ترجمهٔ معانی آیه 4 سوره سوره فاتحه - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - دایرة المعارف قرآن کریم

آیه: 4

مَٰلِكِ يَوۡمِ ٱلدِّينِ

Величање Узвишеног Аллаха спомињањем чињенице да је Он владар свега на Судњем дану, када нико ништа поседовати неће. "Јеумуд-дин" овде значи "Дан обрачуна", дан када ће свако бити обрачунат и сходно томе награђен или кажњен.

از فواید آیات این صفحه:

• افتتح الله تعالى كتابه بالبسملة؛ ليرشد عباده أن يبدؤوا أعمالهم وأقوالهم بها طلبًا لعونه وتوفيقه.

Узвишени Аллах је отпочео Своју књигу бисмилом (са Аллаховим именом), упућујући Своје робове да отпочну своја дела и говоре бисмилом (у име Аллаха), тражећи тиме Његову помоћ и упуту.

• من هدي عباد الله الصالحين في الدعاء البدء بتمجيد الله والثناء عليه سبحانه، ثم الشروع في الطلب.

Пракса Божјих добрих верника при упућивању молбе јесте отпочињање молбе величањем Бога и изрицањем хвале Њему Узвишеном, а затим тражење од Њега онога што се жели тражити.

• تحذير المسلمين من التقصير في طلب الحق كالنصارى الضالين، أو عدم العمل بالحق الذي عرفوه كاليهود المغضوب عليهم.

Упозорење муслиманима на немарност у тражењу истине, као што су то урадили хришћани, који су залутали, и упозорење на непоступање по истини коју су спознали, као што су то урадили јевреји, на које се Аллах расрдио.

• دلَّت السورة على أن كمال الإيمان يكون بإخلاص العبادة لله تعالى وطلب العون منه وحده دون سواه.

Ово поглавље указује на то да се потпуност веровања постиже искреним обожавањем Аллаха јединог, и тражењем помоћи само од Њега.