Traduzione dei Significati del Sacro Corano - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم * - Indice Traduzioni
Ноћно путовање
Alcuni scopi di questa Sura comprendono:
تثبيت الله لرسوله صلى الله عليه وسلم وتأييده بالآيات البينات، وبشارته بالنصر والثبات.
سُبۡحَٰنَ ٱلَّذِيٓ أَسۡرَىٰ بِعَبۡدِهِۦ لَيۡلٗا مِّنَ ٱلۡمَسۡجِدِ ٱلۡحَرَامِ إِلَى ٱلۡمَسۡجِدِ ٱلۡأَقۡصَا ٱلَّذِي بَٰرَكۡنَا حَوۡلَهُۥ لِنُرِيَهُۥ مِنۡ ءَايَٰتِنَآۚ إِنَّهُۥ هُوَ ٱلسَّمِيعُ ٱلۡبَصِيرُ
Бог је узвишен, величанствен и свемогућ, Он има лепа имена и савршена својства, нема истинског божанства које заслужује да се обожава осим Бога Јединог. Бог је пренео Свог слугу, веровесника Мухаммеда, нека је мир над њим и Божја милост, из Храма часног који се налази у Меки у Храм далеки који се налази у Јерусалиму, у једном делу ноћи, телом и душом, у будном стању. Околина Храма далеког благословљена је овосветским добрима, различитим плодовима, житарицама, воћем, и он је био станиште многих веровесника. Бог је Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, пренео из Меке у Јерусалим како би му показао чуда Своје моћи и очите доказе који упућују на Његову једноћу. Узвишени Бог чује молбе Својих створења и види шта раде, ништа Му није скривено нити недокучиво.
Esegesi in lingua araba:
وَءَاتَيۡنَا مُوسَى ٱلۡكِتَٰبَ وَجَعَلۡنَٰهُ هُدٗى لِّبَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ أَلَّا تَتَّخِذُواْ مِن دُونِي وَكِيلٗا
Као што је почастио веровесника, нека је мир над њим и Божја милост, преневши га из Меке у Кудс, Бог је почастио Мојсија објавивши му Тору, јасну, савршену упуту синовима Израиљевим; забранио им је многобоштво, позвао их у обожавање искључиво Бога и ослањање само на Њега, а не на идоле и кипове.
Esegesi in lingua araba:
ذُرِّيَّةَ مَنۡ حَمَلۡنَا مَعَ نُوحٍۚ إِنَّهُۥ كَانَ عَبۡدٗا شَكُورٗا
“О потомци оних које је Бог избавио од свеопштег потопа и сачувао на лађи заједно с Нојем”, обраћа им се Бог, Узвишени, “искрено се покоравајте свом Господару и никог Му не сматрајте равним! Будите захвални на Божјим благодатима, као што је Ној био захвалан!” Ној је био познат као изузетно побожан и захвалан верник; Захвалност је један од најузвишенијих ступњева обожавања Бога Узвишеног.
Esegesi in lingua araba:
وَقَضَيۡنَآ إِلَىٰ بَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ فِي ٱلۡكِتَٰبِ لَتُفۡسِدُنَّ فِي ٱلۡأَرۡضِ مَرَّتَيۡنِ وَلَتَعۡلُنَّ عُلُوّٗا كَبِيرٗا
Бог је објавио јеврејима у Тори да је већ одређено да ће они два пута чинити неред у Кудсу, убијајући веровеснике, пролевајући крв и чинећи насиље и неправду.
Esegesi in lingua araba:
فَإِذَا جَآءَ وَعۡدُ أُولَىٰهُمَا بَعَثۡنَا عَلَيۡكُمۡ عِبَادٗا لَّنَآ أُوْلِي بَأۡسٖ شَدِيدٖ فَجَاسُواْ خِلَٰلَ ٱلدِّيَارِۚ وَكَانَ وَعۡدٗا مَّفۡعُولٗا
Пошто јевреји изазову први неред на Земљи, Бог ће дати власт над њима једној изузетно моћној, бројној и веома припремљеној војсци која ће их победити, заробљавати, убијати и прогонити. Ова ће војска харати јеврејским насељима уништавајући све до чега дође. Ово истинито обећање остварило се, због непослушности јевреја.
Esegesi in lingua araba:
ثُمَّ رَدَدۡنَا لَكُمُ ٱلۡكَرَّةَ عَلَيۡهِمۡ وَأَمۡدَدۡنَٰكُم بِأَمۡوَٰلٖ وَبَنِينَ وَجَعَلۡنَٰكُمۡ أَكۡثَرَ نَفِيرًا
Потом ће Бог да помогне јеврејима и учиниће их бројнијим од непријатеља те ће их благословити због њиховог доброчинства, покајања и повратка Свезнајућем Богу.
Esegesi in lingua araba:
إِنۡ أَحۡسَنتُمۡ أَحۡسَنتُمۡ لِأَنفُسِكُمۡۖ وَإِنۡ أَسَأۡتُمۡ فَلَهَاۚ فَإِذَا جَآءَ وَعۡدُ ٱلۡأٓخِرَةِ لِيَسُـُٔواْ وُجُوهَكُمۡ وَلِيَدۡخُلُواْ ٱلۡمَسۡجِدَ كَمَا دَخَلُوهُ أَوَّلَ مَرَّةٖ وَلِيُتَبِّرُواْ مَا عَلَوۡاْ تَتۡبِيرًا
Будете ли добри и честити, о синови Израиљеви, покоравајући се Господару, лепо се односећи према Божјим створењима и бојећи се Бога у погледу речи и дела, то ће вам се доброчинство вратити и бићете награђени. Богу нисте потребни ни ви, ни ваша дела, поуздано знајте. А будете ли чинили грехе, чека вас казна и понижење. Кад почините неред, о јевреји, други пут, Силни ће вас Бог препустити многобројном страшном непријатељу који ће вас убијати, понижавати, срамотити и побеђивати, па ћете бити сиромашни и бедни. Ваш ће непријатељ упасти у Јерусалим и потпуно ће га срушити, као и први пут.
Esegesi in lingua araba:
Alcuni insegnamenti da trarre da questi versi sono:
• في قوله: ﴿الْمَسْجِدِ الْأَقْصَا﴾: إشارة لدخوله في حكم الإسلام؛ لأن المسجد موطن عبادةِ المسلمين.
Божје речи: “Превео Свог слугу из Џамије часне у Џамију далеку” на садржајан начин указују да Месџидул-акса тј. Џамија далека припада муслиманима, јер се за њега каже “месџид”, а то је место на којем муслимани чине богослужење.
• بيان فضيلة الشكر، والاقتداء بالشاكرين من الأنبياء والمرسلين.
• من حكمة الله وسُنَّته أن يبعث على المفسدين من يمنعهم من الفساد؛ لتتحقق حكمة الله في الإصلاح.
Божја мудрост и закон изискују да пошаље оне који ће сузбити ширење нереда на Земљи, и успоставити ред и добро.
• التحذير لهذه الأمة من العمل بالمعاصي؛ لئلا يصيبهم ما أصاب بني إسرائيل، فسُنَّة الله واحدة لا تتبدل ولا تتحول.
Упозорење припадницима овог народа да се не одају пороцима, како не би били уништени као што су синови Израиљеви уништени. Јер Бог праведно поступа према свим створењима и Његов закон је исти за све и не мења се.
عَسَىٰ رَبُّكُمۡ أَن يَرۡحَمَكُمۡۚ وَإِنۡ عُدتُّمۡ عُدۡنَاۚ وَجَعَلۡنَا جَهَنَّمَ لِلۡكَٰفِرِينَ حَصِيرًا
Можда ће вам се ваш Господар, Узвишени Бог, о синови Израиљеви, смиловати ако Му се вратите и покајете за неред и неправду коју сте учинили, уколико лоша дела добрим замените. Али, вратите ли се грешењу, наношењу неправде људима и чињењу нереда по Земљи, Бог ће вас поново казнити и понизити. Што се тиче оног света, Бог је припремио ватру као затвор неверницима, из које никад неће изаћи.
Esegesi in lingua araba:
إِنَّ هَٰذَا ٱلۡقُرۡءَانَ يَهۡدِي لِلَّتِي هِيَ أَقۡوَمُ وَيُبَشِّرُ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ ٱلَّذِينَ يَعۡمَلُونَ ٱلصَّٰلِحَٰتِ أَنَّ لَهُمۡ أَجۡرٗا كَبِيرٗا
Овај Кур’ан, који је Бог објавио Посланику, нека је мир над њим и Божја милост, Свом миљенику, садржи радост, срећу, победу и спас за оног који верује у њега и руководи се његовим упутама. Кур’ан упућује вернике на све што је добро и исправно, а забрањује им свако зло и одвраћа од заблуде. Он је радосна вест онима који верују и чине добра дела, јер им је Милостиви Бог припремио велику награду у Рају.
Esegesi in lingua araba:
وَيَدۡعُ ٱلۡإِنسَٰنُ بِٱلشَّرِّ دُعَآءَهُۥ بِٱلۡخَيۡرِۖ وَكَانَ ٱلۡإِنسَٰنُ عَجُولٗا
Човек некад, у љутњи или срџби, куне себе, своју децу или иметак, па Бог, из Своје милости, не пожури да му се одазове на ту његову клетву. А Бог се одазива човеку који Га моли за оно што је добро, а све то из Своје доброте и милости. Човек је по природи склон журби и брзим одлукама, а ретко размишља о последицама својих дела.
