ترجمهٔ معانی آیه 104 سوره سوره مائده - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - دایرة المعارف قرآن کریم

آیه: 104

وَإِذَا قِيلَ لَهُمۡ تَعَالَوۡاْ إِلَىٰ مَآ أَنزَلَ ٱللَّهُ وَإِلَى ٱلرَّسُولِ قَالُواْ حَسۡبُنَا مَا وَجَدۡنَا عَلَيۡهِ ءَابَآءَنَآۚ أَوَلَوۡ كَانَ ءَابَآؤُهُمۡ لَا يَعۡلَمُونَ شَيۡـٔٗا وَلَا يَهۡتَدُونَ

Када се овим људима, који лажу на Бога измишљајући забрану одређених врста стоке, каже: "Дођите Кур'ану којег је Бог објавио и пракси Божјег Посланика да сазнате шта је дозвољено а шта је забрањено." Они одговарају: "Довољно нам је оно на чему смо затекли наше претке, довољна су нам веровања, речи и дела која смо од њих наследили." А како да им то буде довољно кад њихови преци ништа нису знали, и нису на истини били? Њих следи само онај ко је већи незналица од њих самих и у већој заблуди, тако да су они заблуделе незналице.

از فواید آیات این صفحه:

• إذا ألزم العبد نفسه بطاعة الله، وأمر بالمعروف ونهى عن المنكر بحسب طاقته، فلا يضره بعد ذلك ضلال أحد، ولن يُسْأل عن غيره من الناس، وخاصة أهل الضلال منهم.

Када је човек покоран Аллаху, и позива на добро и одвраћа од зла, сходно својим могућностима, ништа му неће наудити нечија заблуда, и неће бити питан о другим људима, поготово заблуделима.

• الترغيب في كتابة الوصية، مع صيانتها بإشهاد العدول عليها.

Ови одломци подстичу на записивање опоруке, уз њено чување помоћу праведних сведока.

• بيان الصورة الشرعية لسؤال الشهود عن الوصية.

Ови одломци објашњавају верозаконски начин питања сведока о опоруци.