Translation of the Meanings of the Noble Qur'an - الترجمة الأوزبكية للمختصر في تفسير القرآن الكريم * - Translations’ Index


Translation of the meanings Surah: Muhammad   Ayah:

Муҳаммад сураси

Purposes of the Surah:
تحريض المؤمنين على القتال، تقويةً لهم وتوهينًا للكافرين.
Мўминларни жангга қизиқтириш орқали уларга мадад бериш, кофирларни эса заифлаштириш.

ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ وَصَدُّواْ عَن سَبِيلِ ٱللَّهِ أَضَلَّ أَعۡمَٰلَهُمۡ
Аолоҳга куфр келтирган ва одамларни Аллоҳнинг йўлидан тўсган кимсаларнинг амалларини Аллоҳ зое кетказур.
Arabic explanations of the Qur’an:
وَٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ وَعَمِلُواْ ٱلصَّٰلِحَٰتِ وَءَامَنُواْ بِمَا نُزِّلَ عَلَىٰ مُحَمَّدٖ وَهُوَ ٱلۡحَقُّ مِن رَّبِّهِمۡ كَفَّرَ عَنۡهُمۡ سَيِّـَٔاتِهِمۡ وَأَصۡلَحَ بَالَهُمۡ
Аллоҳга иймон келтириб, яхши ишларни қилган ҳамда Аллоҳ Муҳаммад алайҳиссаломга нозил қилган Парвардигорлари тарафидан юборилган ҳақ бўлмиш рисолатга иймон келтирган зотларнинг гуноҳларини ўчириб, жазога тортмас ва дунёвий ишларини ҳам, ухровий ишларини ҳам ўнглар.
Arabic explanations of the Qur’an:
ذَٰلِكَ بِأَنَّ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ ٱتَّبَعُواْ ٱلۡبَٰطِلَ وَأَنَّ ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ ٱتَّبَعُواْ ٱلۡحَقَّ مِن رَّبِّهِمۡۚ كَذَٰلِكَ يَضۡرِبُ ٱللَّهُ لِلنَّاسِ أَمۡثَٰلَهُمۡ
Бирига мукофот, яна бирига жазо берилишининг сабаби шуки, Аллоҳга куфр келтирган кимсалар ботилга эргашдилар. Аллоҳга ва пайғамбарига иймон келтирган зотлар эса Парвардигорлари тарафидан келган ҳаққа эргашдилар. Бу икки гуруҳнинг, яъни, мўминлар ва кофирлар гуруҳининг ҳукмини Аллоҳ баён қилиб қўйган. Уларнинг қилган ишлари турлича бўлгани учун оқибати ҳам турлича бўлади. Бири мукофот олса, бошқаси жазоланади. Хуллас, ҳар ким экканини ўради.
Arabic explanations of the Qur’an:
فَإِذَا لَقِيتُمُ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ فَضَرۡبَ ٱلرِّقَابِ حَتَّىٰٓ إِذَآ أَثۡخَنتُمُوهُمۡ فَشُدُّواْ ٱلۡوَثَاقَ فَإِمَّا مَنَّۢا بَعۡدُ وَإِمَّا فِدَآءً حَتَّىٰ تَضَعَ ٱلۡحَرۡبُ أَوۡزَارَهَاۚ ذَٰلِكَۖ وَلَوۡ يَشَآءُ ٱللَّهُ لَٱنتَصَرَ مِنۡهُمۡ وَلَٰكِن لِّيَبۡلُوَاْ بَعۡضَكُم بِبَعۡضٖۗ وَٱلَّذِينَ قُتِلُواْ فِي سَبِيلِ ٱللَّهِ فَلَن يُضِلَّ أَعۡمَٰلَهُمۡ
Эй мўминлар, сизларга қарши курашаётган кофирлар билан тўқнашганингизда уларни ўлдиринглар. То уларни мағлуб этгунга қадар жанг қилинглар. Уларнинг шон-шавкатини синдириб, тор-мор қилганингиздан кейин асирларни маҳкам боғланглар. Улар борасида икки ишдан бирини қилиш ўз ихтиёрингизда. Ё уларга марҳамат кўрсатиб, ҳеч қандай товон олмай қўйиб юборасиз ёки товон оласиз. Товон пул бўлиши ҳам, бошқа бирон хизмат бўлиши ҳам мумкин. То кофирларнинг Исломни қабул қилиши ёки аҳдлашиши билан уруш ниҳоясига етгунига қадар шундай қилинглар. Бунга сабаб шуки, мўминлар кофирлар билан синаладилар ва кунлар айланиб туради. Гоҳида униси ғолиб бўлса, гоҳида буниси ғолиб бўлади. Аллоҳнинг ҳукми мана шу. Агар Аллоҳ хоҳлаганида кофирлардан жангсиз ҳам ғолиб бўлиши мумкин эди. Лекин У Зот сизларни бир-бирларингиз билан синаш учун жиҳодни фарз қилди. Шу билан ким жанг қилади, ким қилмайди, ажратиб олади. Кофирни ҳам синайди. Жангда ўлган мўмин жаннатга киради, кофир эса дўзахга. Аллоҳ Ўзининг йўлида жон берганларнинг амалларини ҳеч қачон зое қилмас.
