡلٞ مَّعۡرُوفٞ وَمَغۡفِرَةٌ خَيۡرٞ مِّن صَدَقَةٖ يَتۡبَعُهَآ أَذٗىۗ وَٱللَّهُ غَنِيٌّ حَلِيمٞ
Лепе речи које ће унети радост у срце верника, и опрост ономе ко је ружно према нама поступио, бољи су од милостиње коју прати вређање пребацивањем ономе коме се уделила. Аллах је независтан од Својих робова, стрпљив је са њима, не жури да их казни.
Ərəbcə təfsirlər:
يَٰٓأَيُّهَا ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ لَا تُبۡطِلُواْ صَدَقَٰتِكُم بِٱلۡمَنِّ وَٱلۡأَذَىٰ كَٱلَّذِي يُنفِقُ مَالَهُۥ رِئَآءَ ٱلنَّاسِ وَلَا يُؤۡمِنُ بِٱللَّهِ وَٱلۡيَوۡمِ ٱلۡأٓخِرِۖ فَمَثَلُهُۥ كَمَثَلِ صَفۡوَانٍ عَلَيۡهِ تُرَابٞ فَأَصَابَهُۥ وَابِلٞ فَتَرَكَهُۥ صَلۡدٗاۖ لَّا يَقۡدِرُونَ عَلَىٰ شَيۡءٖ مِّمَّا كَسَبُواْۗ وَٱللَّهُ لَا يَهۡدِي ٱلۡقَوۡمَ ٱلۡكَٰفِرِينَ
О ви који верујете у Аллаха и следите Његовог Посланика, немојте кварити своју награду добијену због дате милостиње тиме што ћете да пребацујете ономе коме сте уделили ту милостињу и да га узнемиравате, јер онај ко тако ради је попут неверника који удељује да би га људи видели и похвалили, и не верује у Аллаха и Судњи дан, нити у награду и казну на Судњем дану. Такав је попут глатке стене на којој је прашина, па је погоди јак пљусак и однесе сву ту прашину тако да остане само гола стена. Такви су они који раде добра дела да би их други видели, награда њихових дела ће нестати, и ништа код Аллаха неће имати, јер Аллах оне који неће да буду верници не упућује ка ономе чиме је Он задовољан и што им користи у њиховим делима.
Ərəbcə təfsirlər:
Bu səhifədə olan ayələrdən faydalar:
• مراتب الإيمان بالله ومنازل اليقين به متفاوتة لا حد لها، وكلما ازداد العبد نظرًا في آيات الله الشرعية والكونية زاد إيمانًا ويقينًا.
Степени веровања и убеђења у Аллаха су различити и немају краја, и повећавају се с повећањем човековим изучавањем Аллахових објављених речи и посматрањем космичких знакова.

• بَعْثُ الله تعالى للخلق بعد موتهم دليل ظاهر على كمال قدرته وتمام عظمته سبحانه.
Ови знакови нам говоре да је Аллахово проживљење створења након смрти јасан доказ Његове савршене моћи и величанствености.

• فضل الإنفاق في سبيل الله وعظم ثوابه، إذا صاحبته النية الصالحة، ولم يلحقه أذى ولا مِنّة محبطة للعمل.
Ови одломци нам говоре о вредности удељивања на Аллаховом путу, и величини награде за то, уколико буде са исправном намером, и не буде пропраћено узнемиравањем онога коме се удели, нити пребацивањем за учињено добро. Узнемиравање и пребацивање поништавају награду за то дело.

• من أحسن ما يقدمه المرء للناس حُسن الخلق من قول وفعل حَسَن، وعفو عن مسيء.
Ови одломци нам говоре да је једна од најбољих ствари коју човек може да учини за Будући свет лепа и племенита ћуд, која се огледа у лепом говору и делу, и опраштању ономе ко према нама лоше поступи.

