ترجمهٔ معانی آیه 44 سوره سوره هود - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - دایرة المعارف قرآن کریم

آیه: 44

وَقِيلَ يَٰٓأَرۡضُ ٱبۡلَعِي مَآءَكِ وَيَٰسَمَآءُ أَقۡلِعِي وَغِيضَ ٱلۡمَآءُ وَقُضِيَ ٱلۡأَمۡرُ وَٱسۡتَوَتۡ عَلَى ٱلۡجُودِيِّۖ وَقِيلَ بُعۡدٗا لِّلۡقَوۡمِ ٱلظَّٰلِمِينَ

Бог рече Земљи након завршетка потопа: "О Земљо, упиј своју воду." А рече небу: "О небо, заустави падање кише." Па се вода повуче и земља осуши. Бог је уништио невернике и лађа је пристала на планини ел-Џудијј, и би речено: "Нека је далеко и нека је уништен народ који је прешао Божје границе својим неверством."

از فواید آیات این صفحه:

• بيان عادة المشركين في الاستهزاء والسخرية بالأنبياء وأتباعهم.

Обичај вишебожаца је да се исмејавају са веровесницима и њиховим следбеницима.

• بيان سُنَّة الله في الناس وهي أن أكثرهم لا يؤمنون.

Већина људи не жели да верује.

• لا ملجأ من الله إلا إليه، ولا عاصم من أمره إلا هو سبحانه.

Човек се не може спасити од Бога јер само Бог спашава, и нико се не може сачувати од Божје казне ако га Бог не сачува.