Arabic explanations of the Qur’an:
سَيَهۡدِيهِمۡ وَيُصۡلِحُ بَالَهُمۡ
Уларни шу дунёда ҳақ тарафида бўлиш шарафига муяссар айлайди ва ишларини ўнглайди.
Arabic explanations of the Qur’an:
وَيُدۡخِلُهُمُ ٱلۡجَنَّةَ عَرَّفَهَا لَهُمۡ
Қиёмат куни уларни жаннатга киритади. Жаннатки, унинг таъриф-тавсифини шу дунёда қилиб берган ва мўминлар уни таниб қолганлар. Охиратдаги ўринлари қандай бўлишидан ҳам хабардор бўлганлар.
Arabic explanations of the Qur’an:
يَٰٓأَيُّهَا ٱلَّذِينَ ءَامَنُوٓاْ إِن تَنصُرُواْ ٱللَّهَ يَنصُرۡكُمۡ وَيُثَبِّتۡ أَقۡدَامَكُمۡ
Эй Аллоҳга иймон келтириб, Унинг шариатига амал қиладиган зотлар, Аллоҳни қўлласангизлар, У ҳам сизларни қўллайди ва қадамларингизни собит айлайди. Аллоҳни қўллаш У Зотнинг пайғамбарини ва динини қўллаш ҳамда кофирларга қарши жанг қилиш билан бўлади. Аллоҳнинг мўминларни қўллаши эса уларга ғалаба ато этиши билан бўлади.
Arabic explanations of the Qur’an:
وَٱلَّذِينَ كَفَرُواْ فَتَعۡسٗا لَّهُمۡ وَأَضَلَّ أَعۡمَٰلَهُمۡ
Аллоҳга ва У Зотнинг пайғамбарига куфр келтирган кимсалар эса мағлуб бўлиб, ҳалокатга юз тутадилар. Аллоҳ уларнинг амалларини зое қилур.
Arabic explanations of the Qur’an:
ذَٰلِكَ بِأَنَّهُمۡ كَرِهُواْ مَآ أَنزَلَ ٱللَّهُ فَأَحۡبَطَ أَعۡمَٰلَهُمۡ
Уларнинг шундай жазога йўлиққанларига сабаб шуки, улар Аллоҳ Пайғамбар алайҳиссаломга нозил қилган Қуръонни ва ундаги Аллоҳни бир деб билиш эътиқодини ёқтирмадилар. Шу туфайли Аллоҳ уларнинг амалларини ҳабата қилди. Шу билан бу дунёни ҳам, охиратни ҳам қўлдан бой бердилар.
Arabic explanations of the Qur’an:
۞ أَفَلَمۡ يَسِيرُواْ فِي ٱلۡأَرۡضِ فَيَنظُرُواْ كَيۡفَ كَانَ عَٰقِبَةُ ٱلَّذِينَ مِن قَبۡلِهِمۡۖ دَمَّرَ ٱللَّهُ عَلَيۡهِمۡۖ وَلِلۡكَٰفِرِينَ أَمۡثَٰلُهَا
Анави ҳақни ёлғонга чиқараётган кимсалар ер юзини айланиб юриб, ўзларидан олдинги ҳақни тан олмаганларнинг оқибати нима билан якун топгани ҳақида фикр юритсалар бўлмасмикан?! Уларнинг тақдири фожиа билан тугаган-ку. Аллоҳ уларнинг уйларини вайрон этган-ку. Ўзларини ҳам, бола-чақаларини ҳам, мол-дунёларини ҳам барбод айлаган-ку. Ҳамма замон ва ҳамма макондаги кофирларнинг оқибати мана шунга ўхшаш бўлади.
Arabic explanations of the Qur’an:
ذَٰلِكَ بِأَنَّ ٱللَّهَ مَوۡلَى ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ وَأَنَّ ٱلۡكَٰفِرِينَ لَا مَوۡلَىٰ لَهُمۡ
Икки гуруҳнинг бирига жазо, иккинчисига эса мукофот берилишига сабаб шуки, Аллоҳ мўминларни қўллаб-қувватлаб туради. Кофирларни эса ҳеч ким қўлламайди.
Arabic explanations of the Qur’an:
Benefits of the verses in this page:
• النكاية في العدوّ بالقتل وسيلة مُثْلى لإخضاعه.
Душманни жангда мағлуб этиш уни бўйсундиришнинг энг олий воситасидир.