وَمَثَلُ ٱلَّذِينَ يُنفِقُونَ أَمۡوَٰلَهُمُ ٱبۡتِغَآءَ مَرۡضَاتِ ٱللَّهِ وَتَثۡبِيتٗا مِّنۡ أَنفُسِهِمۡ كَمَثَلِ جَنَّةِۭ بِرَبۡوَةٍ أَصَابَهَا وَابِلٞ فَـَٔاتَتۡ أُكُلَهَا ضِعۡفَيۡنِ فَإِن لَّمۡ يُصِبۡهَا وَابِلٞ فَطَلّٞۗ وَٱللَّهُ بِمَا تَعۡمَلُونَ بَصِيرٌ
Удељивање верника на Аллаховом путу ради постизања Аллаховог задовољства, уверених душа у истинитост Аллаховог обећања и добре воље, попут је врта на високом плодном земљишту којег погоди обилна киша па роди многоструко више плодова, а ако га не погоди обилна онда га погоди блага киша која му буде довољна, због плодности земљишта. Узвишени Аллах прихвата милостињу искрених верника и умногостручује њену награду, макар милостиња била мала. Доиста Аллах види оно што радите, и није Му скривено стање искрених верника, као ни стање оних који желе само да се пред другима покажу. Он ће сваког обрачунати за његова дела.
Ərəbcə təfsirlər:
أَيَوَدُّ أَحَدُكُمۡ أَن تَكُونَ لَهُۥ جَنَّةٞ مِّن نَّخِيلٖ وَأَعۡنَابٖ تَجۡرِي مِن تَحۡتِهَا ٱلۡأَنۡهَٰرُ لَهُۥ فِيهَا مِن كُلِّ ٱلثَّمَرَٰتِ وَأَصَابَهُ ٱلۡكِبَرُ وَلَهُۥ ذُرِّيَّةٞ ضُعَفَآءُ فَأَصَابَهَآ إِعۡصَارٞ فِيهِ نَارٞ فَٱحۡتَرَقَتۡۗ كَذَٰلِكَ يُبَيِّنُ ٱللَّهُ لَكُمُ ٱلۡأٓيَٰتِ لَعَلَّكُمۡ تَتَفَكَّرُونَ
Да ли ико од вас жели да поседује врт пун палми и грожђа, кроз који тече слатка вода, и у којем има разноврсних лепих плодова, па остари тако да не може више да ради и да стиче, а има малу и слабу децу која не могу да раде, и његов врт погоди жестоки ветар испуњен ватром те сав изгори, тада када му највише треба? Такво је и стање лицемерног удељивача, доћи ће пред Аллахом на Судњем дану без добрих дела када му највише буду требала. На овакав начин Узвишени Аллах нам објашњава оно што нам користи на овом свету и на Будућем, како бисмо размислили.
Ərəbcə təfsirlər:
يَٰٓأَيُّهَا ٱلَّذِينَ ءَامَنُوٓاْ أَنفِقُواْ مِن طَيِّبَٰتِ مَا كَسَبۡتُمۡ وَمِمَّآ أَخۡرَجۡنَا لَكُم مِّنَ ٱلۡأَرۡضِۖ وَلَا تَيَمَّمُواْ ٱلۡخَبِيثَ مِنۡهُ تُنفِقُونَ وَلَسۡتُم بِـَٔاخِذِيهِ إِلَّآ أَن تُغۡمِضُواْ فِيهِۚ وَٱعۡلَمُوٓاْ أَنَّ ٱللَّهَ غَنِيٌّ حَمِيدٌ
О ви који верујете у Аллаха и следите Његовог Посланика, удељујте из свог дозвољеног иметка којег сте стекли, и од плодова којим смо вас опскрбили. Немојте узимати оно најгоре што поседујете па да то удељујете, које ако би вама неко дао не бисте га узели осим жмурећи, и било би вам мрско због његове презрености. Како да на Аллаховом путу удељујете оно чиме нисте за себе задовољни? И знајте да Аллаху не треба ваша милостиња, да је Аллах апсолутно независтан, и да је хвале достојан због савршенства Његовог Бића и Његових својстава.
Ərəbcə təfsirlər:
ٱلشَّيۡطَٰنُ يَعِدُكُمُ ٱلۡفَقۡرَ وَيَأۡمُرُكُم بِٱلۡفَحۡشَآءِۖ وَٱللَّهُ يَعِدُكُم مَّغۡفِرَةٗ مِّنۡهُ وَفَضۡلٗاۗ وَٱللَّهُ وَٰسِعٌ عَلِيمٞ
Ђаво вас плаши сиромаштвом, подстиче вас на тврдичлук и чињење греха, а Аллах вам обећава велики опрост греха и обилну опскрбу. Аллах је неизмерно дарежљив, и зна стања Својих робова.
Ərəbcə təfsirlər:
يُؤۡتِي ٱلۡحِكۡمَةَ مَن يَشَآءُۚ وَمَن يُؤۡتَ ٱلۡحِكۡمَةَ فَقَدۡ أُوتِيَ خَيۡرٗا كَثِيرٗاۗ وَمَا يَذَّكَّرُ إِلَّآ أُوْلُواْ ٱلۡأَلۡبَٰبِ
Узвишени Аллах упућује кога Он хоће од Својих робова да исправно прича и поступа, а коме је то дато - па доиста му је велико добро дато. Поуку и опомену из Аллахових речи узимају само они који имају здрав и потпун разум који гледа Аллахових светлом и упућује се Аллаховом упутом.
Ərəbcə təfsirlər:
Bu səhifədə olan ayələrdən faydalar:
• المؤمنون بالله تعالى حقًّا واثقون من وعد الله وثوابه، فهم ينفقون أموالهم ويبذلون بلا خوف ولا حزن ولا التفات إلى وساوس الشيطان كالتخويف بالفقر والحاجة.
Истински верници у Аллаха су чврсто убеђени у Аллахово обећање, и они удељују своје иметке без страха и без туге, не осврћући се на ђавоља дошаптавања попут застрашивања сиромаштвом и бедом.