Esegesi in lingua araba:
وَجَعَلۡنَا ٱلَّيۡلَ وَٱلنَّهَارَ ءَايَتَيۡنِۖ فَمَحَوۡنَآ ءَايَةَ ٱلَّيۡلِ وَجَعَلۡنَآ ءَايَةَ ٱلنَّهَارِ مُبۡصِرَةٗ لِّتَبۡتَغُواْ فَضۡلٗا مِّن رَّبِّكُمۡ وَلِتَعۡلَمُواْ عَدَدَ ٱلسِّنِينَ وَٱلۡحِسَابَۚ وَكُلَّ شَيۡءٖ فَصَّلۡنَٰهُ تَفۡصِيلٗا
Створили смо ноћ и дан учинивши их знаковима Божје једноће и моћи. Поука је у њиховом константном мењању дужине и температуре, у томе што смо ноћ учинили тамном, да би се људи одмарали, а дан светлим, да би у њему привређивали, и учинили смо да се стално смењују па да помоћу тога рачунате време: сате, дане, месеце, године. Све смо потанко објаснили, како би се раздвојило између ствари и како би било јасно ко говори истину, а ко неистину.
Esegesi in lingua araba:
وَكُلَّ إِنسَٰنٍ أَلۡزَمۡنَٰهُ طَٰٓئِرَهُۥ فِي عُنُقِهِۦۖ وَنُخۡرِجُ لَهُۥ يَوۡمَ ٱلۡقِيَٰمَةِ كِتَٰبٗا يَلۡقَىٰهُ مَنشُورًا
Сва човекова дела су сачувана и забележена. Њему припада искључиво оно што сам учини, било добро или зло, и Бог га неће казнити због туђих греха, нити ће друге људе казнити због његових преступа. Бог ће сваком човеку показати књигу његових дела, добрих и лоших, на Судњем дану, и он ће је лично читати.
Esegesi in lingua araba:
ٱقۡرَأۡ كِتَٰبَكَ كَفَىٰ بِنَفۡسِكَ ٱلۡيَوۡمَ عَلَيۡكَ حَسِيبٗا
Рећи ће се човеку: “Читај књигу својих добрих и лоших дела која си починио на пролазном свету!” И он ће читати, па макар да је на пролазном свету неук био. Биће сваком човеку довољно бриге што ће тог Дана имати увид у сва своја дела.
Esegesi in lingua araba:
مَّنِ ٱهۡتَدَىٰ فَإِنَّمَا يَهۡتَدِي لِنَفۡسِهِۦۖ وَمَن ضَلَّ فَإِنَّمَا يَضِلُّ عَلَيۡهَاۚ وَلَا تَزِرُ وَازِرَةٞ وِزۡرَ أُخۡرَىٰۗ وَمَا كُنَّا مُعَذِّبِينَ حَتَّىٰ نَبۡعَثَ رَسُولٗا
Ко буде на Правом путу следећи истину, награду за то добиће лично он, а ко окрене главу и крене путем заблуде, сам ће одговарати за своје поступке. Нико неће одговарати нити ће бити кажњен за туђе грехе, осим ако буде узрок нечије заблуде. Бог човека не кажњава док му не укаже и објасни Прави пут шаљући посланике и објављујући књиге.
Esegesi in lingua araba:
وَإِذَآ أَرَدۡنَآ أَن نُّهۡلِكَ قَرۡيَةً أَمَرۡنَا مُتۡرَفِيهَا فَفَسَقُواْ فِيهَا فَحَقَّ عَلَيۡهَا ٱلۡقَوۡلُ فَدَمَّرۡنَٰهَا تَدۡمِيرٗا
Кад Бог одлучи да уништи неки град, због греха његових становника, нареди богаташима и првацима међу њима да Му буду покорни; ако они буду непокорни, остали се људи угледају на њих и одају се грешењу, тек тад Свевишњи Бог уништи читав тај град и казни његове становнике.
Esegesi in lingua araba:
وَكَمۡ أَهۡلَكۡنَا مِنَ ٱلۡقُرُونِ مِنۢ بَعۡدِ نُوحٖۗ وَكَفَىٰ بِرَبِّكَ بِذُنُوبِ عِبَادِهِۦ خَبِيرَۢا بَصِيرٗا
Бог је већ искоренио многе неверничке народе који су живели након посланика Ноје. А довољно је то што је Бог обавештен о добрим и лошим делима Својих створења, и сваком ће дати оно што је заслужио.
Esegesi in lingua araba:
Alcuni insegnamenti da trarre da questi versi sono:
• من اهتدى بهدي القرآن كان أكمل الناس وأقومهم وأهداهم في جميع أموره.
مَّن كَانَ يُرِيدُ ٱلۡعَاجِلَةَ عَجَّلۡنَا لَهُۥ فِيهَا مَا نَشَآءُ لِمَن نُّرِيدُ ثُمَّ جَعَلۡنَا لَهُۥ جَهَنَّمَ يَصۡلَىٰهَا مَذۡمُومٗا مَّدۡحُورٗا
Оном ко чини добра дела зарад пролазних уживања и ништавних украса овог света, притом не мислећи о Будућем животу и не припремајући се за полагање рачуна, Бог ће дати оно што Он хоће, што му је већ одређено као опскрба, а затим ће бити бачен у Ватру јер је изабрао пролазни живот, понижен, презрен и далеко од Божје милости.
Esegesi in lingua araba:
وَمَنۡ أَرَادَ ٱلۡأٓخِرَةَ وَسَعَىٰ لَهَا سَعۡيَهَا وَهُوَ مُؤۡمِنٞ فَأُوْلَٰٓئِكَ كَانَ سَعۡيُهُم مَّشۡكُورٗا
Међутим, човек који чини добра дела како би заслужио награду коју је Бог припремио у Рају и труди се у погледу Будућег света, руководећи се Кур’аном и Посланиковом, мир над њим, праксом, може очекивати награду. Бог ће да прихвати његово залагање и труд, и обилно ће да га награди.
Esegesi in lingua araba:
كُلّٗا نُّمِدُّ هَٰٓؤُلَآءِ وَهَٰٓؤُلَآءِ مِنۡ عَطَآءِ رَبِّكَۚ وَمَا كَانَ عَطَآءُ رَبِّكَ مَحۡظُورًا
Свим људима, и верницима и неверницима, Бог даје опскрбу: Својим добрим верницима даје дозвољену и лепу опскрбу која им олакшава чињење добрих дела, а такође неверницима и грешницима даје на овом свету разноразна добра и благодати у којима уживају.
Esegesi in lingua araba:
ٱنظُرۡ كَيۡفَ فَضَّلۡنَا بَعۡضَهُمۡ عَلَىٰ بَعۡضٖۚ وَلَلۡأٓخِرَةُ أَكۡبَرُ دَرَجَٰتٖ وَأَكۡبَرُ تَفۡضِيلٗا
Размисли о томе како Бог неким људима даје више богатства него другима, неке учини богатима, а друге сиромашнима! Давање предности на Будућем свету биће веће и боље, па ће најбољи верници имати величанствену награду, најбоље и најчасније место; зато нека се верници док су живи међусобно надмећу у томе ко ће постићи већу награду.
Esegesi in lingua araba:
۞ وَقَضَىٰ رَبُّكَ أَلَّا تَعۡبُدُوٓاْ إِلَّآ إِيَّاهُ وَبِٱلۡوَٰلِدَيۡنِ إِحۡسَٰنًاۚ إِمَّا يَبۡلُغَنَّ عِندَكَ ٱلۡكِبَرَ أَحَدُهُمَآ أَوۡ كِلَاهُمَا فَلَا تَقُل لَّهُمَآ أُفّٖ وَلَا تَنۡهَرۡهُمَا وَقُل لَّهُمَا قَوۡلٗا كَرِيمٗا
Бог је наредио човеку да само Њега обожава и да Му никог у божанству не придружује, и да својим родитељима чини што више добра, посебно кад остаре. Човек никад не сме да одустане од доброчинства и лепог односа према родитељима, нити себи сме да допусти да им каже нешто ружно, макар то и незнатно било. Родитељи морају да се слушају, поштују, уважавају, према њима мора да се буде благ, нежан и милостив.
Esegesi in lingua araba:
رَّبُّكُمۡ أَعۡلَمُ بِمَا فِي نُفُوسِكُمۡۚ إِن تَكُونُواْ صَٰلِحِينَ فَإِنَّهُۥ كَانَ لِلۡأَوَّٰبِينَ غَفُورٗا
Бог зна све ваше намере и тајне, па ако ваш циљ, о људи, буде да заслужите Божје задовољство и близину, а уз то, будете искрено чинили добра дела и будете чинили добро родитељима – Он ће опростити грехе оном ко се нада Његовом опросту. Бог ће опростити оном ко се покаје због мањкавости у послушности Богу и чињењу доброчинства родитељима.
Esegesi in lingua araba:
وَءَاتِ ذَا ٱلۡقُرۡبَىٰ حَقَّهُۥ وَٱلۡمِسۡكِينَ وَٱبۡنَ ٱلسَّبِيلِ وَلَا تُبَذِّرۡ تَبۡذِيرًا
Дај рођацима њихово право: посећуј их, чини им доброчинство, угости их и стрпи се ако те узнемирују. Дај и сиромасима део оног чиме те је Бог почастио, а што је њима неопходно за достојан живот. Такође, срдачно угости и почасти оног којег је пут одвојио од породице и куће. А кад удељујеш иметак, чини то искључиво Бога ради, не троши у сврхе у које се не треба трошити и немој расипати већ се држи умерености приликом удељивања.
Esegesi in lingua araba:
إِنَّ ٱلۡمُبَذِّرِينَ كَانُوٓاْ إِخۡوَٰنَ ٱلشَّيَٰطِينِۖ وَكَانَ ٱلشَّيۡطَٰنُ لِرَبِّهِۦ كَفُورٗا
Они који деле своје иметке у забрањене сврхе или дају више него што могу поднети слични су ђаволима, у грешењу, неправди и насиљу. А ђаво по својој природи пориче Божје благодати и заборавља доброчинство.
