Terjemahan makna Ayah 46 Surah Surah Al-Anbiyā` - Terjemahan Al-Mukhtaṣar fī at-Tafsīr ke bahasa Bosnia - Ensiklopedia Alquran Alkarim

Ayah: 46

وَلَئِن مَّسَّتۡهُمۡ نَفۡحَةٞ مِّنۡ عَذَابِ رَبِّكَ لَيَقُولُنَّ يَٰوَيۡلَنَآ إِنَّا كُنَّا ظَٰلِمِينَ

O Poslaniče, kada bi ove koji požuruju kaznu, samo jedan njen dio dotakao, kazali bi: Propali smo, jer smo bili nepravedni, činili smo širk, i poricali istinu koju je donio Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem.

Beberapa Faedah Ayat-ayat di Halaman Ini:

• نَفْع الإقرار بالذنب مشروط بمصاحبة التوبة قبل فوات أوانها.

Priznanje grijeha koristi ukoliko se čovjek pokaje, i to prije nego što za pokajanje bude kasno.

• إثبات العدل لله، ونفي الظلم عنه.

Allah je pravedan. On nikad nikom ne čini nepravdu.

• أهمية قوة الحجة في الدعوة إلى الله.

Važnost jakih dokaza prilikom pozivanja ljudi.

• ضرر التقليد الأعمى.

Slijepo slijeđenje ima nesagledive posljedice.

• التدرج في تغيير المنكر، والبدء بالأسهل فالأسهل، فقد بدأ إبراهيم بتغيير منكر قومه بالقول والصدع بالحجة، ثم انتقل إلى التغيير بالفعل.

Postepenost u suzbijanju zla. Kreće se od lakših i blažih metoda. Kada je Ibrahim htio suzbiti zlo svoga naroda, počeo je riječima i iznošenjem argumenata, a nakon toga prešao je na praktično djelovanje.