Prijevod značenja Sura El-Bekara - Prijevod sažetog tefsira Kur'ana na srpski jezik. - Broj stranice 6 - Enciklopedija Kur'ana

Ajet: 30

وَإِذۡ قَالَ رَبُّكَ لِلۡمَلَٰٓئِكَةِ إِنِّي جَاعِلٞ فِي ٱلۡأَرۡضِ خَلِيفَةٗۖ قَالُوٓاْ أَتَجۡعَلُ فِيهَا مَن يُفۡسِدُ فِيهَا وَيَسۡفِكُ ٱلدِّمَآءَ وَنَحۡنُ نُسَبِّحُ بِحَمۡدِكَ وَنُقَدِّسُ لَكَۖ قَالَ إِنِّيٓ أَعۡلَمُ مَا لَا تَعۡلَمُونَ

Узвишени Аллах нас обавештава да је Он рекао анђелима да ће на Земљи поставити људе који ће наслеђивати једни друге, како би изграђивали Земљу покоравајући се Њему. Анђели су Га питали, желећи да разумеју и спознају, о мудрости постављања људи намесницима на Земљи, премда ће они чинити неред на њој, и бесправно проливати крв. Анђели су додали: "Ми Ти се покоравамо и славимо Те и хвалимо, величамо Твоју величанственост и савршеност, и у томе никада не клонемо." Па им је Аллах одговорио: "Доиста ја знам оно што ви не знате, од запањујућих мудрости које се крију у њиховом стварању, и величанствених интенција њиховог постављања за намеснике на Земљи."

Ajet: 31

وَعَلَّمَ ءَادَمَ ٱلۡأَسۡمَآءَ كُلَّهَا ثُمَّ عَرَضَهُمۡ عَلَى ٱلۡمَلَٰٓئِكَةِ فَقَالَ أَنۢبِـُٔونِي بِأَسۡمَآءِ هَٰٓؤُلَآءِ إِن كُنتُمۡ صَٰدِقِينَ

Ради указивања почасти и високог степена Адама, Узвишени Бог га је подучио именима свих ствари: живих и неживих, подучио га је значењима тих назива, а затим је те ствари предочио анђелима рекавши: "Обавестите ме о именима ових ствари, ако је истина да сте ви часнији и бољи од овог створења."

Ajet: 32

قَالُواْ سُبۡحَٰنَكَ لَا عِلۡمَ لَنَآ إِلَّا مَا عَلَّمۡتَنَآۖ إِنَّكَ أَنتَ ٱلۡعَلِيمُ ٱلۡحَكِيمُ

Они су рекли, признајући своју мањкавост и приписујући све благодати Аллаху: "Ми Те славимо и сваку мањкавост од Тебе негирамо, и величамо Те, Господару наш, и не супротстављамо се Твојој одредби и Твом закону. Ми знамо само оно чему си нас Ти подучио, а Ти си, доиста, Свезнајући Којем ништа није скривено, и Мудри Који сваку ствар ставља на њено место, било да се ради о Твојим космичким или верозаконским одредбама.

Ajet: 33

قَالَ يَٰٓـَٔادَمُ أَنۢبِئۡهُم بِأَسۡمَآئِهِمۡۖ فَلَمَّآ أَنۢبَأَهُم بِأَسۡمَآئِهِمۡ قَالَ أَلَمۡ أَقُل لَّكُمۡ إِنِّيٓ أَعۡلَمُ غَيۡبَ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِ وَأَعۡلَمُ مَا تُبۡدُونَ وَمَا كُنتُمۡ تَكۡتُمُونَ

Тада Узвишени Аллах рече Адаму: "Обавести их о именима тих ствари." Када их је он обавестио онако како га је подучио његов Господар, Аллах рече анђелима: "Зар вам нисам рекао да Ја, уистину, знам све што је скривено на небесима и на Земљи, и знам оно што испољавате и оно о чему размишљате?"