• الإخلاص من أعظم ما يبارك الأعمال ويُنمِّيها.
Искреност је један од највећих узрока благословљености дела.

• أعظم الناس خسارة من يرائي بعمله الناس؛ لأنه ليس له من ثواب على عمله إلا مدحهم وثناؤهم.
Највећи губитник је онај ко ради добра дела да би га други видели, јер за своја дела нема никакву награду на Будућем свету, већ само похвалу на овом свету од стране неких људи.

وَمَآ أَنفَقۡتُم مِّن نَّفَقَةٍ أَوۡ نَذَرۡتُم مِّن نَّذۡرٖ فَإِنَّ ٱللَّهَ يَعۡلَمُهُۥۗ وَمَا لِلظَّٰلِمِينَ مِنۡ أَنصَارٍ
Свака ваша милостиња, била мала или велика, коју уделите желећи да Аллах буде вама задовољан, или којом сами себе обавежете, као вид покорности Аллаху, добро је Аллаху позната, и Он неће занемарити ништа од тога. Аллах ће доброчинитеље за добра дела најлепше да награди, а они који се сустежу од обављања онога што им је обавезно и који Аллахове границе прелазе неће на Судњем дану имати помагача који ће од њих патњу да отклони.
Ərəbcə təfsirlər:
إِن تُبۡدُواْ ٱلصَّدَقَٰتِ فَنِعِمَّا هِيَۖ وَإِن تُخۡفُوهَا وَتُؤۡتُوهَا ٱلۡفُقَرَآءَ فَهُوَ خَيۡرٞ لَّكُمۡۚ وَيُكَفِّرُ عَنكُم مِّن سَيِّـَٔاتِكُمۡۗ وَٱللَّهُ بِمَا تَعۡمَلُونَ خَبِيرٞ
Ако испољите милостињу коју дајете из свог иметка - лепа је то милостиња, али ако је сакријете и сиромасима дате - то вам је још боље, јер је ближе искрености. Милостиња искрених верника скрива њихове грехе и узрокује њихов опрост, а Аллах детаљно зна оно што радите и у каквим се стањима налазите.
Ərəbcə təfsirlər:
۞ لَّيۡسَ عَلَيۡكَ هُدَىٰهُمۡ وَلَٰكِنَّ ٱللَّهَ يَهۡدِي مَن يَشَآءُۗ وَمَا تُنفِقُواْ مِنۡ خَيۡرٖ فَلِأَنفُسِكُمۡۚ وَمَا تُنفِقُونَ إِلَّا ٱبۡتِغَآءَ وَجۡهِ ٱللَّهِۚ وَمَا تُنفِقُواْ مِنۡ خَيۡرٖ يُوَفَّ إِلَيۡكُمۡ وَأَنتُمۡ لَا تُظۡلَمُونَ
О веровесниче, ти не можеш упутити њихова срца да прихвате истину и предају јој се, теби је обавезно само да им укажеш на истину, да их упознаш са њом, док је упућивање срца у Аллаховим рукама. Аллах упућује кога Он хоће. Леп иметак којег уделите је за ваше добро, јер Аллаху то ништа не треба. Нека ваша милостиња буде искрена ради Аллаха, је истински верници удељују искључиво желећи да Аллах њима буде задовољан. Леп иметак којег уделите, био мали или велики, биће узроком да вам Аллах дарује потпуну награду, а Аллах никоме неправду неће учинити.
Ərəbcə təfsirlər:
لِلۡفُقَرَآءِ ٱلَّذِينَ أُحۡصِرُواْ فِي سَبِيلِ ٱللَّهِ لَا يَسۡتَطِيعُونَ ضَرۡبٗا فِي ٱلۡأَرۡضِ يَحۡسَبُهُمُ ٱلۡجَاهِلُ أَغۡنِيَآءَ مِنَ ٱلتَّعَفُّفِ تَعۡرِفُهُم بِسِيمَٰهُمۡ لَا يَسۡـَٔلُونَ ٱلنَّاسَ إِلۡحَافٗاۗ وَمَا تُنفِقُواْ مِنۡ خَيۡرٖ فَإِنَّ ٱللَّهَ بِهِۦ عَلِيمٌ
Уделите сиромасима које је борба на Аллаховом путу спречила да путују и стичу иметак. Њих онај ко не познаје њихово стање сматра богатима, јер се они сустежу од тражења, али оштроумни их знају по знаковима, попут видљивих знакова потребе на њиховом телу и на њиховој одећи. Од њихових знакова је и то што нису попут осталих сиромаха, који упорно траже од људи. Све што уделите - Аллах зна, и наградиће вас за то најлепшом наградом.
Ərəbcə təfsirlər:
ٱلَّذِينَ يُنفِقُونَ أَمۡوَٰلَهُم بِٱلَّيۡلِ وَٱلنَّهَارِ سِرّٗا وَعَلَانِيَةٗ فَلَهُمۡ أَجۡرُهُمۡ عِندَ رَبِّهِمۡ وَلَا خَوۡفٌ عَلَيۡهِمۡ وَلَا هُمۡ يَحۡزَنُونَ
Онима који иметке своје удељују дању и ноћу, тајно и јавно, без жеље да их неко види или да за њих чује, искрено желећи тиме да Аллах буде задовољан њима, припада награда код Господара њиховог на Судњем дану, и ничега се неће плашити, од онога што их у будућности чека, нити ће за ичим туговати од оног што их је на овом свету мимоишло, из Аллахове доброте и дарежљивости.
Ərəbcə təfsirlər:
Bu səhifədə olan ayələrdən faydalar:
• إذا أخلص المؤمن في نفقاته وصدقاته فلا حرج عليه في إظهارها وإخفائها بحسب المصلحة، وإن كان الإخفاء أعظم أجرًا وثوابًا لأنها أقرب للإخلاص.
Ови одломци нам говоре да, сходно томе што исламско-правна корист изискује, нема сметње у јавном нити тајном давању милостиње уколико је верник искрен у томе, премда за тајно давање следи већа награда, зато што је ближе искрености.

