ترجمهٔ معانی آیه 39 سوره سوره مائده - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - دایرة المعارف قرآن کریم

آیه: 39

فَمَن تَابَ مِنۢ بَعۡدِ ظُلۡمِهِۦ وَأَصۡلَحَ فَإِنَّ ٱللَّهَ يَتُوبُ عَلَيۡهِۚ إِنَّ ٱللَّهَ غَفُورٞ رَّحِيمٌ

А ко се Аллаху покаје од крађе и почне да чини добра дела, Аллах ће му опростити из Своје милости. Аллах прашта оном ко се покаје и милостив је према њему. Али, овосветска казна не спада са њега ако се покаје уколико његов случај дође до представника власти.

از فواید آیات این صفحه:

• حكمة مشروعية حد السرقة: ردع السارق عن التعدي على أموال الناس، وتخويف من عداه من الوقوع في مثل ما وقع فيه.

Мудрост прописаности казне за крадљивца је одвраћање крадљиваца од скрнављења туђег иметка, и упозорење свим осталима на таква дела.

• قَبول توبة السارق ما لم يبلغ السلطان وعليه إعادة ما سرق، فإذا بلغ السلطان وجب الحكم، ولا يسقط بالتوبة.

Ови одломци указују на прихватање покајања од крадљивца уколико до власти не дође вест о његовом чину, и обавеза му је да врати оно што је украо. Ако до власти дође његово дело, онда је спровођење закона над њим обавезно, и не укида се покајањем.

• يحسن بالداعية إلى الله ألَّا يحمل همًّا وغمًّا بسبب ما يحصل من بعض الناس مِن كُفر ومكر وتآمر؛ لأن الله تعالى يبطل كيد هؤلاء.

Лепо је да се онај ко позива Аллаху не оптерећује бригом због неверства, сплетки и завера које неки људи практикују, јер Аллах ће њихове сплетке да уништи.

• حِرص المنافقين على إغاظة المؤمنين بإظهار أعمال الكفر مع ادعائهم الإسلام.

Лицемери стално теже да испровоцирају вернике чинећи дела неверства, а истовремено тврдећи да су муслимани.