• المن والفداء والقتل والاسترقاق خيارات في الإسلام للتعامل مع الأسير الكافر، يؤخذ منها ما يحقق المصلحة.
Исломда кофир асирни нима қилиш мўминнинг ихтиёрида бўлади. Истаса, унга марҳамат кўрсатиб, ҳеч бир эвазсиз қўйиб юборади. Истаса, товон тўлатади. Истаса, ўзига қул қилиб олади. Қайси бирини ўзига фойдали деб кўрса, ўшанисини қилаверади.

• عظم فضل الشهادة في سبيل الله.
Аллоҳ йўлида шаҳид бўлиш жуда буюк шараф.

• نصر الله للمؤمنين مشروط بنصرهم لدينه.
Аллоҳнинг мўминларни қўллаши мўминларнинг У Зотнинг динини қўллашига боғлиқдир.

إِنَّ ٱللَّهَ يُدۡخِلُ ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ وَعَمِلُواْ ٱلصَّٰلِحَٰتِ جَنَّٰتٖ تَجۡرِي مِن تَحۡتِهَا ٱلۡأَنۡهَٰرُۖ وَٱلَّذِينَ كَفَرُواْ يَتَمَتَّعُونَ وَيَأۡكُلُونَ كَمَا تَأۡكُلُ ٱلۡأَنۡعَٰمُ وَٱلنَّارُ مَثۡوٗى لَّهُمۡ
Аллоҳ иймон келтириб, яхши амаллар қилганларни қасрларининг остидан дарёлар оқиб ўтадиган жаннатларга киритади. Аллоҳга ва У Зотнинг пайғамбарига куфр келтирганлар эса дунёга муккасидан кетиб, кўнгил кўчасига юриб, ҳайвонлар каби еб-ичиб юраверадилар. Уларнинг қоринлари ва шаҳватларидан бошқа ғами бўлмайди. Қиёмат куни эса уларнинг жойи жаҳаннам бўлади.
Arabic explanations of the Qur’an:
وَكَأَيِّن مِّن قَرۡيَةٍ هِيَ أَشَدُّ قُوَّةٗ مِّن قَرۡيَتِكَ ٱلَّتِيٓ أَخۡرَجَتۡكَ أَهۡلَكۡنَٰهُمۡ فَلَا نَاصِرَ لَهُمۡ
Сизни чиқариб юборган Макка аҳолисидан кўра мол-давлат жиҳатидан ҳам, бола-чақа жиҳатидан ҳам қудратлироқ бўлган ўтмишдаги қанча қишлоқни ўзларига юборилган пайғамбарни ёлғончига чиқарганлари туфайли ҳалок айлаганмиз. Уларни Аллоҳнинг азобидан қутқариб қоладиган бирон мададкор бўлмаган. Истасак, Маккани ҳам бир зумда вайрон этамиз. Шундай қилиш Биз учун қийин иш эмас.
Arabic explanations of the Qur’an:
أَفَمَن كَانَ عَلَىٰ بَيِّنَةٖ مِّن رَّبِّهِۦ كَمَن زُيِّنَ لَهُۥ سُوٓءُ عَمَلِهِۦ وَٱتَّبَعُوٓاْ أَهۡوَآءَهُم
Парвардигори тарафидан аниқ бир ҳужжатга эга бўлиб, У Зотга онгли қалб билан ибодат қиладиган одам ёмон ишини шайтон чиройли қилиб кўрсатганига алданиб, бутларга ибодат қилиш, маъсият лойига ботиш ва пайғамбарларни ёлғончига чиқаришдек манфур ишларни қиладиган кимса билан баробарми?!
Arabic explanations of the Qur’an:
مَّثَلُ ٱلۡجَنَّةِ ٱلَّتِي وُعِدَ ٱلۡمُتَّقُونَۖ فِيهَآ أَنۡهَٰرٞ مِّن مَّآءٍ غَيۡرِ ءَاسِنٖ وَأَنۡهَٰرٞ مِّن لَّبَنٖ لَّمۡ يَتَغَيَّرۡ طَعۡمُهُۥ وَأَنۡهَٰرٞ مِّنۡ خَمۡرٖ لَّذَّةٖ لِّلشَّٰرِبِينَ وَأَنۡهَٰرٞ مِّنۡ عَسَلٖ مُّصَفّٗىۖ وَلَهُمۡ فِيهَا مِن كُلِّ ٱلثَّمَرَٰتِ وَمَغۡفِرَةٞ مِّن رَّبِّهِمۡۖ كَمَنۡ هُوَ خَٰلِدٞ فِي ٱلنَّارِ وَسُقُواْ مَآءً حَمِيمٗا فَقَطَّعَ أَمۡعَآءَهُمۡ