• دعوة المؤمنين إلى الالتفات والعناية بالمحتاجين الذين تمنعهم العفة من إظهار حالهم وسؤال الناس.
У овим одломцима се верници позивају да воде бригу о потребнима које је њихово достојанство спречило да испоље своје сиромаштво и да траже од људи.

• مشروعية الإنفاق في سبيل الله تعالى في كل وقت وحين، وعظم ثوابها، حيث وعد تعالى عليها بعظيم الأجر في الدنيا والآخرة.
У овим одломцима је прописано удељивање на Аллаховом путу у сваком времену, и указано је на величину награде за милостињу, јер је Узвишени Аллах обећао велику награду и на овом свету и на Будућем.

ٱلَّذِينَ يَأۡكُلُونَ ٱلرِّبَوٰاْ لَا يَقُومُونَ إِلَّا كَمَا يَقُومُ ٱلَّذِي يَتَخَبَّطُهُ ٱلشَّيۡطَٰنُ مِنَ ٱلۡمَسِّۚ ذَٰلِكَ بِأَنَّهُمۡ قَالُوٓاْ إِنَّمَا ٱلۡبَيۡعُ مِثۡلُ ٱلرِّبَوٰاْۗ وَأَحَلَّ ٱللَّهُ ٱلۡبَيۡعَ وَحَرَّمَ ٱلرِّبَوٰاْۚ فَمَن جَآءَهُۥ مَوۡعِظَةٞ مِّن رَّبِّهِۦ فَٱنتَهَىٰ فَلَهُۥ مَا سَلَفَ وَأَمۡرُهُۥٓ إِلَى ٱللَّهِۖ وَمَنۡ عَادَ فَأُوْلَٰٓئِكَ أَصۡحَٰبُ ٱلنَّارِۖ هُمۡ فِيهَا خَٰلِدُونَ
Они који раде са каматом и који узимају камату устаће на Судњем дану из својих гробова као неко кога је ђаво обузео, устаће попут неког ко има падавицу па не може нормално да хода. То је због тога што су они дозволили узимање камате, и нису правили разлику између камате и онога што је Бог дозволио, попут трговине. Рекли су: "Трговина је дозвољена као и камата, обоје воде повећању иметка." Бог им је на то одговорио и њихову аналогију поништио и у лаж их утерао, а затим је објаснио да је Он Узвишени дозволио трговину због користи која се у њој налази за друштво и појединца, а забранио је камату зато што је у њој неправедно узимање туђег иметка, и зато што је у томе штета за појединца и друштво. Ко узме поуку и опомену од свог Господара, па се остави камате и покаје се Богу, неће имати грех за оно што је било, за шта се покајао, а оно што ће да ради у будућности само Бог зна, док онај ко и даље настави да узима камату, након што је до њега дошла Божја забрана и над њим је успостављен доказ, заслужио је улазак у Ватру и вечни боравак у њој. Под вечним боравком се овде мисли на оне који су и након доказа узимали камату и говорили да је она дозвољена, или се мисли на дуг боравак у њој, јер вечно ће у Паклу бити само неверници, а не и верници.
Ərəbcə təfsirlər:
يَمۡحَقُ ٱللَّهُ ٱلرِّبَوٰاْ وَيُرۡبِي ٱلصَّدَقَٰتِۗ وَٱللَّهُ لَا يُحِبُّ كُلَّ كَفَّارٍ أَثِيمٍ
Аллах ће да уништи иметак стечен путем камате, било физичким уништавањем или апстрактним тако што у њему неће дати благослова, док ће увећати милостињу увећањем њене награде. Награда за добро дело је од десет до седамсто пута већа, па и више од тога. Узвишени Аллах ће благословити иметак оних који удељују, а Он не воли пркосне невернике, који дозвољавају оно што је забрањено и утапају се у грехе.