Esegesi in lingua araba:
Alcuni insegnamenti da trarre da questi versi sono:
• ينبغي للإنسان أن يفعل ما يقدر عليه من الخير وينوي فعل ما لم يقدر عليه؛ ليُثاب على ذلك.
Човек треба да чини добра дела која може, а у погледу оних које не може да чини треба да има намеру да ће да их чини онда кад буде могао. Тако ће и због саме намере бити награђен на Будућем свету.
• أن النعم في الدنيا لا ينبغي أن يُسْتَدل بها على رضا الله تعالى؛ لأنها قد تحصل لغير المؤمن، وتكون عاقبته المصير إلى عذاب الله.
Богаство којим Бог почасти човека није знак да га Бог воли, јер има и оних којима Бог подари све благодати, а они, ипак, скончају у Паклу.
وَإِمَّا تُعۡرِضَنَّ عَنۡهُمُ ٱبۡتِغَآءَ رَحۡمَةٖ مِّن رَّبِّكَ تَرۡجُوهَا فَقُل لَّهُمۡ قَوۡلٗا مَّيۡسُورٗا
Ако неко од тебе затражи а ти немаш ништа да му даш, и сам очекујући да те Бог опскрби иметком, онда му барем кажи нешто лепо и племенито. Можеш да замолиш Бога да му да оно што је му потребно или му можеш рећи да ћеш му помоћи кад то будеш могао.
Esegesi in lingua araba:
وَلَا تَجۡعَلۡ يَدَكَ مَغۡلُولَةً إِلَىٰ عُنُقِكَ وَلَا تَبۡسُطۡهَا كُلَّ ٱلۡبَسۡطِ فَتَقۡعُدَ مَلُومٗا مَّحۡسُورًا
Немој стиснути своју руку и не буди шкрт, али немој ни претеривати у удељивању! Људи ће ти приговорити ако будеш шкртица; будеш ли расипник, нестаће твој иметак, па нећеш имати шта да уделиш.
Esegesi in lingua araba:
إِنَّ رَبَّكَ يَبۡسُطُ ٱلرِّزۡقَ لِمَن يَشَآءُ وَيَقۡدِرُۚ إِنَّهُۥ كَانَ بِعِبَادِهِۦ خَبِيرَۢا بَصِيرٗا
Узвишени Бог обилно даје опскрбу неким људима, док другима да врло мало, сходно Свом савршеном знању и мудрости. Бог добро познаје тајне и Он најбоље зна за кога је добро да буде богат, а за кога је боље да буде сиромашан.
Esegesi in lingua araba:
وَلَا تَقۡتُلُوٓاْ أَوۡلَٰدَكُمۡ خَشۡيَةَ إِمۡلَٰقٖۖ نَّحۡنُ نَرۡزُقُهُمۡ وَإِيَّاكُمۡۚ إِنَّ قَتۡلَهُمۡ كَانَ خِطۡـٔٗا كَبِيرٗا
Ако сте уверени да једино Бог даје опскрбу, онда не убијајте своју децу бојећи се сиромаштва. Не тражи се од вас да их храните – то чини искључиво Бог, Господар светова, Који опскрбљује и децу и родитеље. Убијање деце велики је злочин и страшан грех!
Esegesi in lingua araba:
وَلَا تَقۡرَبُواْ ٱلزِّنَىٰٓۖ إِنَّهُۥ كَانَ فَٰحِشَةٗ وَسَآءَ سَبِيلٗا
Нипошто се не приближујте оном што води блуду, јер постоји велика могућност да га почините! Блуд је најгори порок. Последица блуда је да се не зна ко је коме родитељ и рођак, и тај грех води Божјој казни.
Esegesi in lingua araba:
وَلَا تَقۡتُلُواْ ٱلنَّفۡسَ ٱلَّتِي حَرَّمَ ٱللَّهُ إِلَّا بِٱلۡحَقِّۗ وَمَن قُتِلَ مَظۡلُومٗا فَقَدۡ جَعَلۡنَا لِوَلِيِّهِۦ سُلۡطَٰنٗا فَلَا يُسۡرِف فِّي ٱلۡقَتۡلِۖ إِنَّهُۥ كَانَ مَنصُورٗا
Не убијајте верника нити оног чији је живот заштићен, осим ако за то постоји оправдан разлог, по правди Божјој. У случају сваког другог убиства, Бог је дао право наследницима убијеног, или владару да, у виду одмазде, погуби убицу, или да тражи крварину од њега. А нико нема право да прелази границу у одмазди. Бог ће помоћи породици убијеног.
Esegesi in lingua araba:
وَلَا تَقۡرَبُواْ مَالَ ٱلۡيَتِيمِ إِلَّا بِٱلَّتِي هِيَ أَحۡسَنُ حَتَّىٰ يَبۡلُغَ أَشُدَّهُۥۚ وَأَوۡفُواْ بِٱلۡعَهۡدِۖ إِنَّ ٱلۡعَهۡدَ كَانَ مَسۡـُٔولٗا
Није вам допуштено располагати иметком сирочета, осим ако је у томе корист за сироче, па да се његов иметак инвестира и увећа, а никако да се упропасти или излаже ризику. Кад сироче достигне пунолетност, тад му уручите његов иметак и нисте више одговорни за њега. Такође сте обавезни да извршавате сваку обавезу коју сте преузели на себе, јер ће Бог питати човека за све обавезе. Ако човек испуни обавезе, Бог ће га наградити, а ако буде лагао и варао, казниће га.
Esegesi in lingua araba:
وَأَوۡفُواْ ٱلۡكَيۡلَ إِذَا كِلۡتُمۡ وَزِنُواْ بِٱلۡقِسۡطَاسِ ٱلۡمُسۡتَقِيمِۚ ذَٰلِكَ خَيۡرٞ وَأَحۡسَنُ تَأۡوِيلٗا
Употпуните меру кад мерите на литру и никад је не умањујте, а кад вагате на кантару, будите праведни и доследни. То вам је боље на оба света, и то има лепе последице, за разлику од кривог мерења и варања.
Esegesi in lingua araba:
وَلَا تَقۡفُ مَا لَيۡسَ لَكَ بِهِۦ عِلۡمٌۚ إِنَّ ٱلسَّمۡعَ وَٱلۡبَصَرَ وَٱلۡفُؤَادَ كُلُّ أُوْلَٰٓئِكَ كَانَ عَنۡهُ مَسۡـُٔولٗا
Немој се поводити за оним што не знаш и у шта ниси сигуран, већ све проверавај како би отклонио сваку сумњу! Човек ће одговарати пред Богом за слух, вид и разум, па буде ли их користио у добро, биће награђен, а у противном ће бити кажњен.
Esegesi in lingua araba:
وَلَا تَمۡشِ فِي ٱلۡأَرۡضِ مَرَحًاۖ إِنَّكَ لَن تَخۡرِقَ ٱلۡأَرۡضَ وَلَن تَبۡلُغَ ٱلۡجِبَالَ طُولٗا
Не ходај, човече, надмено и охоло по Земљи, јер си беспомоћно створење и својим ходом не можеш пробити земљу, нити својим можеш досегнути растом планине. Човече, ти си мален, ситан и незнатан, и на Земљи пролазан. Чему се онда охолиш?
Esegesi in lingua araba:
Alcuni insegnamenti da trarre da questi versi sono:
• الأدب الرفيع هو رد ذوي القربى بلطف، ووعدهم وعدًا جميلًا بالصلة عند اليسر، والاعتذار إليهم بما هو مقبول.
Правила лепог понашања налажу да се неки захтев и молба ближњег, ако му се не може помоћи, одбије на најлепши начин, и да му се обећа помоћ онда кад то материјалне прилике буду допуштале.
• الله أرحم بالأولاد من والديهم؛ فنهى الوالدين أن يقتلوا أولادهم خوفًا من الفقر والإملاق وتكفل برزق الجميع.
Бог је према деци милостивији од њихових родитеља, па је родитељима забранио да своју децу убијају из страха од сиромаштва. К томе, на Себе је преузео и опскрбљивање деце и опскрбљивање родитеља.
ذَٰلِكَ مِمَّآ أَوۡحَىٰٓ إِلَيۡكَ رَبُّكَ مِنَ ٱلۡحِكۡمَةِۗ وَلَا تَجۡعَلۡ مَعَ ٱللَّهِ إِلَٰهًا ءَاخَرَ فَتُلۡقَىٰ فِي جَهَنَّمَ مَلُومٗا مَّدۡحُورًا
Оно што ти Бог објашњава, веровесниче – корисни прописи, лепо и узорно понашање, је Божја објава. Не обожавај никог поред Бога или ћеш бити бачен у Пакао, сам себе корећи, а и људи ће те корити, и бићеш лишен Божје милости и сваког добра.
Esegesi in lingua araba:
أَفَأَصۡفَىٰكُمۡ رَبُّكُم بِٱلۡبَنِينَ وَٱتَّخَذَ مِنَ ٱلۡمَلَٰٓئِكَةِ إِنَٰثًاۚ إِنَّكُمۡ لَتَقُولُونَ قَوۡلًا عَظِيمٗا
Зар је вас, о неверници, Једини и Силни Бог обдарио синовима, а Себи узео анђеле да Му буду кћери?! Ове ваше речи представљају велику безобзирност, ружноћу и големо неверство, с обзиром на то да приписујете Богу нешто што Му не приличи.
Esegesi in lingua araba:
وَلَقَدۡ صَرَّفۡنَا فِي هَٰذَا ٱلۡقُرۡءَانِ لِيَذَّكَّرُواْ وَمَا يَزِيدُهُمۡ إِلَّا نُفُورٗا
Бог објашњава прописе и наводи казивања и примере у Кур’ану како би се људи окористили и извукли поуку. Нажалост, то само повећава непослушност и заблуду код неверника и насилника, тим више јер су одступили од урођене вере.