Ajet: 34

وَإِذۡ قُلۡنَا لِلۡمَلَٰٓئِكَةِ ٱسۡجُدُواْ لِأٓدَمَ فَسَجَدُوٓاْ إِلَّآ إِبۡلِيسَ أَبَىٰ وَٱسۡتَكۡبَرَ وَكَانَ مِنَ ٱلۡكَٰفِرِينَ

Узвишени Аллах појашњава да је Он наредио анђелима да се поклоне Адаму из поштовања падајући ничице, па су то журно учинили покоравајући се Аллаховој наредби, осим Сотоне који је био од џина (демона) и који се сустегао од покорности, пркосећи Аллаховој наредби, и охолећи се над Адамом. Тиме је постао неверник у Аллаха Узвишеног.

Ajet: 35

وَقُلۡنَا يَٰٓـَٔادَمُ ٱسۡكُنۡ أَنتَ وَزَوۡجُكَ ٱلۡجَنَّةَ وَكُلَا مِنۡهَا رَغَدًا حَيۡثُ شِئۡتُمَا وَلَا تَقۡرَبَا هَٰذِهِ ٱلشَّجَرَةَ فَتَكُونَا مِنَ ٱلظَّٰلِمِينَ

Рекосмо: "О Адаме, настаните се ти и супруга твоја Ева у Рају, и пријатно једите у њему шта год желите и где год желите, без ичега што ће вам покварити ужитак. Али чувајте се добро дрвета чији плодови су вам забрањени за јело, јер ако ту забрану прекршите - бићете неправедници, због кршења онога што Сам вам наредио."

Ajet: 36

فَأَزَلَّهُمَا ٱلشَّيۡطَٰنُ عَنۡهَا فَأَخۡرَجَهُمَا مِمَّا كَانَا فِيهِۖ وَقُلۡنَا ٱهۡبِطُواْ بَعۡضُكُمۡ لِبَعۡضٍ عَدُوّٞۖ وَلَكُمۡ فِي ٱلۡأَرۡضِ مُسۡتَقَرّٞ وَمَتَٰعٌ إِلَىٰ حِينٖ

Ђаво им је непрестано дошаптавао и улепшавао им кршење Аллахове наредбе, све док их није навео да згреше и пробају плодове са дрвета које им је Аллах забранио. Казна за то им је била то што их је Аллах извео из Раја у којем су били, рекавши њима и ђаволу: "Силазите на Земљу! Бићете непријатељи једни другима, и на тој Земљи ћете боравити и остати, уживајући у њеним благодатима, све до краја ваших живота и док не наступи Судњи час.

Ajet: 37

فَتَلَقَّىٰٓ ءَادَمُ مِن رَّبِّهِۦ كَلِمَٰتٖ فَتَابَ عَلَيۡهِۚ إِنَّهُۥ هُوَ ٱلتَّوَّابُ ٱلرَّحِيمُ

Адам је прихватио речи које му је Аллах објавио, и којима га је надахнуо да Му се тим речима помоли, а оне су споменуте у ајету: "'Господару наш', рекоше они, 'сами смо себи неправду учинили, и ако нам Ти не опростиш и не смилујеш нам се, сигурно ћемо међу губитницима бити.'" (Поглавље Ел-Еа'раф, 23.) Аллах је прихватио његово покајање и опростио му, јер је Он, Узвишени, Онај Који стално прашта Својим робовима, и Који је милостив према њима.

Poruke i pouke ajeta na ovoj stranici:

• الواجب على المؤمن إذا خفيت عليه حكمة الله في بعض خلقه وأَمْرِهِ أن يسلِّم لله في خلقه وأَمْرِهِ.

Обавеза верника јесте да, када му буде скривена Аллахова мудрост у нечему што је створио или одредио, да се потпуно преда Аллаху и да верује у мудрост онога што је Он створио или одредио.

• رَفَعَ القرآن الكريم منزلة العلم، وجعله سببًا للتفضيل بين الخلق.

Племенити Кур'ан је уздигао степен знања и њиме је нека створења учинио бољим од других.

• الكِبْرُ هو رأس المعاصي، وأساس كل بلاء ينزل بالخلق، وهو أول معصية عُصِيَ الله بها.

Охолост је основа сваког греха и темељ сваке невоље која захвата створења. То је први грех који је учињен према Аллаху.