Fassarar Ma'anoni Sura Al'kahf - Fassara da harshan Bosniyanci na taƙaitaccen Tafsirin AlƘur'ani mai girma. - Lambar shafi 301 - Kundin Alqurani Mai girma

Aya: 62

فَلَمَّا جَاوَزَا قَالَ لِفَتَىٰهُ ءَاتِنَا غَدَآءَنَا لَقَدۡ لَقِينَا مِن سَفَرِنَا هَٰذَا نَصَبٗا

Pošto su nastavili pješačiti napustivši mjesto u kojem su zaboravili ribu, Musa ogladni – put ga je iscrpio – i zatraži obrok od Jošue.

Aya: 63

قَالَ أَرَءَيۡتَ إِذۡ أَوَيۡنَآ إِلَى ٱلصَّخۡرَةِ فَإِنِّي نَسِيتُ ٱلۡحُوتَ وَمَآ أَنسَىٰنِيهُ إِلَّا ٱلشَّيۡطَٰنُ أَنۡ أَذۡكُرَهُۥۚ وَٱتَّخَذَ سَبِيلَهُۥ فِي ٱلۡبَحۡرِ عَجَبٗا

Jošua odgovori Musau: “Sjećaš se kad smo se odmorili kod one stijene? Šejtan je učinio da zaboravim obavijestiti te da nam je riba oživjela i pobjegla u morska prostranstva. To je, zaista, veoma čudno!”

Aya: 64

قَالَ ذَٰلِكَ مَا كُنَّا نَبۡغِۚ فَٱرۡتَدَّا عَلَىٰٓ ءَاثَارِهِمَا قَصَصٗا

Musa mu tad reče: “Ovo je ono što sam tražio! Nestanak ribe znak mi je da smo u blizini dobrog čovjeka.” Potom su se, idući istim putem, vratili kod te stijene, kod koje je riba kliznula u vodu.

Aya: 65

فَوَجَدَا عَبۡدٗا مِّنۡ عِبَادِنَآ ءَاتَيۡنَٰهُ رَحۡمَةٗ مِّنۡ عِندِنَا وَعَلَّمۡنَٰهُ مِن لَّدُنَّا عِلۡمٗا

Musa i Jošua nađoše dobrog čovjeka el-Hidra kojem je Allah ukazao Svoju milost davši mu korisno znanje koje nije dao drugim ljudima. O tome govori ova priča.

Aya: 66

قَالَ لَهُۥ مُوسَىٰ هَلۡ أَتَّبِعُكَ عَلَىٰٓ أَن تُعَلِّمَنِ مِمَّا عُلِّمۡتَ رُشۡدٗا

Musa ga pozdravi i odmah upita: “Da li mi dozvoljavaš da ti pravim društvo kako bih se okoristio tvojim znanjem kojim bih se pomogao u slijeđenju istine?”

Aya: 67

قَالَ إِنَّكَ لَن تَسۡتَطِيعَ مَعِيَ صَبۡرٗا

El-Hidr mu je odgovorio: “Ti se nećeš moći strpjeti u mom društvu, s obzirom na to da ćeš vidjeti stanovite tajanstvene stvari u koje nećeš moći prodrijeti, a nećeš moći ni prešutjeti moje postupke.”

Aya: 68

وَكَيۡفَ تَصۡبِرُ عَلَىٰ مَا لَمۡ تُحِطۡ بِهِۦ خُبۡرٗا

“A i kako bi se strpio u situacijama koje nisu onakve kakvima izgledaju, ako nisi upućen u suštinu stvari?”, objasnio je Musau el-Hidr.

Aya: 69

قَالَ سَتَجِدُنِيٓ إِن شَآءَ ٱللَّهُ صَابِرٗا وَلَآ أَعۡصِي لَكَ أَمۡرٗا

Musa na to reče: “Bit ću strpljiv, ako Bog da, i neću se suprotstavljati tvojim naredbama, vidjet ćeš.”

Aya: 70

قَالَ فَإِنِ ٱتَّبَعۡتَنِي فَلَا تَسۡـَٔلۡنِي عَن شَيۡءٍ حَتَّىٰٓ أُحۡدِثَ لَكَ مِنۡهُ ذِكۡرٗا

El-Hidr prihvati da ga poslanik Musa prati na putu, ali mu napomenu da ga ne pita o onom što mu nije jasno sve dok mu on, el-Hidr, sām ne objasni.