Esegesi in lingua araba:
قُل لَّوۡ كَانَ مَعَهُۥٓ ءَالِهَةٞ كَمَا يَقُولُونَ إِذٗا لَّٱبۡتَغَوۡاْ إِلَىٰ ذِي ٱلۡعَرۡشِ سَبِيلٗا
Реци безбожницима, Посланиче Ислама: “Кад би постојали други богови поред Бога, они би сви, уистину, тражили начин да надвладају Бога, Господара престола величанственог, и настојали би да завладају Његовим царством.”
Esegesi in lingua araba:
سُبۡحَٰنَهُۥ وَتَعَٰلَىٰ عَمَّا يَقُولُونَ عُلُوّٗا كَبِيرٗا
Esegesi in lingua araba:
تُسَبِّحُ لَهُ ٱلسَّمَٰوَٰتُ ٱلسَّبۡعُ وَٱلۡأَرۡضُ وَمَن فِيهِنَّۚ وَإِن مِّن شَيۡءٍ إِلَّا يُسَبِّحُ بِحَمۡدِهِۦ وَلَٰكِن لَّا تَفۡقَهُونَ تَسۡبِيحَهُمۡۚ إِنَّهُۥ كَانَ حَلِيمًا غَفُورٗا
Бога величају седам небеса, и Земља, и створења која су на њима, хвале Га, поштују, уважавају и славе онако како Њему приличи; Њему припада слава и захвала на почетку и на крају. Али то ви, о људи, не разумете, јер Бога свако слави на свом језику и на свој начин. Бог је благ и не жури да казни грешнике, већ им даје времена, и много прашта онима који се искрено покају и затраже опрост.
Esegesi in lingua araba:
وَإِذَا قَرَأۡتَ ٱلۡقُرۡءَانَ جَعَلۡنَا بَيۡنَكَ وَبَيۡنَ ٱلَّذِينَ لَا يُؤۡمِنُونَ بِٱلۡأٓخِرَةِ حِجَابٗا مَّسۡتُورٗا
Божји Посланиче, кад учиш Кур’ан, који садржи опомене и упозорања, и неверници те слушају, Бог постави невидљив застор који их онемогућује у разумевању кур’анских одломака, јер они не верују у Будући свет. То им је казна од Силног Бога зато што су отуђени од вере.
Esegesi in lingua araba:
وَجَعَلۡنَا عَلَىٰ قُلُوبِهِمۡ أَكِنَّةً أَن يَفۡقَهُوهُ وَفِيٓ ءَاذَانِهِمۡ وَقۡرٗاۚ وَإِذَا ذَكَرۡتَ رَبَّكَ فِي ٱلۡقُرۡءَانِ وَحۡدَهُۥ وَلَّوۡاْ عَلَىٰٓ أَدۡبَٰرِهِمۡ نُفُورٗا
Бог је ставио прекриваче на срца неверника како не би схватили значења Кур’ана, те их је учинио глувим и они га не чују. Кад споменеш Бога у Кур’ану, Посланиче милости, а не споменеш њихова божанства, многобожци беже од тебе не желећи да признају да је Аллах једини Бог и не желећи да Му искрено веру исповедају.
Esegesi in lingua araba:
نَّحۡنُ أَعۡلَمُ بِمَا يَسۡتَمِعُونَ بِهِۦٓ إِذۡ يَسۡتَمِعُونَ إِلَيۡكَ وَإِذۡ هُمۡ نَجۡوَىٰٓ إِذۡ يَقُولُ ٱلظَّٰلِمُونَ إِن تَتَّبِعُونَ إِلَّا رَجُلٗا مَّسۡحُورًا
Посланиче, Ми знамо како главешине многобошци слушају твоје учење Кур’ана. Они су злонамерни јер те не слушају да би прихватили истину нити да би се окористили. Бог је добро обавештен о њиховим сашаптавањима кад, између осталог, говоре: “Човек којег следите опчињен је и није паметан!”
Esegesi in lingua araba:
Alcuni insegnamenti da trarre da questi versi sono:
• الزعم بأن الملائكة بنات الله افتراء كبير، وقول عظيم الإثم عند الله عز وجل.
• أكثر الناس لا تزيدهم آيات الله إلا نفورًا؛ لبغضهم للحق ومحبتهم ما كانوا عليه من الباطل.
Због тога што мрзе истину, а воле неистину, код већине људи часни Кур’ан изазива још већу отуђеност.
۞ قُلۡ كُونُواْ حِجَارَةً أَوۡ حَدِيدًا
Esegesi in lingua araba:
أَوۡ خَلۡقٗا مِّمَّا يَكۡبُرُ فِي صُدُورِكُمۡۚ فَسَيَقُولُونَ مَن يُعِيدُنَاۖ قُلِ ٱلَّذِي فَطَرَكُمۡ أَوَّلَ مَرَّةٖۚ فَسَيُنۡغِضُونَ إِلَيۡكَ رُءُوسَهُمۡ وَيَقُولُونَ مَتَىٰ هُوَۖ قُلۡ عَسَىٰٓ أَن يَكُونَ قَرِيبٗا
И додај: “Или, ако сте у стању, претворите се у створења која су већа и јача од вас. Господар, Који вас је први пут створио, оживео би вас.” Пошто им докажеш да је Бог моћан да их оживи након смрти, они ће ти, поричући, казати: “А ко је тај ко ће нас вратити у живот након што умремо?!” Одмах им одговори: “У живот ће вас после смрти вратити Онај Који вас је први пут из ничег створио!” Они ће се тад ругати и затресће својим главама, не верујући и сматрајући немогућим Судњи дан, и казати: “Кад ће бити то оживљење?!” Реци им: “Сигурно је да ће се догодити, и то убрзо; све што ће се догодити је близу!”
Esegesi in lingua araba:
يَوۡمَ يَدۡعُوكُمۡ فَتَسۡتَجِيبُونَ بِحَمۡدِهِۦ وَتَظُنُّونَ إِن لَّبِثۡتُمۡ إِلَّا قَلِيلٗا
На Дан кад вас Бог позове да устанете из својих гробова, ви ћете Му се одазвати славећи Га и хвалећи. На Судњем дану ће бити тако страшан призор да ћете помислити како сте на пролазном свету живели врло мало времена.
Esegesi in lingua araba:
وَقُل لِّعِبَادِي يَقُولُواْ ٱلَّتِي هِيَ أَحۡسَنُۚ إِنَّ ٱلشَّيۡطَٰنَ يَنزَغُ بَيۡنَهُمۡۚ إِنَّ ٱلشَّيۡطَٰنَ كَانَ لِلۡإِنسَٰنِ عَدُوّٗا مُّبِينٗا
Реци, Веровесниче, Мојим богобојазним слугама да кад разговорају и дискутују с другим људима, говоре лепо, благо и умиљато, а не грубо и сурово, јер се ђаво труди да међу верницима унесе непријатељство и мржњу. Наиме, ружан говор буди непријатељство и може имати ружне последице на оба света. Ђаво је човеку непријатељ и не жели му добро и успех, нити жели да верници буду јединствени и сложни као браћа. Због тога се треба чувати ђавола.
Esegesi in lingua araba:
رَّبُّكُمۡ أَعۡلَمُ بِكُمۡۖ إِن يَشَأۡ يَرۡحَمۡكُمۡ أَوۡ إِن يَشَأۡ يُعَذِّبۡكُمۡۚ وَمَآ أَرۡسَلۡنَٰكَ عَلَيۡهِمۡ وَكِيلٗا
Бог зна шта јавно и тајно чините: ако буде желео, смиловаће вам се упутиће вас на Прави пут, а ако буде желео, одвешће вас у заблуду и казниће вас. Ми те нисмо послали, Божји Посланиче, да бдијеш над људима и да их присилиш да верују и да им пребројаваш дела, већ је твоја мисија да им доставиш посланицу од Бога.
Esegesi in lingua araba:
وَرَبُّكَ أَعۡلَمُ بِمَن فِي ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِۗ وَلَقَدۡ فَضَّلۡنَا بَعۡضَ ٱلنَّبِيِّـۧنَ عَلَىٰ بَعۡضٖۖ وَءَاتَيۡنَا دَاوُۥدَ زَبُورٗا
Твој Господар, веровесниче, зна све што је на небесима и на Земљи, ништа Му није скривено. Он зна свачије стање и свачије заслуге. Бог је одликовао једне веровеснике над другим, с обзиром на то да је некима објавио књиге, дао им много знања, разумевање и мудрост, односно много следбеника или наднаравних дела. Што се тиче посланика Давида, Њему је Господар објавио Зебур (Псалме), књигу коју је Давид стално читао.
Esegesi in lingua araba:
قُلِ ٱدۡعُواْ ٱلَّذِينَ زَعَمۡتُم مِّن دُونِهِۦ فَلَا يَمۡلِكُونَ كَشۡفَ ٱلضُّرِّ عَنكُمۡ وَلَا تَحۡوِيلًا
Посланиче реци неверницима: “Ова ваша божанства, која молите кад сте у невољи и потреби, не могу отклонити од вас несрећу и тешкоћу! Такође, то не могу приуштити ни ником другом, јер су немоћна. Не може бити божанство онај ко је немоћан.”
Esegesi in lingua araba:
أُوْلَٰٓئِكَ ٱلَّذِينَ يَدۡعُونَ يَبۡتَغُونَ إِلَىٰ رَبِّهِمُ ٱلۡوَسِيلَةَ أَيُّهُمۡ أَقۡرَبُ وَيَرۡجُونَ رَحۡمَتَهُۥ وَيَخَافُونَ عَذَابَهُۥٓۚ إِنَّ عَذَابَ رَبِّكَ كَانَ مَحۡذُورٗا
Они којима се многобошци моле да им отклоне проблеме а које обожавају међу веровесницима, анђелима и свецима, и сами се труде у добрим делима и у томе ко ће се више приближити Богу, очекујући Његов опрост и милост и страхујући од казне и освете. А обавеза је бојати се Божје казне и никад се не сматрати сигурним од ње.