Ərəbcə təfsirlər:
إِنَّ ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ وَعَمِلُواْ ٱلصَّٰلِحَٰتِ وَأَقَامُواْ ٱلصَّلَوٰةَ وَءَاتَوُاْ ٱلزَّكَوٰةَ لَهُمۡ أَجۡرُهُمۡ عِندَ رَبِّهِمۡ وَلَا خَوۡفٌ عَلَيۡهِمۡ وَلَا هُمۡ يَحۡزَنُونَ
Доиста они који верују у Аллаха, следе Његовог Посланика, чине добра дела, намаз (молитву) обављају потпуно, онако како је Аллах прописао, и зекат (прописану милостињу) дају из својих иметака онима који га заслужују - имаће награду за то код Господара свог, и неће страховати од онога што их у будућности чека, нити ће туговати за оним што их је у прошлости мимоишло од овосветских лепота и ужитака.
Ərəbcə təfsirlər:
يَٰٓأَيُّهَا ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ ٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَذَرُواْ مَا بَقِيَ مِنَ ٱلرِّبَوٰٓاْ إِن كُنتُم مُّؤۡمِنِينَ
О ви који верујете у Аллаха и следите Његовог Посланика, бојте се Аллаха чињењем онога што вам је наредио и клоњењем онога што вам је забранио, и немојте потраживати од људи камату коју сте им као дуг урачунали, ако истински верујете у Аллаха и Његове заповести.
Ərəbcə təfsirlər:
فَإِن لَّمۡ تَفۡعَلُواْ فَأۡذَنُواْ بِحَرۡبٖ مِّنَ ٱللَّهِ وَرَسُولِهِۦۖ وَإِن تُبۡتُمۡ فَلَكُمۡ رُءُوسُ أَمۡوَٰلِكُمۡ لَا تَظۡلِمُونَ وَلَا تُظۡلَمُونَ
Ако не учините оно што вам је наређено, знајте и будите уверени да вам следи рат од Аллаха и Његовог Посланика. Уколико се покајете Аллаху и оставите камату, припада вам главница иметка којег сте позајмили, тако да ником не чините неправду узимањем вишка преко главнице иметка, и да нико вама не чини неправду враћањем мање од главнице иметка.
Ərəbcə təfsirlər:
وَإِن كَانَ ذُو عُسۡرَةٖ فَنَظِرَةٌ إِلَىٰ مَيۡسَرَةٖۚ وَأَن تَصَدَّقُواْ خَيۡرٞ لَّكُمۡ إِن كُنتُمۡ تَعۡلَمُونَ
Ако је онај од кога потражујете свој дуг у тешком стању и не може да врати дуг, одложите потраживање док не буде у прилици да вам врати. А да уделите тиме што ћете да опростите цели дуг или део дуга боље вам је, када бисте само знали која је вредност тога код Аллаха.
Ərəbcə təfsirlər:
وَٱتَّقُواْ يَوۡمٗا تُرۡجَعُونَ فِيهِ إِلَى ٱللَّهِۖ ثُمَّ تُوَفَّىٰ كُلُّ نَفۡسٖ مَّا كَسَبَتۡ وَهُمۡ لَا يُظۡلَمُونَ
Бојте се казне у дану у којем ћете се сви Аллаху вратити, и пред Њега стати, а затим ће сваком бити дати оно што је заслужио, било добро или лоше, и ником неће бити неправда нанесена умањивањем добрих дела која је заслужио, нити казном коју није заслужио.
Ərəbcə təfsirlər:
Bu səhifədə olan ayələrdən faydalar:
• من أعظم الكبائر أكل الربا، ولهذا توعد الله تعالى آكله بالحرب وبالمحق في الدنيا والتخبط في الآخرة.
Један од највећих греха је узимање камате. Зато је Узвишени Аллах човеку који узима камату запретио објавом рата и уништавањем иметка на овом свету и избезумљеношћу на Будућем свету.