Парвардигори оламдан буйруқларини бажариш ва тақиқларидан тийилиш ила қўрқадиган тақводорлар учун Аллоҳ ваъда қилган жаннатда бир неча дарёлар бўлиб, улардан бирида ҳар қанча туриб қолса ҳам айнимайдиган сувлар оқса, яна бирида ҳеч қачон таъми ўзгармайдиган сутлар оқади. Яна бирида ичгувчилар учун ширин таъмли шароблар оқиб турса, бошқасида соф асаллар оқиб туради. Уларга истаган мевалари муҳайё қилинади. Буларнинг устига Аллоҳ уларнинг гуноҳларини ўчириб юборади. Уларни жазога тортмайди. Мана шунча неъматларга эга бўлган бахтиёр мўмин дўзахдан ҳеч қачон чиқмайдиган, қайноқ сув билан суғорилиб, ичаклари титилиб кетадиган бахтиқарога ўхшайдими?!
Arabic explanations of the Qur’an:
وَمِنۡهُم مَّن يَسۡتَمِعُ إِلَيۡكَ حَتَّىٰٓ إِذَا خَرَجُواْ مِنۡ عِندِكَ قَالُواْ لِلَّذِينَ أُوتُواْ ٱلۡعِلۡمَ مَاذَا قَالَ ءَانِفًاۚ أُوْلَٰٓئِكَ ٱلَّذِينَ طَبَعَ ٱللَّهُ عَلَىٰ قُلُوبِهِمۡ وَٱتَّبَعُوٓاْ أَهۡوَآءَهُمۡ
Эй Пайғамбар, мунофиқлар орасида шундай кимсалар борки, сизга номига қулоқ соладилар. Мақсадлари қабул қилиш эмас, эътироз билдириш бўлади. Ҳузурингиздан чиққанларида атайин ўзларини билмаганликка солиб, илм ато этилган кишиларга: "Ҳозир нима деди?", дея масхараомиз савол ташлайдилар. Аллоҳ уларнинг қалбларини муҳрлаб қўйган. Муҳрланган қалбларга яхши гап етиб бормайди. Улар ҳавойи нафсларига эргашадилар. Ҳавойи нафс эса ҳар доим ҳақнинг юзини ёпиб туради. Уни сал четроққа сурасиз, кейин ҳақни кўрасиз.
Arabic explanations of the Qur’an:
وَٱلَّذِينَ ٱهۡتَدَوۡاْ زَادَهُمۡ هُدٗى وَءَاتَىٰهُمۡ تَقۡوَىٰهُمۡ
Ҳақ йўлдан бориб, Пайғамбар алайҳиссалом олиб келган кўрсатмаларга амал қилган зотларга эса янада кўпроқ ҳидоят ва эзгулик сари тавфиқ ато этур ҳамда уларнинг дўзахдан сақлайдиган ишларни қилишларига илҳом берур.
Arabic explanations of the Qur’an:
فَهَلۡ يَنظُرُونَ إِلَّا ٱلسَّاعَةَ أَن تَأۡتِيَهُم بَغۡتَةٗۖ فَقَدۡ جَآءَ أَشۡرَاطُهَاۚ فَأَنَّىٰ لَهُمۡ إِذَا جَآءَتۡهُمۡ ذِكۡرَىٰهُمۡ
Кофирлар қиёматнинг тўсатдан кутилмаганда келиб қолишини кутяптилар, холос. Унинг аломатлари эса келиб бўлди. Муҳаммад алайҳиссаломнинг пайғамбар бўлиб юборилиши ва ойнинг ёрилиши шулар жумласидандир. У келиб бўлганидан кейин ибрат олиш имкони қолармиди?!
Arabic explanations of the Qur’an:
فَٱعۡلَمۡ أَنَّهُۥ لَآ إِلَٰهَ إِلَّا ٱللَّهُ وَٱسۡتَغۡفِرۡ لِذَنۢبِكَ وَلِلۡمُؤۡمِنِينَ وَٱلۡمُؤۡمِنَٰتِۗ وَٱللَّهُ يَعۡلَمُ مُتَقَلَّبَكُمۡ وَمَثۡوَىٰكُمۡ
Эй Пайғамбар, билингки, Аллоҳдан ўзга чин маъбуд йўқдир. Ўз гуноҳларингиз учун ҳам, мўминлар ва мўминаларнинг гуноҳлари учун ҳам истиғфор айтинг. Аллоҳ кундузи нималар қилишингизни ҳам, кечаси қаерда қўним топишингизни ҳам билади. У Зотдан бирон нарса яширин қола олмас.
Arabic explanations of the Qur’an:
Benefits of the verses in this page:
• اقتصار همّ الكافر على التمتع في الدنيا بالمتع الزائلة.
Кофирнинг бор ғами шу дунёнинг ўткинчи неъматларидан мумкин қадар кўпроқ фойдаланиб қолиш, холос.