Esegesi in lingua araba:
وَإِن مِّن قَرۡيَةٍ إِلَّا نَحۡنُ مُهۡلِكُوهَا قَبۡلَ يَوۡمِ ٱلۡقِيَٰمَةِ أَوۡ مُعَذِّبُوهَا عَذَابٗا شَدِيدٗاۚ كَانَ ذَٰلِكَ فِي ٱلۡكِتَٰبِ مَسۡطُورٗا
Не постоји ниједно насеље чији становници нису веровали у Бога и Његове посланике, а да га Бог неће уништити и разорити пре наступања Судњег дана, или ће их казнити проблемима, несрећама, болестима, сиромаштвом. Бог је тако одредио и записао у Књизи помно чуваној.
Esegesi in lingua araba:
Alcuni insegnamenti da trarre da questi versi sono:
• القول الحسن داع لكل خلق جميل وعمل صالح، فإنَّ من ملك لسانه ملك جميع أمره.
Лепе речи имају за последицу то да се човек украси свим лепим особинама и да чини добра дела. То је тако, јер онај ко влада језиком влада и својим телом.
• فاضل الله بين الأنبياء بعضهم على بعض عن علم منه وحكمة.
• الله لا يريد بعباده إلا ما هو الخير، ولا يأمرهم إلا بما فيه مصلحتهم.
وَمَا مَنَعَنَآ أَن نُّرۡسِلَ بِٱلۡأٓيَٰتِ إِلَّآ أَن كَذَّبَ بِهَا ٱلۡأَوَّلُونَۚ وَءَاتَيۡنَا ثَمُودَ ٱلنَّاقَةَ مُبۡصِرَةٗ فَظَلَمُواْ بِهَاۚ وَمَا نُرۡسِلُ بِٱلۡأٓيَٰتِ إِلَّا تَخۡوِيفٗا
Бог не шаље чуда као нпр. враћање умрлих у живот која траже неверници, а која указују на то да Посланик Мухаммед, нека је мир над њим и Божја милост, говори истину, само због тога што су претходни народи порицали чуда која су њима долазила, па их је Господар светова уништио. Семуду, Салаховом народу, Бог Узвишени, дао је камилу која је настала из стене, очит доказ и чудо, али су они то порекли те их је Бог искоренио. Племенити Бог је слао веровеснике, давао им је чуда и очите доказе да застраши Своја створења, не би ли се покајали и вратили исправном путу.
Esegesi in lingua araba:
وَإِذۡ قُلۡنَا لَكَ إِنَّ رَبَّكَ أَحَاطَ بِٱلنَّاسِۚ وَمَا جَعَلۡنَا ٱلرُّءۡيَا ٱلَّتِيٓ أَرَيۡنَٰكَ إِلَّا فِتۡنَةٗ لِّلنَّاسِ وَٱلشَّجَرَةَ ٱلۡمَلۡعُونَةَ فِي ٱلۡقُرۡءَانِۚ وَنُخَوِّفُهُمۡ فَمَا يَزِيدُهُمۡ إِلَّا طُغۡيَٰنٗا كَبِيرٗا
И сети се, Посланиче, дана у којем ти је Господар објавио да Он Својим знањем и моћи обухата све људе! Чуда која су ти показана на Исрау тј. ноћном путовању само су искушења за људе; она су показала ко је искрени верник, а ко је лажов. Такође, уклето дрво Зеккум, споменуто у Кур’ану, опомена је људима. Једини и Свемоћни Бог застрашује невернике различитим врстама казни и знацима чуда, па и поред тога, они су још већи неверници и грешници.
Esegesi in lingua araba:
وَإِذۡ قُلۡنَا لِلۡمَلَٰٓئِكَةِ ٱسۡجُدُواْ لِأٓدَمَ فَسَجَدُوٓاْ إِلَّآ إِبۡلِيسَ قَالَ ءَأَسۡجُدُ لِمَنۡ خَلَقۡتَ طِينٗا
И сети се кад је Бог наредио анђелима да се поклоне Адаму, из поштовања и уважавања, па су Га послушали и поклонили се, изузев Сотоне који није био анђео, и који није послушао, већ се узохолио и одбио Божју заповест и пркосећи рекао: “Како да се поклоним Адаму, беспомоћном човеку створеном од земље?! Ја сам бољи од њега!”
Esegesi in lingua araba:
قَالَ أَرَءَيۡتَكَ هَٰذَا ٱلَّذِي كَرَّمۡتَ عَلَيَّ لَئِنۡ أَخَّرۡتَنِ إِلَىٰ يَوۡمِ ٱلۡقِيَٰمَةِ لَأَحۡتَنِكَنَّ ذُرِّيَّتَهُۥٓ إِلَّا قَلِيلٗا
Тад охоли бунтовни ђаво рече: “Можеш ли да ме оставиш у животу до Судњег дана како бих завладао потомством овог беспомоћног створења које си одликовао нада мном? Одводићу их у заблуду и потицаћу их на смутње, и одвратићу их од Божјег пута. А то нећу моћи успети једино са онима који искрено верују и раде добра дела.”
Esegesi in lingua araba:
قَالَ ٱذۡهَبۡ فَمَن تَبِعَكَ مِنۡهُمۡ فَإِنَّ جَهَنَّمَ جَزَآؤُكُمۡ جَزَآءٗ مَّوۡفُورٗا
Претећи проклетом Сотони и његовим следбеницима до Судњег дана, Бог је одговорио: “Иди и чини шта ти је воља – тебе и Адамове потомке који те послушају чека тешка казна и несносна патња у Паклу!”
Esegesi in lingua araba:
وَٱسۡتَفۡزِزۡ مَنِ ٱسۡتَطَعۡتَ مِنۡهُم بِصَوۡتِكَ وَأَجۡلِبۡ عَلَيۡهِم بِخَيۡلِكَ وَرَجِلِكَ وَشَارِكۡهُمۡ فِي ٱلۡأَمۡوَٰلِ وَٱلۡأَوۡلَٰدِ وَعِدۡهُمۡۚ وَمَا يَعِدُهُمُ ٱلشَّيۡطَٰنُ إِلَّا غُرُورًا
“И помоћу грешења обмањуј кога год можеш од људи и џинна, и сакупи против њих сву своју војску и послушнике међу џиннима и људима, и имај удео у њиховим имецима тако што ћеш их подстицати на стицање харам-недозвољеног иметка, и у њиховој деци тако што ћеш их наводити на то да негирају очинство, и на грешење, блуд и разврат, и тако што ћеш их наводити да деци дају имена која их подстичу на неверство. Својим следбеницима и поклоницима дај лажна обећања и пусте наде... А све што им ђаво обећава су само лажна обећања и превара.
Esegesi in lingua araba:
رَّبُّكُمُ ٱلَّذِي يُزۡجِي لَكُمُ ٱلۡفُلۡكَ فِي ٱلۡبَحۡرِ لِتَبۡتَغُواْ مِن فَضۡلِهِۦٓۚ إِنَّهُۥ كَانَ بِكُمۡ رَحِيمٗا
Ваш Господар, о људи, је Онај Који вас је почастио и олакшао вам да пловите морима како бисте међусобно трговали, путовали и стицали опскрбу. То је оличење Божје милости према вама.
Esegesi in lingua araba:
Alcuni insegnamenti da trarre da questi versi sono:
• من رحمة الله بالناس عدم إنزاله الآيات التي يطلبها المكذبون حتى لا يعاجلهم بالعقاب إذا كذبوا بها.
Божја се милост спрам људи огледа у томе што не шаље чуда која траже порицатељи, како људе не би казнио уколико они та чуда одбију и не прихвате.
• ابتلى الله العباد بالشيطان الداعي لهم إلى معصية الله بأقواله وأفعاله.
Свевишњи Бог ставио је људе на кушњу помоћу ђавола, који их, вербално и практично, позива у чињење греха.
• من صور مشاركة الشيطان للإنسان في الأموال والأولاد: ترك التسمية عند الطعام والشراب والجماع، وعدم تأديب الأولاد.
Пример како ђаво буде ортак у деци: наводи мушкарца и жену да не замоле Бога за заштиту од проклетог ђавола пре сполног односа, и такође наводи родитеље да своју децу не одгајају исправно у духу Ислама.
وَإِذَا مَسَّكُمُ ٱلضُّرُّ فِي ٱلۡبَحۡرِ ضَلَّ مَن تَدۡعُونَ إِلَّآ إِيَّاهُۖ فَلَمَّا نَجَّىٰكُمۡ إِلَى ٱلۡبَرِّ أَعۡرَضۡتُمۡۚ وَكَانَ ٱلۡإِنسَٰنُ كَفُورًا
О људи, кад се нађете у невољи на мору и смрт вас сколи са свих страна, тад заборавите друга божанства која сте обожавали, на уму вам је Бог, Један Једини, Њега молите да вас спаси и сачува. Пошто вас Он искрца на копно, живе и здраве, ви се опет окрећете од веровања и обожавања Бога јединог, и враћате се многобоштву, неверству и грешењу. Човек у великој мери негира Божје благодати.
Esegesi in lingua araba:
أَفَأَمِنتُمۡ أَن يَخۡسِفَ بِكُمۡ جَانِبَ ٱلۡبَرِّ أَوۡ يُرۡسِلَ عَلَيۡكُمۡ حَاصِبٗا ثُمَّ لَا تَجِدُواْ لَكُمۡ وَكِيلًا
Јесте ли сигурни да Бог неће уздрмати Земљу под вашим ногама, па да пропаднете у њу?! Или, јесте ли сигурни да Свемогући Бог неће излити кишу камења на вас, која би вас раскомадала?! Ви тада не бисте нашли никог да вас спаси и заштити од Његове казне.