• الالتزام بأحكام الشرع في المعاملات المالية ينزل البركة والنماء فيها.
Придржавање исламско-правних прописа у пословању узрок је благослова и увећања иметка.

• فضل الصبر على المعسر، والتخفيف عنه بالتصدق عليه ببعض الدَّين أو كله.
У овим одломцима је истакнута вредност стрпљења према дужницима у тешком стању, и вредност олакшавања таквима опраштањем целог дуга или дела дуга.

يَٰٓأَيُّهَا ٱلَّذِينَ ءَامَنُوٓاْ إِذَا تَدَايَنتُم بِدَيۡنٍ إِلَىٰٓ أَجَلٖ مُّسَمّٗى فَٱكۡتُبُوهُۚ وَلۡيَكۡتُب بَّيۡنَكُمۡ كَاتِبُۢ بِٱلۡعَدۡلِۚ وَلَا يَأۡبَ كَاتِبٌ أَن يَكۡتُبَ كَمَا عَلَّمَهُ ٱللَّهُۚ فَلۡيَكۡتُبۡ وَلۡيُمۡلِلِ ٱلَّذِي عَلَيۡهِ ٱلۡحَقُّ وَلۡيَتَّقِ ٱللَّهَ رَبَّهُۥ وَلَا يَبۡخَسۡ مِنۡهُ شَيۡـٔٗاۚ فَإِن كَانَ ٱلَّذِي عَلَيۡهِ ٱلۡحَقُّ سَفِيهًا أَوۡ ضَعِيفًا أَوۡ لَا يَسۡتَطِيعُ أَن يُمِلَّ هُوَ فَلۡيُمۡلِلۡ وَلِيُّهُۥ بِٱلۡعَدۡلِۚ وَٱسۡتَشۡهِدُواْ شَهِيدَيۡنِ مِن رِّجَالِكُمۡۖ فَإِن لَّمۡ يَكُونَا رَجُلَيۡنِ فَرَجُلٞ وَٱمۡرَأَتَانِ مِمَّن تَرۡضَوۡنَ مِنَ ٱلشُّهَدَآءِ أَن تَضِلَّ إِحۡدَىٰهُمَا فَتُذَكِّرَ إِحۡدَىٰهُمَا ٱلۡأُخۡرَىٰۚ وَلَا يَأۡبَ ٱلشُّهَدَآءُ إِذَا مَا دُعُواْۚ وَلَا تَسۡـَٔمُوٓاْ أَن تَكۡتُبُوهُ صَغِيرًا أَوۡ كَبِيرًا إِلَىٰٓ أَجَلِهِۦۚ ذَٰلِكُمۡ أَقۡسَطُ عِندَ ٱللَّهِ وَأَقۡوَمُ لِلشَّهَٰدَةِ وَأَدۡنَىٰٓ أَلَّا تَرۡتَابُوٓاْ إِلَّآ أَن تَكُونَ تِجَٰرَةً حَاضِرَةٗ تُدِيرُونَهَا بَيۡنَكُمۡ فَلَيۡسَ عَلَيۡكُمۡ جُنَاحٌ أَلَّا تَكۡتُبُوهَاۗ وَأَشۡهِدُوٓاْ إِذَا تَبَايَعۡتُمۡۚ وَلَا يُضَآرَّ كَاتِبٞ وَلَا شَهِيدٞۚ وَإِن تَفۡعَلُواْ فَإِنَّهُۥ فُسُوقُۢ بِكُمۡۗ وَٱتَّقُواْ ٱللَّهَۖ وَيُعَلِّمُكُمُ ٱللَّهُۗ وَٱللَّهُ بِكُلِّ شَيۡءٍ عَلِيمٞ
О ви који верујете у Аллаха и следите Његовог Посланика, када један од другог позајмљујете до одређеног рока, запишите тај дуг. Нека га неко запише праведно, у складу са исламским законом. Нека се писар не суздржава да запише дуг онако како га је Аллах научио, праведно. Нека га запише онако како му диктира дужник, тако да то буде његово признање, и нек се боји Аллаха и нека ништа од дуга не одузима, било квантитативно или квалитативно. Уколико дужник није разборит или је слаб због малодобности, лудила, немости и томе слично, нека издиктира његов старатељ, праведно и објективно. И тражите сведочење двојице разумних и праведних мушкараца, па ако не нађете, онда мушкарца и две жене чијом сте вером и поузданошћу задовољни, тако да ако једна од њих заборави она друга је подсети. И нека се сведоци не устручавају да сведоче, када се то од њих затражи. Нека вам не буде тешко писање дуга, био велики или мали, до одређеног рока, јер је записивање дуга праведније у исламском закону, уз њега је сведочење потпуније, и њиме је већа шанса да се отклони свака сумња у вези количине, врсте и рока дуга. Међутим, ако се ради о вашем међусобном пословању у којем се роба преузима и цена плаћа на лицу места, нема сметње да то не запишете, ако нема потребе. Прописано вам је сведочење при купопродаји, како би се спречио међусобни спор, и није дозвољено наношење штете сведоцима нити писарима, нити је њима дозвољено да нанесу штету ономе ко од њих тражи писање или сведочење. Уколико неко од вас нанесе штету другом, тиме је изашао из покорности Аллаху. О верници, бојте се Аллаха чињењем онога што вам је наредио и клоњењем онога што вам је забранио, и Аллах ће вас подучити ономе у чему је корист за вас и на овом свету и на Будућем, а Аллах све зна.
Ərəbcə təfsirlər:
Bu səhifədə olan ayələrdən faydalar:
• وجوب تسمية الأجل في جميع المداينات وأنواع الإجارات.
Ови одломци садрже прописаност документовања дугова и свих пословања ради спречавања разилажења и спорења.