• المقابلة بين جزاء المؤمنين وجزاء الكافرين تبيّن الفرق الشاسع بينهما؛ ليختار العاقل أن يكون مؤمنًا، ويختار الأحمق أن يكون كافرًا.
Мўминга бериладиган мукофот билан кофирга бериладиган жазо таққосланса, ўз-ўзидан мўмин бўлиш оқиллик, кофир бўлиш эса аҳмоқлик экани аён бўлади-қолади.

• بيان سوء أدب المنافقين مع رسول الله صلى الله عليه وسلم.
Оятларда мунофиқларнинг Пайғамбар алайҳиссаломга нисбатан нақадар беодоб бўлгани айтиляпти.

• العلم قبل القول والعمل.
Гапириш ва иш қилишдан олдин билиш лозим.

وَيَقُولُ ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ لَوۡلَا نُزِّلَتۡ سُورَةٞۖ فَإِذَآ أُنزِلَتۡ سُورَةٞ مُّحۡكَمَةٞ وَذُكِرَ فِيهَا ٱلۡقِتَالُ رَأَيۡتَ ٱلَّذِينَ فِي قُلُوبِهِم مَّرَضٞ يَنظُرُونَ إِلَيۡكَ نَظَرَ ٱلۡمَغۡشِيِّ عَلَيۡهِ مِنَ ٱلۡمَوۡتِۖ فَأَوۡلَىٰ لَهُمۡ
Аллоҳга иймон келтирганлар Аллоҳ бир сура нозил қилиб, уруш ҳақида баён қилишини умид қиладилар. "Аллоҳ бир сура нозил қилиб, урушни ҳам зикр қилса эди", дейдилар. Эй Пайғамбар, Аллоҳ уруш ҳақидаги ҳамма ҳукмларни ўз ичига олган бир аниқ сура нозил қилганидан кейин эса қалбида шак-шубҳалар ўрмалаб юрган мунофиқларни кўрасизки, сизга худди қўрқув ва даҳшатдан ҳушини йўқотиб қўйган одамдек қарайдилар. Аллоҳ уларни огоҳлантирадики, ўша қўрқаётган нарсалари уларга жуда яқин турибди.
Arabic explanations of the Qur’an:
طَاعَةٞ وَقَوۡلٞ مَّعۡرُوفٞۚ فَإِذَا عَزَمَ ٱلۡأَمۡرُ فَلَوۡ صَدَقُواْ ٱللَّهَ لَكَانَ خَيۡرٗا لَّهُمۡ
Аллоҳнинг амрига итоат этиб, яхши гапларни гапирсалар, ўзларига яхши бўларди. Уруш фарз қилиниб, иш жиддийлашганда эса Аллоҳга иймон келтириш ва итоат этиш ҳақидаги гапларида туриб, ваъдаларига содиқ қолсалар, мунофиқлик ва Аллоҳнинг фармонларига қарши чиқишдан кўра ўзалари учун яхшироқ бўларди.
Arabic explanations of the Qur’an:
فَهَلۡ عَسَيۡتُمۡ إِن تَوَلَّيۡتُمۡ أَن تُفۡسِدُواْ فِي ٱلۡأَرۡضِ وَتُقَطِّعُوٓاْ أَرۡحَامَكُمۡ
Агар Аллоҳга иймон келтириш ва итоат этишдан юз ўгирсангизлар, куфру маъсиятлар ила ер юзида бузғунчилик қилиб, худди жоҳилиятда бўлганидек, қариндошлик ришталарини узиб юборишингиз ҳам ҳеч гап эмас.
Arabic explanations of the Qur’an:
أُوْلَٰٓئِكَ ٱلَّذِينَ لَعَنَهُمُ ٱللَّهُ فَأَصَمَّهُمۡ وَأَعۡمَىٰٓ أَبۡصَٰرَهُمۡ
Ер юзида бузғунчилик қилиб, қариндошлик ришталарини узган ўша бадбахтларни Аллоҳ Ўз раҳматидан қувиб, қулоқларини ҳақни эшитмайдиган кар қилиб қўйди. Кўзларини эса ҳақни кўрмайдиган кўр қилиб қўйди. Энди улар ибрат қулоғи билан тинглаш, ибрат кўзи билан кўриш неъматидан маҳрум бахтиқаролардир.
Arabic explanations of the Qur’an:
أَفَلَا يَتَدَبَّرُونَ ٱلۡقُرۡءَانَ أَمۡ عَلَىٰ قُلُوبٍ أَقۡفَالُهَآ