Esegesi in lingua araba:
أَمۡ أَمِنتُمۡ أَن يُعِيدَكُمۡ فِيهِ تَارَةً أُخۡرَىٰ فَيُرۡسِلَ عَلَيۡكُمۡ قَاصِفٗا مِّنَ ٱلرِّيحِ فَيُغۡرِقَكُم بِمَا كَفَرۡتُمۡ ثُمَّ لَا تَجِدُواْ لَكُمۡ عَلَيۡنَا بِهِۦ تَبِيعٗا
О људи, имате ли какву гаранцију да вас Силни Бог неће вратити на море па на вас послати страшни ветар који ће поломити ваше чамце и потопити ваше лађе, јер сте незахвални Богу? Након што страдате, Богу нећете моћи ништа да приговорите нити да се жалите.
Esegesi in lingua araba:
۞ وَلَقَدۡ كَرَّمۡنَا بَنِيٓ ءَادَمَ وَحَمَلۡنَٰهُمۡ فِي ٱلۡبَرِّ وَٱلۡبَحۡرِ وَرَزَقۡنَٰهُم مِّنَ ٱلطَّيِّبَٰتِ وَفَضَّلۡنَٰهُمۡ عَلَىٰ كَثِيرٖ مِّمَّنۡ خَلَقۡنَا تَفۡضِيلٗا
Свезнајући Бог је одликовао људе над осталим створењима, почев од стварања Адама када је затражио да му се сви анђели и Сотона поклоне из поштовања. Бог је, такође, људима потчинио све што постоји на Земљи: животиње на копну, лађе на мору, како би се пребацивали с места на место. Такође их је почастио разним врстама хране, пића и одеће. Човек је најчасније створење на Земљи, и дужност му је да буде захвалан на Божјем давању.
Esegesi in lingua araba:
يَوۡمَ نَدۡعُواْ كُلَّ أُنَاسِۭ بِإِمَٰمِهِمۡۖ فَمَنۡ أُوتِيَ كِتَٰبَهُۥ بِيَمِينِهِۦ فَأُوْلَٰٓئِكَ يَقۡرَءُونَ كِتَٰبَهُمۡ وَلَا يُظۡلَمُونَ فَتِيلٗا
И сети се Судњег дана, у којем ће Бог сакупити све људе, прве и последње, па ће свака скупина бити позвана, са својим вођом којег су следили. Што се тиче добрих људи, њима ће Господар дати књигу њихових добрих дела у десну руку, и они ће је читати радосни и весели. Награда за њихова добра дела неће им бити умањена ни колико један трун.
Esegesi in lingua araba:
وَمَن كَانَ فِي هَٰذِهِۦٓ أَعۡمَىٰ فَهُوَ فِي ٱلۡأٓخِرَةِ أَعۡمَىٰ وَأَضَلُّ سَبِيلٗا
Ко на овом свету буде слеп у односу на доказе и знакове Божје једноће и моћи, и не буде веровао у Божје речи које су објављене Божјем Посланику, нека је мир над њим и Божја милост – на Судњем дану неће бити у стању да пронађе пут до Раја, управо зато што је на Земљи био далеко од Правог пута. И биће кажњен како је заслужио.
Esegesi in lingua araba:
وَإِن كَادُواْ لَيَفۡتِنُونَكَ عَنِ ٱلَّذِيٓ أَوۡحَيۡنَآ إِلَيۡكَ لِتَفۡتَرِيَ عَلَيۡنَا غَيۡرَهُۥۖ وَإِذٗا لَّٱتَّخَذُوكَ خَلِيلٗا
Неверници су настојали да те Посланиче одврате од славног Кур’ана, књиге која ти се објављује, како би ти измислио на Бога оно што Он није објавио. Да си их послушао учинивши оно што су тражили, тада би те прихватили као искреног и драгог пријатеља.
Esegesi in lingua araba:
وَلَوۡلَآ أَن ثَبَّتۡنَٰكَ لَقَدۡ كِدتَّ تَرۡكَنُ إِلَيۡهِمۡ شَيۡـٔٗا قَلِيلًا
Да те Бог није учврстио на истини, Веровесниче, и спасио те од заблуде, ти би се готово приклонио њиховим речима и одустао би од неких ствари, а све из жеље да ти се одазову и крену Правим путем.
Esegesi in lingua araba:
إِذٗا لَّأَذَقۡنَٰكَ ضِعۡفَ ٱلۡحَيَوٰةِ وَضِعۡفَ ٱلۡمَمَاتِ ثُمَّ لَا تَجِدُ لَكَ عَلَيۡنَا نَصِيرٗا
Да си се и мало прилагодио и приклонио неверницима, Бог би дао да искусиш двоструку казну на пролазном свету и на Будућем. Посланиче Ислама, тад не би никог нашао да те спаси и поштеди од Божје казне!
Esegesi in lingua araba:
Alcuni insegnamenti da trarre da questi versi sono:
• الإنسان كفور للنعم إلا من هدى الله.
• كل أمة تُدْعَى إلى دينها وكتابها، هل عملت به أو لا؟ والله لا يعذب أحدًا إلا بعد قيام الحجة عليه ومخالفته لها.
Сваки ће народ бити позван на одговорност, па ће бити упитан је ли поступао у складу с објавом коју је добио од Бога. А Бог никог неће казнити све док против њега не буде успостављен доказ и све док се он истом том доказу не успротиви.
• عداوة المجرمين والمكذبين للرسل وورثتهم ظاهرة بسبب الحق الذي يحملونه، وليس لذواتهم.
Они који поричу истину и непријатељски се понашају према посланицима и њиховим следбеницима чине то зато што не желе да следе истину, а не зато што им посланици и њихови следбеници сметају као особе.
• الله تعالى عصم النبي من أسباب الشر ومن البشر، فثبته وهداه الصراط المستقيم، ولورثته مثل ذلك على حسب اتباعهم له.
Бог, Узвишени, чувао је Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, од сваког зла. Упутио га је на Прави пут и учврстио га. Бог ће чувати и учврстити оне који буду следили Посланика Ислама, и то у мери коју својим добрим делима заслуже.
أَقِمِ ٱلصَّلَوٰةَ لِدُلُوكِ ٱلشَّمۡسِ إِلَىٰ غَسَقِ ٱلَّيۡلِ وَقُرۡءَانَ ٱلۡفَجۡرِۖ إِنَّ قُرۡءَانَ ٱلۡفَجۡرِ كَانَ مَشۡهُودٗا
Прописно обављај молитву од тренутка кад сунце крене с половине неба па до ноћне тмине, тј. подневску, после подневску, предвечерњу и вечерњу молитву, а обављај и јутарњу молитву учећи у њему Кур’ан дуже. Анђели присуствују учењу Кур’ана на јутарњој молитви.
Esegesi in lingua araba:
وَمِنَ ٱلَّيۡلِ فَتَهَجَّدۡ بِهِۦ نَافِلَةٗ لَّكَ عَسَىٰٓ أَن يَبۡعَثَكَ رَبُّكَ مَقَامٗا مَّحۡمُودٗا
Посланиче, након што мало одспаваш, устани и проведи део ноћи у молитви и учењу Кур’ана, како би учинио што више добрих дела и, одатле, добио више ступњеве код Бога. Бог ће те учинити, веровесниче, заговорником људи на Судњем дану, па ће им олакшати патњу доношењем пресуде; а ти ћеш добити место које заслужује похвалу претходних и последњих генерација.
Esegesi in lingua araba:
وَقُل رَّبِّ أَدۡخِلۡنِي مُدۡخَلَ صِدۡقٖ وَأَخۡرِجۡنِي مُخۡرَجَ صِدۡقٖ وَٱجۡعَل لِّي مِن لَّدُنكَ سُلۡطَٰنٗا نَّصِيرٗا
Реци Посланиче, молећи свог Господара: “Господару мој, подстакни ме на оно што је исправно и добро за мене, на лепо понашање, истину и Прави пут. А поштеди ме свега оног у чему је зло за мене, било да се ради о месту, речима или делима, и подари ми чврсте доказе против мојих непријатеља!”
Esegesi in lingua araba:
وَقُلۡ جَآءَ ٱلۡحَقُّ وَزَهَقَ ٱلۡبَٰطِلُۚ إِنَّ ٱلۡبَٰطِلَ كَانَ زَهُوقٗا
Божји Посланиче, кажи неверницима: “Дошао је Ислам, а нестало је идолопоклонства! Нестало је ваших одвратних и подлих лажи о Богу које је истина победила, јер је истина чврста, постојана, потпомогнута и увек побеђује!”
Esegesi in lingua araba:
وَنُنَزِّلُ مِنَ ٱلۡقُرۡءَانِ مَا هُوَ شِفَآءٞ وَرَحۡمَةٞ لِّلۡمُؤۡمِنِينَ وَلَا يَزِيدُ ٱلظَّٰلِمِينَ إِلَّا خَسَارٗا
Милостиви Бог објављује Кур’ан у којем је лек за свако болесно срце које болује од сумње, неверовања, лицемерства, као и од страсти и порока; Кур’ан је лек и за све друге болести. Њиме се најлакше заслужи Божја милост, постиже исправно веровање, мудрост и разумевање вере. Кад су у питању неверници, њима Кур’ан само повећава неверовање и заблуду, јер поричу и негирају истину од Бога.
Esegesi in lingua araba:
وَإِذَآ أَنۡعَمۡنَا عَلَى ٱلۡإِنسَٰنِ أَعۡرَضَ وَنَـَٔا بِجَانِبِهِۦ وَإِذَا مَسَّهُ ٱلشَّرُّ كَانَ يَـُٔوسٗا
Кад Племенити Бог подари човеку неку благодат као што је здравље и иметак, он се окрене од захвалности и покорности Богу, удаљавајући се охоло. С друге стране, уколико га задеси невоља, у виду сиромаштва или болести, изгуби наду у Божју милост, богатство и здравље.