Ови одломци садрже прописаност старатељства над онима којима је то потребно, било због њихове физичке или умне слабости, или малолетности.

Ови одломци садрже прописаност сведочења за дугове и права.

Ови одломци указују да у потпуност и праведност записивања спада леп одабир речи и стила приликом записивања, за свако пословање посебно.

Ови одломци указују да није дозвољено иком наносити штету због документовања туђих права, ни ономе чије се право документује, ни ономе ко га записује или му сведочи.

۞ وَإِن كُنتُمۡ عَلَىٰ سَفَرٖ وَلَمۡ تَجِدُواْ كَاتِبٗا فَرِهَٰنٞ مَّقۡبُوضَةٞۖ فَإِنۡ أَمِنَ بَعۡضُكُم بَعۡضٗا فَلۡيُؤَدِّ ٱلَّذِي ٱؤۡتُمِنَ أَمَٰنَتَهُۥ وَلۡيَتَّقِ ٱللَّهَ رَبَّهُۥۗ وَلَا تَكۡتُمُواْ ٱلشَّهَٰدَةَۚ وَمَن يَكۡتُمۡهَا فَإِنَّهُۥٓ ءَاثِمٞ قَلۡبُهُۥۗ وَٱللَّهُ بِمَا تَعۡمَلُونَ عَلِيمٞ
Ако сте путници и не нађете писара који ће вам документовати дуг, довољно је да дужник да залог позајмиоцу, који је гарант враћања дуга. Тај залог ће остати код њега све док дужник не врати дуг. Уколико имате поверења једни у друге, не морате ни записивати, ни позивати сведоке, ни давати и узимати залоге, и у том случају је дуг поверење на врату дужника којег мора извршити. Дужник се треба бојати Аллаха кад је у питању ово поверење, тако да ништа од дуга не порекне. Уколико порекне, онда сведок тог пословања мора да сведочи и није му дозвољено да сакрије сведочење. Онај ко сакрије сведочење, његово је срце покварено и грешно, а Аллах зна оно што радите, и обрачунаће вас за ваша дела.
Ərəbcə təfsirlər:
لِّلَّهِ مَا فِي ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَمَا فِي ٱلۡأَرۡضِۗ وَإِن تُبۡدُواْ مَا فِيٓ أَنفُسِكُمۡ أَوۡ تُخۡفُوهُ يُحَاسِبۡكُم بِهِ ٱللَّهُۖ فَيَغۡفِرُ لِمَن يَشَآءُ وَيُعَذِّبُ مَن يَشَآءُۗ وَٱللَّهُ عَلَىٰ كُلِّ شَيۡءٖ قَدِيرٌ
Аллаху Једином припада све што је на небесима и на Земљи, Он је све истински створио, све истински поседује и свиме истински управља. Уколико испољите или сакријете оно што вам је у срцима - па Аллах то зна, и за то ће вас обрачунати, након чега ће опростити ономе коме Он хоће, из Своје милости и доброте, а казниће онога кога Он хоће, из Своје правде и мудрости. А Аллах је над свиме моћан.
Ərəbcə təfsirlər:
ءَامَنَ ٱلرَّسُولُ بِمَآ أُنزِلَ إِلَيۡهِ مِن رَّبِّهِۦ وَٱلۡمُؤۡمِنُونَۚ كُلٌّ ءَامَنَ بِٱللَّهِ وَمَلَٰٓئِكَتِهِۦ وَكُتُبِهِۦ وَرُسُلِهِۦ لَا نُفَرِّقُ بَيۡنَ أَحَدٖ مِّن رُّسُلِهِۦۚ وَقَالُواْ سَمِعۡنَا وَأَطَعۡنَاۖ غُفۡرَانَكَ رَبَّنَا وَإِلَيۡكَ ٱلۡمَصِيرُ
Посланик Мухаммед, нека је Аллахов мир и благослов над њим, верује у оно што му је објављено од његовог Господара, а и верници такође. Сви они верују у Аллаха, све анђеле, све објављене књиге, и све посланике и кажу: Не раздвајамо у веровању између Аллахових посланика, чули смо оно што си нам наредио и забранио, покоравамо Ти се у томе, и тражимо од Тебе да нам опростиш, Господару наш, јер Теби Једином се враћамо у свим нашим пословима.
