Traduzione dei significati Sura Yâ-Sîn - Traduzione serba dell'Abbreviata Esegesi del Nobile Corano - Numero di pagina 440 - L'Enciclopedia del Nobile Corano

Ја син

Alcuni scopi di questa Sura comprendono:

إثبات الرسالة والبعث ودلائلهما.

Ово се поглавље бави доказивањем оживљења на Судњем дану и доказивањем Посланице.

---

Versetto: 1

يسٓ

О кур’анским је скраћеницама било речи на почетку поглавља ел-Бекара.

Versetto: 2

وَٱلۡقُرۡءَانِ ٱلۡحَكِيمِ

Свезнајући Бог заклиње се часним Кур’аном, чије су речи и докази мудри и прецизни, и којем лаж не може прићи са било које стране.

Versetto: 3

إِنَّكَ لَمِنَ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

Ти си, Мухаммеде, заиста, један од посланика које је Племенити Бог послао људима да позове да обожавају једино Бога Јединог.

Versetto: 4

عَلَىٰ صِرَٰطٖ مُّسۡتَقِيمٖ

Ти си, Веровесниче, на Правој стази, Исламу, вери коју је објавио Силни Бог, Кога нико не може надвладати, Који је милостив према верницима.

Versetto: 5

تَنزِيلَ ٱلۡعَزِيزِ ٱلرَّحِيمِ

Овај Кур’ан објавио је Бог, Који је силан у Својој власти, и Кога нико не може потчинити, и Који је самилостан према правовернима.

Versetto: 6

لِتُنذِرَ قَوۡمٗا مَّآ أُنذِرَ ءَابَآؤُهُمۡ فَهُمۡ غَٰفِلُونَ

Узвишени Бог објавио ти је овај Кур’ан, Посланиче, да би њиме опомињао невернике чији преци нису имали опомињача од Узвишеног Бога, па су немарни спрам веровања и исправног обожавања Бога. Исти је случај и са сваким народом који нема опомињача: потребан му је посланик који ће га опомињати.

Versetto: 7

لَقَدۡ حَقَّ ٱلۡقَوۡلُ عَلَىٰٓ أَكۡثَرِهِمۡ فَهُمۡ لَا يُؤۡمِنُونَ

Свезнајући Бог одредио је да ће бити кажњена већина људи након што је против њих успостављен доказ језиком посланика, јер не верује и не прихвата истину већ пориче Бога и утерује у лаж Веровесника, нека је мир над њим и милост Божја. Многи људи не знају истину која им је дошла.

Versetto: 8

إِنَّا جَعَلۡنَا فِيٓ أَعۡنَٰقِهِمۡ أَغۡلَٰلٗا فَهِيَ إِلَى ٱلۡأَذۡقَانِ فَهُم مُّقۡمَحُونَ

Те људе Бог је учинио попут људи на чије су вратове стављени окови, тако да им и руке сежу до подбрадака, па су им главе неизоставно уздигнуте, па их не могу спустити. Ето тако су они одвраћени од веровања у Свемогућег Бога, па не могу да се повинују Господару и не могу да Му буду понизни.

Versetto: 9

وَجَعَلۡنَا مِنۢ بَيۡنِ أَيۡدِيهِمۡ سَدّٗا وَمِنۡ خَلۡفِهِمۡ سَدّٗا فَأَغۡشَيۡنَٰهُمۡ فَهُمۡ لَا يُبۡصِرُونَ

Свевишњи Бог ставио је испред оних који не верују преграду од тмина, и иза њих је преграду поставио, па им је одузео моћ запажања, због чега не виде и не извлаче користи. То им се догодило након што су показали инат и устрајали у неверству.

Versetto: 10

وَسَوَآءٌ عَلَيۡهِمۡ ءَأَنذَرۡتَهُمۡ أَمۡ لَمۡ تُنذِرۡهُمۡ لَا يُؤۡمِنُونَ

Кад се ради о неверницима, који из ината не желе да прихвате истину, свеједно је њима – опомињао их или не опомињао, Божји Посланиче, они неће поверовати у оно што ти је објављено.

Versetto: 11

إِنَّمَا تُنذِرُ مَنِ ٱتَّبَعَ ٱلذِّكۡرَ وَخَشِيَ ٱلرَّحۡمَٰنَ بِٱلۡغَيۡبِۖ فَبَشِّرۡهُ بِمَغۡفِرَةٖ وَأَجۡرٖ كَرِيمٍ

Твоја ће опомена, Веровесниче, бити од користи само оном који верује у часни Кур’ан и следи га, па се увек, па и у самоћи, боји Милостивог Бога, а не види га нико други. Ето таквог обрадуј опростом свих греха и огромном наградом у Рају.

Versetto: 12

إِنَّا نَحۡنُ نُحۡيِ ٱلۡمَوۡتَىٰ وَنَكۡتُبُ مَا قَدَّمُواْ وَءَاثَٰرَهُمۡۚ وَكُلَّ شَيۡءٍ أَحۡصَيۡنَٰهُ فِيٓ إِمَامٖ مُّبِينٖ

Свемогући Бог оживеће мртве, извешће их из грробова ради полагања рачуна, а све је Бог записао, добро и зло, шта су људи радили. Бог ће дати награду за свако добро којем је човек био узрок, као нпр. трајна милостиња, односно казнити за лоше дело, као нпр. дело неверства које људи чине угледајући се на њега. Свезнајући Бог je све то побројао на Плочи помно чуваној.

Alcuni insegnamenti da trarre da questi versi sono:

• العناد مانع من الهداية إلى الحق.

Охолост људе одвраћа од слеђења истине.

• العمل بالقرآن وخشية الله من أسباب دخول الجنة.

Поступање складно Објави и страх од Бога имају за резултат улазак у Рај.

• فضل الولد الصالح والصدقة الجارية وما شابههما على العبد المؤمن.

Ови одломци указују на вредност тога да верник иза себе остави дете које ће за њега упућивати молитву, трајну садаку и томе слично.