Қуръондан юз ўгираётганлар уни тадаббур қилмайдиларми? Ундаги гаплар, маънолар ҳақида фикр юритмайдиларми? Тадаббур қилганларида эди, эзгулик сари қадам босган ва ҳар қандай ёвузликдан юз ўгирган бўлардилар. Ёки уларнинг қалбларига қулф урилиб, маҳкам ёпилиб қўйилганмикин? Энди унга ҳеч қандай насиҳат, ибрат кириб бора олмайдиган бўлиб қолганмикин?
Arabic explanations of the Qur’an:
إِنَّ ٱلَّذِينَ ٱرۡتَدُّواْ عَلَىٰٓ أَدۡبَٰرِهِم مِّنۢ بَعۡدِ مَا تَبَيَّنَ لَهُمُ ٱلۡهُدَى ٱلشَّيۡطَٰنُ سَوَّلَ لَهُمۡ وَأَمۡلَىٰ لَهُمۡ
Ҳужжат очиқ-ойдин барпо бўлиб, Муҳаммад алайҳиссаломнинг ҳақ пайғамбар экани ўз исботини топганидан кейин ҳам иймондан тониб, кофирлигу мунофиқлик сари тисарилганларга шайтон кофирлик ва мунофиқликни чиройли қилиб кўрсатган ва уларнинг қўйнини пуч ёнғоққа тўлдирган.
Arabic explanations of the Qur’an:
ذَٰلِكَ بِأَنَّهُمۡ قَالُواْ لِلَّذِينَ كَرِهُواْ مَا نَزَّلَ ٱللَّهُ سَنُطِيعُكُمۡ فِي بَعۡضِ ٱلۡأَمۡرِۖ وَٱللَّهُ يَعۡلَمُ إِسۡرَارَهُمۡ
Адашиб, йўлдан озиб кетишларига сабаб шуки, улар Пайғамбар алайҳиссолату вассаломга нозил бўлган Қуръонни ёмон кўрадиган мушрикларга яширин тарзда: "Урушга бормаслик каби айрим ишларда сизларга итоат этамиз", дедилар. Аллоҳ уларнинг ошкора ишларини ҳам, яширин ишларини ҳам жуда яхши билади. У Зотдан бирон нарса яширин қола олмас. Улардан Ўзи истаганини Пайғамбар алайҳиссолату вассаломга ҳам кўрсатиб қўяди.
Arabic explanations of the Qur’an:
فَكَيۡفَ إِذَا تَوَفَّتۡهُمُ ٱلۡمَلَٰٓئِكَةُ يَضۡرِبُونَ وُجُوهَهُمۡ وَأَدۡبَٰرَهُمۡ
Жон олгувчи фаришталар уларнинг юзлари ва орқаларига темирлар билан уриб, минг даҳшатли қийноқлар билан жонларини олаётганда аҳволлари нима кечади, деб ўйлайсиз?!
Arabic explanations of the Qur’an:
ذَٰلِكَ بِأَنَّهُمُ ٱتَّبَعُواْ مَآ أَسۡخَطَ ٱللَّهَ وَكَرِهُواْ رِضۡوَٰنَهُۥ فَأَحۡبَطَ أَعۡمَٰلَهُمۡ
Бундай азобга дучор бўлишларига сабаб шуки, улар Аллоҳни ғазаблантирадиган куфр, мунофиқлик, Аллоҳга ва Пайғамбарга қарши чиқиш каби ишларга эргашдилар. Парвардигорга яқинлаштирадиган ва У Зотнинг ризосига олиб борадиган Аллоҳга иймон келтириш ва Пайғамбарга итоат этиш каби ишларни эса ёқтирмадилар. Бас, Аллоҳ уларнинг амалларини ҳабата қилди.
Arabic explanations of the Qur’an:
أَمۡ حَسِبَ ٱلَّذِينَ فِي قُلُوبِهِم مَّرَضٌ أَن لَّن يُخۡرِجَ ٱللَّهُ أَضۡغَٰنَهُمۡ
Дилларида шак-шубҳалар ўрмалаб юрган мунофиқлар, Аллоҳ уларнинг адоватларини, ҳасадларини ошкор қилмайди, деб ўйладиларми?! Биз уларни синовлар ила албатта фош этамиз. Токи, рост иймон қайси, ёлғон иймон қайси ва мўмин ким, мунофиқ ким, ойдинлашсин.
Arabic explanations of the Qur’an:
Benefits of the verses in this page:
• التكليف بالجهاد في سبيل الله يميّز المنافقين من صفّ المؤمنين.
Аллоҳ йўлида жиҳод қилиш фарз қилиниши билан мунофиқлар мўминлар сафидан ажралиб қолдилар.

• أهمية تدبر كتاب الله، وخطر الإعراض عنه.
Аллоҳнинг китобини тадаббур қилиш ўта муҳим. Ундан юз ўгириш эса ўта хатарли.