Ərəbcə təfsirlər:
لَا يُكَلِّفُ ٱللَّهُ نَفۡسًا إِلَّا وُسۡعَهَاۚ لَهَا مَا كَسَبَتۡ وَعَلَيۡهَا مَا ٱكۡتَسَبَتۡۗ رَبَّنَا لَا تُؤَاخِذۡنَآ إِن نَّسِينَآ أَوۡ أَخۡطَأۡنَاۚ رَبَّنَا وَلَا تَحۡمِلۡ عَلَيۡنَآ إِصۡرٗا كَمَا حَمَلۡتَهُۥ عَلَى ٱلَّذِينَ مِن قَبۡلِنَاۚ رَبَّنَا وَلَا تُحَمِّلۡنَا مَا لَا طَاقَةَ لَنَا بِهِۦۖ وَٱعۡفُ عَنَّا وَٱغۡفِرۡ لَنَا وَٱرۡحَمۡنَآۚ أَنتَ مَوۡلَىٰنَا فَٱنصُرۡنَا عَلَى ٱلۡقَوۡمِ ٱلۡكَٰفِرِينَ
Узвишени Аллах никог не обавезује преко његових могућности, јер је Аллахова вера изграђена на олакшавању, а не на отежавању. Ко учини добро дело, имаће награду за то, која му неће бити умањена, а ко учини лоше дело имаће грех за то, и сам ће сносити његову последицу. Посланик и верници кажу: "Господару наш, немој нас казнити ако заборавимо или ненамерно погрешимо у делима или речима; Господару наш, немој нас обавезати нечим што нам је тешко или што не можемо поднети, као што си обавезао оне пре нас које си тиме казнио због њихове неправде, попут Јевреја; Господару наш, немој нас обавезати оним што нам је тешко или што не можемо поднети, опрости нам грехе и смилуј нам се, из милости и доброте Твоје. Ти си наш заштитник и помагач, па нас помози против народа неверничког.
Ərəbcə təfsirlər:
Bu səhifədə olan ayələrdən faydalar:
• جواز أخذ الرهن لضمان الحقوق في حال عدم القدرة على توثيق الحق، إلا إذا وَثِقَ المتعاملون بعضهم ببعض.
Ови одломци садрже дозволу узимања залога као гаранције повраћаја права уколико није могуће документовати то право. Нема сметње не документовати и не узети залог ако обе стране имају међусобног поверења.

• حرمة كتمان الشهادة وإثم من يكتمها ولا يؤديها.
Ови одломци садрже забрану скривања сведочанства и указују на грех онога ко сакрије своје сведочење.

• كمال علم الله تعالى واطلاعه على خلقه، وقدرته التامة على حسابهم على ما اكتسبوا من أعمال.
Ови одломци указују на савршеност Аллаховог знања о Његовим створењима, и Његове моћи да их обрачуна за дела која су учинили.

• تقرير أركان الإيمان وبيان أصوله.
Потврда темеља веровања и појашњење њених основа.

• قام هذا الدين على اليسر ورفع الحرج والمشقة عن العباد، فلا يكلفهم الله إلا ما يطيقون، ولا يحاسبهم على ما لا يستطيعون.
Ова вера је изграђена на олакшавању, а не на отежавању, па Узвишени Аллах људе обавезује у границама њихових могућности и неће их обрачунати за оно што је ван њихове моћи.

 
Mənaların tərcüməsi Surə: əl-Bəqərə
Surələrin mündəricatı Səhifənin rəqəmi
 
Qurani Kərimin mənaca tərcüməsi - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - Tərcumənin mündəricatı

الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم، صادر عن مركز تفسير للدراسات القرآنية.

Bağlamaq