Esegesi in lingua araba:
وَيَسۡـَٔلُونَكَ عَنِ ٱلرُّوحِۖ قُلِ ٱلرُّوحُ مِنۡ أَمۡرِ رَبِّي وَمَآ أُوتِيتُم مِّنَ ٱلۡعِلۡمِ إِلَّا قَلِيلٗا
Веровесниче, неверници из реда следбеника Књиге питају те о суштини душе. Обавести их да је суштина душе знана само Богу, а људима је дато веома мало знања у односу на оно што Бог зна.
Esegesi in lingua araba:
وَلَئِن شِئۡنَا لَنَذۡهَبَنَّ بِٱلَّذِيٓ أَوۡحَيۡنَآ إِلَيۡكَ ثُمَّ لَا تَجِدُ لَكَ بِهِۦ عَلَيۡنَا وَكِيلًا
Да Бог хоће, Он би повукао Кур’ан из твог срца, Посланиче, јер Бог све може, и у том случају не би нашао никог ко би ти помогао да не заборавиш Кур’ан, нити би те ико поново Кур’ану поучио.
Esegesi in lingua araba:
Alcuni insegnamenti da trarre da questi versi sono:
• في الآيات دليل على شدة افتقار العبد إلى تثبيت الله إياه، وأنه ينبغي له ألا يزال مُتَمَلِّقًا لربه أن يثبته على الإيمان.
Човек је у великој потреби за тим да га Бог учврсти у вери, па се Господару за то непрестано треба молити.
• عند ظهور الحق يَضْمَحِل الباطل، ولا يعلو الباطل إلا في الأزمنة والأمكنة التي يكسل فيها أهل الحق.
Неистина нестаје онда кад се истина појави. Неистина надвлада истину само онда кад су следбеници истине немарни, и на оним местима на којима су немарни.
• الشفاء الذي تضمنه القرآن عام لشفاء القلوب من الشُّبَه، والجهالة، والآراء الفاسدة، والانحراف السيئ والمقاصد السيئة.
Кур’ан Часни је лек за срца, па се њиме лече сумње, незнање, погрешна уверења, скретање с Праве стазе, нечасне намере...
• في الآيات دليل على أن المسؤول إذا سئل عن أمر ليس في مصلحة السائل فالأولى أن يعرض عن جوابه، ويدله على ما يحتاج إليه، ويرشده إلى ما ينفعه.
Ови одломци указују да човек не треба одговорити на неумесно и бескорисно питање, и да га треба упутити на оно од чега ће имати користи и оно што му је потребно.
إِلَّا رَحۡمَةٗ مِّن رَّبِّكَۚ إِنَّ فَضۡلَهُۥ كَانَ عَلَيۡكَ كَبِيرٗا
Међутим, теби се Бог смиловао, Веровесниче, па је похранио Своју књигу у твојим прсима. Божја доброта према теби је, уистину, велика: почастио те веровесништвом и Кур’аном, учинио је да будеш последњи посланик.
Esegesi in lingua araba:
قُل لَّئِنِ ٱجۡتَمَعَتِ ٱلۡإِنسُ وَٱلۡجِنُّ عَلَىٰٓ أَن يَأۡتُواْ بِمِثۡلِ هَٰذَا ٱلۡقُرۡءَانِ لَا يَأۡتُونَ بِمِثۡلِهِۦ وَلَوۡ كَانَ بَعۡضُهُمۡ لِبَعۡضٖ ظَهِيرٗا
Реци, Посланиче: “Кад би се сакупили сви људи и духови, и кад би покушали да се супроставе Кур’ану доносећи књигу која би по речитости и прецизности у изражавању била слична Кур’ану, они то, заиста, не би успели. Па чак и кад би једни другима у томе помагали, опет би били беспомоћни пред лепотом и савршенством Божјег говора.”
Esegesi in lingua araba:
وَلَقَدۡ صَرَّفۡنَا لِلنَّاسِ فِي هَٰذَا ٱلۡقُرۡءَانِ مِن كُلِّ مَثَلٖ فَأَبَىٰٓ أَكۡثَرُ ٱلنَّاسِ إِلَّا كُفُورٗا
Узвишени Бог наводи многе примере, поуке и савете у Својој књизи, како би се људи окористили и прихватили кур’анске упуте. Али ипак, већина људи пориче и негира истину те устрајава у заблуди.
Esegesi in lingua araba:
أَوۡ يَكُونَ لَكَ بَيۡتٞ مِّن زُخۡرُفٍ أَوۡ تَرۡقَىٰ فِي ٱلسَّمَآءِ وَلَن نُّؤۡمِنَ لِرُقِيِّكَ حَتَّىٰ تُنَزِّلَ عَلَيۡنَا كِتَٰبٗا نَّقۡرَؤُهُۥۗ قُلۡ سُبۡحَانَ رَبِّي هَلۡ كُنتُ إِلَّا بَشَرٗا رَّسُولٗا
И рекли су: “Или док не будеш имао кућу од злата, или док се степеницама не попнеш на небо. Чак кад би се и попео на небо, не бисмо ти веровали ако нам, такође, не би донео Књигу од Бога у којој пише да си ти Божји посланик!” На ово им је Посланик Мухаммед, чудећи се њиховом негирању, порицању, охолости и тврдоглавости, само казао: “Слава припада мом Господару! Ја сам само Божја слуга којем је Он наредио да достави посланицу, и не могу сам од себе донети никаква чуда! Моја је дужност да доставим истину и да је објасним!”
Esegesi in lingua araba:
وَمَا مَنَعَ ٱلنَّاسَ أَن يُؤۡمِنُوٓاْ إِذۡ جَآءَهُمُ ٱلۡهُدَىٰٓ إِلَّآ أَن قَالُوٓاْ أَبَعَثَ ٱللَّهُ بَشَرٗا رَّسُولٗا
Неверници неће да поверују у Свемогућег Бога Јединог, и неће да следе веровесника одабраног, који им је донео Кур’ан од Бога, зато што из охолости не могу да прихвате да им је као Божји посланик послат човек, а не анђео.
Esegesi in lingua araba:
قُل لَّوۡ كَانَ فِي ٱلۡأَرۡضِ مَلَٰٓئِكَةٞ يَمۡشُونَ مُطۡمَئِنِّينَ لَنَزَّلۡنَا عَلَيۡهِم مِّنَ ٱلسَّمَآءِ مَلَكٗا رَّسُولٗا
Кажи им Веровесниче: “Кад би анђели боравили на Земљи и кад би се кретали смирено, Бог би им послао као посланика анђела, једног од њих, који најбоље познаје њихове прилике. Али, с обзиром на то да на Земљи живе људи, њима је најкорисније да им Бог пошаље човека као посланика који познаје њихове потребе и начин живота, да би могли да разумеју његов говор и упуства, како би га следили у покорности Богу.
Esegesi in lingua araba:
قُلۡ كَفَىٰ بِٱللَّهِ شَهِيدَۢا بَيۡنِي وَبَيۡنَكُمۡۚ إِنَّهُۥ كَانَ بِعِبَادِهِۦ خَبِيرَۢا بَصِيرٗا
Реци неверницима, Божји Посланиче: “Бог је довољан као сведок да сам доставио Објаву. Он савршено добро зна шта Његова створења раде, ништа Му није скривено, зна све њихове тајне.”
Esegesi in lingua araba:
Alcuni insegnamenti da trarre da questi versi sono:
• بيَّن الله للناس في القرآن من كل ما يُعْتَبر به من المواعظ والعبر والأوامر والنواهي والقصص؛ رجاء أن يؤمنوا.
Кур’ан садржи опомене и савете, верске наредбе и верске забране, као и казивања. Све то Бог је објавио у Књизи не би ли људи поверовали.
• القرآن كلام الله وآية النبي الخالدة، ولن يقدر أحد على المجيء بمثله.
Кур’ан је Божји говор, дат Посланику као вечно наднаравно чудо. Никад нико неће моћи да сачини говор сличан Кур’ану.
وَمَن يَهۡدِ ٱللَّهُ فَهُوَ ٱلۡمُهۡتَدِۖ وَمَن يُضۡلِلۡ فَلَن تَجِدَ لَهُمۡ أَوۡلِيَآءَ مِن دُونِهِۦۖ وَنَحۡشُرُهُمۡ يَوۡمَ ٱلۡقِيَٰمَةِ عَلَىٰ وُجُوهِهِمۡ عُمۡيٗا وَبُكۡمٗا وَصُمّٗاۖ مَّأۡوَىٰهُمۡ جَهَنَّمُۖ كُلَّمَا خَبَتۡ زِدۡنَٰهُمۡ سَعِيرٗا
Кога Бог упути да Му буде покоран и да следи часног Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, тај је на истини и на Правом путу, а коме Бог одреди заблуду, понизи га и препусти самом себи, нико га неће моћи упутити. Сакупиће Бог све невернике на Дан у који нема сумње и довешће их на место полагања рачуна – оборених лица, па ништа неће видети, неће ништа говорити, неће ништа чути. Они ће вечно боравити у пакленој ватри и никад из ње неће изаћи – кад год ватра згасне, разбуктаће се и распалити.
Esegesi in lingua araba:
ذَٰلِكَ جَزَآؤُهُم بِأَنَّهُمۡ كَفَرُواْ بِـَٔايَٰتِنَا وَقَالُوٓاْ أَءِذَا كُنَّا عِظَٰمٗا وَرُفَٰتًا أَءِنَّا لَمَبۡعُوثُونَ خَلۡقٗا جَدِيدًا
Ето тако ће Божји непријатељи неверници бити кажњени зато што су порицали посланство и одбијали послушност Свемогућем Богу. Кад би им се споменуло оживљење на Судњем дану, они би на овом свету, из охолости и ината, упитали: “Како да поново будемо оживљени кад наше кости иструну и кад нас источе црви и поједе земља?!”