• الإفساد في الأرض وقطع الأرحام من أسباب قلة التوفيق والبعد عن رحمة الله.
Ер юзида бузғунчилик қилиш ва қариндошлик ришталарини узиш Аллоҳнинг раҳматидан қувилиб, тавфиқдан мосуво бўлишга олиб боради.

وَلَوۡ نَشَآءُ لَأَرَيۡنَٰكَهُمۡ فَلَعَرَفۡتَهُم بِسِيمَٰهُمۡۚ وَلَتَعۡرِفَنَّهُمۡ فِي لَحۡنِ ٱلۡقَوۡلِۚ وَٱللَّهُ يَعۡلَمُ أَعۡمَٰلَكُمۡ
Эй Пайғамбар, мунофиқларни сизга танитиб қўйишни истаганимизда танитиб қўйган бўлар эдик. Сиз уларни белгиларидан таниб олган бўлар эдингиз. Энди уларни гап оҳангларидан таниб оласиз. Аллоҳ амалларингизни билиб туради. Бирон нарса У Зотдан яширин қолмайди. Яқинда ўша амалларингизга яраша жазо ёки мукофотларингизни беради.
Arabic explanations of the Qur’an:
وَلَنَبۡلُوَنَّكُمۡ حَتَّىٰ نَعۡلَمَ ٱلۡمُجَٰهِدِينَ مِنكُمۡ وَٱلصَّٰبِرِينَ وَنَبۡلُوَاْ أَخۡبَارَكُمۡ
Эй мўминлар, сизларни жиҳод, душманга қарши уруш қилиш билан синаймиз. Токи, орангиздаги Аллоҳ йўлида жиҳод қиладиганларни ҳам, душманга қарши кураш йўлида сабр қиладиганларни ҳам билиб оламиз. Шу билан бирга сизларни текшириб, ким ростгўй, ким ёлғончи, ажратиб оламиз.
Arabic explanations of the Qur’an:
إِنَّ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ وَصَدُّواْ عَن سَبِيلِ ٱللَّهِ وَشَآقُّواْ ٱلرَّسُولَ مِنۢ بَعۡدِ مَا تَبَيَّنَ لَهُمُ ٱلۡهُدَىٰ لَن يَضُرُّواْ ٱللَّهَ شَيۡـٔٗا وَسَيُحۡبِطُ أَعۡمَٰلَهُمۡ
Аллоҳга ва пайғамбарига куфр келтирган, ўзларини ҳам, бошқаларни ҳам Аллоҳнинг динидан тўсган ва Пайғамбар алайҳиссолату вассаломнинг чин пайғамбар экани аён бўлганидан кейин ҳам у зотга қарши чиққан кимсалар Аллоҳга ҳеч қачон, ҳеч қандай зарар келтира олмайдилар. Улар фақат ўзларига зарар қиладилар, холос. Яқинда Аллоҳ уларнинг амалларини ҳабата қилгай.
Arabic explanations of the Qur’an:
۞ يَٰٓأَيُّهَا ٱلَّذِينَ ءَامَنُوٓاْ أَطِيعُواْ ٱللَّهَ وَأَطِيعُواْ ٱلرَّسُولَ وَلَا تُبۡطِلُوٓاْ أَعۡمَٰلَكُمۡ
Эй Аллоҳга иймон келтириб, У Зотнинг шариатига амал қиладиганлар, Аллоҳга ва Пайғамбарга итоат этиб, уларнинг буйруқларини бажаринглар, тақиқларидан тийилинглар. Куфру риё ила амалларингизни ҳабата қилиб юборманглар.
Arabic explanations of the Qur’an:
إِنَّ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ وَصَدُّواْ عَن سَبِيلِ ٱللَّهِ ثُمَّ مَاتُواْ وَهُمۡ كُفَّارٞ فَلَن يَغۡفِرَ ٱللَّهُ لَهُمۡ
Аллоҳга куфр келтирган, ўзларини ҳам, бошқаларни ҳам Аллоҳнинг динидан тўсган, кейин тавба қилмасдан, кофир ҳолида ўлиб кетган кимсаларнинг гуноҳларини Аллоҳ асло кечирмайди. Уларни албатта жазолаб, дўзахга киритади ва у ерда абадий қоладилар.
Arabic explanations of the Qur’an:
فَلَا تَهِنُواْ وَتَدۡعُوٓاْ إِلَى ٱلسَّلۡمِ وَأَنتُمُ ٱلۡأَعۡلَوۡنَ وَٱللَّهُ مَعَكُمۡ وَلَن يَتِرَكُمۡ أَعۡمَٰلَكُمۡ
Эй мўминлар, душманга қарши туришда бўш келманглар. Ўзларингиз ғолиб бўлиб турган ҳолингизда уларни биринчи бўлиб сулҳга чақирманглар. Аллоҳ сизлар билан бирга бўлиб, қўллаб-қувватлаб туради. Амалларингизнинг савобини ҳаргиз камайтирмайди. Аксинча, Ўз фазлу марҳамати ила кўпайтириб беради.
