ترجمهٔ معانی آیه 116 سوره سوره مؤمنون - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - دایرة المعارف قرآن کریم

آیه: 116

فَتَعَٰلَى ٱللَّهُ ٱلۡمَلِكُ ٱلۡحَقُّۖ لَآ إِلَٰهَ إِلَّا هُوَ رَبُّ ٱلۡعَرۡشِ ٱلۡكَرِيمِ

Нека је слављен и узвишен Бог Који управља створењима онако како жели, и Који је истина, и Чије је обећање истина, и Чије су речи истина, и осим Кога нема истинског божанства. Он је Господар Престола величанственог, највећег створења! Онај ко је Господар највећег створења, тај је Господар и свих мањих створења.

از فواید آیات این صفحه:

• الكافر حقير مهان عند الله.

Неверник код Бога нема баш никакву вредност.

• الاستهزاء بالصالحين ذنب عظيم يستحق صاحبه العذاب.

Исмејавање верника велики је грех чији починилац заслужује казну.

• تضييع العمر لازم من لوازم الكفر.

Губљење времена је неизбежна последица због неверства у Бога.

• الثناء على الله مظهر من مظاهر الأدب في الدعاء.

Пре молбе неопходно је захвалити се Богу и похвалити Га.

• لما افتتح الله سبحانه السورة بذكر صفات فلاح المؤمنين ناسب أن تختم السورة بذكر خسارة الكافرين وعدم فلاحهم.

Будући да су на почетку овог поглавља истакнуте особине због којих ће верници успети, њен крај садржи обавест о томе да ће незнанобожци настрадати.