ترجمهٔ معانی آیه 26 سوره سوره مائده - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - دایرة المعارف قرآن کریم

آیه: 26

قَالَ فَإِنَّهَا مُحَرَّمَةٌ عَلَيۡهِمۡۛ أَرۡبَعِينَ سَنَةٗۛ يَتِيهُونَ فِي ٱلۡأَرۡضِۚ فَلَا تَأۡسَ عَلَى ٱلۡقَوۡمِ ٱلۡفَٰسِقِينَ

Аллах рече Свом посланику Мојсију, мир над њим: "Аллах забрањује улазак у Свету земљу Израиљћанима 40 година. У том периоду ће лутати по пустињи, а ти, о Мојсије, немој туговати за народом који неће да се покорава Аллаху. Оно што их задеси од искушења је последица њихових греха."

از فواید آیات این صفحه:

• مخالفة الرسل توجب العقاب، كما وقع لبني إسرائيل؛ إذ عاقبهم الله تعالى بالتِّيه.

Кршење наредбе посланика узрокује казну, као што се десило Израиљћанима када их је Узвишени Аллах казнио лутањем по пустињи.

• قصة ابني آدم ظاهرها أن أول ذنب وقع في الأرض - في ظاهر القرآن - هو الحسد والبغي، والذي أدى به للظلم وسفك الدم الحرام الموجب للخسران.

Казивање о Адамовим синовима дословно указује да је први грех на Земљи завист и охолост, који су узроковали неправду и бесправно проливање крви, а што неминовно изискује пропаст.

• الندامة عاقبة مرتكبي المعاصي.

Они који чине грехе ће зажалити за то.

• أن من سَنَّ سُنَّة قبيحة أو أشاع قبيحًا وشجَّع عليه، فإن له مثل سيئات من اتبعه على ذلك.

Ко уведе ружну праксу или рашири нешто ружно и подстиче на то имаће греха колико сви они који га у томе буду следили.