Aya: 71

فَٱنطَلَقَا حَتَّىٰٓ إِذَا رَكِبَا فِي ٱلسَّفِينَةِ خَرَقَهَاۖ قَالَ أَخَرَقۡتَهَا لِتُغۡرِقَ أَهۡلَهَا لَقَدۡ جِئۡتَ شَيۡـًٔا إِمۡرٗا

Oni, tako, krenuše obalom i naiđoše na lađu na koju se ukrcaše ništa ne plativši: vlasnici lađe ukazali su njima dvojici počast. El-Hidr domalo zatim odvali jednu podnu dasku te nastade rupa. Musa, alejhis-selam, odmah osudi taj njegov postupak i reče: “Ovi ljudi nisu nam naplatili plovidbu, a ti si im zauzvrat probušio lađu da bi je potopio? To je krupna stvar!”

Aya: 72

قَالَ أَلَمۡ أَقُلۡ إِنَّكَ لَن تَسۡتَطِيعَ مَعِيَ صَبۡرٗا

El-Hidr ga opomenu: “Nisam li ti na početku rekao da se nećeš moći suzdržati u mom društvu?!”

Aya: 73

قَالَ لَا تُؤَاخِذۡنِي بِمَا نَسِيتُ وَلَا تُرۡهِقۡنِي مِنۡ أَمۡرِي عُسۡرٗا

Musa se pak izvini: “Oprosti mi, zaboravio sam za onaj naš dogovor! Budi blag i strpljiv sa mnom, a ne otežavaj mi.”

Aya: 74

فَٱنطَلَقَا حَتَّىٰٓ إِذَا لَقِيَا غُلَٰمٗا فَقَتَلَهُۥ قَالَ أَقَتَلۡتَ نَفۡسٗا زَكِيَّةَۢ بِغَيۡرِ نَفۡسٖ لَّقَدۡ جِئۡتَ شَيۡـٔٗا نُّكۡرٗا

Njih se dvojica iskrcaše iz lađe i zaputiše obalom. Idući obalom, naišli su na djecu koja su se igrala, te el-Hidr ubi jednog dječaka. Musa se tome usprotivi. Upita: “Što ubi dijete bezgrešno! Ti si učinio nešto vema ružno!”

daga cikin fa'idodin Ayoyin wannan shafi:

• استحباب كون خادم الإنسان ذكيًّا فطنًا كَيِّسًا ليتم له أمره الذي يريده.

Poželjno je da sluga bude inteligentna i pronicljiva osoba kako bi onom kome služi služila na najbolji način.

• أن المعونة تنزل على العبد على حسب قيامه بالمأمور به، وأن الموافق لأمر الله يُعان ما لا يُعان غيره.

Allah daje pomoć i podršku srazmjerno tome koliko Mu je čovjek odan. Sveznajući Allah daje takvom najveću pomoć i podršku.

• التأدب مع المعلم، وخطاب المتعلم إياه ألطف خطاب.

Čovjek se treba držati pravila lijepog ponašanja kad je riječ o odnosu prema učitelju i treba mu se obraćati na najumilniji način.

• النسيان لا يقتضي المؤاخذة، ولا يدخل تحت التكليف، ولا يتعلق به حكم.

Zaborav ne povlači šerijatske sankcije. Onaj ko zaboravi izvršiti određenu obavezu izašao je, zbog tog zaborava, iz kruga onih koji su obveznici.

• تعلم العالم الفاضل للعلم الذي لم يَتَمَهَّر فيه ممن مهر فيه، وإن كان دونه في العلم بدرجات كثيرة.

Ovi ajeti sadržajno govore o tome da je poželjno da učenjak koji nije savladao određenu disciplinu treba istu tu disciplinu savladati pred stručnjakom, pa makar taj bio daleko manje učen od njega u drugim oblastima.

• إضافة العلم وغيره من الفضائل لله تعالى، والإقرار بذلك، وشكر الله عليها.

Potrebno je Allahu, džellešanuhu, pripisati znanje i druge vrijednosti, te se za sve to biti zahvalan.