Terjemahan makna Ayah 127 Surah At-Taubah - Terjemahan Al-Mukhtaṣar fī Tafsīr Al-Qur`ān Al-Karīm ke bahasa Serbia - Ensiklopedia Alquran Alkarim

Ayah: 127

وَإِذَا مَآ أُنزِلَتۡ سُورَةٞ نَّظَرَ بَعۡضُهُمۡ إِلَىٰ بَعۡضٍ هَلۡ يَرَىٰكُم مِّنۡ أَحَدٖ ثُمَّ ٱنصَرَفُواْۚ صَرَفَ ٱللَّهُ قُلُوبَهُم بِأَنَّهُمۡ قَوۡمٞ لَّا يَفۡقَهُونَ

Када Бог објави неко поглавље своме Посланику, нека је мир над њим и милост Божја, у којој се спомињу стања лицемера, они се једни у друге загледају и кажу: "Да ли вас ико види?" Уколико их нико не би видео, они би се удаљили са места окупљања, а Бог тиме њихова срца удаљује од упуте и опроста, јер они не желе да схвате нити разумеју.

Beberapa Faedah Ayat-ayat di Halaman Ini:

• وجوب ابتداء القتال بالأقرب من الكفار إذا اتسعت رقعة الإسلام، ودعت إليه حاجة.

Борба се отпочиње са најближим непријатељским неверницима, ако за тим има потребе.

• بيان حال المنافقين حين نزول القرآن عليهم وهي الترقُّب والاضطراب.

Појашњење о стању лицемера приликом доласка Објаве, а то стање указује на узнемиреност и нервозу.

• بيان رحمة النبي صلى الله عليه وسلم بالمؤمنين وحرصه عليهم.

Овде се појашњава самилост и брига Посланика, нека је мир над њим и милост Божја, посебно према верницима.

• في الآيات دليل على أن الإيمان يزيد وينقص، وأنه ينبغي للمؤمن أن يتفقد إيمانه ويتعاهده فيجدده وينميه؛ ليكون دائمًا في صعود.

Указивање да се веровање повећава и смањује, и верник стално треба да води бригу о своме веровању, да га чува и обнавља, како би константно у њему напредовао.