Arabic explanations of the Qur’an:
إِنَّمَا ٱلۡحَيَوٰةُ ٱلدُّنۡيَا لَعِبٞ وَلَهۡوٞۚ وَإِن تُؤۡمِنُواْ وَتَتَّقُواْ يُؤۡتِكُمۡ أُجُورَكُمۡ وَلَا يَسۡـَٔلۡكُمۡ أَمۡوَٰلَكُمۡ
Дунё ҳаёти бир нафаслик ўйин-кулгидан бошқа нарса эмас. Ақлли одам ўткинчи ўйин-кулги билан андармон бўлиб, охиратини эсидан чиқариб юбормайди. Агар Аллоҳга ва пайғамбарига иймон келтириб, Аллоҳдан буйруқларини бажариш ва тақиқларидан тийилиш ила тақво қилсангизлар, амалларингизнинг савобини камайтирмасдан, тўла қилиб беради. Бунинг учун сизлардан мол-давлатингизни сўрамайди. Сизлардан фақат зиммангиздаги вожиб бўлган закотни талаб қилади, холос.
Arabic explanations of the Qur’an:
إِن يَسۡـَٔلۡكُمُوهَا فَيُحۡفِكُمۡ تَبۡخَلُواْ وَيُخۡرِجۡ أَضۡغَٰنَكُمۡ
Агар сизлардан ҳамма мол-давлатингизни талаб қилиб, маҳкам туриб олса, уни қизғанасизлар. Шу билан қалбларингиздаги Аллоҳ йўлида инфоқ қилишни ёқтирмаслик хислатини ошкор қилиб қўяди. Шунинг учун сизларга фазлу марҳамат кўрсатиб, бу ишни сизлардан талаб қилмади.
Arabic explanations of the Qur’an:
هَٰٓأَنتُمۡ هَٰٓؤُلَآءِ تُدۡعَوۡنَ لِتُنفِقُواْ فِي سَبِيلِ ٱللَّهِ فَمِنكُم مَّن يَبۡخَلُۖ وَمَن يَبۡخَلۡ فَإِنَّمَا يَبۡخَلُ عَن نَّفۡسِهِۦۚ وَٱللَّهُ ٱلۡغَنِيُّ وَأَنتُمُ ٱلۡفُقَرَآءُۚ وَإِن تَتَوَلَّوۡاْ يَسۡتَبۡدِلۡ قَوۡمًا غَيۡرَكُمۡ ثُمَّ لَا يَكُونُوٓاْ أَمۡثَٰلَكُم
Мана, сизлар бир қисм молингизни Аллоҳ йўлида сарфлашга чақириласизлар. Сизлардан ҳамма мол-давлатингизни сарфлаб юбориш талаб қилинмайди. Шунда ҳам айримларингиз бахиллик қиласизлар. Ким Аллоҳ йўлида молини сарфлашдан бахиллик қилса, у ўзига бахиллик қилади. Аллоҳ бой-беҳожат. Сизларнинг инфоқ қилишингизга муҳтож эмас. Аксинча, сизлар У Зотга муҳтожсизлар. Исломдан яна куфрга қайтадиган бўлсангизлар, Аллоҳ сизларни ҳалок этиб, ўрнингизга бошқа қавмни олиб келади. Кейин улар сизларга ўхшаган итоатсиз бўлмайдилар. Итоаткор бўладилар.
Arabic explanations of the Qur’an:
Benefits of the verses in this page:
• سرائر المنافقين وخبثهم يظهر على قسمات وجوههم وأسلوب كلامهم.
Мунофиқларнинг сир-асрорлари ва пасткашликлари юз ифодаларида ва гап оҳангларида намоён бўлади.

• الاختبار سُنَّة إلهية لتمييز المؤمنين من المنافقين.
Синов мўминларни мунофиқлардан ажратиб олиш учун қўйилган илоҳий қонуниятдир.

• تأييد الله لعباده المؤمنين بالنصر والتسديد.
Аллоҳ Ўзининг мўмин бандаларини қўллаб-қувватлаб туради.

• من رفق الله بعباده أنه لا يطلب منهم إنفاق كل أموالهم في سبيل الله.
Аллоҳ бандаларидан ҳамма мол-давлатларини инфоқ қилишларини талаб қилмади. Бу У Зотнинг фазлу марҳаматидандир.

 
Translation of the meanings Surah: Muhammad
Surahs’ Index Page Number
 
Translation of the Meanings of the Noble Qur'an - الترجمة الأوزبكية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - Translations’ Index

الترجمة الأوزبكية للمختصر في تفسير القرآن الكريم، صادر عن مركز تفسير للدراسات القرآنية.

close