Esegesi in lingua araba:
۞ أَوَلَمۡ يَرَوۡاْ أَنَّ ٱللَّهَ ٱلَّذِي خَلَقَ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضَ قَادِرٌ عَلَىٰٓ أَن يَخۡلُقَ مِثۡلَهُمۡ وَجَعَلَ لَهُمۡ أَجَلٗا لَّا رَيۡبَ فِيهِ فَأَبَى ٱلظَّٰلِمُونَ إِلَّا كُفُورٗا
Како се мекански неверници одмећу и неће да размисле о Божјој моћи, о једином Богу, Који је без преседана створио небеса и Земљу и сва остала невероватна створења?! Зар Он не може створити створења слична њима након што нестану?! Бог је одредио рок до којег ће неверници да живе, па ће да умру и биће кажњени. И поред видљивих знакова и јасних доказа, неверници поричу, негирају и охоло се понашају.
Esegesi in lingua araba:
قُل لَّوۡ أَنتُمۡ تَمۡلِكُونَ خَزَآئِنَ رَحۡمَةِ رَبِّيٓ إِذٗا لَّأَمۡسَكۡتُمۡ خَشۡيَةَ ٱلۡإِنفَاقِۚ وَكَانَ ٱلۡإِنسَٰنُ قَتُورٗا
Веровесниче, кажи многобошцима: “Да су Божје неизмерне ризнице и богатства, којима нема краја, у вашим рукама и да с њима ви располажете како хоћете, засигурно бисте били шкрти и не бисте ником ништа дали, бојећи се сиромаштва! Човек је тврдица, осим оних које Бог упути да удељују и учини их дарежљивима.”
Esegesi in lingua araba:
وَلَقَدۡ ءَاتَيۡنَا مُوسَىٰ تِسۡعَ ءَايَٰتِۭ بَيِّنَٰتٖۖ فَسۡـَٔلۡ بَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ إِذۡ جَآءَهُمۡ فَقَالَ لَهُۥ فِرۡعَوۡنُ إِنِّي لَأَظُنُّكَ يَٰمُوسَىٰ مَسۡحُورٗا
Бог је посланику Мојсију подарио девет очитих чуда која сведоче његову искреност и аутентичност његове посланичке мисије: штап, бела рука, суше, мањак плодова, поплаве, скакавци, крпељи, жабе и крв. Питај јевреје, веровесниче, о овим чудима с којима је дошао Мојсије, кад му је фараон рекао: “Ти си зачарани лудак који доноси чуда, и ти ниси посланик!”
Esegesi in lingua araba:
قَالَ لَقَدۡ عَلِمۡتَ مَآ أَنزَلَ هَٰٓؤُلَآءِ إِلَّا رَبُّ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِ بَصَآئِرَ وَإِنِّي لَأَظُنُّكَ يَٰفِرۡعَوۡنُ مَثۡبُورٗا
Мојсије је одговорио фараону: “Ти знаш да је Бог послао ова чуда као потврду моје искрености и истинитости мог посланства и да буду доказ Божје једноће – људима који имају памети. Ја сам уверен да ћеш ти, о фараоне, бити поражен, уништен, проклет, потучен и понижен.”
Esegesi in lingua araba:
وَقُلۡنَا مِنۢ بَعۡدِهِۦ لِبَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ ٱسۡكُنُواْ ٱلۡأَرۡضَ فَإِذَا جَآءَ وَعۡدُ ٱلۡأٓخِرَةِ جِئۡنَا بِكُمۡ لَفِيفٗا
Након што су фараон и његове војске уништени, Бог је објавио синовима Израиљевим да се настане у земље Шама, а кад наступи Судњи дан, Он ће их довести на окупљалиште.
Esegesi in lingua araba:
Alcuni insegnamenti da trarre da questi versi sono:
• الله تعالى هو المنفرد بالهداية والإضلال، فمن يهده فهو المهتدي على الحقيقة، ومن يضلله ويخذله فلا هادي له.
Једино Бог упућује и оставља у заблуду. Онај коме Господар укаже на Прави пут, тај је истински упућен, а оном кога у заблуду остави нећеш упућивача наћи.
• مأوى الكفار ومستقرهم ومقامهم جهنم، كلما سكنت نارها زادها الله نارًا تلتهب.
Пакао ће бити боравиште оних који не верују. Кад год његова ватра згасне, Бог ће је потакнути и распалити.
• وجوب الاعتصام بالله عند تهديد الطغاة والمُسْتَبدين.
وَبِٱلۡحَقِّ أَنزَلۡنَٰهُ وَبِٱلۡحَقِّ نَزَلَۗ وَمَآ أَرۡسَلۡنَٰكَ إِلَّا مُبَشِّرٗا وَنَذِيرٗا
Уистину је Узвишени Бог објавио Посланику, нека је мир над њим и Божја милост, часни Кур’ан, који не садржи никакве девијације, нити се може изменити. Веровесниче, послат си да обрадујеш Рајем оне који су богобојазни и да застрашиш Ватром невернике и грешнике.
Esegesi in lingua araba:
وَقُرۡءَانٗا فَرَقۡنَٰهُ لِتَقۡرَأَهُۥ عَلَى ٱلنَّاسِ عَلَىٰ مُكۡثٖ وَنَزَّلۡنَٰهُ تَنزِيلٗا
Кур’ан је раздељен у делове, подробно објашњен и у њему је јасно подвучена разлика између истине и лажи, Праве стазе и заблуде. Бог, Узвишени, објавио је часни Кур’ан, такође, да га Божји веровесник, нека је мир над њим и Божја милост, објасни својим следбеницима полако, без журбе – то је чинио по потреби, сходно захтевима времена, простора и расположењу људи.
Esegesi in lingua araba:
قُلۡ ءَامِنُواْ بِهِۦٓ أَوۡ لَا تُؤۡمِنُوٓاْۚ إِنَّ ٱلَّذِينَ أُوتُواْ ٱلۡعِلۡمَ مِن قَبۡلِهِۦٓ إِذَا يُتۡلَىٰ عَلَيۡهِمۡ يَخِرُّونَۤ لِلۡأَذۡقَانِۤ سُجَّدٗاۤ
Посланиче, кажи неверницима: “Веровали ви или не веровали у Божју књигу, ваше веровање у њу неће јој повећати вредност, савршенство и потпуност – она је ионако савршена и потпуна. С друге стране, ваше порицање Кур’ана не значи никакву мањкавост, пропуст и недостатак самог Кур’ана, јер је он чист од свега тога. Кад се Кур’ан учи пред побожним учењацима који познају претходне небеске књиге, Тору и Јеванђеље нпр., буду ганути, страхују од Господара и падају Му лицем на тле, славећи Га и величајући.”
Esegesi in lingua araba:
وَيَقُولُونَ سُبۡحَٰنَ رَبِّنَآ إِن كَانَ وَعۡدُ رَبِّنَا لَمَفۡعُولٗا
И додај: “Они притом говоре: ‘Бог је узвишен и врло високо изнад оног што Му приписују безбожници! Божје обећање да ће наградити послушне, а казнити непослушне апсолутна је истина у коју нема нимало сумње!’”
Esegesi in lingua araba:
قُلِ ٱدۡعُواْ ٱللَّهَ أَوِ ٱدۡعُواْ ٱلرَّحۡمَٰنَۖ أَيّٗا مَّا تَدۡعُواْ فَلَهُ ٱلۡأَسۡمَآءُ ٱلۡحُسۡنَىٰۚ وَلَا تَجۡهَرۡ بِصَلَاتِكَ وَلَا تُخَافِتۡ بِهَا وَٱبۡتَغِ بَيۡنَ ذَٰلِكَ سَبِيلٗا
Посланиче, неверницима који оспоравају твоје молбе које упућујеш речима: “О Боже, о Милостиви!” Слободно реци: “Молите Бога, или молите Милостивог – Он је један једини Бог и поседује многобројна лепа имена којима се моли и позива!” Не учи Кур’ан превише гласно у молитви, јер ће те неверници чути, али ни превише тихо, јер те клањачи иза тебе неће чути, већ између то двоје тежи средини.
Esegesi in lingua araba:
وَقُلِ ٱلۡحَمۡدُ لِلَّهِ ٱلَّذِي لَمۡ يَتَّخِذۡ وَلَدٗا وَلَمۡ يَكُن لَّهُۥ شَرِيكٞ فِي ٱلۡمُلۡكِ وَلَمۡ يَكُن لَّهُۥ وَلِيّٞ مِّنَ ٱلذُّلِّۖ وَكَبِّرۡهُ تَكۡبِيرَۢا
И реци, веровесниче: “Богу припада сва хвала и похвала, Он је савршен, није Себи узео дете, јер није родио и није рођен, нема саучесника у управљању, нема заштитнике међу Својим створењима да Му помажу и штите Га! Бог је силан, свемоћан и независтан, а људи су беспомоћни и зависни о Њему. Стога, величај свог Господара, хвали Га и слави, и искрено Га обожавај!”
Esegesi in lingua araba:
Alcuni insegnamenti da trarre da questi versi sono:
• أنزل الله القرآن متضمنًا الحق والعدل والشريعة والحكم الأمثل .
• جواز البكاء في الصلاة من خوف الله تعالى.
• الدعاء أو القراءة في الصلاة يكون بطريقة متوسطة بين الجهر والإسرار.
Traduzione dei Significati del Sacro Corano - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - Indice Traduzioni
الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم، صادر عن مركز تفسير للدراسات القرآنية.